nedjelja, 3. veljače 2013.

Gojaznost je ubica


Zamke dobrog apetita

Višak kilograma je prvo zdravstveni, pa tek onda estetski problem. Dokazano je da gojaznost ugrožava srce i krvne sudove, dovodi do gomilanja kamenja u žuči, izaziva dijabetes tipa 2 i artritis.



Pored stalnog upozorenja lekara da je gojaznost prvi korak ka mnogim bolestima, sve je više ljudi s prekomernom telesnom težinom. Svetska zdravstvena organizacija je još 1997. godine gojaznost uvrstila u bolesti epidemijskog karaktera. Istraživanja rađena kod nas pokazuju da više od pola populacije ima ovaj problem.

 "Samo na teritoriji Centralne Srbije ima 17 odsto gojaznih osoba, a 31 odsto je s prekomernom težinom, odnosno na granici gojaznosti" - navodi akademik prof. dr Dragan Micić, uvaženi endokrinolog na Institutu za endokrinologiju i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije i predsednik Udruženja za borbu protiv gojaznosti, s kojim smo razgovarali o debljini kao potencijalnoj pretnji zdravlju.

Šta je centralna gojaznost

Nekada je gojaznost tretirana samo kao estetski problem, a danas se zna da osobe s povećanom telesnom težinom imaju veći rizik od brojnih zdravstvenih komplikacija - upozorava dr Mićić.

 Kada pređe u hronično stanje, prekomerna debljina direktno i indirektno utiče na poremećaje kao što su porast krvnog pritiska, nivoa holesterola u krvi, arteriosklerozu, bubrežne bolesti, dijabetes tipa 2, artritis, pa čak i neke vrste malignih oboljenja.

 Kod gojaznih osoba u poređenju sa osobama normalne telesne težine postoji veći rizik od kardiovaskularnih bolesti. Jedan od važnih pokazatelja da takav rizik postoji jeste tzv. centralna gojaznost, u predelu struka, koja je, kako objašnjava naš sagovornik, tipična za mušku populaciju u srednjim godinama.

Rizik je u struku

Jedna studija rađena u Beogradu pokazala je da skoro polovina muškaraca ima centralnu gojaznost. Jednostavan način da se rizik prepozna je kada obim struka kod muškaraca prelazi 94 cm, kod žena 80 cm. Ovo je prihvaćeni kriterijum za ljude u Evropi - navodi dr Micić.

 Dalje objašnjava da većina pacijenata s dijabetesom tipa 2 ima prekomernu telesnu težinu, a da debljina u 90 odsto slučajeva uzrokuje određeni stepen neosetljivosti na insulin.

 Kada pored centralne gojaznosti postoje i povišeni trigliceridi, što se može proveriti u svakom domu zdravlja, to jasno ukazuje na rizik, pa se na vreme mogu preduzeti mere prevencije - kaže naš sagovornik.

 Prof. dr Micić naglašava da su nezdrav način života i neredovna ishrana putevi koji vode u gojaznost.

Tipovi gojaznosti

Ženski profil - Kruškoliku, ginoidnu gojaznost odlikuje nakupljanje masnog tkiva, uglavnom potkožnog, pretežno u karličnom pojasu, na butinama, bedrima, u predelu zadnjice. Ove osobe imaju sklonost ka pojavi mehaničkih komplikacija u vidu degenerativnih promena na velikim zglobovima, pojave proširenih vena i oboljenja disajnih organa.

Muški profil - Kod jabukolike, androidne gojaznosti dolazi do deponovanja masnog tkiva u predelu ramenog pojasa, gornjeg dela trbuha kao i oko unutrašnjih organa. Ovaj tip više je udružen s povećanim rizikom razvoja komplikacija kardiovaskularnih bolesti, povišenog krvnog pritiska, povećanja metabolizma masti i šećerne bolesti.

Izmerite svoj rizik

Moderna medicina zna tačno kako indeks telesne mase ili BMI (od engl. Bodi Mass Index) utiče na obolevanje od najopasnijih vrsta bolesti. Tako osobe sa BMI između 25 i 30 (višak kilograma) imaju duplo veće šanse da obole od visokog pritiska, kamena u žuči ili dijabetesa. Osobe sa BMI većim od 30 (gojazni) imaju triput veće šanse da obole od tih istih bolesti.

 Izračunajte svoj BMI i na osnovu dobijenih vrednosti procenite da li imate problem s preteranom težinom.


Batalite grickalice


 Osobe koje mnogo vremena provode ispred televizora sa grickalicama u rukama imaju veće šanse da obole od dijabetesa, povišenog krvnog pritiska ili poremećaja u radu jetre



 Ukoliko uz televizor provodite do 10 sati nedeljno, izbacite grickalice dok ga gledate, redovno radite vežbe i hodajte bar 30 minuta dnevno kako biste smanjili rizik od zdravstvenih problema koje nosi višak kilograma, savetuju naučnici. Istraživači sa univerziteta Harvard napominju da je veoma važno da ljudi shvate da pasivnost izaziva gojaznost, a samim tim i veći rizik od bolesti kao što su dijabetes, povišeni krvni pritisak ili poremećaji u radu jetre.
 Istraživanje je pokazalo da stajanje ili dvočasovno dnevno hodanje po kući utiču na smanjenje opasnosti od gojaznosti za devet procenata, a od dijabetesa za 12 odsto. Svaki sat brzog hoda u toku dana smanjuje rizik od gojaznosti za 24, a od dijabetesa za 34 odsto.
 Prema istraživanjima iz 2007, u Americi muškarci provedu oko 29 sati nedeljno ispred televizora, a žene oko 34 sata.
 - Osoba čiji je indeks telesne mase veći od 30 smatra se gojaznom. Reč je o indeksu koji označava odnos telesne težine u kilogramima i visine. Što osoba više vremena provodi sedeći ispred TV prijemnika, uvek ima i veći indeks telesne mase - kaže dr Frank Hu sa univerziteta Harvard.



 Ukoliko uz televizor provodite do 10 sati nedeljno, izbacite grickalice dok ga gledate, redovno radite vežbe i hodajte bar 30 minuta dnevno kako biste smanjili rizik od zdravstvenih problema koje nosi višak kilograma, savetuju naučnici. Istraživači sa univerziteta Harvard napominju da je veoma važno da ljudi shvate da pasivnost izaziva gojaznost, a samim tim i veći rizik od bolesti kao što su dijabetes, povišeni krvni pritisak ili poremećaji u radu jetre. Istraživanje je pokazalo da stajanje ili dvočasovno dnevno hodanje po kući utiču na smanjenje opasnosti od gojaznosti za devet procenata, a od dijabetesa za 12 odsto. Svaki sat brzog hoda u toku dana smanjuje rizik od gojaznosti za 24, a od dijabetesa za 34 odsto.
 Prema istraživanjima iz 2007, u Americi muškarci provedu oko 29 sati nedeljno ispred televizora, a žene oko 34 sata.
 - Osoba čiji je indeks telesne mase veći od 30 smatra se gojaznom. Reč je o indeksu koji označava odnos telesne težine u kilogramima i visine. Što osoba više vremena provodi sedeći ispred TV prijemnika, uvek ima i veći indeks telesne mase - kaže dr Frank Hu sa univerziteta Harvard.

 Na udaru gojaznosti, čiji je uzrok pasivnost, odnosno slobodno vreme uglavnom provedeno ispred televizora, nisu samo odrasli već i deca. Prema rečima dr Suzan Janovski, eksperta Nacionalnog instituta za zdravlje, broj dece i adolescenata u SAD čija je težina veća od normalne tri puta je veći u odnosu na stanje iz 1960. S tim u vezi je i porast broja obolelih od povišenog krvnog pritiska, dijabetesa, poremećaja u radu jetre, nesanice.
 Džordž Brej sa Državnog univerziteta u Lujzijani konstatuje da „gojaznost poprima karakteristike epidemije praćene dijabetesom, i to u svetskim razmerama"



Više hrkanja - manje kilograma



Kada bi vam neko rekao da ljudi koji hrču sagorevaju više kalorija u toku noći nego ljudi koji ne hrču, da li biste mu poverovali?

