subota, 16. ožujka 2013.

Pazite na svoje zdravlje!

Postoje mnoge tehnike kojima se ljudi služe. Ponavljanje je jedna od najboljih. Što više ponavljamo dobre stvari, manje ćemo imati vremena za loše stvari, a ono što je dobro dublje se urezuje u naš um. Ako bolje shvatimo kako mozak radi, lakše ćemo doći do cilja.


Kako nastaje neka navika? Ćelije mozga su povezane linijama ili vezama. Svaka nova informacija koju naučimo predstavlja novu liniju ili vezu izmedju ćelija mozga. Pri svakom vezivanju cipela upisuju se novi detalji. Za govor su linije drugačije. Što više učimo da govorimo, linije su sve dublje. Ponavljanje je ovde jako bitno. Veza izmedju moždanih ćelija zove se sinapsa, i tu se dešava električni proces sličan pucketanju prstima. Kada impuls prolazi sa jedne na dugu ćeliju, na ćeliji mozga nastaje mala kvrga. Vremenom ova izbočenja rastu i smanjuju udaljenost izmedju dve ćelije mozga. Svaki put kada ponovimo tu aktivnost, udaljenost je sve manja i manja, a mi to možemo sve brže da ponovimo (npr. vezivanje pertli: deca to nespretno rade i pri tom prave pokrete jezikom, jer ovaj put nije uhodan. Kasnije mozak sam kaže da jezik ne pomaže pri vezivanju pertli i zato odrasli ne izbacuju jezik dok vezuju cipele).

Milijarde takvih veza nalazi se u mozgu. Pretpostavimo da je jedna takva veza loša navika, npr. pušenje. Što više pušite, razlika izmedju ćelija se smanjuje i vi pušite sve brže i više. Onda stisnete zube i odlučite da prestanete sa pušenjem, i razbijete jednu vezi izmedju moždanih ćelija, ali ostale veze čekaju novu cigaretu i to vas izludjuje, jer postoji još dosta veza koje vas teraju da pušite. I kada dodje trenutak slabosti, zna se šta se dešava - vraćamo se na lošu naviku, i nove veze ponovo nastaju. Šta sada učiniti da se oslobodimo ovih veza? Bilo bi dobro kad bi neurohirurg mogao da nam prekine sve ove veze, ali i najbolji neurohirurg ne može da raskine veze za naše loše navike. Potrebno je da što više ponavljamo dobre stvari.

Evo nekoliko korisnih saveta za ostavljanje pušenja. Zamislite da odjednom imate jaku želju za pušenjem, ili za nekom lošom navikom koju imate. Taj stari djavo vam viče na uvo: "Hajde, učini to!", i vi imate jaku potrebu da to učinite. Evo šta da radite: "Gledajte na sat jedan minut i mislite na nešto drugo, pozitivno i lepo (godišnji odmor ili telefonski poziv, neki radostan dogadjaj). Možete da pročitate nešto kratko i lepo. Ako posle jednog minuta još uvek imate jaku želju, ponovite ovo u toku još jednog minuta. Ja često slušam duhovnu muziku. U toku drugog minuta razmišljajte o nečem dobrom i pozitivnom. Na kraju drugog minuta, ako je taj nagon još u vama, gledajte na sat još jedan, poslednji minut. Doktori i psiholozi se slažu da ako ne odgovorite na neki nagon 3 minuta, potreba nestaje. Nagon funkcioniše samo ako mu odmah popustite. Zato se i zove nagon, jer vas nagoni da nešto odmah učinite. Ako uspete da se uzdržite 3 minuta, on će potpuno nestati.

