nedjelja, 13. siječnja 2013.

Važne ginekološke teme

Tamna strana pilule za kontracepciju

Napadi besa, depresija, promene raspoloženja, gojaznost ili gubitak želje za seksom, samo su neke od neželjenih efekata pilule za kontracepciju. Pilula koja je prošle godine proslavila 50. rođendan potpuno je promenila način na koji doživljavamo veze i seksualnost. Ona ne samo da ima efektnost od 99 odsto u sprečavanju trudnoće, ako se pravilno koristi, već umanjuje rizik od raka, srčanih bolesti i moždanog udara. Ipak, ova vrsta kontracepcije ima svoju tamnu stranu o kojoj je malo priča. Pilula ima snažan uticaj na našu psihu.



 Prošle godine britanski stručnjaci objavili su rezultate istraživanja koje je trajalo 40 godina, a u kom su učestvovale žene koje su koristile i koriste pilulu veoma dugo. Reazultati su pokazali da žene koje je koriste žive nešto duže od onih koje je ne koriste.

 PSIHIČKE POSLEDICE

 Svi mi dobro znamo neželjene efekte koje pilula može da ima na naše fizičko zdravlje: vrtoglavica, gojaznost, povećan rizik od duboke venske tromboze – ipak, malo toga je rečeno o psihološkim rizicima. Tim stručnjaka sa univerziteta Sterling koji je vodio istraživanje o tome kako i da li pilula utiče na ženin izbor partnera, rekao je da su došli do podataka koji pokazuju kako žene koje koriste pilule biraju muškarce koji su pažljivi, brižni i smireni, a izbegavaju avanturiste, opasne i one koji se ne vezuju. Prema njihovim rečima, teorija se zasniva na hormonima u piluli – estrogenu i progestenu – a koji navode ženu da se kloni mačo tipova i onih koji ne žele brak i decu. Ovo je poslednji dokaz koji potvrđuje ono što smo svi sumnjali – pilula utiče na našu psihu, i to dobrano. Pa, ipak uprkos svim nalazima i dokazima, doktori i dalje ne mogu sa sigurnošću da objasne ili potvrde da li pilula zaista može da promeni ponašanje žene.

 - Ono što je naučno dokazano jeste da estrogen i progestogen povećavaju nervnu funkciju mozga, ali do koje mere to utiče na ponašanje teško je reći - kaže profesor Safron Vajthed dodajući da znamo da estrogen utiče na limbički sistem u mozgu koji je povezan sa raspoloženjem – ali naučnici nisu sigurni odakle i zbog čega se javljaju promene raspoloženja.

 TRAŽI SE ALTERNATIVA

 U poslednje vreme mnoge žene odlaze kod lekara kako bi se raspitale za alternativni metod kontracepcije nakon što su doživele dramatične promene raspoloženja tokom perioda u kom su uzimale pilulu. I svi se slažu da su psihičke i fizičke neprijatnosi i problemi koje su žene iskusile korišćenjem pilule više nego evidentni, ali šta je sa naučnim dokazima?


Jedno od novijih akademskih istraživanja koje se bavilo uticajem pilule na emotivno stanje je došlo do podataka da je kod korisnica ovog vida kontracepcije depresija izražena za 17,6 odsto više u odnosu na žene koje je ne koriste, a kod kojih stepen depresije iznosi 9,8 odsto.

 Profesor Kulkarni koji je vodio ovo istraživanje izjavio je sledeće:

 - Tokom ove studije proučavali smo kako varira raspoloženje među korisnicama različitih vrsta pilula i došli smo do podataka koji jasno govore da promene rapoloženja variraju u zavisnosti od tipa pilule koja se pije. Naime, došli smo da podatka da je kod žena koje koriste pilulu sa nižim procentom estrogena promena raspoloženja mnogo izraženija u odnosu na one koje piju pilulu sa višim procentom ovog hormona ili onih koje je uopšte ne koriste. U stvari, svi parametri govore da ove žene boluju od kliničke depresije. Kontroverza u čitavoj ovoj priči jeste da su žene koje piju pilule sa vioskom dozom estrogena mnogo bolje raspoložene od onih koje uopšte ne piju pilulu. Ovo sugeriše da različite količine estrogena u oralnim kontraceptivima imaju različite efekte na raspoloženje.

PILULA SMANJUJE LIBIDO

 Ipak, ova studija nije u potpunosti završena, a nije ni objavljena. Ali već godinama unazad žene se žale na smanjen libido tokom korišćenja pilule. Istraživanje koje je sproveo nemački univerzitet Hajdelberg pokazalo je da ovaj vid kontracepcije dramatično smanjuje nivo želje za seksom i uživanje u njemu. Međutim, veliki broj lekara opšte prakse i dalje ostaje skeptičan na rezultate mnogobrojnih istraživanja. Doktorka Dijana Monsour konsultant za ginekologiju i reproduktivno zdravlje u bolnici Nort Ist kaže:

- Neželjeni efekti na emocije kod žena koje koriste pilulu se u najvećem broju slučajeva ni ne pojavljuju. Naše raspoloženje varira i lako je optužiti pilulu za depresiju. Bilo kakav naučni dokaz vezan za ovu tvrdnju je veoma nategnut.

Naš stručnjak, specijalista ginekologije Slavica Vasiljević iz ordinacije "Merida" je sledećeg mišljanja:

- Svaka žena koja se odluči da koristi pilulu treba da ode kod svog izabranog lekara radi uzimanja detaljne anamneze lične i porodične kako bi se izbegao svaki mogući rizik. Ukoliko se nakon pregleda pokaže da ne postoje rizici korišćenje pilule je daleko bolji izbor od prekida trudnoće, koji je uobičajeni način kontracepcije u našoj sredini, nažalost. Što se raspoloženja i libida tiče rezultati navedenih istraživanja mogu da se odnose na žene koje su inače psiho labilne i apriori imaju snižen libido pa se to vezuje za pilulu.



