subota, 9. veljače 2013.

Kako vrijeme utiče na zdravlje?

Što vrijeme ima sa zdravljem?

Tridesetih su tek rijetki znali za to, četrdesetak godina kasnije 15 posto svjetskog stanovništva prepoznalo je vremenske  (ne)prilike kao uzrok svojih zdravstvenih problema, a današnja istraživanja tvrde da 30 posto ljudske populacije čine meteoropati. 'Promijenit će se vrijeme', rečenica je koju ćemo često čuti nakon što netko osjeti bol u kostima. Popratimo je smiješkom i nevjericom, no sve je više dokaza da kolebanje vremena utječe na ljudsko zdravlje


Meteoropate često muči glavobolja

Iako meteoropatija ne ulazi u službeni dio medicine, još je Hipokrat naglašavao da mijene vremena utječu na ljudsko zdravlje. Upozoravao je prije gotovo dvadeset i pet stoljeća da se nepredvidljive ćudi vremena posebno trebaju čuvati kronični bolesnici.

Zanimljiva je i činjenica da je u Dubrovačkoj Republici postojao propis prema kojem se zakoni nisu donosili za vrijeme južine, karakteristične 'vremenske nepogode' koja i danas utječe na raspoloženje i koncentraciju mnogih ljudi.

ŠTO JE METEOROPATIJA?

Dr. Angelico Brugnoli s Instituta klimatološke medicine na milanskom sveučilištu meteoropatiju definira kao grupu simptoma i reakcija koje se manifestiraju kada dođe do promjena jednog ili više meteoroloških faktora. Pod meteorološkim faktorima podrazumijevamo temperaturu i vlažnost zraka, vjetar, atmosferski pritisak, kišu i grmljavinu te efekt ionizacije.

Iako su među najugroženijima osobe srednjih godina, posebno žene, meteoropatija pogađa sve dobne skupine, od male djece do starijih osoba. Obično 24 do 48 sati prije same promjene vremena, nadasve u osjetljivih ljudi, javljaju se simptomi kojima opisujemo meteoropatiju. Najčešće je to depresivno stanje, glavobolja, vrtoglavica, fizička slabost, hipertenzija, povećana osjetljivost na bol u zglobovima i mišićima te pogoršano stanje bolesnih organa. Također, tu su hirovite promjene raspoloženja, iritira vas sve, razdražljivi ste, srce pojačano lupa.

Ovakvo stanje traje dan ili dva. S poboljšanjem vremenskih prilika smanjuju se simptomi, no vraćaju se s novom promjenom vremena. Uslijedi li brzo izmjenjivanje meteoroloških prilika, intenzitet simptoma se smanjuje, kao svojevrsna adaptacija organizma. Bez obzira o kojem se godišnjem dobu radilo, je li riječ o toploj fronti u zimsko vrijeme ili hladnoj usred ljeta, simptomi su isti.

MJERE PREVENCIJE

Prije svega, korisno je pratiti biometeorološku prognozu. Temeljenu na meteorološkim uvjetima, koncentraciji peluda i polutanata, za širu je javnost priređuje koordinirani tim liječnika i drugih stručnjaka, a s ciljem zaštite zdravlja ljudi na koje utječu spomenuti čimbenici. Medicinska interpretacija vremenske prognoze pomoći će svima, posebice pri olakšavanju tegoba kod kroničnih bolesnika.
Liječnici se slažu da nije dobro pretjerivati s lijekovima i da ih ne valja uzimati ih bez stručnog nadzora.


Boravak na otvorenom olakšat će tegobe

Dr. Angelico Brugnoli, prvenstveno misleći na ljude koji pate od alergija, savjetuje pravodobno, dakle dan ranije, uzimanje antialergijskih lijekova i sedativa na biljnoj bazi.

Još jedan od načina prevencije je boravak u dobro osvijetljenim prostorijama, ako je nužno ostati kod kuće. Uvijek je bolji savjet boraviti čim više na otvorenom, mnogo se kretati i unositi u organizam dovoljno vitamina i odijevati se u skladu s vanjskim prilikama.
Jedna od preporuka je i izbjegavanje alkoholnih pića, koja povećavaju toplinu tijela i gubitak tekućine.

Dobro će doći i korištenje ionizatora zraka koji stvara negativno nabijene ione. Naime, negativni ioni dobro djeluju na astmu, bronhitis i alergije, na povišeni krvni tlak i psihu uopće.