Nekad to uradimo i ne znajući. Na primer, možda ste se vozili autobusom, a za 30 minuta stići ćete kuci. Odjednom vam se ide u toalet, ali kažete sebi da ćete to obaviti za 30 minuta. Iako imate taj nagon, mozak govori telu da nagon neće biti zadovoljen sada. I vi razmišljate o nečem drugom. Kad dodjete kući, mozak kaže: "Sada nema izvlačenja." Vaš mozak govori telu šta da čini. Što više vežbate vaš mozak da rukovodi telom, imaćete jači karakter. Slab um uvek popušta svemu. Ako se čvrsto ne založite za nešto, pašćete pod taj uticaj. Zato razvijajte um da bi imali pravilan izbor. Loš izbor automatski dolazi. Da bi bili na pravom putu, potrebno je uložiti napor. Zato je potrebno vreme i vežbanje, ali to nije tesko, treba to činiti. Ako to ne činimo, rezultati mogu biti katastrofalni.

Marko, moj cimer na koledžu, voleo je da ide na zabave, u noćne klubove i pije alkohol. Jednom se vratio kasno pijan i spreman za svadju. Ubrzo, Marko je pao na krevet. Ujutru sam učio u biblioteci. Kad sam se vratio, Marko se tek probudio i sedeo je na krevetu. Nismo ništa govorili. Marko je progovorio: "Pole, ja se bojim. Kao da je veliki taman oblak iznad mene. Izgleda da sam otišao predaleko. Ne znam šta da radim." Nakon što sam ga podsetio na ono što zna, on je uzviknuo: "Pole, znam, moram da prestanem da popuštam lošim navikama. Moram da svoj um ispunjavam lepim stvarima." Dakle, potrebno je da donosimo nove, dobre odluke u životu, da više vremena provedemo u korisnim i konstruktivnom aktivnostima.


ZAPANJUJUĆA OTKRIĆA O ISHRANI

Sada ćemo zaviriti u vaš frižider da vidimo šta tamo ima. Ako se ne slažete sa mnom - u redu, ali izneću vam onda rezultate svojih istraživanja. Nemojte samo da kažete: "Ne verujem." Koristite mozak, recite mi zašto ne verujete. Ako je tačno ono što mi budete rekli, promeniću svoje stavove. Ali, pokažite mi činjenice kao što ću pokazati ja vama. Neke će biti iznenadjujuće, ali to čini život zanimljivijim. Zapamtite: Ovo vam govorim jer vas volim. Ne želim da vas napadam i da se loše osećate. Želim da vam bude dobro.

ANATOMIJA

Pogledajmo ljudski organizam. Kakva je to mašina? Da li je ta mašina stvorena da jede biljke ili mrtve životinje? Počnimo od usne duplje, od mišića žvakača. Da li možete da pomerate donju vilicu s leva na desno? Možete. Možete li da pomerate donju vilicu dole-gore i napred-nazad? Možete. Vilicu možete pomerati u 3 smera kao i svi biljojedi. Mesojedi mogu da otvaraju usta samo gore-dole. Na primer, pas može da otvara usta samo gore-dole, ne može u stranu i napred-nazad, jer je on mesojed. Svaki zubar može da nam kaže da su ljudski zubi namenjeni za jedenje biljaka. Nisu oštri i veliki kao kod medveda ili vuka. Naši zubi nisu stvoreni da zagrizu meso ni da ga otkinu. Naši zubi su stvoreni za biljke.

Pogledajmo sada organe za varenje. Naša creva su veoma dugačka i zavijena. Deset puta su duža od poprsja. To je sasvim dovoljno za varenje biljnih vlakana. Danas se mnogo govori o vlaknima kojih ima u biljkama, a kojih nema u mesu. Sistem za varenje mesojeda se dosta razlikuje od našeg. Vrlo je kratak, samo 3 dužine poprsja životinje, jer meso mora vrlo brzo da izadje iz digestivnog trakta, pošto može lako da se zaglavi u nekom zavoju, pa na tom mestu nastaju tumori. Želudačna HCL (hloro-vodonična kiselina) mesojeda je 10 puta jača od naše HCL. Naša želudačna kiselina nije dovoljno jaka da neutrališe otrove koje sadrži meso. Naše telo ne može lako da izadje na kraj sa toliko holesterola iz mesa. Ljudi su pokušali da podignu nivo holesterola kod mesojeda hraneći ih svinjskom mašću. To nije uspelo, jer mesojedi eliminišu višak holesterola iz tela. Ali kod ljudi, koji imaju probavni trakt za biljnu ishranu, holesterol se taloži u arterijama. Kod mesojeda je nepoznata arterioskleroza, i oni nemaju tegobe sa krvnim sudovima. Samo biljojedi koji se hrane mesom dobijaju bolesti arterija. Biljojedi se znoje preko kože, a mesojedi preko jezika. Naše sredstvo za sakupljanje ploda su 4 prsta i palac sa strane, da bi nežno ubrali voće i povrće a da ih ne uništimo. Kad bi smo imali šape kao lav, to ne bi uspeli. Njegove šape su za hvatanje životinja, a ne za hvatanje plodova. Mi nemamo kandže, ali su ljudi izmislili noževe i viljuške da bi jeli meso. Većina ljudi koji se uguše zalogajem hrane, uguši se komadom mesa. To kažu u hitnoj pomoći. Od banane se niko nije ugušio.