Pilula za sigurnost, ali i za - brigu





 Raste strah od rizika korišćenja hormonske kontracepcije, kojoj pribegava 100.000.000 žena u svetu. Kontraceptivna pilula povećava rizik od tromboembolije



 Hormonska pilula najsigurnija zaštita od trudnoće

Nesumnjivo je da je hormonska pilula najsigurnija zaštita od trudnoće. Estro-progesteronski preparati, međutim, nisu potpuno bezopasni. Ne samo pilula, već i druga „hormonska“ sredstva, povećavaju rizik od tromboembolije. To se odnosi čak i na poslednju, četvrtu generaciju pilula za kontracepciju, koja je smatrana sigurnijom od svih dosadašnjih.

 Ta pilula sadrži drospirenon, molekul sa blagim diuretskim dejstvom koji sprečava nagomilavanje vode u organizmu, i to je jedan od razloga što je od prvog dana u celom svetu izuzetno popularna. U poslednje vreme, međutim, raste strah od rizika koje ta pilula donosi, neka istraživanja čak pokazuju da su oni veći nego kod kontraceptivnih preparata iz prethodne generacije. Krajem prošle godine objavljeni su rezultati dvaju istraživanja koja su pokazala pojačan rizik od tromboembolija, čak alarmantno veći kod žena koje su starije ili gojazne.

 Te brojke su vrlo značajne kada se uzme u obzir da blizu sto miliona žena na svetu koristi kontraceptivne pilule i da je većina prešla na novu generaciju. Te pilule se, inače, odavno ne koriste samo za kontracepciju, već i kao terapija za niz problema sa mesečnim ciklusom, sve do predmenstrualnog sindroma i akni. Opasnost koja je sada otkrivena u pilulama četvrte generacije tolika je da je američka Agencija za hranu i lekove FDA zatražila od lekara koji ih prepisuju da pre davanja naprave vrlo preciznu anamnezu pacijentkinje. Mora se znati naročito da li žena ima u porodici slučajeve pulmonalne embolije ili drugih tromboza, šloga, genetske anomalije koje povećavaju rizik od tromboza, da li sama ima visok pritisak, dijabetes, migrene, višak kilograma... Sve su to kontraindikacije za nove pilule za kontracepciju. Utešno je, ipak, to što su testovi koji su pokazali rizik rađeni sa većim dozama nego što sadrže pilule za kontracepciju: 30 mikrograma drospirenona, dok tablete sadrže 20 mikrograma.

Izvesno je će zbog novih saznanja veliki broj žena morati da odustane od pilula. To, ipak, nije toliko problem, jer je lekarima na raspolaganju čitava lepeza sredstava za kontracepciju, čak i hormonskih, iz kojih mogu da izaberu ono koje najviše odgovara konkretnom pacijentu. Od pilule svakako ne treba odustajati zbog straha, ali čak i ako mora da se ostavi, ginekolog će biti u stanju da nađe adekvatnu i bezopasnu zamenu.


7 problema koje ne treba da tajite pred ginekologom






Ako vas obliva hladan znoj kada treba da uđete u ordinaciju vašeg ginekologa, znajte da je najvažnije da budete otvoreni i da doktoru iznesete svaki problem koji se tiče reproduktivnog zdravlja. Evo liste tegoba koje žene najčešće prećutkuju ginekologu.



 1. BOLAN ODNOS
 Oko 15 odsto žena, u različitim fazama života, oseća neprijatnost i bol tokom odnosa. Ovaj problem ne smete da zanemarujete, pa osim što ćete o njemu popričati sa partnerom, obavezno na to ukažite i svom ginekologu. On će proveriti da li postoji neko oboljenje koje je krivac za takvo stanje. Nema razloga da se bilo kakva bol trpi, niti da vam bude neprijatno da potražite pomoć u rešavanju intimnih problema.

2. ZAŠTO SVRBI
 Vaginalni svrab je neprijatan i mnoge žene se stide da ginekologu iznesu svoj problem. Obično misle da je uzrok tome infekcija, pa odmah troše novac na lekove i vaginalete od kojih im bude samo još gore. Svrab može biti znak seksualno prenosive ili bakterijske infekcije, javlja se zbog preosetljivosti na sapun, ili je znak upozorenja nekih ozbiljnijih oboljenja. Zato, ne prepisujte sebi lekove, već prepustite ginekologu da vam nakon pregleda odredi adekvatnu terapiju.

3. NEPRIJATAN MIRIS SEKRETA
 Veliki broj žena je zabrinut kada oseti da je sekret poprimio neprijatan miris. Iako se najčešće ispostavi da je sve u redu, neophodno je obavite ginekološke analize. Obavezno gienkologu recite ako osećate još neke tegobe, ako što je svrab ili bol. To ukazuje da postoje indicije da je u pitanju infekcija ili bakterijski disbalans.

4. CURENJE MOKRAĆE
 Povremeno blago curenje mokraće je uobičajena pojava za žene svih doba, ali je najkarakterističnije za one koje su u menopauzi i koje su rađale. Ova pojava je neprijatna, ali o njoj treba da razgovarate, jer se ovaj problem lako rešava i leči.

5. NAPADI TOPLOTE
 Mnoge žene ćute o svojim napadima toplote, jer misle da je to normalan znak starenja i menopauze. Ipak, danas je uvaženo mišljenje da i o tome treba da razgovarate sa svojim ginekologom, jer ovaj simptom može da bude znak i za neku drugu bolest kao što je slabost tiroidne žlezde.



