nedjelja, 10. veljače 2013.

Fibromialgija


Fibromialgija je bolest koju karakteriše dugotrajna bol u mišićima i mekim tkivima, bez jasno definisane lokalizacije. Glavobolje, ukočenost, umor i malaksalost definišu ovu bolest. Dolazi i do poremećaja spavanja, a san, ako ga ima, nije kvalitetan, te je buđenje bezvoljno, umorno.



Razlog nastanka ove bolesti je nepoznat. Standardnim dijagnostičkim metodama fibromialgija se ne može dijagnosticirati. Laboratorijske analize krvi, radiografije, ehografije, i skaneri, prikazuju fiziološko stanje. Primetna je bol na dodir, ali tu već postoji već neko pravilo gde se najčešće javlja. To su prednja i zadnja strana vrata, lopatična regija, ramena, kukovi, lakatni i koleni zglob. Potvrđeno je da više obolevaju žene od muškaraca, kao i da je period adolescencije najčešće vezan za nastanak ove bolesti.

Izloženost stresu predstavlja značajan razlog nastanka fibromialgije. Pitanje je gde prestaje stres i gde on dobija fizičku formu u vidu fibromialgije. Trebalo bi zamisliti nešto što je jako abstraktno kao što je stres i uticaj koji ima na fizičko telo, u meri da može da izazove tegobu u smislu fibromialgije koja je tako konkretna.

Primećeno je da je pojava fibromialgije uvek ide sa pojavom auto imunih bolesti, koje su rezultat poremećenog imunog sistema.

U ovom trenutku svaki peti Evropljanin ima problem fibromialgije.

Obzirom da je velika količina simptoma koji karakterišu ovu bolest, a da su oni međusobno nespojivi i terapija je takva. Najčešće se ordiniraju sedativi i analgetici.

Terapija fibromialgije

Sistemska oboljena zatevaju i sistemska rešenja. Trebalo bi prvo otkloniti uzrok stresa. Naravno to je najteži zadatak. Uzroci mogu da budu različiti i mnogobrojni, ali je bitno prepoznati šta vam najviše smeta. Obzirom da je kvalitet života jako loš u smislu dnevnih obaveza, te da je način života dosta neprijatan, i da je doveo do pojave bolesti, trebalo bi svaki oboleli od firomialgije da postane svestan sopstvenog zdravstvenog stanja i kako je do toga došlo.

Svako je u stanju, ako to želi, da promeni dosta stvari u svom životu. Ishrana bi mogla da bude redovna i zdrava. Tečnost koja se unosi u organizam bi trebalo da je zdrava, ne gazirana. Dnevni ritam bi trebalo da započne u pristojno vreme i da se zavrsi u pristojno vreme. U komunikaciji sa ljudima bi moglo da bude malo više pažnje. Sve što je višak i ne prijatno bi trebalo odbaciti kao višak. Sa ovakvom postavkom počinjemo i proces izlečenja i drugu fazu koju prepuštate stručnjacima.

U drugoj fazi lečenja primenjuju se fizikalne procedure koje bi vas rešile bolova. Koriste se anelgetici koji se elektroforezom lokalno aplikuju (strujom se aplikuju na bolno mesto). Osim anelgezije potrebno je reći da kompletna fizikalna medicina i aparati koji se primenjuju, u osnovi imaju jedan isti cilj a to je da se prokrvi bolna regija i pomogne posrnulom metabolizmu da izbaci štetne metaboličke produkte i uzme što mu treba. U okviru fizikalne terapije primenjuju se i toplotne procedure koje prijaju telu obolelom od fibromialgije. Razlog za to je pospešivanje cirkulacije u bolnoj regIji. Pored fizikalnih procedura primenjuje se i terapeutska masaža.

Svaki terapeut će fibromialgiju da opiše u ranoj fazi kao kao želatinoznu masu, a kasnije čvorić koji se nalazi u samom mišiću i oseća se pod prstima, kome nije mesto tu gde jeste i koji narušava fluidnost mišića.

Treća faza u tretmanu fibromialgije je primena kineziterapijskih procedura ili primena terapeutskih vežbi. Naravno bilo bi jako lepo kada bi se sve ovo kombinovalo sa bazenom i plivanjem.

Kineziterapija ? vežbe
Trebalo bi prvo znati: izlečenje neće doći samo tako što će drugi da vežba umesto vas. Nema čarobne pilule koja rešava problem. Kada se krene sa kineziterapijom, kompletna odgovornost za vase zdravstveno stanje je na vama, a stručnjaci su tu da vas usmere.