ŠTA JESTI?

Ovo su samo činjenice. Mi smo stvoreni da jedemo voće, povrće, orašaste plodove i žitarice. To preporučuju iz Odbora za preventivnu medicinu. Setimo se doktora Bernarda i projekta 3000 lekara. Dr. Bernard je član Udruženja za prevenciju bolesti na Univerzitetu Vašington. Većina naše hrane, po njima, treba da bude voće, povrće, orašasti plodovi i žitarice. Ako nemate ovu hranu, onda se koristi meso, mesni proizvodi, ulje, šećer i maslac. Meso se i ne smatra vrstom hrane, nego nečim što ljudi vole da jedu, a li ljudima to nije potrebno za jelo. Koristite živu, prirodnu hranu da bi imali živo, prirodno telo.

Dr. Ruben Mesi, prvi predsednik Americkog medicinskog društva, imao je veliku odgovornost da čuva zdravlje nacije i bude predstavnik medicinskog zvanja u svetu. Zato je mnogo istraživao. Otišao je na sednicu kongresa SAD sa velikim predlogom da Amerikanci postanu nacija koja će se hraniti biljkama, ali problem je bio što industrija mesa poseduje veliki biznis sa mnogo novca i mnogo advokata. Oni su odbili predlog. Dr. Ruben Mesi video je da većina ljudi u svetu jede biljnu hranu. U Indiji ljudi jedu samo sočivo i pirinač. Na dalekom Istoku ljudi jedu soju i pirinač. U Centralnoj i Južnoj Americi jedu kukuruz i pasulj. U vrlo malo zemalja se jede puno mesa. Samo u bogatim zemljama Evrope i u Severnoj Americi se jede puno mesa. Veliki mesojedi - velike bolnice, to ide zajedno. Žurnal američkog medicinskog društva tvrdi da se biljnom ishranom može sprečiti 97% začepljenja u koronarnim arterijama. To je ubica broj jedan u SAD, a može se sprečiti biljnom hranom. U junu 1961. godine dat je ovaj podatak.

Mi znamo ko je najveći ubica u Americi. Zašto to ne sprečimo? Zbog novca! Prehrambena industrija nije toliko zainteresovana za naše zdravlje koliko za naš novac. Ne želim da se osećate neugodno, i u mojoj porodici rade sa mesom i jedu ga, puše i piju šta god im se svidja. Ja ih još uvek volim, ali to ne ublažava činjenice. Njihove bolesti u životu su sve veće i teže, i mogućnost da ranije umru je sve veća. Mnogi dokumenti to potvrdjuju.

Kako da dodjemo do uravnotežene ishrane? To je vrlo jednostavno. Medicinski fakultet u Harvardu je potrošio mnogo vremena da bi došao do tog odgovora. Sve što treba da učinimo jeste da jedemo raznobojno voće, povrće, orašaste plodove i žitarice. Tako ćemo dobiti sve potrebne hranljive sastojke.