 6. PROMENA BOJE KOŽE
 Promene na boji i u teksturi kože oko vagine može da bude znak beningnih promena, ali i lišajeva.

Usvakom slučaju treba da se leči, a ako prođe bez tretmana, može dovesti do tanjenja zidova vulve, bolnih odnosa i kidanja kožice.

7. BOLNE MENSTRUACIJE
 One mogu biti znak različitih oboljenja. Čest razlog je endometrioza koja izazova jak bol, a ako se ne leči može da dovede i do neplodnosti.
Zato, ginekologu morate da prijavite svaku neprijatnost koju imate tokom menstrualnog perioda.


INTIMNA PITANJA

 Razgovor o seksu je neprijatan sam po sebi, naročito ako treba sa „strancem“ da delite informacije o tome sa koliko partnera imate seksualni odnos. Iako deluje da ginekolog nije prva osoba koju treba da obavestite o tome, ipak se posavetujte sa njim koje mere zaštite od polnih bolesti treba da preduzmete, kako biste sačuvali reproduktivno zdravlje.


Vodič kroz kućne ginekološke testove

Kućni testovi ne mogu da budu zamena za lekarski pregled niti dijagnostičko sredstvo, ali neki od njih mogu s veoma velikom pouzdanošću da ukažu na određene ginekološke probleme.


 – Pre nego što se testirate, obavezno proverite rok upotrebe i dobro proučite uputstvo o korišćenju i tumačenju da ne biste paničile zbog loših rezultata koji, u najmanju ruku, nisu tačni – kaže dr Slavica Vasiljević, ginekolog akušer i vlasnica ginekološke ordinacije „Merida“ u Beogradu.
 Ona vam predstavlja neke od najpouzdanijh kućnih testova koji mogu da ukažu na određene probleme, tegobe ili stanja zbog kojih žena treba da se obrati svom ginekologu.

ZA OTKRIVANJE TRUDNOĆE
 Ovi testovi su svakako najčešće korišćeni kućni testovi. Uglavnom su veoma pouzdani jer u urinu registruju humani horionski gonadotropin koji telo luči tokom trudnoće i čija se količina povećava kako trudnoća odmiče. Jednostavno se koristi i neškodljiv je, a njegova pouzdanost dostiže 99 odsto. Test se može uraditi najranije 10 dana nakon mogućeg začeća, u bilo koje doba dana, a najbolje ujutro. Ukoliko je žena zatrudnela, prva jutarnja mokraća obično sadrži najveću koncentraciju hormona hCG.
 Dve crtice pokazuju da je došlo do začeća, a jedna crtica ukazuje da žena nije trudna. Ukoliko je test negativan a vi ne dobijete ciklus ni nedelju dana od očekivanog roka, ponovite testiranje. Ukoliko ponovo bude negativan, obratite se ginekologu. Test može da bude negativan i ako ste ga uradili prerano, pa treba da ga ponovite za 48 sati. Ukoliko je test pozitivan, žena treba da se javi svom ginekologu.
 Lažno pozitivni rezultati testa mogu biti usled upotrebe nekih lekova koji sadrže hCG ili nekih zdravstvenih stanja poput ciste na jajniku i vanmaterične trudnoće. Alkohol, pilule za kontracepciju, analgetici, antibiotici i hormonska terapija bez hCG ne utiču na rezultate testa.

ZA OVULACIJU
 Ovi kućni testovi namenjeni su za utvrđivanje povećanog nivoa luteinizirajućeg hormona u urinu. Rezultat može da se pročita za samo nekoliko minuta i utvrdi da li je pozitivan ili ne.
 Žena treba da odredi dužinu svog menstrualnog ciklusa, tj. broj dana od prvog dana krvarenja do početka narednog. Ako ne znate dužinu ciklusa, testiranje počnite 11. dana posle menstruacije i radite ga svakog dana tokom jedne sedmice ili dok se ne otkrije prisustvoh LH hormona.
 Najbolje je uzimati urin svakog dana u isto vreme, između 10 časova ujutru i osam uveče. Iskustvo pokazuje da je najbolji uzorak uzet posle 12 časova, nikako prvi jutarnji urin. Da bi test bio što pouzdaniji, dva sata pre uzimanja uzorka treba smanjiti unos tečnosti.
 Kada test pokaže crvenu liniju ili liniju nešto tamniju od kontrolne, do ovulacija će doći za 24 do 48 sati posle testa. Najbolje vreme za odnos je posle 24 sata, ali obavezno pre nego što se navrši 48 sati od testiranja. Test treba da se radi bar tri meseca u kontinuitetu, a nejasnoće treba otkloniti u razgovoru s ginekologom. Jedan test košta 320 dinara, a mesečno je potrebno između tri i pet.

NA HLAMIDIJU
 Infekcija hlamidijom najčešća je seksualno prenosiva bolest i prvenstveno se javlja kod mladih, osoba između 15 i 25 godina koje češće menjaju seksualne partnere, što povećava rizik od zaraze.
 U početku prisustvo hlamidije ne daje nikakve simptome, ali ume i da se iskomplikuje i dovede do infekcije oka i urinarnog trakta i artritisa.
 Nelečena infekcija najčešće izaziva neplodnost i povećava rizik od vanmaterične trudnoće, spontanih pobačaja i prevremenog porođaja. U pojedinim slučajevima se prenosi na plod u obliku konjuktivitisa ili upale pluća.
 Test je odličan kada treba brzo da postavite dijagnozu i otpočnete lečenje. Namenjen je samo ženama, a ako se utvrdi da infekcija postoji, partner treba da se obrati lekaru kako bi oboje dobili odgovarajuću terapiju.
 Test ne treba raditi za vreme trudnoće, menstrualnog krvarenja, tri dana po završetku ciklusa i kad žena ima urinarnu infekciju.Koristi se samo štapić za bris iz neoštećenog pakovanja, a pouzdanost testa iznosi 86 odsto. Ukoliko je test pozitivan, oba partnera treba hitno da se obrate lekaru.

