subota, 16. ožujka 2013.

Oči su ogledalo zdravlje

Oboljenja očiju su veoma opasna,
jer je dovoljno da povredom
ili bolešću bude uništeno svega nekoliko milimetara tkiva rožnjače ili mrežnjače pa da vid bude jako oslabljen ili uništen.


Počev od najizloženijih zaštitnih delova oka-očnih kapaka, pa do oštećenog vidnog živca, postoji niz oboljenja, koja treba poznavati, čuvati se da do njih ne dođe, a u slučaju da se pojave, potrebno je znati kako da se postupi.

Znaci oboljenja očiju mogu da budu veoma raznoliki.
Najčešća tegoba koja bolesnika dovodi lekaru je slab vid, jer naglo slabljenje vida ga zabrine.
Međutim, ako slabljenje vida nastaje postepeno, naročito ako je ograničeno samo na jedno oko, može vrlo dugo da promakne neopaženo.
Tek kada se slučajno zatvori jedno oko ili u njega upadne neko strano telo, primeti se da je vid drugog oka slab ili već sasvim uništen.
Ovo se dešava i kod osoba sa visokom ličnom kulturom i poznavanjem higijene.

Bol u oku je drugi znak koji dovodi bolesnika lekaru. Bol je dobrodošao jer opominje na bolest i omogućuje da se ona blagovremeno leči.

Treći česti znak je crvenilo oka.
Ono može biti crveno iz raznih razloga, počevši od sasvim lakih površinskih oboljenja pa do najtežih dubokih promena.
Svako crvenilo oka treba da se shvati ozbiljno i da se ne leči bez lekarskog uputstva.


Bolesti kapaka


Kapci štite očnu jabučicu od raznih spoljnih štetnih uticaja. Oboljenja i povrede očnh kapaka su opasne za oči, jer njihovim razaranjem očna jabučica ostaje bez zaštite, pa biva neposredno izložena mnogobrojnim oštećenjima.


Gnojno zapaljenje kapaka

Javlja se obično na gornjem kapku u vidu velikog, bolnog crvenog otoka koji dopire do obrva.
Ovde se pod kožom možw nagomilati dosta velika količina gnoja.
Bolest izazivaju bakterije koje se nanesu na kapke prljavim rukama ili zagađenim predmetima.
Ova bolest je česta, naročito otkad
je kod ženskog sveta u modi čupanje obrva.
Bolest može da dovode do ozbiljnih komplikacija u očnoj duplji, pa čak i na moždanicima.
Topli oblozi, sulfonamidi, i antibiotici često ne mogu da izleče ovu bolest, već se gnoj mora operativno ukloniti.
Posle hirurškog zahvata može da ostane ožiljak koji je mnogo nezgodniji i ružniji nego što su, možda bile prirodne obrve pre čupanja.

Otok kapaka

Potrebno je odvesti bolesnika lekaru, jer se javlja ne samo kod oboljenja očiju već i kod oboljenja drugih organa, na primer bubrega.


Molluscum contagiosum

Javlja se obično kod dece u vidu sivožućkastih čvorića na koži i na rubovima kapaka, kada može da se prenosi dodirom. Uspešno se leči spaljivanjem opisanih čvorića.


Vakcina kapaka

Javlja se kod dece vakcinisane protiv velikih boginja. Promene na kapcima su iste kao na mestu gde je primljena vakcina. Bolest nastaje kad dete ili osoba koja ga neguju prenesu virus vakcine sa vakcinisanog mesta na kožu i očne kapke, obično prstima.


Herpes zoster kapaka

Ovo je virusna bolest, koja se javlja naglo pojavom bolova i mehurića na koži kapka jednog oka, istostranoj polovini čela, kosmatog dela glave i nosa. Bolest može da zahvati i površne i duboke delove oka. Bolovi mogu da traju mesecima posle izlečenja.