POVEĆAN BROJ SAMOUBOJSTAVA

Oblačno vrijeme, kiša, dosadan vjetar i osjećaj da je 'nešto čudno u zraku' razlogom su učestalijih samoubojstava pri naglim promjenama vremenskih prilika. Prema podacima zdravstvenih časopisa, broj samoubojstava povećava se kad temperatura zraka varira, također za vrijeme promjenjivog tlaka zraka te dugotrajne magle. To je nepogodno razdoblje, izrazimo li se meteorološkim rječnikom, dan prije prolaza hladne fronte i dva dana nakon prolaza tople fronte.



Oprezno s lijekovima

Vremenski ekstremi, vrlo hladne zime i topla i sparna ljeta sve više postaju naša svakodnevica. Posebno su kritični nagli prijelazi među godišnjim dobima, kada su učestalije pojave bolesti i smrtnosti. Sposobnost organizma da neovisno o vanjskim čimbenicima održava stalnu tjelesnu temperaturu umanjena je kod naglih vremenskih promjena, posebice kod kroničnih bolesnika i starijih ljudi.

Iako nas karakteristično jesensko vrijeme ove godine mimoilazi, možemo očekivati tmurnije i maglovitije dane koji bude reumatske bolove, glavobolje postaju izraženije, nadražuju se dišni putovi, a slabi i imunitet. Sačuvati svoj organizam zdravim u vrijeme nepogodne biometeorološke prognoze znači ne izlagati se nepotrebnim fizičkim naporima i odgoditi aktivnosti za povoljnije prilike.


Kad pada kiša, vama je zlo, a kad je toplo, boli vas glava? Dovoljno je da pratite vremensku prognozu, pa da znate kako ćete se osećati narednog dana? Kako možete da sprečite i otklonite zdravstvene tegobe vezane za vreme?

U trenutku kad ni meteorolozi ne mogu da predvide nevreme, vi na osnovu bola u potiljku znate da će kroz par sati početi da grmi. Ne morate da pogledate u nebo da biste znali da je oblačno. Na osnovu čega? Osećate mučninu i glavobolju. Kad duva vetar niko ne sme da vam priđe: napeti ste, razdražljivi, svaka sitnica vas oneraspoloži. Kad je omorina, jedva stojite na nogama - i najmanji napor za vas predstavlja pravo mučenje. Ukratko, vi ste meteoropata.

Preventiva
Odavno je poznato da vremenske prilike utiču na zdravlje. Svaka nagla promena temperature, vlažnosti vazduha, atmosferskog pritiska i brzine vetra odražava se na ljude koji imaju probleme sa srcem, krvnim sudovima, plućima, nervnim sistemom, želucem i zglobovima. Pored vremena na nas utiču i magnetne bure koje nam stižu sa Sunca. Kako možemo da se zaštitimo od tih prirodnih faktora?
Meteorološke promene najteže padaju osobama koje imaju visok pritisak i neko srčano oboljenje jer reakcija organizma na spoljne faktore može dovesti do infarkta ili hipertenzione krize.
„Da ne biste previše zavisili od promena vremena, morate preduzeti određene preventivne mere“, poručuje Galina Holmogorova, naučni saradnik Državnog naučnog centra profilaktičke medicine u Moskvi. „A one se zapravo svode na sasvim banalne savete.“
-Kad znate da se vreme menja, izbegavajte svaki veći napor i stres. Obavezno odvojite vreme za opuštanje i odmor, čak i ako ste na poslu.
-Vodite računa da ste naspavani, a protiv nesanice treba da se borite svim raspoloživim sredstvima. Nemojte kasno da ležete i znajte da je organizmu potrebno minimum sedam sati sna.
-Meteoropate moraju svakodnevno da provedu pola sata - sat na svežem vazduhu, daleko od saobraćajnih gužvi i ulične vreve.
-Što više idite pešice. Ako ne možete da se bavite nekim sportom, uvedite praksu da svakog jutra radite gimnastiku i ne koristite lift. To je odličan trening za kardiovaskularni sistem.
-Tuširajte se i više puta na dan ako je pretoplo. Naizmenično se polivajte toplom i hladnom vodom. Naučnici su otkrili da najmanje problema s vremenom imaju osobe koje redovno odlaze u saunu jer se u sauni krvni sudovi „uče“ da pravovremeno reaguju na temperaturne promene.