NA MENOPAUZU
 Kod većine žena s našeg podneblja menopauza počinje u periodu između 48. i 51. godine života i veoma su retke one koje imaju normalan menstrualni ciklus do 60. godine života. Međutim, zbog konstantnog stresa, loših uslova života i rada, težih bolesti, operacija i uticaja pojedinih lekova normalno funkcionisanje jajnika može da se zaustavi i pre 40. godine.
 Ukoliko imate simptome koji ukazuju na početak menopauze, uradite jednostavan kućni test kojim se određuje hormonski status. Uz pomoć ovog testa žena može pouzdano da utvrdi ulazi li u menopauzu ili ne. Njime se meri nivo hormona FSH, odnosno folikulostimulirajućeg hormona. Pre menopauze koncentracija ovog hormona u urinu kreće se od 10 do 20 jedinica u litru, a za vreme menopauze premašuje 25 jedinica po litru. Da biste bili sigurni u trajno povećanje koncentracije ovog hormona, test ponovite nakon nedelju dana.
 Možete da ga radite u bilo koje doba dana, a najpouzdaniji rezultati dobijaju se sa prvim jutarnjim urinom jer je tada koncentracija FSH najveća. Ovaj test se kod nas pojavio relativno skoro, pa se njegova pouzdanost ocenjuje na osnovu iskustava pacijentkinja.


Zdrava hrana za žene iznad 30

Zdrava ishrana u osnovi uključuje hranu poput zelenog povrća, svežeg voća, žitarica i mahunarki. Međutim, žene iznad 30 godina treba dodatno da unose namirnice koje su bogate određenim vitaminima i proteinima.


 Žene iznad 30 godina treba dodatno da unose namirnice koje su bogate određenim vitaminima i proteinima

1. Hrana bogata gvožđem
Svaki mesec, žena gubi gvožđe iz tela zbog menstruacije, a nedostatak gvožđa može smanjiti formiranje krvi u vašem telu. Namirnice bogate gvožđem bore se protiv umora, sprečavaju anemiju, opadanje kose i glavobolju.
Zeleno lisnato povrće poput spanaća, špargli i graška, sadrže gvožđe. Jetra i tunjevina su takođe vrlo bogat izvor gvožđa.


2. Voće
Sirovo i sveže voće osiguraće odgovarajuće hranjive materije, koje su potrebne ženama iznad 30 godina. Uključite voće poput papaje, breskve, masline, jagode, narandže i brusnice u vašu ishranu. Umesto opredeljenja za brzu hranu, počnite da jedete sveže voće kako bi se borili protiv gladi i umora.

3. Kalcijum
Kalcijum se može konzumirati uz vitamin D i magnezijum. Nakon 30, dobri ugljenihidrati i masti vas štite od bolesti srca i povećanja krvnog pritiska. Preferirajte mlečne proizvode sa niskom masnoćom.
Spanać, riba na žaru (kao što su losos i tuna), posni sir, jaja, obrano mleko i žitarice su bogate kalcijumom. Životinjski proteini apsorbuju kalcijum iz tela, tako da treba smanjiti njihov unos. Za održavanje zdravog tela, čak i nakon 30, počnite da jedete biljne proteine, kao što su tofu, orasi, grašak i spanać.

4. Masti
Kako bi smanjili nivo lošeg holesterola, žene starije od 30 moraju da unose u organizam namirnice bogate mono-zasićenim mastima. Ove masti štite od srčanih bolesti, smanjuju nivo šećera u krvi i krvni pritisak. Zdrave masti takođe poboljšavaju formiranje krvnih zrnaca i cirkulaciju krvi u telu.
Bademi, indijski oraščić, govedina, zobene pahuljice, testenina, integralni hleb, orasi, susam i semenke tikve bogate su mono-zasićenim mastima. Biljna ulja kao što su maslinovo ulje, kanola ulje, ulje semenki grožđa i laneno ulje su takođe zdrave masti za žene starije od 30 godina.



Endometrioza

Endometrioza je poremećaj koji predstavlja prisustvo tkiva sluzokože materice (endometrijuma) van šupljine materice. Ovakvo tkivo se ponaša isto kao i tkivo koje je lokalizovano u materici, tj. u svakom ciklusu raste, buja i krvari. Dok endometrijum koji je u šupljini materice može slobodno da raste i razvija se, na drugim mestima vrši pritisak na okolne strukture, pa izaziva kako kratkoročne tako i dugoročne poremećaje ( sterilitet).


Uzrok nastanka



 Postoji više teorija o nastanku endometrioze. Jedna od njih pretpostavlja promenu normalnih ćelija potrbušnice u ćelije endometrijuma. Druga teorija pretpostavlja izlazak krvi i ćelija endometrijuma kroz jajovode tokom menstruacije te njihovo nasađivanje po trbušnoj šupljini. Kako postoje poremećaji imunološkog sistema u žena koje boluju od endometrioze, postavljena je i autoimuna teorija - teorija po kojoj bolest nastaje kao reakcija imunoloških ćelija protiv vlastitog organizma. Nasledni faktori su takođe važni jer u krvnih ćelija postoji veća verovatnost obolevanja.

 Klinička slika


 Od simptoma karakteristični su jaki bolovi pri menstruaciji, koji se mogu pojačavati do nepodnošljivosti, zatim jače ili slabije bolove u donjem delu trbuha izvan menstruacije, jaka menstrualna krvarenja i jaki bolovi u zadnjem vaginalnom svodu pri polnim odnosima i pražnjenju creva. Endometrioza postoji samo u doba polne zrelosti. Ona nikada ne postoji pre puberteta i uvek se svršava u klimakterijumu. Uzrok je u oba slučaja nedostatak ovarijalnih hormona (ekstradiol).