RIBA

Postoje 4 grupe biljne hrane: voće, povrće, orašasti plodovi i žitarice. Neki kažu: "Ja ne jedem meso, jedem samo ribu", i misle da se zdravo hrane. Pitam se: Sa kojeg drveta su ubrali tu ribu? Riba nije biljna hrana. Želim da vam iznesem rezultate nedavnih istraživanja Američkog udruženja za ribe i životinje koje žive slobodno u prirodi. Ta istraživanja je sprovela vlada u SAD-u bez uticaja biznismena. Neka istraživanja se danas naručuju novcem neke kompanije. Tih informacija treba da se čuvamo. Oni proglašavaju da je dobro ono što oni prodaju. Postoje divni izveštaji o čokoladi koje su objavile fabrike čokolade. Oni vam neće reći da čokolada sadrži 12 otrova (kofein, pa zatim obromin koji napada nervni sistem, kombinaciju mleka i šećera koja stvara butil-alkohol, itd.)

Ali, šta je sa ribom? Ako još uvek berete ribu sa vaših drveća, reći ću vam u šta se upuštate. Svaki put kada jedete manje preporučljivu hranu unosite više otrova u organizam. U biljnoj hrani otrovi su prisutni u najminimalnijim količinama. To su otkrili ljudi iz vlade SAD. Oni su otkrili da se neke ptice hrane samo orašastim plodovima (semenjem i bobičastim voćem) koji se i nama preporučuju da jedemo. Praćena je koncentracija PCP u jetri ovih ptica. To je vrlo opasan pesticid koji se lako ugradjuje u jetri životinja. U drugoj grupi su bile ptice koje su jele crve i insekte. Treća grupa su bile ptice koje jedu male životinje i ribu. Ptice iz prve grupe sa biljnom ishranom imale su koncentraciju PCP u jetri 0,2. To je jako malo. Ptice koje su jele crve i insekte imale su 0,65 PCP u jetri, što je 3 puta više. Ptice koje su jele male životinje imale su PCP 50 sto je 250 puta više od ptica koje se hrane biljnom hranom. Ptice koje su jele ribu imale su PCP 900. To je jako, jako opasno. Taj nivo je 4.500 puta veći od onoga kod ptica koje se hrane biljnom hranom. Da li shvatate šta ovo znači?

Ljudi kažu: "Pa i voće je prskano." To je tačno. Ali, ako moram da jedem hranu koja je prskana, ješću onu koja je najmanje prskana. Kada buba pojede taj pesticid, on se koncentriše u telu, i kada ptica pojede bubu, u njenoj jetri se nadje još više otrova, i kada nju pojede još veća životinja, u njenom telu je otrov 4.500 puta jači nego na početku.

Vi ćete reći: "Pa i Isus Hristos je jeo ribu." To je tačno. Ali riba koju je on jeo nije bila zagadjena industrijskim otrovom. Vi ćete reći da su vaše reke ovde čiste. Poučavao sam ribe koje jedu eskimi iznad Arktičkog pojasa. Ribe koje tamo žive imaju puno živinog otrova u sebi. Tamo nema fabrika, ali postoji kiša koja dolazi sa mesta gde postoje fabrike.

Naravno da postoje odredjeni slučajevi kada se meso mora koristiti, a to je kada ne možemo da nabavimo biljnu hranu. Ali, i tada bi trebali da pazimo, jer su neke životinje čistači - kao žive kante za smeće u vodi, na zemlji i u vazduhu. U takvim slučajevima ne bi trebali da jedemo te žive "kante za smeće". Lešinare, pacove i dr. zato ne diramo i ne jedemo.


HRANA ŽIVOTINJSKOG POREKLA

Postoje, dakle, životinje koje možemo jesti u izuzetnim slučajevima. Medjutim, pre nego što bi se koristilo meso u ishrani, treba uraditi dve stvari: ukloniti mast i krv. Zašto? Time se znatno smanjuje nivo holesterola i uzročnika bolesti. Ako je meso jedino što imamo za hranu, ono treba da bude sigurno i čisto. Izvadite svu masnoću i svu krv. Takvo meso se zove "koser meso" ili "jevrejsko meso". U njemu nema nikakvog ukusa. Ono što je ukusno u mesu je mokraća, krv i masnoća. Kada to izdvojimo iz mesa, to je kao da jedemo gumu.