Magnetne bure
Pored promena vremena veliki uticaj na organizam imaju magnetne bure. Kod mnogih osoba se tada menja arterijski pritisak. Magnetne bure utiču na nervni sistem i usporavaju uslovne reflekse. Stoga nije nikakvo čudo što se tih dana povećava broj saobraćajnih nesreća jer vozači i pešaci usporeno reaguju.
U vreme magnetnih bura, mnogi ljudi osećaju težinu u nogama, ubrzava im se puls, slabije vide, a neki imaju predosećaj da će im se desiti nešto loše. Štaviše, menjaju se pokazatelji kod analize krvi, recimo smanjuje se količina hemoglobina i eritrocita.
Naučnici su otkrili da postoje ljudi koji osećaju dolazak magnetne bure nekoliko dana ranije, dok kod drugih tegobe nastupaju dan-dva posle bure. Najveći broj infarkta događa se u prva tri dana od početka magnetnih bura.
Lekari savetuju da se tih dana, naročito ako se poklapaju s punim mesecem, pre svakog obroka piju sokovi od svežeg povrća i voća, malo posoljena mineralna voda ili voda s isceđenim limunom. Uveče treba jesti hranu bogatu ugljenim hidratima, a pre spavanja ne treba ništa jesti.
Leti, za vreme magnetnih bura, treba jesti što više svežeg sezonskog voća. Fizičku ili psihičku napetost možete da ublažite i pomoću čaja od lipe, nane ili kamilice. Autogeni trening i joga predstavljaju efikasan lek.


Kosti bole -biće kiše



• Iako su među najugroženijima osobe srednjih godina, posebno žene, meteoropatija pogađa sve starosne grupe
Tridesetih godina su tek retki znali za to, četrdesetak godina kasnije 15 odsto svetskog stanovništva prepoznalo je vremenske (ne)prilike kao uzrok svojih zdravstvenih problema, a današnja istraživanja tvrde da 30 odsto ljudske populacije čine meteoropate.

Iako meteoropatija ne ulazi u službeni deo medicine, još je Hipokrat naglašavao da vreme utiče na ljudsko zdravlje. Upozoravao je da se nepredvidljive ćudi vremena posebno moraju čuvati hronični bolesnici.

Dr Angeliko Brugnoli sa Instituta klimatološke medicine na milanskom univerzitetu meteoropatiju definiše kao grupu simptoma i reakcija koje se manifestuju kada dođe do promena jednog ili više meteoroloških faktora. Pod meteorološkim faktorima podrazumevamo temperaturu i vlažnost vazduha, vetar, atmosferski pritisak, kišu, grmljavinu...

Iako su među najugroženijima osobe srednjih godina, posebno žene, meteoropatija pogađa sve starosne grupe, od male dece do starijih osoba. Obično 24 do 48 sati pre same promene vremena kod osetljivih ljudi, javljaju se simptomi kojima opisujemo meteoropatiju. Najčešće je to depresivno stanje, glavobolja, vrtoglavica, fizička slabost, hipertenzija, povećana osetljivost na bol u zglobovima i mišićima i pogoršano stanje bolesnih organa. Takođe, tu su hirovite promene raspoloženja, iritira vas sve, razdražljivi ste, srce pojačano lupa...
Ovakvo stanje traje dan ili dva. S poboljšanjem vremenskih prilika smanjuju se simptomi, ali vraćaju se s novom promenom vremena.

Lekari se slažu da nije dobro preterivati s lekovima i da ih ne valja uzimati bez stručnog nadzora. Dr Angeliko Brugnoli, prvenstveno misleći na ljude koji pate od alergija, savetuje uzimanje antialergijskih lekova i sedativa na biljnoj bazi i to dan uoči klimatskih promena.

Još jedan od načina prevencije je boravak u dobro osvetljenim prostorijama, ako je nužno ostati kod kuće. Uvek je bolji savet boraviti na otvorenom, mnogo se kretati i unositi u organizam dovoljno vitamina i odevati se u skladu sa spoljnim prilikama.
Jedna od preporuka je i izbegavanje alkoholnih pića, koja povećavaju toplinu tela i gubitak tečnosti.