 U doba polne zrelosti nalazi se u oko 25 do 50 posto žena gde je endometrioza urasla, zapušila i tube i uzrokovala prirodnu neplodnost.

 Endometrioza u mokraćnoj bešici upućuje nas kod polakizurie (česti pozivi na mokrenje), koji nastaju tri do sedam dana posle menstruacije i koji se održavaju skoro do pred kraj menstruacije. Cistoskopijom se razrešava ova dijagnoza (plavkasto - crvena žarišta u bešici). Tegobe od endometrioze za vreme trudnoće skoro uvek iščezavaju i duže vreme posle toga više ne nastaju.

 Dijagnoza


 Veća žarišta endometrioze i cista mogu da se vide ultrazvukom, a manje promene otkrivaju se laparoskopskom metodom.

 Lečenje


 Endometrioza se leči ili hirurškim putem ili lekovima. Počinje se primenom analgetika kao što je ibuprofen ili naprosyn, koji se propisuju s obzirom na prisutne simptome, bez konačne dijagnoze. Kod blažih tegoba često je efikasna hormonska terapija. Pošto endometriozu u mnogim slučajevima podstiče višak estrogena, koji obnavljaju sluznicu, lekari često prepisuju gestogene. Gestogeni degradiraju ćelije sluznice materice, atrofiraju ih. Najzad svo tkivo propada. Od lekova iz ove grupe su primolutnor i orgametril. Ovo lečenje kod težih oblika endometrioze može potrajati i pola godine. Kod određenih slučajeva endometrioze terapija je isključivo operativna.


Rak grlića materice je 100% izlečiv

Rak grlića materice jedno je od najčešćih malignih oboljenja budući da godišnje u Evropi od njega oboli oko 60.000, a umre oko 30.000 žena. Sa 1.500 novoobolelih godišnje Srbija drži neslavni evropski rekord. Ova statistika ne bi bila tako crna da žene redovnije idu na ginekološke preglede jer se rak grlića lako otkriva i veoma uspešno leči.


Do stvaranja kancera, objašnjava prof. dr Vesna Kesić, ginekolog-onkolog na Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, nastaje zbog promena na ćelijama grlića materice i njihovog nekontrolisanog umnožavanja. U većini slučajeva raku grlića prethode predmaligne promene, tzv. prekanceroze, koje mogu spontano da se povuku, ali i da se razviju u rak. Proces stvaranja karcinoma traje dugo, pa nekad od faze prekanceroze do razvoja raka prođe i po 10 godina.

 Kod lekara jednom godišnje

 – Kako ovaj proces traje dugo, a grlić je dostupan, pa se vidi i golim okom, velike su šanse da se promene koje prethode raku i koje su izlečive otkriju na pregledu. Upravo zato je važno da žene idu na preventivne preglede barem jednom godišnje, a prvi se preporučuje odmah nakon stupanja u seksualne odnose – kaže dr Kesić i navodi da kod nas tek svaka peta ili šesta žena redovno posećuje ginekologa.

 Osim redovnih pregleda, za prevenciju je veoma važan i zdrav život, što podrazumeva što kasnije stupanje u seksualne odnose, korišćenje zaštite i nepromiskuitetnost. Izbegavanje alkohola i cigareta se podrazumeva.



Vakcina nije dovoljna

 Kada je reč o vakcinama kao mogućoj zaštiti od infekcije humanim papiloma virusima, dr Kesić navodi da su do sada registrovane samo vakcine koje štite od nekih tipova HP virusa. Od tih profilaktičkih vakcina maksimalnu korist imaju samo osobe koje nisu mogle da dođu u kontakt s virusom, odnosno osobe koje nisu stupale u seksualne odnose. Vakcina štiti i devojke do 26 godina starosti koje su seksualno aktivne, ali u znatno manjoj meri.

 – Sve dok se ne pronađu vakcine koje će štititi od svih tipova virusa i pružati dugotrajnu zaštitu, vakcinisane žene ne treba uveravati da su potpuno zaštićene od rizičnih seksualnih odnosa i da više ne moraju da idu na redovne preglede – kaže doktorka.

Virusi se lako šire

 Glavni faktor rizika za nastanak raka jeste infekcija humanim papiloma virusima koji se seksualnim kontaktom lako prenose s jednog partnera na drugog. Na sreću, neće svaka infekcija HP virusa, koji tokom života zarade tri četvrtine odraslih, da se razvije u rak. Kod većine žena infekcija prođe sama od sebe, ali neki organizmi nisu u stanju da proizvedu antitela koja se bore protiv virusa.

 Osim infekcije HPV, rizik za razvoj raka grlića materice povećavaju:
 • Pušenje – rizik od obolevanja je čak dvostruko veći kod žena pušača u odnosu na one koje nikada nisu pušile.
 • Često menjanje partnera i rano stupanje u seksualne odnose.
 • Partner koji je imao veliki broj seksualnih partnerki.
 • Imunosupresija (HIV infekcija, oslabljen imunitet, oporavak nakon transplantacije organa).

 – Generalno gledano, najvećem riziku izložene su žene koje puše, one koje su u polne odnose stupile pre 16. godine, žene i devojke koje često menjaju partnere ili su stupale u seksualne odnose sa muškarcima koji imaju HPV infekciju i one koje ne rade redovno Papanikolau test – poručuje dr Kesić.

Simptomi raka grlića

 Premaligne promene i rak grlića u početnoj fazi ne daju nikakve simptome, a kada se bolest razvije, javljaju se sledeće tegobe:
 • Krvarenje posle polnog odnosa i između menstruacija ili posle menopauze.
 • Uporan sukrvičav vaginalni sekret.
 • Bol u donjem stomaku.