Čmičak

Čmičak je gnojno zapaljenje, koje obično ima dobar ishod, ali može da izazove i komplikacije u dubljim delovima. Ovo naglo zapaljenje predstavlja gnojenje u sitnim i krupnijim žlezdama, kojih ima veoma mnogo u kapku. Ako je gnojenje zahvatilo sitne lojne žlezde uz trepavice(spoljašnji čmičak), javlja se na rubu kapka ograničen otok i crvenilo, uz osećanje neprijatnosti i lakog bola. Otok i crvenilo mogu, ređe, da se prošire i na čitav kapak. Ako se pažljivo posmatra može se videti da su otok i crvenilo najjače izraženi oko jedne trepavice okružene žućkastim gnojem veličine čiodine glave. Ako se ta trepavica iščupa, znaci oboljenja se brzo smire.

Međutim, ako je u pitanju gnojno zapaljenje veće žlezde, koja je dublje položena u tkivima kapka, bol je veoma jak i crvenilo zahvata čitav kapak. Otok se ponekad prenosi i na drugi kapak, tako da kapci ne mogu da se rasklope, već pokrivaju očnu jabučicu (unutrašnji čmičak). Do ovakvih zapaljenja obično dolazi usled dodirivanja očiju prljavim predmetima, naročito, neopranim rukama ili nečistim peškirom.

Ako je došlo do oboljenja oko treba zagrevati toplim oblogama.


Hladni čmičak

Vidi se i oseća u kapku pod kožom kao bezbolan čvorić, veličine zrna pšenice, ili još veći. Leči se operacijom


Zapaljenje rubova kapaka

U slučaju zapaljenja, rubovi kapaka su crveni, ponekad se koža među trepavicama peruta, a trepavice ispadaju i ponovo rastu. Ova oboljenja su vrlo uporna, teško se leče i svakako zahtevaju lekarsku pomoć. Sve ove bolesti se mogu prenositi sjedne osobe na drugu.



Oboljenje mišića očnih kapaka

Oduzetost tih mišića i živaca koji ih pokreću dovode do nemogućnosti sklapanja kapaka u snu, te oko ostaje bez zaštite. Usled toga mogu se pojaviti čirevi na rožnjači, kao i druge teške promene samoga oka. Ova se oboljenja mogu lečiti samo pod lekarskom kontrolom, lekovima ili operacijom.


Poremećaj položaja očnih kapaka

Nastaje iz raznih uzroka. Kapci mogu biti uvrnuti prema očnoj jabučici ili izvrnuti prema obrazu.



Tumori očnih kapaka

Obično nisu zloćudni. Opasnost po život od raka kože kapaka nije velika. Tumor sporo raste i retko se širi krvnim putem na udaljene organe. Pošto je bolest u početku bezbolna, ljudi se dosta nemarno odnose prema početnom raku kapaka. Ako se kod starije osobe jave bezbolne "bubuljice" na koži očnih kapaka, onda se treba što pre obratiti lekaru. Početni rak očnih kapaka leči se vrlo uspešno rendgenskim zračenjem i operacijama. Ako se bolest zapusti, dolazi do razaranja tkiva kapaka, očne jabučice i njene okoline, tako da se mora izvršiti mnogo teža operacija, kojom se uklanja ceo sadržaj očne duplje. Kod zapuštenih slučajeva dovodi se u pitanje i život bolesnika.


Bolesti suznog pribora

Suze su veoma značajne za održavanje zdravlja oka. Luči ih suzna žlezda, koja je smeštena neposredno uz očnu jabučicu.
Suze se luče samo u budnom stanju,
i to u maloj količini od oko 30 kapi dnevno.
Uskim kanalima preko suzne kesice,
koja je smeštena u blizini korena nosa, suze se izlivaju u nos.
Suze štite oko od dejstva nekih bakterija i spiraju u nos svu nečistoću sa oka i održavaju njegovu stalnu vlažnost.
reptanje (5 do 10 puta u minuti) je vrlo celishodan pokret jer vlaži oko.
Vlažnost oka je veoma važna jer se gubi vid ako se površina oka osuši.