 Skorašnje istraživanje pokazalo je da osobe koje imaju nemiran san, praćen hrkanjem, dok se odmaraju sagore čak 2.000 kalorija dnevno, nasuprot njihovim "kolegama", koji spavaju tvrdim i mirnim snom, a koji sagore svega 1.600 kalorija.

Kako je moguće da se hrkanjem troše kalorije?

 Jedan od razloga može biti taj što hrkanje, ili manji poremećaji koji se javljaju u vezi sa hrkanjem, mogu izazvati izvesne promene u nervnom sistemu, zbog čega teraju naše telo (organizam) da koristi mnogo više energije nego što je to inače slučaj. Što se tiče trošenja većih količina energije, ovo ne treba uzeti u potpunosti zdravo za gotovo, jer je sve to ipak individualno. Svako ima različit metabolizam i potrebe za trošenjem energije. Ono što je ovde od najvećeg značaja i ono na šta treba obratiti pažnju jeste činjenica da hrkanje podstiče veću potrošnju kalorija.

Da li je hrkanje pozitivno?

 Kao što već svi znamo, hrkanje baš i nije neka pozitivna navika. Ne samo da ometa san ljudi u našoj neposrednoj blizini, već može biti i znak nekog ozbiljnijeg problema, poput prekida u disanju za vreme sna (med. apnea). Ovaj poremećaj može učiniti da osoba naglo prestane sa disanjem za vreme sna (bilo popodnevnog ili u toku noći), a dovodi se u vezu sa kardivaskularnim problemima i povišenim krvnim pritiskom. To znači da i uprkos činjenici da vam može pomoći da sagorite više kalorija, hrkanje ipak nije nešto poželjno.

Spavanje i gojaznost

 Već duže vreme se san preporučuje kao dobar način za gubitak suvišnih kilograma i održavanje određene težine, naravno u kombinaciji sa fizičkim aktivnostima, ali ne zbog toga što ćete u kombinaciji sa hrkanjem da sagorite više kalorija. Dobar san pomaže našem organizmu pri regulisanju apetita, gladi, kao i hormonima u našem telu. Najočiglednija pozitivna strana gorepomenutog istraživanja jeste sledeće: mnoge osobe koje imaju problema sa hrkanjem, imaju i problema sa težinom, tako da im sagorevanje i malo suvišnih kalorija, čak i hrkanjem, može pomoći da smanje svoju težinu. Ipak, niko sebe neće dovesti u formu samo hrkanjem, pa ne dozvolite da vas ovo istraživanje zavara.

Zaključak

 Ukoliko imate problema sa hrkanjem ili taj problem ima neka od osoba iz vaše neposredne blizine, nemojte se baš puno radovati. Najbolji način da i sebe i tu drugu osobu učinite srećnom jeste da dublje zađete u ovaj problem. Jedino ćete na taj način pomoći sebi i osobi koja ima problem ove prirode. A kad je reč o gubitku suvišnih kilograma, ima mnogo boljih i zdravijih načina od hrkanja.


Evolucija gojaznosti - opasan višak




Gojaznost je jedna od najvećih epidemija 21. veka koja izaziva brojne zdravstvene tegobe. Procenjuje se da u svetu čak 1,7 milijarde ljudi ima prekomernu telesnu težinu. Vreme je da se zabrinemo!

Prvobitno smatrana samo za estetski, sada se zna da gojaznost predstavlja ozbiljan zdravstveni problem - dovodi do brojnih komplikacija i poremećaja zdravlja. Kao najčešće komplikacije javljaju se šećerna bolest, povišene masnoće u krvi, povišen krvni pritisak, prevremena arterioskleroza, oštećenje srca i krvnih sudova, pa čak i veća učestalost izvesnih malignih oboljenja. Tokom proteklih stotinu godina ljudski život sve više se produžavao, ali zbog sve većeg problema gojaznosti, taj bi se trend mogao preokrenuti do te mere da roditelji nadžive svoju decu, objavio je britanski nutricionista Andrej Prentis. Od gojaznosti pati oko 28 % ljudi u SAD i 20 % u Evropi, a i mnogi drugi imaju višak kilograma. Profesor Prentis tvrdi da je gojaznost najbrža epidemija u protekla dva veka, nastala zbog veće konzumacije masne hrane i smanjene fizičke aktivnosti, da je izazvala promenu u ljudskoj evoluciji i izgledu ljudi.

Sve više dece – buce

 Za razliku od promena pre 200 godina, kada se zahvaljujući boljoj ishrani povećala visina, umesto viši, danas ljudi postaju sve deblji, i to u sve ranijem uzrastu, pa i kod njih lekari sve češće otkrivaju dijabetes tipa 2 i druge bolesti vezane za gojaznost, koje se inače razvijaju u kasnijem dobu. Deca i adolescenti koji su gojazni ostaće takvi i kada porastu. Što se gojaznost ranije javi, ozbiljnije se odrazi na zdravlje.

 Kada deca pate od prekomerne težine, važno je da roditelji ništa ne preduzmu na svoju ruku, već da se obrate lekaru. Naprave se sve biohemijske analize i traži koji je uzrok detetove debljine, da se informišu i roditelji i deca. Dete bez lekarskog nazora ne može da ide na dijetu. Računa se da je kod nas oko 14 % prekomerno uhranjene dece. Roditelji su odgovorni za način ishrane deteta, a genetika nije glavni razlog debljine, već usvojeni stil života. Baš roditelji teško prihvataju neka pravila vezana za ishranu dece. Vrlo je bitno da dete ima aktivan život, a ne da sedi satima uz TV ili kompjuter. Roditelji nesvesno guraju svoju decu u zavisnost od hrane, jer ona ne znaju šta jedu. Najvažnije je stvaranje zdravih prehrambenih navika. Ako roditelji nisu i sami prihvatili zdravi način ishrane, nemaju pravo da brane deci određenu hranu. Potrebno je izbaciti sve namirnice koje uzrokuju debljinu, a na stolu mora biti ista hrana za sve ukućane. Fizičku aktivnost takođe treba prilagoditi psihičkoj fazi deteta. Gojazna deca su podložnija bolestima, najučestaliji je dijabetes tipa 2, koji je u porastu. Osim dece, sve je više odraslih koji pate od gojaznosti.

Lovci i sakupljači

 Neki lekari tvrde da je uzrok debljanja današnja hrana za razliku od one koju su jeli naši preci u kameno doba. Većinu svoje istorije čovek je bio lovac i sakupljač, preživljavao uz hranu iz prirode, a slatka i masnija hrana davala mu je snagu. Nučnici misle da su oni koji su preživeli jeli upravo hranu bogatu kalorijama. Današnji čovek verovatno nosi teret tog evolucionog nasleđa, što predstavlja sklonost slatkišima, keksu, hamburgeru i čipsu, takozvanom junk foodu. Ljudi više ne provode dane u potrazi za bobicama i biljkama, već uglavnom imaju sedelački način života, jedu jeftinu i kaloričnu hranu, siromašnu nutrijentima. Upravo je loša ishrana, kao i gojaznost, u velikom porastu u zapadnim zemljama. Dok je želja za slatkim i masnim produžila životni vek naših predaka, nas ista ta hrana ograničava. Davni preci uvek su tražili ili lovili hranu koja sadrži velike količine masti, skroba i šećera, a i mi smo predodređeni da pronalazimo hranu sa tim kvalitetima. Pa ipak danas hrana sa mnogo kalorija ima manje ukusa i manje hranljivih materija koji su preradom iz nje uklonjeni.

Nekvalitetna ishrana

 Zato se u hranu dodaju veštačke zamene za skrob, mast i šećer, da je čine ukusnom i primamljivom. Svakodnevna ishrana prerađenom hranom ima za posledicu višak kalorija i manjak hranljivih materija. Telo zbog te nestašice reaguje skladištenjem masnoće. Zbog toga se uzimaju brojni preparati kao pomoć u mršavljenju, čajevi, minerali, vitamini i ekstrakati iz hrane, ali oni ne nadoknađuju neravnotežu hranljivih sastojaka u telu koja je nastala zbog loše i nekvalitetne ishrane.