Galaktoreja




Galaktoreja predstavlja produkciju mleka u dojkama van perioda laktacije. Može se javiti i kod žena i kod muškaraca.



Uzrok nastanka


Najčešći uzrok galaktoreje je prolaktin sekretujući tumor (prolaktinom) hipofize. Takođe galaktoreja može nastati kod korišćenja nekih lekova (pentiazini, metildopa, opioidi), kontraceptivnih sredstva i kod hipotireoze, tumora jajnika i testisa.

 Klinička slika

Nekada je jedini sumptom produkcija mleka, ali uz to se često mogu javiti i nepravilne menstruacije, izostanak menstruacija i neplodnost, suvoća vagine. Kod muškaraca hiperprolaktinemija retko izaziva galaktoreju i ginekomastiju ( povećanje dojki). U 15% muškaraca javljaju se seksualne disfunkcije, a moguća je i neplodnost.

 Dijagnoza


Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, objektivnog pregleda, laboratorijskih analiza nivoa hormona u krvi i rendgenografije, CT-a (skenerom), MR-a (magnetnom rezonancom).

 Lečenje


Ukoliko je uzrok prolaktinom lečenje se može sprovoditi lekovima ili hirurški. Lek izbora je bromkriptin, agonist dopamina. Bromkriptin reguliše hiperprolaktinemiju kod gotovo svih bolesnika s mikroprolaktinomom. Lek može ponekad i smanjiti veličinu tumora, najviše tokom prva tri meseca lečenja. Ako se terapija prekine, nivo prolaktina opet raste, međutim ponovni rast tumora se može odložiti mesecima ili godinama. Bromokriptin je takođe delotvoran kod velikih makroadenoma. Ako u toku terapije bolesnica zatrudni, lek se prestaje davati.

 Hirurški zahvat i zračenje dodatne su mogućnosti lečenja ovih tumora koje se primenjuju ako se simptomi ne povlače nakon 1-3 meseca lečenja bromkriptinom, kod trajnih problema i težih poremećaja i ako bolesnici ne podnose bromkriptin. Mikroadenomi imaju jako dobru prognozu. Prognoza makroadenoma zavisi od simptoma i odgovora na terapiju lekovima.U drugim slučajevima često je dovoljna samo terapija bromokriptinom.


Mastopatija

Mastopatija je pojam koji označava istovremeno prisustvo progresivnih i regresivnih promena u tkivu dojke, koje u različitoj meri pokazuju znakove atrofije, hiperplazije i metaplazije različitih tkivnih komponenti mlečne žlezde, i kojima je u patogenetskom smislu zajedničko svojstvo njihova hormonska zavisnost. Po pravilu mastopatija se javlja obostrano i manifestuje različitim strukturnim promenama koje su individualno specifične. Javlja se tokom celog reprodukcionog perioda, a pogađa prie svega gornje spoljašnje kvadrante dojki.




Uzrok nastanka



 U etiologiji - nastanku mastopatije, najznačajniju ulogu igra disfunkcija jajnika s kvantitativnom ili sinhronom neravnotežom u produkciji hormona folikularne faze, odnosno hormona žutog tela s "estrogenskom dominacijom" kao posledicom. Na taj način nastala disregulacija cikličnih promena u mlečnoj žlezdi s premenstruacijskom hiperemijom, napetošću tkiva i proširenjem mlečnih kanalića, kod pojačane estrogene stimulacije ili ukoliko izostaje postmenstruacijsko povlačenje promena vrlo lako prelazi u područje patološkog. Smanjenje tegoba u vreme menopauze i odsustvo mastopatije, kao i involucija dojki u postmenopauzi, govori u prilog ovakovom sledu događaja.

Podela

Mastopatija I°: jednostavna mastopatija ili laka displazija dojke, mastopatija bez proliferacije epitela
Mastopatija II°: jednostavna proliferativna mastopatija ili srednje teška displazija, mastopatija s proliferacijom epitela, ali bez ćelijske atipije,
Mastopatija III°: mastopatija s atipičnom proliferacijom epitela, teška displazija dojke.

 U grupi jednostavnih mastopatija (mastopatija I°), najveći udeo od 70% čine promene tkiva dojke označene kao fibro - cistična mastopatija. Radi se o dobroćudnim strukturnim promenama tkiva dojke koje se javljaju u dva oblika: fibroznom (kada su u prvom redu prisutne promene u smislu umnožavanja vezivnog tkiva između žlezdanih lobulusa ili intralobularno, sa skleroziranjem i hijalinizacijom strome, kao i atrofijom acinusa), i fibro - cističnom (osim umnožavanja vezivnog tkiva, unutar žlezdanog parenhima su prisutne i manje ili veće ciste).

 Česta strukturna promena kod mastopatije I° je i adenoza (sklerozirajuća adenoza, adenomatosis), koja čini ca 9% dobroćudnih promena tkiva dojke. Kod ove forme dominira hiperplazija epitela acinusa, malih izvodnih kanalića, kao i mioepitela. Obično izostaje stvaranje cističnih struktura.

 Mastopatija II° obuhvata osim navedenih promena prisustvo intrakanalikularnog rasta epitela, koje se javlja fakultativno (ca 20%) kod fibro - cistične mastopatije. Intraduktalni epitel je zadebljan, često višeslojan ili stvara sliku solidnih adenoidnih ili papilarnih struktura.


 Teška displazija dojke ili mastopatija III° - atipična proliferirajuća mastopatija označava prisustvo epitelne proliferacije intraduktalno, intraacinusno ili intrapapilarno, a uz proliferaciju epitela se nalaze znaci mitoze i ćelijske atipije kao što su polimorfizam i hiperhromazija ćelijskih jezgara.