Zapaljenje suzne kesice

Uzrok ove bolesti mogu da budu razna oboljenja nosa, te pošto suze ne mogu da idu svojim normalnim putem u nos, one se skupljaju u suznoj kesici, u koju se uliva i sva nečistoća koju suze speru sa oka. Ovako se javljaju povoljni uslovi za razmnožavanje klica u suznoj kesici, koje izazovu njeno zapaljenje, često gnojne prirode. Ispod oka, u blizini korena nosa, razvijaju se manje ili veće izbočine kože. Pri pritisku prstom na to mesto iz oka se cedi gnoj ili sluz. U početku je ova pojava bezbolna, bolesnici se žale samo na suzenje, ali može da dođe do jakog zapaljenja u tom predelu, sa otokom, crvenilom i bolom. To se oko stalno kupa u gnoju i izloženo je velikoj opasnosti pri najmanjoj povredi. Jedva vidljivo oštećenje može tada da služi kao ulazno mesto za klice gnojenja, koje mogu da razore čitavo oko, i tako od beznačajne povrede nastaje vrlo ozbiljno oboljenje. Zapaljenje suzne kesice je obično na jednom oku. Zato svako jednostrano suzenje ili gnojenje oka treba da pobudi sumnju na zapaljenje suzne kesice, naročito ako se količina gnoja povećava pri pritisku kože u blizini unutrašnjeg ugla oka i korena nosa. Ovo oboljenje obično zahteva operaciju, kojom se veoma uspešno leči.

Bolesti vežnjače


Vežnjača je sluzokoža veoma mala po svojoj površini, ali veoma važna zbog svog položaja.
Ona pokriva unutrašnju površinu kapaka i prebacuje se, stvarajući široke nabore, na očnu jabučicu, koju pokriva sve do rožnjače.
Oboljenja vežnjače su veoma česta jer je ona izložena mnogim štetnim dejstvima spoljne sredine.
Po učestalosti, zapaljenja vežnjače raznoga porekla stoje na prvom mestu svih zapaljenja u predelu oka.
Počinju obično grebanjem i peckanjem u očima, crvenilom, suzenjem i nakupljanjem krmelja.
Krmelj se naročito zapaža ujutru pri buđenju, kada vrlo često slepi očne kapke, koji se mogu tek uz pomoć ruku ili pranjem da rasklope.
Znakovi zapaljenja i težina oboljenja zavise od uzročnika, koji su vrlo različiti te iziskuju i različito lečenje.



Zapaljenje vežnjače bakterijskog porekla

Razne bakterije mogu izazvati zapaljenje vežnjače. Tok bolesti može biti nagao, buran i kratkotrajan ili neprimetan, postepen i dugotrajan. Bolest se može ispoljiti kataralnim ili gnojnim zapaljenjem.


Gonoreja-kapavac (triper)

Izaziva naglo i teško gnojno oboljenje vežnjače kod novorođenčeta čija majka boluje od ove bolesti.
Dečje oči se zaraze pri prolazu kroz porođajne puteve.
Već u toku prvih dana po rođenju, vežnjače i kapci oteknu, zacrvene se, a iz otvora kapaka izlazi bistra,
rumena tečnost koja ubrzo postaje gnojna.
Očni kapci se teško mogu otvoriti.
Pri otvaranju gnoj može da prsne iz oka kao vodoskok i zarazi okolinu. Oboljenjem često bivaju zahvaćene i rožnjače, što ima posledice po vid.

Triperno oboljenje očiju kod odraslih još je ozbiljnijeg toka i često ostavlja za sobom neizlečive posledice. Kod odraslih se zaraza često prenosi sopstvenim rukama sa obolelih polnih organa.



Zapaljenja vežnjače virusnog porekla

Danas se susreće sve češće.
Bolest počinje naglo jakim suzenjem, pečenjem i grebanjem u oku. Obično se znaci bolesti prvo jave na jednom oku,
da bi se posle nekoliko dana preneli i na drugo. Ovai akutni znaci traju desetak dana i postepeno popuštaju.
U težim slučajevima zapaljenje ostavlja posledice koje mogu da izazovu slabljenje vida.
Izazivač bolesti je virus, koji se vrlo lako prenosi u dodiru sa bolesnikom. Lečenje se sastoji samo u održavanju čistoće očiju.