U prvoj fazi kinezi terapijskih procedura potrebno je raditi isključivo vežbe istezanja i mobilizacija svih zglobova.

Prvo da definišemo vežbe istezanja. Vežbe istezanja se rade u svim segmentima u maksimalnim fiziološkim normama, lagano bez prekida u kontinuitetu. U maksimalnoj amplitudi zadržaćemo položaj par sekundi i ponoviti pokret par puta.

Ovim postižemo fiziološku amplitudu pokreta kroz mišić koji ima fiziološku fluidnost i rastegljivost.

Koliko se dugo istezanja rade zavisi od pacijenta. Krajnji cilj je fiziološka pokretljivost svih segmenata bez boli u mišićima.

Kada se razvije automatizam ovih vežbi, ukupno trajanje vežbanja za celo telo iznosi 20 ? 30 min.

Kada se ovo usvoji nastavlja se sa aerobnim treningom koji se dozira tri puta nedeljno po 20 minuta.

Vežbe istezanja se nastavljaju pre aerobnog treninga i rade se svakodnevno.

Uglavnom bitno je da rešenje uvek postoji.

Nije lako pokrenuti se!


Sindrom Fibromialgije
Fibromialgija pripada grupi oboljenja koja se zovu »sindrom difuznog idiopatskog mišićno-skeletnog bola».

Šta je fibromialgija?
Fibromiagija je bolest koju karakteriše dugotrajni, rasprostranjeni bol u mišićima i kostima, osetljivost pojedinih tačaka u mekim tkivima (u mišićima i tetivama) i izražena malaksalost i umor.

Koliko je česta bolest?
Fibromialgija se uglavnom bolest odraslih. Kod dece je retka, prvenstveno se javlja kod adolescenata, češće ženskog pola. Deca sa fibromialgijom imaju mnoge zajedničke osobine sa decom koja boluju od tzv. sindroma lokalizovanog idiopatskog mišićno-skeletnog bola (vidi kasnije).

Koje su glavni znaci bolesti?
Bolesnici osećaju bol, koji nema jasnu lokalizaciju, duboko u telu, u mišićima i kostima. Jačina bola je veoma subjektivna. Bol se oseća sa obe strane tela i u rukama i nogama.
Bolesnici se žale da loše spavaju, a ujutru se bude bezvoljni i umorni, jer im san nije doneo osveženje i odmor.
Druga glavna tegoba je težak umor i malaksalost zbog čega je smanjena fizička sposobnost.
Bolesnici se često žale na opšte tegobe kao što je glavobolja i ukočenost. Imaju osećaj da im je ruka ili noga utrnula i otečena, iako taj otok nije stvarno prisutan.
Ovi simptomi izazivaju teskobu, potištenost zbog čega deca izostaju iz škole.

Kako se postavlja dijagnoza?
Dijagnoza se postavlja na osnovu podatka o prisustvu bola u 4 područja tela. Po svom karakteru bol je neprekidan i traje duže od 3 meseca. Istovremeno lekar pregledom otkriva da postoji osetljivost najmanje 11 od ukupno 18 tačaka na karakterističnim mestima na telu.
Bolnu osetljivost pojedinih tačaka na telu lekar ocenjuje pritiskom palca, što je jednako pouzdano kao i dolorimetar. To je specijalni apatar kojim može precizno da se izmeri jačina bola.

Kako se bolest leči?
Glavni cilj u lečenju fibromialgije je da se smanji napetost koju ova bolest izaziva kod bolesnika. Zato je važno da se detetu i porodici objasni da iako je bol stvaran i jak, ne postoji nikakva teška reumatička bolest, niti postoji opasnost da dođe do oštećenja zglobova.
U lečenja učestvuje tim specijalista različitih profila. Lečenje se ostvaruje kroz tri oblika. Prvo i najvažnije je sprovesti postupni program za jačanje kardiovaskularnog sistema, pri čemu je plivanje najbolje. Drugi oblik lečenja je savetovanje i lečenje koje sprovodi psiholog, pojedinačno ili u grupi. Najzad, nekoj deci je potrebno dati lek koji pomaže da bolje spavaju. Ponekad je dovoljno upotrebiti specijalni jastuk koji održava pravilan položaj vrata za vreme sna.

Kakva je prognoza bolesti?
Uopšteno, prognoza kod dece je mnogo povoljnija nego kod odraslih. Većina bolesnika se potpuno oporavi. Oporavak od ove bolesti nije lak i zahteva veliki napor od bolesnika i podršku porodice. Da bi opravak bio uspešan najvažnije je da bolesnik prihvati program fizičkih vežbi i da ih dosledno sprovodi kod kuće.

printo.it
nendi drustvo

Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.