Dobro će doći i korišćenje jonizatora vazduha koji stvara negativno nabijene jone. Naime, negativni joni dobro deluju na astmu, bronhitis i alergije, na povišeni krvni pritsak i psihu uopšte.


Verujte meteoropatama

Informacija o vremenskoj prognozi postala je vrlo bitna ne samo zbog toga kako da se obučemo već i da bismo znali kako ćemo se sutra osećati. Sve više ljudi se žale da osećaju svaku promenu vremena i oni nisu umišljeni bolesnici, već osobe koje ozbiljno osećaju vremenske promene i u savremenom društvu sve ih je više.

Tekst: Marina Speich, Grazia Italija
Izvor: Magazin "Grazia"

Donedavno verovalo se da su meteoropate pravi predstavnici hipohondara, dok danas sve više naučnika dovodi u vezu naglu promenu vremena s opštim zdravstvenim stanjem. Vetar, sparina, kiša i klimatske promene zaista mogu da izazovu razne simptome, od migrene ili astme, do anksioznosti i nesanice. To su dokazala najnovija istraživanja koja ukazuju na impresivne podatke: 30 odsto populacije osetljivo je na promene vremena. Drugim rečima, svaka treća osoba oseća se slomljeno kad nebo iznenada postane oblačno ili počne da pada kiša.

Prvi koji je proučavao vezu između zdravstvenog stanja i klimatskih uslova bio je Hipokrat u V veku pre nove ere. To je tradicija koja je preuzeta iz istočnjačke medicine, objašnjava Kvaiser Moghal, lekar poreklom iz Pakistana, koji živi i radi u Švajcarskoj.

Moghal je nedavno napisao knjigu "Boli me glava, da nije zbog vetra? Sredina nas čini bolesnima: uzrok i lek za meteoropatiju". "Zdravstveno stanje osobe zavisi od interakcije temperamenta osobe i sredine koja je okružuje. Klima ima mnogo važniju ulogu u dijagnozi i lečenju bolesti nego što možemo da pretpostavimo", kaže ovaj lekar i dodaje: "Na primer, svaki čovek bi trebalo da izabere mesto za odmor u geografskoj zoni koja najviše odgovara njegovom organizmu." To je lako reći, ali kako da procenite da li je bolje da odete na put u Norvešku ili da leškarite na Forte dei Marmi u Toskani da biste se izlečili od glavobolje? Moghal se poziva na Hipokrata: "Postoje četiri tipa ljudi, baš kao i godišnjih doba.

U svakom čoveku prisutna su istovremeno sva četiri tipa, ali uvek jedan preovlađuje." Tajna je u tome da pronađete koje godišnje doba prija vašem senzibilitetu.

Letnji ili zimski tip?


Letnji tip osobe, na primer, ukazuje na osobu punu entuzijazma, ekstravertnu, hiperaktivnu osobu koja ima optimizma, ogromne ambicije i ne pretura po prošlosti. "Nadbubrežne žlezde kod takvih osoba rade aktivnije nego što je to normalno. Posledica toga jeste da je letnji tip otporniji na fizičke i klimatske stresove", kaže doktor Moghal. "Njemu smeta samo prekomerna vrućina. Tada beži u hranu nabacujući koji kilogram, ali nije meteoropata."

Zatim, postoji zimski tip, koji je u izvesnom smislu suprotan prethodnom. Te osobe su lenje, flegmatične, introvertne i usamljene. Izgledaju mirne, ali loše podnose bol. Ne vole nepredviđene situacije, vrlo su rigidne sa svojim rasporedom, više vole da izvršavaju naredbe nego da ih daju. Pune su poverenja, ali mogu biti sklone depresiji. Ne vole sport i njihova averzija prema fizičkom naporu može se povezati sa slabom aktivnošću tiroidne i ostalih žlezda. "Ovaj tip osobe je osetljiv na vlažnost i hladnoću", kaže doktor Moghal i dodaje: "Kiše i niske temperature, na primer, kod ovih ljudi izazivaju bolove u zglobovima, zadržavanje tečnosti i povećanje telesne težine. Za njih je, dakle, bolje da idu na odmor u suve i tople krajeve, što će na njih delovati terapeutski. Doduše, dovoljno je da iznenada padne kiša i odmah će postati strašno neraspoloženi."