Šta sa drugim životinjskim proizvodima? "Jaja, sir i mleko su nam potrebni da bi nam kosti bile čvrste." Tako kaže industrija tih proizvoda. Da li znate da ljudi koji imaju najčvršće kosti jedu najmanje mlečnih proizvoda? Ljudi u Africi skoro ne jedu mlečne proizvode, a osteoporoza je tamo nepoznata bolest. Oni imaju prekrasne zube. Ljudi koji imaju najlošije kosti su Eskimi koji jedu sušenu ribu zajedno sa kostima. Tu ima mnogo kalcijuma i mnogo proteina. Kako doći do kalcijuma ako ne pijemo mleko?

Pogledajmo životinje sa najvećim kostima: slonovi, žirafe, nosorozi. Oni imaju velike i čvrste kosti. Da li ste ih nekada videli kako piju mleko? Oni ne piju mleko. Odakle im kalcijum? Iz istog mesta odakle se i nama preporučuje da ga uzimamo. Kalcijum nećemo jesti iz zemlje, mada su neki kao deca pokušavali da jedu zemlju. Telo ne može da iskoristi taj kalcijum. Ali biljka koristi kalcijum iz zemlje preko korena. Kada jedemo biljke, dobijamo kalcijum koristan za naše telo. Odatle slonovi, žirafe i nosorozi i maju tako čvrste i velike kosti.

Pogledajmo koja je razlika izmedju majčinog i kravljeg mleka. Imaju potpuno drugačiji hemijski sastav. Proteina ima 3 puta više u kravljem mleku, nego u majčinom. Ugljenih hidrata ima duplo manje nego u kravljem mleku, a to nama ljudima treba. Natrijuma i kalcijuma ima isto 3 puta više. To je vrlo jak sastav. Ovo mleko je namenjeno za telad koja imaju 25 kg kad se rode. U prvoj godini života njihova težina se 10 puta poveća. Tele se brzo razvija. Zato mu i treba jaka hrana. Sa druge strane, u prvoj godini života čovek se vrlo sporo razvija - samo 2-3 puta je teži. Zato je majčino mleko mnogo slabije. Dakle, kravlje mleko je za krave.

Sisari doje svoju mladunčad. Kada mladunce jednom bude odbijeno od sisanja, ono više nikad ne traži mleko. Ljudi su jedini sisari koji piju mleko i kada ih majka odbije od sise. Kravlje mleko nije stvoreno za nas. Stručnjaci se u tome slažu. Dr Osti je šef pedijatrije u bolnici Džons Hopkins. Ova bolnica je proglašena za najbolju u oblasti medicinskog istraživanja. Dr Osti je objavio 19 medicinskih knjiga o hematologiji i pedijatriji, i oko 250 naučnih radova. On kao direktor najvećeg centra za istraživanje kaže: "Nemojte piti mleko." On je stručnjak i lekari se s njim ne raspravljaju. Ostavimo mlečne proizvode ako ne želimo da se razbolimo od osteoporoze, infrakta i ako ne želimo da ubrzamo proces starenja. Preko mleka ćete doći do tih bolesti.

Ja ne želim da vas naljutim, dajem vam činjenice. Kada sam prvi put ovo čuo, mislio sam da je to ludo. Odrastao sam u porodici medicinskih radnika koji su čitali zastarelu literaturu (iz 40-tih i 50-tih godina). Potrebne su nam knjige iz 90-tih godina za dobar izgled i zdravlje.

Možda ove informacije brišu iz vaše ishrane ono što najviše volite. Čime to može da se zameni? Imam oko 40 recepata. Ako jedemo sve različite boje u različitim grupama (voće, povrće, žitarice, orašasti plodovi) dobićemo sve. Ne dajte da vas industrija mlečnih proizvoda zaplaši da nećete imato dovoljno kalcijuma. Pokažite im sliku slona koji ima velike kosti, a koristi biljnu hranu.