Šta i kako jesti

 U ishrani treba redukovati unos hleba i testa uopšte, slatkiša kao i masnih jela, a povećati unos povrća (koje je praktično bez energetske vrednosti) i voća. Takođe treba izbegavati napitke koji su energetski bogati. Tu se misli na alkoholne ali i bezalkoholne osvežavajuće vrste pića koji sadrže izuzetno velike količine šećera, i smatraju se jednim od krivaca za razvoj gojaznosti u sredinama gde se mnogo češće konzumiraju.

 Gojaznost je hronična bolest, a gojazni ljudi nisu krivi za nju, tvrde stručnjaci, napominjući da je optimalno vreme za dobru regulaciju i redukciju telesne težine godinu dana. Instant dijete i skidanje kilograma na brzinu ne daju prave rezultate ili štete zdravlju.

Postepeno skidanje kilograma

 Gubitak telesne težine treba da bude postepen i uslovljen promenom načina života, pre svega menjanjem navika u pogledu ishrane i fizičkih aktivnosti. Sva obećanja da se raznoraznim dijetetskih proizvodima i čajevima može postići znatan gubitak u telesnoj težini u kratkom vremenskom periodu (pominje se i desetak kilograma za deset dana), nerealna su i opasna. To su besmislena i lažna obećanja. Kad bi takva redukcija težine i bila moguća, to bi zaista bilo štetno po pacijenta. Gubitak u telesnoj težini treba da bude postepen i ne veći od 300 do 500 g nedeljno, znači najviše do 2 kg mesečno. Takvim načinom mršavljenja gubi se isključivo masno tkivo, što je i cilj dijetetskog programa. Naglim i velikim gubitkom kilograma, pored masnog, gubi se i mišićno tkivo, što nije željeni efekat u lečenju gojaznosti.

Unos i potrošnja kalorija

 Najviše pažnje na pravilnu ishranu treba obratiti u detinjstvu, da se obezbedi dovoljno svih gradivnih materija za pravilan fizički i psihički razvoj deteta.

 U pubertetu su i dečaci i devojčice skloni gojaznosti. Neophodno je voditi računa o ravnoteži između ukupnog kalorijskog unosa hranom i potrošnje kalorija. U tom periodu od posebne je važnosti bavljenje sportom.

 U menopauzi žene su posebno sklone gojenju, što je posledica hormonskih dešavanja u organizmu, ali i smanjene fizičke aktivnosti i većeg unosa hrane.

 Prvobitno smatrana samo za estetski, sada se zna da gojaznost predstavlja ozbiljan zdravstveni problem - dovodi do brojnih komplikacija i poremećaja zdravlja. Kao najčešće komplikacije javljaju se šećerna bolest, povišene masnoće u krvi, povišen krvni pritisak, prevremena arterioskleroza, oštećenje srca i krvnih sudova, pa čak i veća učestalost izvesnih malignih oboljenja. Tokom proteklih stotinu godina ljudski život sve više se produžavao, ali zbog sve većeg problema gojaznosti, taj bi se trend mogao preokrenuti do te mere da roditelji nadžive svoju decu, objavio je britanski nutricionista Andrej Prentis. Od gojaznosti pati oko 28 % ljudi u SAD i 20 % u Evropi, a i mnogi drugi imaju višak kilograma. Profesor Prentis tvrdi da je gojaznost najbrža epidemija u protekla dva veka, nastala zbog veće konzumacije masne hrane i smanjene fizičke aktivnosti, da je izazvala promenu u ljudskoj evoluciji i izgledu ljudi.

Sve više dece – buce

 Za razliku od promena pre 200 godina, kada se zahvaljujući boljoj ishrani povećala visina, umesto viši, danas ljudi postaju sve deblji, i to u sve ranijem uzrastu, pa i kod njih lekari sve češće otkrivaju dijabetes tipa 2 i druge bolesti vezane za gojaznost, koje se inače razvijaju u kasnijem dobu. Deca i adolescenti koji su gojazni ostaće takvi i kada porastu. Što se gojaznost ranije javi, ozbiljnije se odrazi na zdravlje.

 Kada deca pate od prekomerne težine, važno je da roditelji ništa ne preduzmu na svoju ruku, već da se obrate lekaru. Naprave se sve biohemijske analize i traži koji je uzrok detetove debljine, da se informišu i roditelji i deca. Dete bez lekarskog nazora ne može da ide na dijetu. Računa se da je kod nas oko 14 % prekomerno uhranjene dece. Roditelji su odgovorni za način ishrane deteta, a genetika nije glavni razlog debljine, već usvojeni stil života. Baš roditelji teško prihvataju neka pravila vezana za ishranu dece. Vrlo je bitno da dete ima aktivan život, a ne da sedi satima uz TV ili kompjuter. Roditelji nesvesno guraju svoju decu u zavisnost od hrane, jer ona ne znaju šta jedu. Najvažnije je stvaranje zdravih prehrambenih navika. Ako roditelji nisu i sami prihvatili zdravi način ishrane, nemaju pravo da brane deci određenu hranu. Potrebno je izbaciti sve namirnice koje uzrokuju debljinu, a na stolu mora biti ista hrana za sve ukućane. Fizičku aktivnost takođe treba prilagoditi psihičkoj fazi deteta. Gojazna deca su podložnija bolestima, najučestaliji je dijabetes tipa 2, koji je u porastu. Osim dece, sve je više odraslih koji pate od gojaznosti.

Lovci i sakupljači

 Neki lekari tvrde da je uzrok debljanja današnja hrana za razliku od one koju su jeli naši preci u kameno doba. Većinu svoje istorije čovek je bio lovac i sakupljač, preživljavao uz hranu iz prirode, a slatka i masnija hrana davala mu je snagu. Nučnici misle da su oni koji su preživeli jeli upravo hranu bogatu kalorijama. Današnji čovek verovatno nosi teret tog evolucionog nasleđa, što predstavlja sklonost slatkišima, keksu, hamburgeru i čipsu, takozvanom junk foodu. Ljudi više ne provode dane u potrazi za bobicama i biljkama, već uglavnom imaju sedelački način života, jedu jeftinu i kaloričnu hranu, siromašnu nutrijentima. Upravo je loša ishrana, kao i gojaznost, u velikom porastu u zapadnim zemljama. Dok je želja za slatkim i masnim produžila životni vek naših predaka, nas ista ta hrana ograničava. Davni preci uvek su tražili ili lovili hranu koja sadrži velike količine masti, skroba i šećera, a i mi smo predodređeni da pronalazimo hranu sa tim kvalitetima. Pa ipak danas hrana sa mnogo kalorija ima manje ukusa i manje hranljivih materija koji su preradom iz nje uklonjeni.

Nekvalitetna ishrana

 Zato se u hranu dodaju veštačke zamene za skrob, mast i šećer, da je čine ukusnom i primamljivom. Svakodnevna ishrana prerađenom hranom ima za posledicu višak kalorija i manjak hranljivih materija. Telo zbog te nestašice reaguje skladištenjem masnoće. Zbog toga se uzimaju brojni preparati kao pomoć u mršavljenju, čajevi, minerali, vitamini i ekstrakati iz hrane, ali oni ne nadoknađuju neravnotežu hranljivih sastojaka u telu koja je nastala zbog loše i nekvalitetne ishrane.

Šta i kako jesti

 U ishrani treba redukovati unos hleba i testa uopšte, slatkiša kao i masnih jela, a povećati unos povrća (koje je praktično bez energetske vrednosti) i voća. Takođe treba izbegavati napitke koji su energetski bogati. Tu se misli na alkoholne ali i bezalkoholne osvežavajuće vrste pića koji sadrže izuzetno velike količine šećera, i smatraju se jednim od krivaca za razvoj gojaznosti u sredinama gde se mnogo češće konzumiraju.

 Gojaznost je hronična bolest, a gojazni ljudi nisu krivi za nju, tvrde stručnjaci, napominjući da je optimalno vreme za dobru regulaciju i redukciju telesne težine godinu dana. Instant dijete i skidanje kilograma na brzinu ne daju prave rezultate ili štete zdravlju.