 Klinička slika


 Klinička slika mastopatija obuhvata pre svega 3 simptoma: prisustvo zadebljanja i čvorića u dojkama (mastopatični "plaque"-ovi), koji se najčešće nalaze u gornjim spoljašnjim kvadrantima dojke, češće difuznog rasporeda i obostrano, bolovi u dojkama (mastodynia, mastalgia), koji su cikličnog karaktera i javljaju se po pravilu pre nastupanja menstrualnog krvarenja, u drugoj polovini ciklusa, i prestaju s nastupanjem menstrualnog krvarenja, prisustvo iscedka iz dojki koji je obično vodenastog ili mlečnog karaktera, ređe sukrvičav ili smeđkast. U 50 - 60% prisustvo krvi u iscedku ukazuje na papilomatozne proliferacije unutar mlečnih kanalića.
Dijagnoza

 Dijagnoza mastopatije se postavlja na osnovu pregleda dojki, ultrazvučnim nalazom i mamografijom, a kod prisustva iscedka galaktografijom i citološkom analizom. Kod svih sumnjivih nalaza dijagnostiku je potrebno dopuniti punkcijom ili biopsijom sumnjivih promena, odnosno histološkom analizom tkivnih promena.

Lečenje

 S obzirom na različite forme mastopatije, kao i različitost subjektivnog doživljaja tegoba, u lečenju mastopatije je potrebna individualna terapija. Kod jednostavne mastopatije pre svega je cilj ispraviti "estrogensku dominaciju".

U lečenju se koristi lokalna aplikacija progesteronskih masti (resorpcija oko 10% od primenjene doze), kao i nadoknada gestagena tokom II faze ciklusa. U ovu svrhu se može primenjivati i niskodozirana oralna kontracepcija. Kod formi s produkcijom iscedka, naročito ako je povišen nivo prolaktina korisno je ordinirati bromocriptin. Slični dobri rezultati opisani su kod terapije s danazolom, ili antiestrogenom tamoxifenom, pri čemu se mora obratiti pažnja na česta neželjena dejstva ovih lekova.


Grozdasta mola (Hidatidna mola)

Grozdasta mola je poremećena trudnoća koju karakteriše degeneracija čupica i njihovo pretvaranje u mehuriće poređane u obliku grozda ispunjene tečnošću. Parcijalna degeneracija malog broja horionskih čupica kod inače normalne posteljice prilično je česta, ali je bez većeg kliničkog značaja. Međutim, prava grozdasta mola je relativno retko oboljenje. Javlja se u oko 0,4% svih trudnoća.



Klinička slika

U tipičnim slučajevima grozdaste mole začetak ugine već u početku trudnoće i čupice se samostalno razvijaju. Međutim, češći su slučajevi parcijalne mole kad nisu sve čupice zahvaćene degenerativnim procesom i kod kojih se začetak može i dalje razvijati. U takvim slučajevima na podu nekada mogu i da se nađu i druge urođene anomalije, pa on tada može da ugine pre termina očekivanog porođaja ili ubrzo po porađaju.

Molarna trudnoća u početku protiče kao normalna bremenitost, pri čemu su ponekad izvesni simptomi jače naglašeni. Pored amenoreje kraćeg ili dužeg trajanja, kod trudnica se često ispoljavaju znaci lošeg podnošenja graviditeta u vidu muke, gađenja, povraćanja, bledila i opšte slabosti. Najvažniji simptomi molarne trudnoće su oskudna produžena krvarenja, zatim krvarenja u vreme kada je žena trebalo da ima menstruaciju, brz rast materice, koji ne odgovara starosti trudnoće, znaci slabosti i iscrpljenosti trudnice i česta pojava ranih graviditetnih toksikoza. Zbog toga je trudnica bleda, malaksala i sa znacima intoksikacije. Ukoliko se molarna trudnoća ne otkrije ili spontano na završi u prvim mesecima graviditeta, kod bolesnice se može razviti klinička slika preeklampsije.

 Dijagnoza

Postavlja se na osnovu kliničke slike, laboratorijskih analiza (povišen horionski gonadotropin), nalaz mehurića mole u izbačenoj krvi, ultrazvuka.

 Lečenje

Molarna trudnoća se obično sponatno prekida oko četvrtog meseca trudnoće ili nešto kasnije, pri čemu nastaju obilna krvarenja iz materice. Zato treba hitno intervenisati i pažljivom kiretažom odstraniti sadržaj materice. Takođe se tako interveniše i u slučajevima kada se sa sigurnošću postavi dijagnoza. Nekada se praženjenje materice vrši i vakuum - aspiracijom. U prva tri meseca bolesnicu treba kontrolisati jednom mesečno, posle toga na 3 meseca do godine a na 6 meseci do dve godine. Pravilno lečene žene mogu po isteku 2 godine da ostaju trudne i da rađaju zdravu novorođenčad.


Proširene vene i trudnoća



Usled pritiska uvećane materice na trbušne vene, prvenstveno na donju šuplju venu i njene glavne ogranke, u odmakloj trudnoći dolazi do izvesne krvne, odnosno venske staze u donjim delovima tela trudnice, a naročito u donjim ekstremitetima. Osim toga usporenoj cirkulaciji u donjim delovima tela i prepunjenosti njihovih krvnih sudova svakako doprinosi i znatno povećan krvni volumen u organizmu trudnice.



Klinička slika


 To se ispoljava manjim ili većim hipostatskim otocima, najčešće na nogama, odnosno potkolenicama i stopalima. Donekle, to je razlog što se proširene  vene kod trudnica obično javljaju na nogama, i to, prvo i najčešće, na potkolenicama, zatim na butinama, stidnici i vagini. Sem toga, vrlo se često proširuju zapaljenje njihovih zidova i pojavu šuljeva od kojih pate mnoge trudnice.