Trahom

Trahom je oboljenje koje pored vežnjače zahvata i rožnjaču.
Trahom je zarazna bolest koja se prenosi dodirom.
Početak je postepen i neprimetan i obično počinje u školsko doba.
Tada su kapci zadebljali, nešto spušteni i bolesnik ima sanjiv izgled. Kapci su, naročito ujutru slepljeni sluzavognojavom izlučevinom obolele vežnjače.
Nelečena bolest traje godinama, prati bolesnika gotovo kroz ceo život.
Trahom polako ali sigurno uništava vid i dovodi do slepila, zato su zaštita od njega i lečenje obolelih vrlo važni.


Skrofulozno oboljenje očiju

Javlja se kod loše hranjenih osoba,naročito kod dece.
Pored vežnjače, često je zahvaćena i rožnjača.
Kod ovog oboljenja svetlost ne može da se podnosi, deca sakrivaju glavu u jastuk, očni kapci su grčevito stisnuti i oči su crvene.



Tumori vežnjače

Javljaju se najčešće na granici rožnjače i beonjače, i to obično u otvoru kapaka. Počinju kod starijih osoba kao beličasta ili ružičasta bezbolna mala izbočenja. Tumori vežnjače mogu da budu i mrke boje i da se razviju na mestu mladeža koji počne da raste. Operativno lečenje je u početku bolesti veoma uspešno, dok u odmaklm slučajevima tumor može da ugrozi ne samo vid i oko već i život bolesnika


Povrede vežnjače

Dosta su česte. Od fizičkih faktora, ultraljubičasti zraci izazivaju naglo i vrlo bolno zapaljenje vežnjače i rožnjače. Očni kapci su zbog jakog bola čvrsto stisnuti i bolesnik ima utisak da je oslepeo. Bolest i bez lečenja prolazi za 2-3 dana, a uz odgovarajuće lečenje prolazi i za nekoliko sati.




Bolesti rožnjače

Rožnjača se nalazi nasred oka, ispred zenice. Njena providnost uslovljena je specijalnom građom. Providna zdrava rožnjača omogućuje dobar vid.


Virusno zapaljenje rožnjače



Najčešće je izazvano virusom Herpes simplex. Bolest se javlja u svako životno doba i počinje naglo grebanjem i crvenilom oka. Sveža i lakša površna oboljenja se uspešno leče.


Gnojni čir rožnjače

Javlja se najčešće kod našeg seoskog stanovništva u sezoni kosidbe, posle povrede klasom. Oko zacrveni, suzi i boli. Nelečeno, ovo oboljenje obično vodi gubitku oka. Blagovremenim lečenjem oko se sačuva sa manje-više dobrim vidom.


Duboko zapaljenje rožnjače

Javlja se kod raznih oboljenja, ali je najčešće kod urođenog sifilisa. Javlja se u detinjstvu ili mladalačko doba. Obično oboli jedno a zatim i drugo oko. Očni kapci su čvrsto stisnuti, oči ne podnose svetlost, suze, crvene su, a rožnjače su zamućene.


Povrede rožnjače

Vrlo su česte u industriji a naročito pri obradi metala. Delić metala ili brusilice se delimično zarije u rožnjaču. Ovakvo stanje je veoma bolno. Povređeni stiska kapke i trlja oko, što izaziva sve dublje prodiranje stranog tela u tkivo. Vađenje stranih tela sa rožnjače treba da vrši stručno lice.


Bolesti dužice

Tuberkoloza, sifilis, gonoreja, reumatizam i druga teška oboljenja mogu da zahvate i oko u njegovim dubljim delovima, a naročito dužicu, zatim resasto telo i sudovnjaču. Ovi delovi oka su najbogatiji krvnim sudovima te se u njima zadrže mnogobrojni izazivači bolesti. Kvarni zubi, zapaljeni krajnici i mnogi drugi uzroci mogu izazvati zapaljenje očiju.