Postepeno skidanje kilograma

 Gubitak telesne težine treba da bude postepen i uslovljen promenom načina života, pre svega menjanjem navika u pogledu ishrane i fizičkih aktivnosti. Sva obećanja da se raznoraznim dijetetskih proizvodima i čajevima može postići znatan gubitak u telesnoj težini u kratkom vremenskom periodu (pominje se i desetak kilograma za deset dana), nerealna su i opasna. To su besmislena i lažna obećanja. Kad bi takva redukcija težine i bila moguća, to bi zaista bilo štetno po pacijenta. Gubitak u telesnoj težini treba da bude postepen i ne veći od 300 do 500 g nedeljno, znači najviše do 2 kg mesečno. Takvim načinom mršavljenja gubi se isključivo masno tkivo, što je i cilj dijetetskog programa. Naglim i velikim gubitkom kilograma, pored masnog, gubi se i mišićno tkivo, što nije željeni efekat u lečenju gojaznosti.

Unos i potrošnja kalorija

 Najviše pažnje na pravilnu ishranu treba obratiti u detinjstvu, da se obezbedi dovoljno svih gradivnih materija za pravilan fizički i psihički razvoj deteta.

 U pubertetu su i dečaci i devojčice skloni gojaznosti. Neophodno je voditi računa o ravnoteži između ukupnog kalorijskog unosa hranom i potrošnje kalorija. U tom periodu od posebne je važnosti bavljenje sportom.



Zbogom kilogramima: Pet supernamirnica za smanjenje apetita
Želite zauzdati svoj apetit i zaustaviti želju za slatkim? Ako je odgovor da, onda je vrijeme da napravite novi spisak za kupovinu namirnica.
Milijarde dolara širom svijeta troše se na proizvode za mršanje. Međutim, postoji bolji i jeftiniji način za skidanje kilograma. Najnovije istraživanje pokazuje da vam više od desetak uobičajenih proizvoda koji su dostupni u svakoj prodavnici, može pomoći u borbi protiv gladi i želje za slatkim.

 Riječ je o namirnicama koje će vam poboljšati metabolizam te pomoći u skidanju kilograma. Kada idući put budete išli u kupovinu namirnica, ponesite sa sobom novi spisak na kome će se nalaziti ovih pet namirnica.

 1. Jaja
 Umjesto peciva, za doručak odaberite jaja. Ta supernamirnica koja sadržava mnogo proteina pomoći će vam da dugo vremena imate osjećaj sitosti. Jedno je istraživanje otkrilo da su pretili ljudi koji su konzumirali jaja u idućih 36 sati jeli manje količine hrane, za razliku od onih koji su jeli neku drugu hranu. Brojna su istraživanja pokazala da protein iz jaja blagotvorno djeluje na šećer u krvi i sprečava želju za slatkim. Dakle, jaja trebaju biti jedna od obveznih namirnica.

 2. Mahunarke
 Malo je ljudi čulo za kolecistokinin, ali to je jedan od najboljih prijatelja u borbi protiv viška kilograma. Ovaj probavni hormon smanjuje apetit prirodnim putem. Kako, dakle, doći do kolecistokinina? Naučnici kažu da mahunarke obiluju tim hormonom. To potvrđuju istraživanjem koje je pokazalo da je kod ljudi koji su redovno konzumirali mahune porastao nivo tog poželjnog hormona. Postoje i dokazi da mahunarke održavaju nivo šećera u ravnoteži što znači da se duže vrijeme zadržava osjećaj sitosti. Osim toga, mahunarke smanjuju i holesterol. Pobrinite se za to da se mahunarke redovno nađu i na vašem jelovniku.

 3. Kruške
 Ovo voće bogato je vlaknima što znači da je zdravo, ali i da daje i dugotrajan osjećaj sitosti. Kruške sadržavaju i pektin koji smanjuje nivo šećera u krvi te na taj način pomaže u smanjenju apetita. Drugim riječima, nećete imati želju za grickalicama između obroka. To je potvrdilo i jedno brazilsko istraživanje. Naučnici su, naime, otkrili da su žene koje su jele kruške između obroka smršale dosta brže od žena koje su jele kekse u malim količinama. Dakle, stavite i kruške na spisak za kupovinu namirnica.

 4. Cimet
 Kada vas sredinom dana uhvati slabost i želja za slatkim, uzmite tost od cjelovitih žitarica i pospite cimet po njemu. Američki naučnici otkrili su da male količine cimeta mogu regulisati nivo inzulina koji je najveći krivac za osjećaj gladi. Jedno istraživanje pokazalo je da četvrtina čajne žlice cimeta može smanjiti nivo šećera u krvi, kao i holesterol. Treba napomenuti da je cimet dozvoljen u manjim količinama. Ako se znate kontrolisati, svakako uvedite i cimet u svoju ishranu.

 5. Vinski ocat
 To je sjajan proizvod koji daje osjećaj sitosti. Švedsko istraživanje je pokazalo da ljudi koji jedu hljeb umočen u vinski ocat imaju dugotrajan osjećaj sitosti i smanjenu potrebu za čestim obrocima. Razlog je najvjerovatnije što acetatna kiselina u vinskome octu usporava prolazak hrane kroz želudac pa se javlja osjećaj sitosti. Vinski ocat od davnina je poznat i kao sredstvo za ispiranje rana, dezinfekciju posjekotina, za obloge kod udaraca i nagnječenja, dezinfekciju kože, kod upala i povišene temperature te za ispiranje usne šupljine i inhalacije kod prehlade. Riječ je, dakle, o vrlo korisnoj namirnici.

Ubrzajte metabolizam i smanjite apetit uz pomoć biljaka


Ljuta paprika: smanjuje apetit

 Zapravo nije reč o biberu, već o ljutoj (čili) papričici iz tropskih krajeva
 Dejstvo: Ljuta supstanca kapsaicin za 20 puta povećava lučenje pljuvačke u ustima, a to znači da sve ono što pojedemo i brže varimo. Kapsaicin do 25 odsto ubrzava razmenu materija, uključujući i metabolizam masti. Ne stvaraju se masne naslage, već se mast odmah pretvara u energiju. Osim toga, ljute supstance podstiču proizvodnju hormona sreće, a srećni ljudi imaju manju potrebu za slatkišima!
 Primena: Preporučuju se dve kašičice kajenskog bibera dnevno (najbolje sveže mlevenog). Možete da ga koristite kao dodatak svim jelima u koja obično stavljate crni biber. Budite oprezni: bez obzira na vrstu, čili je uvek ljut! Najpogodniji je za začinjavanje čorbe od krompira, sočiva, pasulja i gulaša, kao i ribe, salate, mesa, pirinča itd.

Đumbir: izbacuje otrove

 Najčešće se koristi koren ove tropske biljke.
 Dejstvo: Koren sadrži eterična ulja i ljute supstance (npr. gingerol), koje, s jedne strane, deluju umirujuće na nervni sistem, a s druge strane, podstiču lučenje pljuvačke, želudačnih sokova i žuči. Zahvaljujući tome, mast bolje i brže sagoreva, to jest pretvara se u energiju. Osim toga, ove supstance podstiču rad creva i izbacivanje štetnih supstanci iz organizma. Koren sadrži i enzime koji razlažu belančevine, čime se sprečava nagomilavanje štetnih materija u crevima.
 Primena: Rendani koren možete dodati sosovima, salatama, jelima od pirinča, piletini (količina po ukusu) ili napravite sok od đumbira: očistite koren veličine pet centimetara, iseckajte ga na kolutove i ubacite u litar ključale vode. Ostavite da odstoji 20 minuta. Ova količina je dovoljna za jedan dan, ali imajte na umu da tečnost treba da bude topla.

Majoran i origano: sagorevaju masti

 I jedan i drugi začin potiču iz Sredozemlja.
 Dejstvo: Koriste se samo listovi, koji sadrže eterično ulje timol, gorke supstance i tanine (podstiču rad žuči i jetre, to jest sagorevanje masti). Pored toga, stimulišu rad bubrega i doprinose izbacivanju tečnosti iz organizma.
 Primena: Odlični su kao dodatak teškim jelima poput pasulja ili svinjskom mesu. Najbolje je da koristite svežu biljku (listiće dodajte jelu neposredno pre nego što je jelo skuvano). Osim toga, majoran može da se koristi za začinjavanje salate ili u kombinaciji sa paradajzom.