Prolećni tip ljudi je nepomirljiv i ekstravertan. Njihov život je stresan jer su vrlo agresivni u odnosu na sebe i druge ljude. Teško ih je utešiti, ne prihvataju stvarnost i idu kod doktora samo kad moraju. Njihove hormonalne žlezde su hiperaktivne, zbog čega im je životni ritam uvek neobuzdan. Oni se obično ne umaraju, ali imaju i svoju slabu tačku, a to je da nikad ne mogu da sede s mirom. "Ovaj tip osobe je izuzetno tople naravi, da bi se bolje osećao trebalo bi da izabere planinu kao mesto na kom će provesti odmor. Jer, more ga još više unervozi. I mora da pazi na vetar, koji previše utiče na njegov nervni sistem", kaže ovaj stručnjak koji se godinama bavi meteoropatama.

Poslednji temperament je jesenji. To su sentimentalne, hipersenzibilne osobe, pesimistične i gorde. Često su anksiozne, konsultuju gomilu lekara i brzo se umaraju. "Teško podnose stres izazvan klimatskim faktorima (velika hladnoća ili velika vrućina)", objašnjava doktor iz Pakistana i dodaje: "Zato se često razboljevaju prilikom promena godišnjih doba. Koja bi bila idealna klimatološka terapija? Da pronađu ambijent koji će probuditi njihov organizam. Idealno bi bilo letovanje na moru, koje će stimulisati sve njihove hormonalne žlezde."

Lekari bioklimatolozi



Nije samo istočnjačka medicina otkrila da je oblačno nebo dovoljno da se osetimo slomljeno. I savremena naučna istraživanja su to dokazala. Na državnom univerzitetu u Milanu, na primer, osnovan je Centar za istraživanja medicinske bioklimatologije, koji priprema specifične prognoze vremena za meteoropate (www.naturmed.unimi.it ).

Ali, ono što pogađa više od poslednjih istražvanja, ističe Sabrina Barbieri u svojoj knjizi "XXXX", jeste činjenica da je osetljivost na promene vremena pre svega ženska karakteristika i pogađa skoro svaku drugu žena, a samo svakog četvrtog muškarca. Jedno je svakako sigurno: promena vremena izaziva fizičke smetnje zbog lošeg funkcionisanja našeg termoregulacionog sistema, koji je neka vrsta telesnog termostata, biološkog sistema koji nam pomaže da telesnu temperaturu održimo stalnom.

Meteoropate, praktično, reaguju neadekvatno na spoljašnje uticaje (hladnoća, kiša, vetar), ne uspevaju da se prilagode i osećaju se loše. Za to su krivi hormoni koje luče moždane žlezde. Posledice variraju od osobe do osobe, ali obično nemir, anksioznost i nesanica prethode vremenskoj promeni. Dok se depresija i osećaj umora javljaju kad već nastupi sparina, nevreme, vlažnost ili brzi porast temperature. Ali, koji klimatski uslovi su najopasniji? Nisu hladnoća ili kiša, već vetar. Naime, kad jako duva, u organizmu se poveća nivo serotonina, koji utiče na naše raspoloženje. Promena elektriciteta vazduha, koja je ponekad iznenadna, upravo je ono što izaziva anksioznost. Ali, s naletima vetra dolazi i glavobolja, mučnina, napetost mišića. Rečju, meteoropate bi na odmoru trebalo da se klone vazdušnih strujanja.

Zašto žene više pate?


Žene više pate usled klimatskih promena od muškaraca. Nauka još nije objasnila zašto. Jedno objašnjenje dao je, međutim, francuski sociolog Patrik Lemoan u eseju "Blagodeti sreće": "Krenimo od činjenice da ženski pol češće pati od depresije od muškog pola. Ovo ima veze s unutrašnjim biološkim satom kod žena, koji prati hormonalni ciklus.

Nije slučajno što se u danima pred ciklusom povećavaju depresivni momenti i hospitalizacije. Naime, lučenje progesterona čini žene labilnijim. Pojava depresije je pet puta veća kod promene godišnjih doba (posebno iz jeseni u zimu) u odnosu na ostale periode. Objašnjenje nema samo biološke, već i antropološke osnove. Ljudska vrsta nastala je u ekvatorijalnom pojasu. Kada je prešla u umerenija područja, žene nisu uspele sasvim da se prilagode. Muškarci su morali da budu vrlo aktivni, da se brinu o grupi ili da traže hranu.

