subota, 16. ožujka 2013.

Nevoljno i nekontrolisano mokrenje


Stres urinarna inkontinencija je nevoljno i nekontrolisano mokrenje pri kašlju, kijanju ili fizičkim aktivnostima kao što su sportske aktivnosti ili nagla promena položaja tela.

Uzrok nastajanja ovog problema je nekoordiniranost rada mišića mokraćne bešike i mišića sfinktera izvodnog mokraćnog kanala. U normalnim situacijama, kada god dođe do kontrakcije mišića mokraćne bešike, dolazi do povećanog pritiska u mokraćnoj bešici koji istiskuje mokraću napolje.


Da bi mokraća izašla napolje, potrebno je da dođe do relaksacije mišića sfinktera izvodnog mokraćnog kanala. Mišić sfinkter mokraćnog kanala je pod kontrolom naše volje i mi ga stežemo ili opuštamo kada nam to odgovara. Na taj način smo u mogućnosti da kontrolišemo početak mokrenja ili odložimo mokrenje ukoliko se nalazimo u neadekvatnoj situaciji.

Od ovog oboljenja uglavnom obolevaju žene, i to naročito one koje su češće rađale ili su imale vrlo teške porođaje. Hirurške intervencije u predelu male karlice i zračna terapija u istom predelu takođe doprinose nastanku ove bolesti. Smatra se da su ta stanja oštetila nerve i mišiće, tj. mehanizam normalnog mokrenja. Oboljenje je češće kod belaca i za njega postoji genetska predispozicija.

U početku se javlja vrlo diskretno, prilikom kašlja, smeha ili dizanja teškog tereta i vremenom progredira toliko da osoba mora da nosi uložak, a vremenom dolazi i u situaciju da uložak mora da menja nekoliko puta u toku dana. U toku noći, takva osoba je uglavnom suva. Kada se takva osoba javi lekaru, najvažnije je postaviti pravilnu dijagnozu.

Dijagnoza se postavlja fizikalnim pregledom, zatim cistoskopijom (pregled bešike specijalnim instrumentom koji se uvodi u bešiku kroz mokaćnu cev), cistometrijom i rentgenskim snimanjem. Definitivna dijagnoza se postavlja urodinamskim ispitivanjem, koje se sastoji u merenju različitih pritisaka u mokraćnoj bešici, trbuhu, prilikom punjenja mokraćne bešike i prilikom mokrenja. Slična oboljenja stres inkontinenciji su urgentna inkontinencija, inkontinencija bez znaka upozorenja, kontinuirani gubitak mokraće, inkontinencija usled prepunjene mokraćne bešike i gubitak mokraće u toku sna.

Kombinacijom svih ovih dijagnostičkih metoda možemo postaviti vrlo preciznu dijagnozu, od koje će zavisiti i način lečenja ovog oboljenja.


Terapija nevoljnog i nekontrolisanog mokrenja (stres urinarne inkontinecije) može se podeliti na nehiruršku (konzervativnu) i hiruršku terapiju.

Nehirurško lečenje podrazumeva lečenje lekovima grupe alfa-adrenergika. To su lekovi koji dovode do opuštanja mišića mokraćne bešike i samim tim bešika može da primi veću količinu mokraće. Kontrakcije mišića bešike su slabije i samim tim je i nekontrolisano mokrenje ređe. Ovi lekovi nisu mnogo efikasni, a imaju i dosta sporednih efekata kao što su sušenje usta, zamagljeni vid i opstipacija (zatvor).

Davanje estrogena je ranijih godina bilo dosta popularno pošto estrogen deluje na povećanje otpora u izvodnoj mokraćnoj cevi i samim tim je nekontrolisano mokrenje smanjeno. Dugotrajno davanje estrogena povećava, međutim, rizik od nastanka raka dojke.

Vežbe mišića poda karlice, elektrostimulacija tih mišića, biofidbek (vežbanje mišića poda karlice pri čemu pacijent može na ekranu da vidi koliko jako steže mišiće, što ga stimuliše da uporno i dugotrajno vežba), kao i promena rutinskog ponašanja prilikom mokrenja - mogu olakšati teškoće prouzrokovane ovim stanjem.

Hirurško lečenje nevoljnog i nekontrolisanog mokrenja (stres urinarne inkontinecije) daleko je uspešnije od nehirurškog. Postoji više vrsta ovakvog lečenja, što ukazuje na to da nijedno nije idealno.

Periuretralne injekcije se koriste već decenijama. To je vrlo jednostavna metoda koja se radi ambuilantno i sastoji se u ubrizgavanju kolagena, silikonskih mikroimplanta ili autolognog masnog tkiva u okolinu izvodne mokraćne cevi, menjajući njenu unutrašnju konfiguraciju. Na taj način se povećava otpor mokraći, koja teži da nekontrolisano otiče iz mokraćne bešike. Poboljšanje se javlja u 48% slučajeva neposredno posle ubrizgavanja i nekoliko meseci posle, dok je dugoročno taj procenat mnogo niži.

Osnovni principi hirurškog lečenja imaju cilj da preduprede spuštanje uretre (izvodne mokraćne cevi koje nastaje prilikom povišenja abdominalnog pritiska, tako da se ugao između moraćne bešike i izvodne mokraćne cevi ne bi promenio).

Najuspešnije operacije su tzv. suspenzija vaginalniog zida po Barču i podmetanje fascije mišića između stidne kosti i zida vagine - tzv. pubovaginalna omča.

Ugradnja veštačkog sfinktera bešike pokazuje odlične rezultate ukoliko ih radi iskusni hirurg. Međutim, kod žena koje su imale više prethodnih operacija zbog inkontinecije, ova metoda pokazuje visoki procenat komplikacija.

Trideset do pedeset procenata žena koje imaju nevoljno i nekontrolisano mokrenje (stres inkontinenciju) žali se na učestalo mokrenje, hitan nagon za mokrenjem i sledstveni gubitak mokraće. Ti simptomi pokazuju znake tzv. mešovite inkontinencije.

Neobično je važno postaviti pravilnu dijagnozu, jer od toga zavisi pravilno lečenje i izbegavanje nepotrebnih hirurških zahvata.

dr Đorđe Adanja, spec. urologije (Centar za mušku urologiju, Toronto, Kanada)

Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.