Kim: poboljšava varenje

 Ova biljka raste u Srednjoj Evropi, a prvenstveno se koristi njeno seme.
 Dejstvo: Ulje iz semena (karvon) podstiče proizvodnju želudačnih sokova - hrana se brže i bolje vari. Osim toga, ulje deluje umirujuće, a takođe pomaže kod nadimanja stomaka.
 Primena: Ako patite od nadimanja želuca, rasporedite tri šolje čaja na ceo dan (dve kašike kima prelijte sa 250 ml ključale vode). Takođe možete da pomešajte 150 g posnog sira sa jednom kašičicom kima (konzumirajte između obroka). Nemojte soliti, jer so zadržava vodu u oganizmu. Kim se slaže sa mesom, kiselim i slatkim kupusom.

Crni biber: podstiče metabolizam

 Crna zrnca bibera zapravo su nezreli osušeni plodovi jedne tropske puzavice. Dejstvo: Ulja, ljute supstance i tanine efikasni su protiv bakterija i virusa, a takođe podstiču rad bubrega, kao i stvaranje enzima važnih za varenje, aktivirajući rad želuca i creva, kao i metabolizam.
 Primena: Crni biber možete da koristite gotovo za sva jela intenzivnijeg ukusa. Ovim začinom možete da pospete sendvič, ili da ga dodate salati. Najbolji je sveže mleven, jer na taj način ostaju sačuvani dragoceni sastojci.
 Savet: Svakog dana popijte šolju toplog mleka sa jednom do dve kašičice meda i dva prstohvata bibera. Ovaj napitak iz ajurvede odličnog je ukusa.

Limunova kora: blokira pretvaranje šećera u masti

 Dejstvo: Jedan američka studija je pokazala da supstanca iz limunove kore (hidrokisicitrična kiselina HCA) sprečava pretvaranje viška ugljenih hidrata u masti. Na taj način se smanjuje količina novih masnih ćelija za oko 79 odsto.
 Primena: Najjednostavnije je da isečete limun sa korom na režnjeve i da onda to grickate tokom dana (samo neprskano voće dolazi u obzir!). Ili jednostavno izrendajte koru i koristite je kao začin.

Senf: sagoreva masti

 Dejstvo: Glikozidi ulja senfa (ljute supstance) podstiču cirkulaciju, a time i rad žuči, nadležne za sagorevanje masti.
 Primena: Zrnca slačice se koriste za turšiju i pečenje i kuvanje čorbastih jela, kao i pripremanje svih vrsta mesa.



SAD: Gojaznost veliki uzročnik raka

Gojaznost izaziva preko 100.000 slučajeva raka u SAD svake godine, a ta brojka će se verovatno povećavati pošto Amerikanci postaju sve deblji, zaključio je Američki institut za istraživanje raka (AICR).



Višak masnog tkiva izaziva gotovo polovinu endometrijskog kancera - jedne vrste raka materice - i trećinu slučajeva raka jednjaka, navode u AICR, preneo je Rojters.


Rak je drugi uzrok smrti u SAD, posle srčanih bolesti. Prema proceni Američkog društva za rak, ova bolest će u tekućoj godini biti dijagnozirana kod 1,47 miliona Amerikanaca, dok će 562.000 od nje umreti.

 Preko 26 odsto Amerikanaca je gojazno, što znači da im je indeks telesne mase 30 ili veći. Uz to, gotovo trećina Amerikanaca ima višak telesne težine (sa indeksom telesne mase između 25 i 30).

 Stručnjaci AICR su proračunali da bi se, ukoliko bi Amerikanci bili normalne težine, moglo godišnje izbeći 35 odsto kancera jednjaka (odnosno 5.800 slučajeva), 28 odsto raka pankreasa (11.900 slučajeva), 21 odsto raka žučne kese (2.000 slučajeva), devet odsto raka debelog creva (13.200 slučajeva), 17 odsto raka dojke (33.000 slučajeva), 49 odsto raka materice (20.700 slučajeva) i 24 odsto raka bubrega (13.900 slučajeva).

 Jula ove godine američki stručnjaci su izračunali da na bolesti koje su u vezi sa gojaznošću otpada 10 odsto medicinskih troškova SAD, odnosno 147 milijardi dolara godišnje.

 Tanjug


Ispitivanja su pokazala prisutnost metaboličkog sindroma kod oko 35 odsto gojaznih i oko 70 odsto pacijenata sa ranim poremećajem nivoa šećera u krvi.



O metaboličkom sindromu se u poslednje vreme dosta govori, ali još uvek vrlo malo je onih koji znaju o kakvom se zdravstvenom problemu u stvari radi. Prema navodima stručnjaka iz oblasti endokrinologije, metabolički sindrom predstavlja istovremeno postojanje više poremećaja, od kojih svaki za sebe povećava rizik za nastanak oboljenja kardiovaskularnih bolesti.
 Gojaznost, povišene masnoće u krvi, poremećaj nivoa šećera u krvi, kao i povišen pritisak glavni su krivci za pojavu mnogih srčanih oboljenja, dijabetesa, a često ih povezuju i sa različitim tumorima, sterilitetom, arteriosklerozom i depresijom.

 Doktor Žan Vag je još 1947. godine insistirao na važnosti, u pogledu pacijenta sa viškom kilograma, razlike između građe u obliku jabuke i one u obliku kruške.
 Dr Vag je tvrdio da su kilogrami nagomilani na stomaku opasniji po zdravlje od viška u gornjem delu tela. Njegova teorija je nedavno potvrđena istraživanjima sprovedenim u Kanadi koja su pokazala da, pri istoj telesnoj težini, kod osoba sa viškom kilograma pretežno na stomaku postoji veća opasnost od kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa tipa 2, kao i od arterioskleroze (oboljenja arterija).

 - Višak masnog tkiva, naročito u predelu stomaka može ukazati na bolest koja je poznata kao poremećaj metaboličkog sindroma. Ispitivanja u našoj zemlji pokazala su prisutnost metaboličkog sindroma kod oko 35 odsto gojaznih i oko 70 odsto pacijenata sa ranim poremećajem nivoa šećera u krvi - objašnjava doktorka Vesna Dimitrijević-Srećković, specijalista interne medicine, endokrinolog Instituta za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije.

Mediteranska dijeta

 Stručnjaci upozoravaju da su rezultati dosadašnjih istraživanja pokazala da osobe sa stomačnom gojaznošću češće obolevaju od dijabetesa i infarkta miokarda.

 - Kada je prisutno više udruženih poremećaja koji čine ovaj sindrom, rizik se višestruko povećava. Masno tkivo kod najmlađe populacije i omladine predstavlja hormonski aktivan organ koji ima ulogu u insulinskom delovanju, metabolizmu šećera i masnoća pa tako i značajan faktor zapaljenja i tromboze - kaže doktorka Dimitrijević-Srećković.

 Stručnjaci ističu da je dovoljno izgubiti sedam-osam kilograma kako bi se opasnost od metaboličkog sindroma smanjila za polovinu. Endokrinolozi uglavnom preporučuju individualne dijete u skladu sa brojem viška kilograma i poremećajem nivoa lipida kod pacijenta. Ako je nivo triglicerida pacijenta normalan, preporučuje se dijeta sa manjim brojem kalorija, ali relativno bogata sporim šećerima koji sprečavaju gomilanje masti. Ako je nivo triglicerida povišen, preporučuje se „mediteranska dijeta” na bazi povrća i voća, sušenog povrća i ribe i veoma malo maslinovog ulja. Isto važi za lekove, kada su neophodni. Prevenciju čine zdrav način života, redukovana ishrana i obavezna fizička aktivnost, prilagođena godinama života.


 Izvor: Top zdravlje


Držite kilograme pod kontrolom

Ukoliko često jedete i kad niste gladni, a vežbanje nije vaš način da iskoristite slobodno vreme, može vam se dogoditi da veoma brzo primetite prve znake gojaznosti. Reč je o ozbiljnom oboljenju koje može da izazove brojne zdravstvene komplikacije.