Potrebno je jesti šaku orašastih plodova dnevno. Dve šake su previše jer su oni suviše koncentrisani za telo. Hrana koju ne treba previše da jedemo ima tvrdu ljusku. Medju najboljom hranom jesu bademi. Oni su alkalni. Većina hrane koja je nama preporučljiva je alkalna. Meso i mlečni proizvodi imaju mnogo kiseline. PH vrednost naše krvi je alkalna, a ne kisela. Kada uzimamo hranu koja je kisela, naše telo se trudi da krv održi alkalnom. Telo izvlači iz naših kostiju alkalne materije da bi krv održala alkalnom. Mnogo mesa i mlečnih proizvoda zato može upropastiti naše kosti. Zato jedite različito obojenu hranu. Žitarice moraju biti dosta zastupljene u ishrani (crni hleb, pirinač, proja, kačamak i dr.). Tu hranu naše telo najviše voli.


BOLESTI VIŠKA

Svetska zdravstvena organizacija je dala listu saveta za 90-te godine koja će vas iznenaditi. Ona se razlikuje od pre 20-30 godina, jer je naš svet sve bolesniji. Cela Evropa pati od istih bolesti. To nisu bolesti zbog nedostatka, nego bolesti zbog viška. Uzima se previše hrane, previše masti i proteina, previše kalcijuma, šećera, kafe, cigareta, alkohola, preradjevina. To su bolesti usled preteranog korišćenja. Ima ih svuda. Ljudi u prodavnicama kupuju uzroke svojih bolesti prekomernog uživanja (meso, mlečne proizvode, čokolade, alkohol, koka-kolu, slatkiše...) i umiru zbog prekomernog uživanja, a ne zbog nedostatka hrane. Naše telo nije dizajnirano za hranu sa mnogo proteina i kalcijuma. Vi možete to odabrati kao i članovi moje porodice. Ali ja želim da budemo prijatelji bez obzira šta jedete i pijete duže vreme. Želim da se vidjamo u kućnim posetama, a ne u bolnicama i na groblju. Uživajte u zdravom životu, bez bolesti prekomernog uživanja. Mudro izaberite šta ćete jesti. Ako ta hrana odlazi u toalet, nju nemojte jesti jer je puna otrova.

Ako morate da trčite da bi stigli svoju hranu, bolje je pustite da pobegne. Nisam sreo krompir ili jabuku koja beži od mene. To je moja hrana. To je možda velika promena za vas. Ne preporučujem vam da je odmah sprovedete. Telu je potrebno vreme da se prilagodi. Vaše telo je moralo da se prilagodjava i na jedenje mesa. Novorodjenčad to sigurno ne jedu. Zašto? Njih biste ubili mesom. Njihov imuni sistem ne može da neutrališe sve otrove iz mesa. Pedijatri preporučuju da dete hranite vašim mlekom i žitaricama. Kad dete poraste smete mu dati malo povrća, pa tek onda malo mesa. Ako dete dobije proliv, povraćanje ili bolove, prestajete sa tim. Dete i dalje ostaje na biljnoj hrani dok ne ojača i prestane da povraća i odbacuje meso u ishrani.

Ovde treba razmisliti: Zašto dete kljukamo hranom od koje dobija proliv, grčeve i povraćanje? Ljudsko telo odbacuje otrove kao i kod cigareta. Kada prvi put zapalite cigaretu, telo to odbacuje (kašalj, muka, povraćanje). Ali ako se uporno nastavi sa pušenjem, telo se na to navikne. Isto je i sa alkoholom. Meso, cigarete i alkohol su otrov za telo. Ukoliko stalno terate telo da ih uzima, telo će prestati da ih odbacuje i postaće potreba: "Moram da zapalim. Moram da popijem piće. Moram da pojedem meso." Otrovi! - to je medicinska činjenica.

Ako želite da odbacite otrove, morate se sa mesne ishrane polako prebacivati na nešto bolje. Za mesec dana možete upola smanjiti količinu mesa. Tako sam ja uradio u januaru 1974. za Novu Godinu. Na kraju meseca sam se osećao bolje, pa sam u februaru smanjio još za pola, i budio sam se sa više energije ujutru. U martu sam ponovo smanjio količinu mesa za pola i još bolje sam se osećao. U aprilu sam jeo biljnu hranu. Želudac mi se prilagodio. Vratio sam se u stanje u kojem moje telo kao mašina najbolje radi.

