petak, 21. lipnja 2013.

Simptomi moždanog udara

Moždani udar je treći najčešći uzrok smrti

Epidemiološki podaci pokazuju da su bolesti krvnih sudova neprijatelj broj jedan u Srbiji, ali i u svetu. Među njima, moždani udar je treći najvažniji uzrok oboljevanja i smrtnosti, kao i najčešći uzrok invaliditeta.



Bolest koja ostavlja trajne posledice

 Kod dve trećine bolesnika moždani udar uzrokuje invaliditet koji najčešće uzrokuje trajnu radnu nesposobnost. Procenjuje se da čak 46 odsto slučajeva moždanog udara nastaje u produktivnoj fazi opšte populacije, odnosno između 45. i 59. godine života.

 Vreme potrebno za rehabilitaciju nakon ove bolesti najviše zavisi od težine šloga, a samo petina preživelih uspe da se u potpunosti vrati u normalu. Čak 60 odsto pacijenata ostaje sa manjim ili većim posledicama šloga, dok trajno onesposobljeni za samostalan život, odnosno ljudi koji zavise isključivo od tuđe pomoći, čine ostatak ove negativne statistike. Nažalost, ako bolesnik i uspe da se oporavi do radne sposobnosti, bez strogih preventivnih mera rizik od ponovnog moždanog udara se povećava, a ovoga puta će gotovo sigurno koban.

Muškarci skloniji, a po žene kobniji

 Iako muškarci imaju veću predispoziciju za moždani udar, kod nežnijeg pola ona češće ima smrtni ishod. Nažalost, i među preživelima nekada je nemoguće sprečiti trajni invaliditet, bez obzira na napredak savremene dijagnostike i terapije.

 Dve trećine pacijenata starije je od 65 godina, ali od tri do četiri odsto bolesnika sa moždanim udarom čine osobe mlađe od 40 godina. Sa druge strane, iako se starosna granica spustila, ne može se sa sigurnošću razlučiti da li je broj pacijenata zaista povećan ili je to zasluga bolje dijagnostike.

Simptomi začepljenja krvnog suda u mozgu:

 - Poremećeni pokreti jedne strane tela
 - Slabost
 - Nespretnost
 - Oduzetost ruke ili noge
 - Poremećaj osetljivosti
 - Trnjenje strane lica ili tela
 - Gubitak vida na jedno oko
 - Gubitak koordinacije ili nemogućnost hoda
 - Nerazumevanje ili nemogućnost govora

Upozoravajući znaci

 Određenom broju moždanih udara prethode upozoravajući znaci, odnosno prolazni simptomi koji odgovaraju simptomima moždanog udara, ali su znatno kraćeg trajanja i nazivaju se tranzitorni ishemijski ataci (TIA). Osobe koje su imale ovakve simptome imaju značajno veći rizik nastanka moždanog udara, a uzroci zahtevaju detaljnu neurološku obradu.

Faktori rizika

 Mnoge bolesti, stanja, okolnosti i životne navike dovode do nastanka ovog oboljenja. Na neke faktore rizika, kao što su uzrast, pol i genetsko nasleđe nije moguće uticati, ali je zato na mnoge faktore rizika moguće delovati i smanjiti njihov uticaj.

 Uzrast je značajan faktor rizika, jer starije osobe češće oboljevaju, ali čak 46 odsto moždanih udara nastaje u produktivnijoj životnoj fazi, što moždani udar čini velikim zdravstveno-ekonomskim problemom.

Na šta možete da utičete:

 - povišen krvni pritisak
 - pušenje
 - srčane bolesti
 - poremećaji ritma srčanog rada (fibrilacija atrija)
 - šećerna bolest
 - povišene masnoće u krvi
 - značajno suženje karotidnih arterija
 - nezdrava ishrana
 - stres
 - fizička neaktivnost
 - gojaznost

Bolje sprečiti nego lečiti

 Da biste smanjili rizik nastanka moždanog udara, potrebno je da prekinete sa unošenjem namirnica koje obiluju zasićenim mastima i šećerima, smanjite unošenje soli i namirnica životinjskog porekla.
 Zdrav način ishrane podrazumeva namirnice bogate nezasićenim mastima. To se posebno odnosi na unos maslinovog ulja, voća i povrća, hrane bogate biljnim vlaknima, kao i ribe. Pušenje može i do šest puta da poveća rizik nastanka moždanog udara, koji raste sa brojem popušenih cigareta. Srećom, već pet godina nakon prestanka pušenja rizik se izjednačava s rizikom nepušača.

 Moždani udar je hitno stanje koje zahteva hitan prevoz i zbrinjavanje bolesnika. Primenjuje se terapija lekovima koji rastvaraju ugrušak. Na taj način ponovno se uspostavlja krvotok i sprečava odumiranje nervnih ćelija. Ova terapija se primenjuje u prva tri sata od nastanka ishemijskog moždanog udara i rezervisana je za manji broj bolesnika.

 Bolesnici sa prebolelim moždanim udarom počinju program rehabilitacije. Ovaj program je potrebno započeti što ranije, a treba uključiti i porodicu bolesnika.

Izvor: Zdravlje

Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.