Gojaznost je ozbiljno hronično oboljenje koje može dovesti do medicinskih komplikacija koje umanjuju kvalitet života i skraćuju dužinu života, a čije lečenje ima visoku cenu. Gojazne osobe imaju veći morbiditet i mortalitet (svakih pola kilograma preko idealne telesne težine skraćuje životni vek za mesec dana).

 Gojaznost nastaje kao posledica unošenja viška energetski hranljivih materija i ispoljava se taloženjem masnog tkiva u organizmu, odnosno prisustvom preterane količine telesne masti. Gojaznost je vodeći problem zdravlja ljudi širom sveta, kako u razvijenim tako i u zemljama u tranziciji. Prema poslednjim istraživanjima, koje je objavio IZZS iz 2000. godine više od polovine odraslog stanovništva Srbije, tačnije 54 odsto, ima problem prekomerne uhranjenosti, pri čemu je 36,7 odsto odraslih predgojazno, dok je 17,3 odsto gojazno.
 Različita distribucija masnog tkiva je u visokoj korelaciji sa određenim bolestima i patološkim stanjima.

 Gojaznost se deli na androidnu (mušku) i ginoidnu (žensku). Kod ginoidnog tipa gojaznosti višak masnog tkiva se nagomilava potkožno, u donjim delovima tela, oko karlice i na butinama. Kod ovih osoba je uočena veća sklonost ka pojavi mehaničkih komplikacija u vidu otežanog kretanja, insuficijencije periferne venske cirkulacije i respiratorne insuficijencije. Kod androidnog tipa gojaznosti masno tkivo se nagomilava u predelu ramena, grudnog koša i abdomena. Direktno dovodi do povećanja endogenih triglicerida. Metaboličke posledice ovog tipa gojaznosti predstavljaju sindrom X ili metabolički sindrom koji obuhvata hiperinsulinemiju, hipertenziju, dislipidemiju i intoleranciju glukoze.

 U odnosu na uzroke nastanka postoje određeni tipovi gojaznosti: nasledna, gojaznost uzrokovana fizičkom neaktivnošću ili hiperalimentaciona, gojaznost uzrokovana metaboličkim ili endokrinološkim poremećajima, oboljenja CNS (traume, tumori hipotalamičke regije, koja je odgovorna za regulaciju osećaja gladi i sitosti i koja dovodi do gojaznosti) i jatrogena gojaznost zbog primene medikamenata (kortikosteroidi, antidepresivi).

 Etiologija gojaznosti je složena i temelji se na genetskim faktorima i činiocima spoljašnje sredine. Genetski faktori imaju važnu ulogu u nastanku gojaznosti. Dokazano je prisustvo leptina (peptid-faktor sitosti) u masnim ćelijama, a u neuronima hipotalamusa otkriveni su receptori za leptin. Kod gojaznih osoba povećana je količina ne samo insulina, već i leptina. Navike u ishrani stiču se još u detinjstvu kada se razvija sklonost ka hiperkalorijskoj hrani koje majke prenose na svoju decu. Na brzinu pražnjenja želuca i osećaja gladi i sitosti utiče vrsta hrane. Ako se unosi brzo svarljiva hrana, pražnjenje želuca je brže, pa se javljaju kontrakcije tj. osećaj gladi. Balastne materije u hrani smanjuju iskoristljivost hrane, smanjuju skokove glikemije i posledičnu hiperinsulinemiju.

 Fizička aktivnost je vrlo važan činilac u nastanku gojaznosti. U današnje vreme čovek sve manje vremena posvećuje rekreativnim aktivnostima, radije sedi ispred televizora ili kompjutera.

 Psihološki činioci takođe imaju važnu ulogu u nastanku gojaznosti. Gojazne osobe jedu i kada nisu gladne, kada su u stresu, depresiji ili su napeti i usamljeni i na taj način pokušavaju da reše problem. Gojaznost je najčešće posledica preteranog unošenja hrane visoke energetske vrednosti uz malu fizičku potrošnju.

 Komplikacije gojaznosti su brojne i veoma teške. Nastaju usled direktnog uticaja same gojaznosti ili indirektno u sadejstvu sa drugim faktorima rizika (hipertenzija, dijabetes, hiperlipoproteinemije).
 Najčešće i najteže komplikacije su kardiovaskularne, pre svega hipertenzija koja je genetski determinisana, a gojaznost dovodi do njenog ispoljavanja i pogoršanja. Oko 30 odsto osoba koje imaju telesnu težinu preko 15 kg veću od normalne imaju hipertenziju. Zbog novonastalih krvnih sudova u masnom tkivu povećava se zapremina vaskularnog prostora, povećava se minutni volumen srca, kao i potrošnja kiseonika. Kiseonik se troši tri puta više u odnosu na normalno uhranjene osobe, a srčani rad se povećava od 40-140 odsto, pretežno na račun leve komore, pri čemu dolazi do hipertrofije i masne infiltracije srčanog mišića, što koronarni krvni sudovi ne mogu da prate. Dalje komplikacije dovode do ishemijske bolesti srca.


 Masno tkivo potiskuje dijfragmu i pluća i smanjuje plućnu ventilaciju zbog čega dolazi do kompresione atelektaze, zastojnog brohitisa, otežane eliminacije sekreta, što vodi češćim bronhopulmonalnim infekcijama, emfizemu i razvoju hroničnog plućnog srca.

 Usled masne infiltracije skeletnih mišića otežano je vraćanje venske krvi iz donjih ekstremiteta, što pogoduje češćem razvoju varikoziteta i tromboflebitičkih promena.

 Gojaznost je često praćena bolestima žučne kese u vidu hronične upale i kalkuloze. Dugotrajna gojaznost je praćena masnom infiltracijom jetre – steatoza je nađena kod 68-94 odsto gojaznih osoba. Prisutna je i opstipacija zbog unosa hrane siromašne balastnim materijama. Zbog povećanog opterećenja kod gojaznih su česte degenerativne promene naročito na velikim zglobovima donjih ekstremiteta (kolena, kukovi, lumbalna kičma).

 Istraživanja su pokazala da je kod gojaznih osoba povećana smrtnost od malignih bolesti za jedan i po put, posebno kod pacijenata sa BMI preko 35 kg/m2. Gojazni muškarci češće obolevaju od Ca prostate i Ca debelog creva, a kod gojaznih žena češći je Ca endometrijuma, dojke i žučne kesice (to se objašnjava povećanim nivoom estrogena čija se aktivna forma stvara u stromi masnog tkiva).

 Metaboličke komplikacije su veoma česte, posebno kod androidnog tipa gojaznosti koji je praćen insulinskom rezistencijom i posledičnom hiperinsulinemijom, koja dovodi do povećane sinteze triglicerida i VLDL čestica u jetri i smanjenje HDL holesterola u plazmi što predstavlja osnovu za razvoj Metaboličkog sindroma odnosno Sindroma X.

 U lečenju gojaznih osoba se primenjuje niskokalorična dijeta uz umerenu fizičku aktivnost što se određuje prema individualnim karakteristikama same gojazne osobe. Takođe se može primeniti i medikamentna terapija. Kao najbolji, najefikasniji i najbezbedniji lek se navodi Xenical (Orlistat). Mehanizam dejstva ovog leka je u sprečavanju resorpcije masti iz hrane, tako da one ne dospevaju u organizam već se putem stolice izbacuju u spoljašnju sredinu.

 Lek nije svemoguć, odnosno njegova primena ne isključuje primenu niskokalorične dijete, jer bi u protivnom učinak leka bio skromniji.
 Prema tome, savet gojaznim osobama bi bio da se pre započinjanja dijete i eventualne primene leka obrate specijalisti endokrinologije, koji bi u sadejstvu sa dijetetičarem napravio najbolji program lečenja što je za svaku osobu individulano, a svakako bi pacijentu bio velika podrška u toku perioda lečenja koji često nije ni kratak ni lak.