Žene su, s druge strane, bile žrtve neke vrste hibernacije, više su jele, imale su sporiji metabolizam, brinule su se o kući. Sada rade napolju kao i muškarci i ispaštaju zbog nedovoljne prilagođenosti."

Meteoropatija u brojkama

- 40 odsto žena pati od promena vremena (naspram 24 odsto muškaraca)

- 70 odsto meteoropata ima anksiozne poremećaje

- Najlošije se osećaju 10 do 20 minuta pre nevremena

- Serotonin se luči 1.000 odsto više kod osoba koje pate zbog vetra

- Osetljivost na promene vremena pogađa skoro svaku drugu žena, a samo svakog četvrtog muškarca


Čovek je deo prirode i priroda utiče na njega. Oduvek se zna da vremenske prilike i promene vremena utiču na naše zdravlje i raspoloženje.
Karakteristično je da su starije osobe i bolesnici mnogo osetljiviji na uticaj vremena i nagle vremenske promene.

Šta sve utiče na naše zdravlje i tegobe?

Istraživači i naučnici su ustanovili da na naš organizam nepovoljno utiču sledeće vremenske prilike: temperatura vazduha, relativna vlažnost vazduha, vazdušni pritisak, padavine, grmljavina, magla, jačina vetra, smer vetra, UV zračenje...

Na naše zdravlje utiču i koncentracija polena u vazduhu, koncentracija ugljen-monoksida, ozon, koncentracija sumpora, koncentracija kiseonika, koncentracija prašine, koncentracija raznih čestica u vazduhu, koncentracija jona u vazduhu, elektromagnetno zračenje, buka...
Interesantno je da je naš organizam naročito osetljiv na nagle promene navedenih parametara.

Koje su bolesti i tegobe najčešće uzrokovane vremenskim prilikama?

Kod osoba koje su osetljive na vremenske promene (meteoropate) simptomi jesu individualni, ali su ipak najčešći simptomi: glavobolja, migrena, vrtoglavica, pospanost, nesanica, nervoza, pojačan kašalj, kijavica, povišena temperatura, depresija, potištenost, povišen krvni pritisak, aritmije, naprezanje krvnih sudova, malaksalost, bolovi u zglobovima, alergije, razdražljivost, agresivnost...

Posebna grana medicine (nauke) - biometeorologija - bavi se uticajem vremena na zdravlje i dokazano je da su na vremenske prilike osetljive i veoma mlade osobe, a da taj nelagodan osećaj pri promeni vrmena nije subjektivan, već objektivni uticaj vremena na naš organizam.

Hronični bolesnici

Kod hroničnih bolesnika je najizraženiji uticaj vremena, pa se pogoršavaju tegobe koje imaju. Hronični bolesnici imaju stalno manje ili veće zdravstvene probleme, ali usled uticaja vremena, njihovi problemi se najčešće pojačavaju i postaju akutni. To je najviše izraženo kod srčanih bolesnika, astmatičara, dijabetičara i reumatičara.

Istraživanjem je ustanovljeno da u današnje vreme 80% stanovništva oseća neke tegobe usled promene vremena, kao i da je danas skoro dvostruko više meteoropata nego pre pedesetak godina.

Nekoliko saveta

Zvanična nauka, zvanična medicina i sredstva javnog informisanja sve više upozoravaju na biometeorološku prognozu, pa nam ove informacije mogu koristiti. Zato osetljive osobe treba da prate biometeorolišku prognozu i svoje aktivnosti prilagode njoj.

Prirodna sredstva mogu pomoći meteoropatama: šolja mleka pre spavanja, čaj od valerijane ili čaj od kamilice. Za bolove u glavi ili bolove u mišićima i zglobovima masaža može biti veoma korisna.


Meteoropatija - bolest sve poznatija

Koliko puta ste za svoju glavobolju, loše raspoloženje ili umor okrivili "teško vreme“? To je potpuno opravdano, jer nagle promene u temperaturi, pritisku i vlažnosti vazduha, karakteristične za ovo doba godine, opterećuju svaki organizam.

Posledice nestabilnog vremena posebno osećaju osobe koje pate od hroničnih bolesti srca, disajnih organa, reume i artritisa. Tegobe poput visokog pritiska, otežanog disanja, bolova u kostima i zglobovima ili žiganja u zaraslim ranama kod njih su izraženije upravo u danima kad se vreme menja.