Zapaljenje dužice i resastog tela

Obično počinje naglo, jakim bolom ne samo u oku nego i u glavi; oko je crveno a vid slab. Blagovremeno lečenje može dovesti do brzih poboljšanja, a za izlečenje je potrebno duže vreme.


Zapaljenje sudovnjače

Počinje slabljenjem vida, bez crvenila ili drugih promena koje bi se mogle videti pri posmatranju spoljnjeg dela oka. Za pregled sudovnjače, dubine oka i očnog dna potrebni su specijalni aparati. Lečenje traje dugo, mesecima i godinama.


Zloćudni tumori u oku

Javljaju se kod odraslih ljudi na dužici i resastom telu, a naročito često na sudovnjači. Bolest počinje postepeno, neprimetno i bez bolova. Bolesnici se obično jave lekaru zbog manje ili više oštećenog vida. Ovi tumori ne razaraju samo oko već se šire i po celom telu i ugrožavaju život bolesnika. Važno je postaviti što pre dijagnozu, dok se tumor još nije suviše proširio, jer rano otkriveni tumor može ponekad da se leči operacijom i zračenjem, dok uznapredovala bolest zahteva vađenje oka da bi se spasao život bolesnika.


Bolesti kristalnog sočiva


Kristalno sočivo je smešteno iza dužice i zenice i u održavanju normalnog vida igra vrlo važnu ulogu svojom providnošću i sposobnošću da prelama svetlosne zrake koji uđu u oko. Zdravo, mlado sočivo omogućuje jasan vid i u blizinu i u daljinu. Providnost sočiva uslovljava crnu boju zenice.


Zamućenje sočiva (siva mrena)

Može biti urođeno ili uslovljeno odmaklim životnim dobom (preko 50g), raznim oboljenjima oka ili bolestima celog tela, povredama oka itd. Bolesnik primećuje da mu vid brže ili sporije slabi, a predeo zenice postaje siv. Ova oboljenja se leče uspešno operativnim putem.


Poremećaj položaja kristalnog sočiva

Nastaje obično posle neke tupe povrede oka i uvek teško ošteti oko i njegovu funkciju.


Bolesti mrežnjače

Mrežnjača se nalazi na dnu očne jabučice. Sadrži u sebi čulne ćelije koje su vrlo osetljive na svetlost. Po svome poreklu, mrežnjača predstavlja deo mozga. Oboljenja mrežnjače najčešće su odraz nekog opšteg oboljenja (na primer arterioskleroze, povećanog krvnog pritiska...). Promene na krvnim sudovima igraju vrlo značajnu ulogu u nastanku oboljenja mrežnjače. Oboljenja mogu da počnu naglo i da dovedu do trenutnog slepila ili slabljenja vida. Pri ovakvim bolestima oko spolja izgleda sasvim normalno i tek specijalnim instrumentima može se ustanoviti priroda oboljenja. Blagovremeno lečenje može, često, da bude veoma uspešno.



Zloćudni tumor mrežnjače

Javlja se kod male dece (do 5 godina života). Brzo raste, ponekad i na oba oka, i brzo se širi po celom telu. Život malih bolesnika može jedino da spase vađenje obolelog oka i naknadno rendgensko zračenje. Roditelji dovode dete lekaru jer primećuju da se u zenici nešto beli ili zbog razrokog položaja obolelog oka.


Bolesti vidnog živca

Vidni živac provodi svetlosne nadražaje iz oka u mozak i on je deo mozga.
Vidni živac je veoma osetljiv na razne bolesti i otrove, tako da sifilis,
razne bolesti mozga i moždanih opni, trovanje duvanom, alkoholom i dr. izazivaju zapaljenje ili sušenje vidnog živca.
Sva oboljenja vidnog živca prouzrokuju slabljenje vida.

tvorac grada









Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.