Korak po korak do željene težine

 Gojaznost je bolest koja zahteva pre svega čvrstu odluku i želju gojazne osobe da smrša, a potom i potpunu promenu navika i načina ishrane i života da bi se postigao gubitak telesne težine, ali i održao u dužem vremenskom periodu. Vreme postizanja željene težine je individualno, ali ono što je važno jeste postepeni gubitak (2-3 kg mesečno), s obzirom na to da brzi gubitak dovodi do još bržeg vraćanja na početnu telesnu težinu.

Povećan rizik od smrtnosti

 Osoba koja ima 10 odsto više od svoje normalne telesne težine izložena je povećanju rizika od smrtnog ishoda od 13 odsto, povećanje težine od 20 odsto povećava rizik smrtnosti za 25 odsto, a povećanje težine od 30 odsto čak za 42 odsto. Najvećem riziku su izložene gojazne osobe u srednjem i starijem životnom dobu. Osoba koja je prešla 45. godinu života i ima 12 kg više od svoje normalne telesne težine može da očekuje prosečno skraćenje života od 25 odsto, odnosno umesto da dostigne osamdesetu, kraj života se može očekivati već u šezdesetoj godini zbog infarkta srca ili moždanog udara.



MED TOPI SUVIŠNE KILOGRAME! - piše dr Rodoljub Živadinović






Siguran sam da cete teško poverovati u ono što cete procitati u ovom tekstu, ali je zaista istina da med može pomoci osobama sa prekomernom telesnom težinom da zdravstveno bezbedno mršave.
 Svi dosadašnji napori nauke da napravi preparat koji ce omoguciti da gojazni mršave na zdravstveno ispravan nacin nisu urodili plodom. Liposukcija kao sve popularnija hirurška metoda je takode pokazala svoje nedostatke. Pacijenti koji su se podvrgli liposukciji tri puta su skloniji da povrate kilograme ukoliko se ne pridržavaju adekvatnog režima ishrane i cetiri puta skloniji da povrate kilograme bez redovnih fizickih aktivnosti, tvrdi dr Rod Rohrich u studiji objavljenoj u oficijelnom casopisu Americkog udruženja plasticnih hirurga za decembar 2004.
 Pocetkom prošle godine, nekoliko afirmativnih napisa u britanskoj štampi, izazvalo je bukvalno pražnjenje rafova sa medom u prodavnicama, narocito u Škotskoj. Naime, otuda je potekla prica da se prekomerna telesna težina može lako savladati jednostavnim postupkom: konzumiranjem pcelinjeg meda neposredno pred spavanje!
 Sigurno se pitate kako je ovo moguce kada je opšte poznato da je med visokoenergetska hrana. To je tacno. Ali je i tzv. eurokrem visokoenergetska hrana, pa niko od njega nije smršao. Razlika je prosta: med je PRIRODAN proizvod, a priroda je svakoj bolesti našla i leka. Pitanje je samo da li ga je covek prepoznao na pravi nacin.
 Autori dijete su dugo radili na optimizaciji sportske ishrane. Njihova istraživanja i iskustva su rezultovala preporukom sportistima da pre spavanja uzimaju med, kako bi oporavak njihovog organizma od prevelikog fizickog napora protekao na najbolji nacin. Odziv sportista je bio fantastican, jer su primetili odlicne rezultate (povecana izdržljivost). Od poznatih sportista ovu dijetu upražnjavaju biciklista Chris Hoy koji je u Atini osvojio zlatnu medalju i bokser šampion Alex Arthur.
 Kao i sva savršena i genijalna rešenja velikih problema, i objašnjenje za ovaj efekat je jednostavno. Med sadrži visok procenat fruktoze. Odnos glukoze i fruktoze u medu je otprilike 1:1. Slican odnos je i u vocu, ali ga voce sadrži u znatno manjim kolicinama. Zato je med pogodniji, jer se isti efekat dobija konzumiranjem veoma male kolicine meda, svega nekoliko kašicica ili jedna puna supena kašika pred spavanje. Kada covek unese veliku kolicinu fruktoze, ona odlazi u jetru a ne u mišice, i tamo se kroz jedan duži proces pretvara u glukozu. Samo jetra ima enzimski sistem koji može da obradi fruktozu. U jetri se fruktoza pretvara u glikogen. Zato ona ne prolazi kroz jetru i ne ide u sistemsku cirkulaciju. Iz glikogena se može stvoriti glukoza i otpustiti u krvotok ako nivo šecera (glukoze) u krvi padne. Ali, ovo nije cela prica o fruktozi. Daleko od toga. Fruktoza aktivira enzim u jetri koji joj omogucava da usvoji mnogo više glukoze nego što joj treba. Ovaj neverovatan trik, pomocu koga fruktoza ulazi u jetru i otvara vrata za ulaz glukoze autori su nazvali fruktozni paradoks. Taj ulaz vecih kolicina glukoze u jetru sprecava nagli skok nivoa glukoze u krvi. Drugim recima, fruktoza prakticno svojim nacinom delovanja utice na smanjenje nivoa glukoze u krvi i može se nazvati njegovim regulatorom. Mali broj ljudi danas može da poveruje u to da med dovodi do smanjenja nivoa glukoze u krvi, a ne do njenog povecanja, ali treba im reci da je to nedavno i dokazano, mada strucna medicinska javnost u našoj zemlji sa tim još uvek nije upoznata (Noori S. Al-Waili, Dubai Specialized Medical Center and Medical Research Laboratories, Journal of Medicinal Food, Vol. 7, No. 1, april 2004). Po njemu, kod bolesnika sa šecernom bolešcu, unos meda izaziva veci rast glukoze u plazmi nakon 30 minuta nego što je to slucaj kod unosa belog šecera (saharoze), ali nakon 60, 120 i 180 minuta, taj rast je bio veci kod saharoze nego kod meda! Uz to, med izaziva veci porast insulina u krvi nego što to cini saharoza, kako nakon 30, tako i nakon 120 i 180 minuta. Razmislimo o tome sa aspekta cinjenice da prosecni Amerikanac godišnje pojede oko 75 kg belog šecera! Redovno konzumiranje meda tokom 15 dana snižava holesterol za 7%, lipoproteine niske gustine (LDL) za 1%, C reaktivni protein za 7%, homocistein za 6%, nivo glukoze u plazmi za 6%, dok lipoproteine visoke gustine (HDL) povecava za 2%.
 Unos fruktoze hranom iz prirode (med, voce, povrce) pored stabilizacije nivoa krvne glukoze, obezbeduje pomenutim mehanizmima kontinuirani i optimalni dotok glukoze do mozga tokom celog dana, narocito tokom noci. Mozak je organ koji troši veliku kolicinu glukoze i drugih materija za svoj rad. Ljudi su i subjektivno primetili da mogu biti mnogo iscrpljeniji nakon napornog umnog, nego fizickog rada, i to je zaista tako. I pri mirovanju celije mozga troše 20 puta više energije nego bilo koje druge celije u organizmu. Oko 65% plasirane glukoze jetra otpušta na zahtev mozga. Ako glukoza nije dostupna, celije mozga umiru za nekoliko minuta. Kad mu je vec toliko potrebna glukoza, zašto nema sopstveno skladište energije? Jednostavno zato što skladištenje glukoze zahteva mnogo prostora, a u mozgu tako velike „sobe“ nema. Svima nam je poznato koliko je teško da i ovolika glava prode kroz porodajne kanale. Da postoji skladište za glukozu, glava bi bila veca za oko 25%, i tada niko ne bi mogao da se rodi. Svaki pad glukoze u krvi je opasan za mozak. Cak i na mali pad njenog nivoa mozak panicno reaguje. Odmah se aktiviraju adrenalne žlezde i stavljaju u maksimalni pogon, te produkuju adrenalne hormone, koji su u tim visokim dozama prakticno toksicni i deluju stresno. Ako se luce hronicno, dovode do bolesti organizma. Na žalost, njihovo hronicno lucenje prati modernog coveka i dovodi do bolesti srca, osteoporoze, gojaznosti, insulin nezavisne šecerne bolesti, pada imuniteta, depresije i drugih bolesti. Izbalansirani unos ugljenih hidrata (medom) otklanja prekomernu aktivnost adrenalnih žlezda i sprecava efekte koje njihovi hormoni izazivaju. A istovremeno smo stabilizovali krvnu glukozu i optimalno ishranili mozak. Može li se bolje od toga?