Glavni krivac za pojačanu bol je zapravo atmosferski elektricitet. U periodu kada se, recimo, približava oluja ili duva jak vetar, u vazduhu se povećava nivo pozitivnih jona.
Upravo na njih reaguje ljudski organizam. Udisanjem takvog vazduha povećava se izlučivanje hormona serotonina, što dalje utiče na sužavanje glatkih mišića u zidovima krvnih sudova.
Posledice su povišenje pritiska, lupanje srca, drhtavica i glavobolja. S druge strane, smanjeno izlučivanje hormona adrenalina izaziva loše raspoloženje i umor.

Meteoropate prognoziraju vreme

Dok kod osoba koje pate od hroničnih bolesti tegobe nastupaju sa promenom vremenskih prilika, meteoropate mogu da ih osete 12 do 48 sati ranije.
Pojedine osobe su bukvalno bolesne svaki put kada meteorolozi najavljuju padavine. Boli ih glava, nervi su im napeti i osećaju se kao da će pući. A onda im upravo kiša donese olakšanje i smetnje nestaju same od sebe.
Istraživanja nisu do kraja potvrdila zašto su neke osobe osetljivije na vremenske prilike od drugih. Ipak, pokazalo se da je meteoropatija češća kod osoba koje imaju osetljiviji metabolizam i jače reaguju na hormonske promene.


Na nebu grmi, u glavi seva

Oduvek je bilo onih koji su po bolu u potiljku znali da će početi da pada kiša, ili da kada su razdražljivi mogu da očekuju jak vetar. Danas sve više ljudi pogađaju atmosferske promene, zašto?

Interesantno je da se poslednjih decenija naglo povećava broj meteoropata, a odgovor zašto je to tako leži u činjenici da se savremeni čovek sve teže adaptira na prirodu jer sve više provodi vremena u veštačkim, klimatizovanim prostorijama.

Dr Anđeliko Bunjoli sa Instituta klimatološke medicine na Milanskom univerzitetu meteoropatiju definiše kao grupu simptoma i reakcija koje se manifestuju kada dođe do promena jednog ili više meteoroloških faktora (temperatura i vlažnost vazduha, vetar, atmosferski pritisak, kiša i grmljavina, efekat jonizacije i broj sunčanih dana u godini).

Šta na to kažu meteoropate, kako oni definišu svoje probleme, šta osećaju?

Evo nekih odgovora: „Kada je tmurno, oblačno i pritisak nizak osećam kao da mi se neki ogroman teret spustio na leđa, glavu i stomak…”

„Imam 38 godina. Kad se menja vreme lupa mi srce i jako preskače. Umorna sam i depresivna...”

„Leta teže podnosim a imam samo 27 godina. Jedino se super osećam zimi kada su temperature uvek iste...”

– Meteoropate unapred znaju da se menja vreme, osećaju vrtoglavicu, umor, bol u kostima, „vuče ih krevet”. Od davnih vremena je poznato da su slikari, naučnici, kreativci, muzičari imali neke svoje faze i svoj bioritam pa su ih proglašavali za lenjivce jer su i po dva-tri dana, kad se menja vreme, provodili u krevetu – kaže dr Nada Macura iz Gradskog zavoda za hitnu pomoć i iz svog iskustva napominje da su astmatičari osetljivi kao lakmus, čim se poveća vlažnost vazduha oni osećaju tegobe, hipertoničari reaguju na promene u barometru, ako se smanjuje vazdušni pritisak raste krvni pritisak i obrnuto, srčani bolesnici reaguju i na toplo i na hladno vreme, mlađi su obično pospani i pitaju se „šta mi je danas”.

Treba napomenuti i da ljudski organizam ima veliku sposobnost prilagođavanja. Kada se dešavaju meteorološke promene čovek je najosetljiviji u prva dva dana, a posle toga se već adaptira, pa makar nastupila i oštra i hladna zima. Postoji još jedan lekovit faktor na koji ukazuje naša Jasminka Smailagić. Ako smo veseli, dobro se provodimo i lepo nam je u nekom prijatnom društvu nećemo toliko obraćati pažnju što preko Karpata nadolazi hladan talas pa nas ponekad štrecne koleno.



Izvori:
Krstarica, Politika

 B92

TopVita, Blic



Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.