Možda mislite da ne možete da dobijete dovoljno energije ako ne jedete meso. To je daleko od istine. Najbolji sportisti na Olimpijadi ne jedu meso pre takmičenja (govorim o Olimpijadi 1984. u Los Andjelesu). U olimpijskoj kuhinji pripremaju složene ugljene hidrate, a ne kuvaju meso.

Postoji takmičenje na Havajima - "Mister gvozdeni". Jednom godišnje muškarci iz celog sveta ceo dan voze bicikl, trče i plivaju. To je jako naporno. Samo najjači učestvuju. Samo jedan čovek je pobedio više od 2 puta - Dejvid Kot, i to 5 puta. Tri puta je oborio svetski rekord. Kot jede samo biljnu hranu. Edvin Mozes je najbrži čovek na svetu na 400 m sa preponama. Njega 7 godina niko nije pobedio. I on jede samo biljnu hranu. Ovaj spisak može da se nastavi.

U Ginisovoj knjizi rekorda najuspešniji su ljudi koji jedu samo biljnu hranu ili oni koji jedu vrlo malo mesa. U laboratorijama su napravili naučni test: Devet sportista na biciklama je testirano. Prva 3 dana hranili su se teškom hranom (mesom i mlečnim proizvodima). Vozili su bicikle što su duže mogli. Izdržali su 57 minuta u prva 3 dana. Sledeća 3 dana dali su im kombinaciju mesa i povrća. Sada su vozili 116 minuta - 2 puta duže nego ranije. Poslednja 3 dana jeli su samo biljnu hranu i vozili su 168 minuta. Velika razlika, zar ne? Skoro 3 puta duže nego sa mesnom ishranom. Medicina poručuje: "Meso nas čini sporima". Mlečni proizvodi proizvode u nama bolesti prekomernog uživanja. Stručnjaci govore o tome, ali nas je industrija mesa i mlečnih proizvoda tako istrenirala da nam je teško da se promenimo. Ali, ja vas izazivam da pokušate. Probajte da li ćete se osećati bolje. U sledećih mesec dana smanjite količinu mesa na pola. Sledeći mesec opet smanjite na pola. Kad budete shvatili da vam je bolje, daćete vašem telu ono što mu treba, a to su: voće, žitarice, orašasti plodovi i povrće.

Pre 20 godina ljudi su mi se smejali na predavanjima. Posle 20 godina ljudi se više ne smeju. Kada govorim u medicinskim centrima i na univerzitetima, oni to potvrdjuju jer poznaju novu medicinsku literaturu. I vi možete koristeći nove informacije postati bolja osoba. Možete pomoći i porodici da bude zdravija i bolja. Imate izbor. Što donosimo više dobrih odluka, biće nam bolje. Izazivam vas da probate ovo i postanete bolja osoba. Naše telo je mašina na biljni pogon, i ako stavite meso u nju, telo će se razboleti i proces starenja će se ubrzati.

Šta je sa proteinima? Našem telu su potrebne 22 aminokiseline. Kada kombinujemo pasulj sa žitaricama dobijamo svih 22 aminokiselina, zajedno sa 8 aminokiselina koje telo ne može samo da proizvede, a može se naći u biljnom carstvu. Ispitivane su populacione grupe različite po načinu ishrane. Ljudi sa istoka imaju jednostavnu ishranu, pa ne pate od mnogih bolesti koje imaju ljudi sa zapada. Ali, kada se presele u SAD i prihvate zapadni način ishrane, njihove bolesti se umnžavaju. Univerzitet sa Havaja je napravio zanimljivu studiju o njihovim stanovnicima koji su se preselili u Ameriku i prihvatili zapadnjački nacin ishrane. Zaključak je da baš zapadnjačka ishrana utiče na nastanak kancerogenih i drugih bolesti. Zato ostavite proizvode zapada u prodavnicama, i oni će vas ostaviti na miru.

tvoracgrada







Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.