 Ovde treba napomenuti da sve ovo funkcioniše samo uz pomoc fruktoze poreklom iz meda (ili voca i povrca). Ako se koristi visokofruktozni kukuruzni sirup (kog nesavesni sve cešce upotrebljavaju ne samo za prihranjivanje pcela iz nužde vec i za falsifikovanje meda) izostaju svi pomenuti pozitivni efekti. Metabolizam takve fruktoze se okoncava pretvaranjem u masti umesto u glikogen, krvna glukoza opada, luce se adrenalni hormoni na zahtev mozga, i slede gojaznost i šecerna bolest.
 Stabilizovanje nivoa šecera u krvi omogucava organizmu da produkuje „oporavljajuce“ (anabolicke) hormone koji popravljaju oštecene mišice, regenerišu i stvaraju novo tkivo. Ovi hormoni sagorevaju masti i regulišu nivo šecera u krvi. Ako nivo glukoze u krvi nije stabilan i koncentracija pada, luce se adrenalni stresni hormoni koji se trude da ponovo stabilizuju poremeceni nivo glukoze. Ti hormoni inhibišu oporavak. Masti tada ostaju zatvorene u masnom tkivu, a mišici se degradiraju da bi se stvorila glukoza za mozak. Ali, ako je jetra nahranjena medom, sve se odvija željenim planom: luce se oporavljajuci hormoni koji okrepljuju organizam i sagorevaju masti. Znaci, konzumiranjem meda pre spavanja pomažete bolje sagorevanje masti tokom sna. Gospodin McInnes kaže: „Kljucno vreme za sagorevanje masti predstavlja prvi deo sna, tj. onaj deo koji se naziva sporotalasnim spavanjem. Aktivira se hipofiza luceci seriju hormona koji razlažu masno tkivo koristeci ga kao svoje pogonsko gorivo. Ako vašu jetru ne napunite pred spavanje fruktozom, vaše telo nece produkovati pomenute hormone zato što beznadežno pokušava da održi stabilnim nivo šecera u krvi. Ispitivanja kod naših atleta su pokazala da primena naše strategije punjenja jetre pred spavanje fruktozom mnogo bolje kontroliše osecaj gladi“. Pridružio bih se ovim ocenama rekavši i to da se ujutru budite mnogo ciliji i odmorniji.
 Hipofiza se znaci aktivira i uskladuje rad niza obnavljajucih hormona (hormon rasta, insulinu slicni faktor rasta, i testosteron kod muškaraca, a estrogen i progesteron kod žena). Svi, svi, ali baš svi obnavljajuci hormoni mobilišu masne naslage tokom sporotalasnog dela sna, koristeci ih kao pogonsko gorivo. U energetskom smislu, ovo je veoma skup proces. Petnaestominutno vežbanje tri puta nedeljno je dovoljno da stimuliše ovaj složeni proces. Proces zahteva 7 noci za obnavljanje oštecenja i osoba 7 noci gubi masno tkivo. Ako se u svakom od tri nedeljna vežbanja opterecuju razlicite grupe mišica, definitivno nema niceg lakšeg što ce dovesti do mršavljenja. Svaka grupa mišica koja se opterecuje trebalo bi da relativno miruje sedam dana, jer bi ponovno naprezanje dovelo do izvesne inhibicije procesa oporavka. Jedan od najinteresantnijih aspekata ovog procesa je taj što se troši samo telesno masno tkivo, a ne i masno tkivo mišica. Mogu li išta više da požele ljudi sa prekomernom telesnom težinom?
 Takode je veoma važno da spavanje protice u miru, u totalnom mraku, bez veštackog svetla, kako bi hormoni obavljali svoj zadatak onako kako treba. Umesto da satima vežbate aerobik, sasvim je dovoljno da svega tri puta nedeljno po samo 15 minuta radite relativno teške vežbe (recimo dizanje tegova ili drugi težak fizicki rad), što ce dovesti do suptilnog oštecenja mišicnog tkiva, a zbog ovakve dijete, pomenuti hormoni ce ga tokom spavanja obnavljati mobilišuci neželjeno masno tkivo. Jer, pokazalo se da milioni onih koji svakodnevno upražnjavaju aerobik, prilikom svakog gubitka telesne težine, proporcionalno mnogo više gube mišicnu masu nego masno tkivo. Taj gubitak mišicne mase zahteva lucenje adrenalnih hormona, koji su „toksicni“. Prema tome, mnogo je korisnije otici u krevet nego u gimnasticku salu. Pored toga, naporno vežbanje ili naporan rad troši iskljucivo ugljene hidrate, a ne masti. Masti se troše tek tokom oporavka, ako je on pravilno usmeren. Sve se ovo previda u svakoj teretani i na svakom sportskom ili rekreativnom igralištu. Kada rekreacioni treneri saznaju za ovaj fiziološki proces, pitaju se zašto im to niko do sada nije rekao. U rešavanju problema gojaznosti, cak i farmaceutske kompanije ignorišu ulogu jetre. Fokusiraju se na neurotransmitere koji regulišu i apetit, ne uzimajuci u obzir status energije u organizmu, što predstavlja primarnu informaciju koju daje jetra, a tek kasnije se ona pretvara u aktivnost putem neurotransmitera. To je i za ocekivati, jer kakav profit bi farmaceutske kompanije ostvarile time što bi rekle gojaznima da jedu med pred spavanje?
 Kao što vidite, ceo koncept je upravo suprotan od onog koji milione ljudi godinama upucuje na aerobik. On nas prakticno upucuje na povratak prirodi.
 Pravilna ishrana ili farmaceutski preparati treba da obezbede dovoljan unos aminokiselina L-ornithine i L-arginine, kao i L-carnithine (vitamin BT). I ornitin i arginin stimulišu hipofizu da luci kljucni hormon za oporavak, hormon rasta. On u sadejstvu sa drugim oporavljajucim hormonima razbija skladišta masti, oslobada ih i troši tokom sna. Karnitin je deo sistema za transport masti koji ih prenosi do mitohondrija (energetska laboratorija celija) koje sagorevaju masti u svim tkivima. Karnitin je prirodni aminokiselinski derivat i najviše ga ima u piletini, govedini, svinjetini, ribi i mlecnim proizvodima. Novije studije dokazuju i njegovu veoma važnu ulogu u prevenciji i lecenju popuštanja levog srca, tj. leve komore (F. Jeejeebhoy, 2002) i u pokretljivosti spermatozoida (Carlo Foresta, 2005).
 Ali, kao i kod svake druge hrane, i unos aminokiselina ne sme biti preteran, vec iskljucivo optimalan i to najbolje kroz izbalansiranu prirodnu ishranu, a ne kroz farmaceutske preparate. Jer, svaki višak ili nedostatak nekog hranljivog sastojka može dovesti do poremecaja u organizmu. Navešcu primer arginina. Ima ga dosta u kikirikiju, lešnicima, cokoladi, želatinu. Ako se pretera i unesu se visoke doze (recimo samo 60 grama cokolade ili kikirikija), arginin (narocito kad je u ishrani malo lizina) kod osetljivih osoba može promovisati pojavu i ubrzani razvoj herpesa (Richard S. Griffiths). Ako se istovremeno unosi i dosta mleka, do ovoga ne bi trebalo da dode jer je mleko (ali i meso) bogato lizinom koji deluje suprotno.
 Zato zapamtite da samo raznovrsna i umerena ishrana može doneti zdravlje. A med kao važan sastojak takve ishrane, kao što vidite, donosi i vitku liniju. Za sve nas koji smo puniji (to zvuci mnogo lepše nego debeli, zar ne?), med je otkrovenje.
 Treba naglasiti i da ova dijeta, kao i svi tretmani pcelinjim proizvodima, dovodi organizam u izbalansirano stanje, bez obzira da li ste mršavi ili gojazni. I ne samo to. Eliminiše svakodnevni fizicki i psihicki stres, što je danas veoma važno.



Izvori
B92
Zdravlje


Press
Top Vita




Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.