 Lečenje


 Ne postoji, osim odmora u horizontalnom položaju i sa podignutim nogama, nikakva naročita niti efikasna terapija proširenih vena u trudnoći.


U vrlo izraženim slučajevima, kod proširenih vena na potkolenicama, preporučuje se nošenje gumenih čarapa ili uvijanje nogu zavojima, pre jutarnjeg ustajanja. Takve trudnice treba da se što više odmaraju ležeći, a što manje da stoje i manje da se kreću.


 Trudnice sa proširenim venama na donjim ekstremitetima, u maloj karlici, na spoljnim polnim organima i u vagini teba da se porađaju u bolesničkim porodilištima gde postoje mogućnosti za otklanjanje eventualnih komplikacija, a prvenstveno za zaustavljanje krvarenja iz prekinutih vena.

Kod izrazito proširenih hemoroidnih vena, trudnica treba da vodi računa da ima redovnu i žitku stolicu i da izbegava začinjena jela. Isto tako mora da se stara o održavanju higijene oko anusa. U slučaju zapaljenja hemoroidalnih proširenih vena terapija je kod trudnica ista kao i van graviditeta.


Ciste žutog tela (Luteinske ciste)




Ciste su patološke promene, obavijene kapsulom, ispunjene tečnošću ili polučvrstim sadržajem, a nalaze se u jajniku ili na njemu. Luteinske ciste nastaju uvećanjem žutog tela i njegovim ispunjavanjem tečnošću. Njihov zid mogu da čine ćelije granuloze uili teke interne.



Uzrok nastanka


Luteinska cista je funkcionalna cista žutog tela koje nastaje tek nakon oslobađanja jajašceta iz folikula tokom ovulacije.


 Klinička slika

Luteinske ciste se nalaze najčešće obostrano, pre svega kod mole hidatidoze. Često nema nikakvih simptoma ali kao i kod drugih cisti i ovde se mogu javiti promene normalnog menstrualnog ciklusa, bol tokom ili nakon seksualnog odnosa, osećaj punoće i oticanja u donjem delu trbuha, promene u mokrenju ili pražnjenju creva.



Usled nepravovremenog lečenja može doći do sledećih komplikacija: prsnuće ciste, uvrnuće peteljke ciste i prsnuće, suženje porođajnog kanala. Ukoliko dođe do prsnuća, javlja se jak bol u donjem delu trbuha, slabost, mučnina i povraćanje.

 Lečenje

 U većini slučajeva ciste se spontano povlače i zahtevaju samo ultrazvučno praćenje i kontrolu. Koriste se hormonski preparati u smislu gestagenske supstitucije u drugom delu ciklusa kao i kontraceptivne pilule koje mogu zaustaviti rast i pojavu cista.




Cistokela i uretrokela

 Spuštanje prednjeg zida vagine je retko kada izolovana pojava već je uglavnom praćena spuštanjem i uretre ili mokraćne bešike što dovodi do stvaranja uretrokele i cistokele.



 Uzrok nastanka

Etiološki činioci koji dovode do spada prednjeg, zadnjeg ili oba zida vagine, najčešće su posledica nezbrinutih rascepa posle teških, produženih, komplikovanih porođaja praćenih raznim akušerskim intervencijama - forcepsom, vakuum ekstraktorom, perforacijom, dekapitacijom, okretom i ekstrakcijom ploda. Sve ove intervencije izazivaju manje ili veće rascepe na zidu vagine i mišića na karličnom dnu i stvaraju pogodno tlo za nastanak uretro-, cisto-, rekto-, ili entero-kele.

Veliku ulogu u nastajanju ovih promena i povećani intraabdominalni pritisak koji vrši manji ili veći pritisak na matericu i vaginu pa se one spuštaju prema karličnom izlazu što dovodi do spada.

 Klinička slika

Cistokela (cystocoela) i uretrokela (urethrocoela) - slabljenje ili ruptura pubovezikalne cervikalne fascije iz bilo kog razloga manifestuje se spuštanjem prednjeg zida vagine zajedno sa uretrom(uretrokela), vratom ili dnom bešike(cistokela) kroz introitus vagine i izvan njega.

Obično do izražaja dolazi kod napona, kašlja, smeha, ustajanja, kada se i registruje ispupčenje ispod izlaznog otvora mokraćnog kanala i izmedju malih i velikih usana. Sluzokoža cistokele je obično tvrda, dosta zadebljele, hiperemična (zbog česte lokalne infekcije).

Od simptoma treba pomenuti - izraženi simptomi vulvitisa, kolpitisa, belo pranje, čest nagon na mokrenje, pečenje pri mokrenju i nevoljno ispuštanje mokraće (stress incontinentio).

Iako se najčešće javljaju kod žena koje su rađale mogu se naći i kod nulipara sa kongenitalnim malformacijama ili slabog endopelvičnog vezivnog tkiva i muskulature poda karlice.

 Dijagnoza

Dijagnoza spada prednjeg ili zadnjeg zida se postavlja na osnovu anamnestičkih podataka i izvršenog kliničkog pregleda.

U anamnezi je potrebno obratiti posebnu pažnju na opstetričku traumu (broj porođaja, težina dece, intervali između porođaja, intervencije, povrede), pojavu menopauze, pridruženu patologiju susednih organa, kao i na vreme pojave simptoma i promena, evoluciju, intenzitet i dosadašnje lečenje. U kliničkom pogledu,sem običnog ginekološkog pregleda (na ginekološkom stolu) koristimo i pregled u stojećem stavu. Ovaj pregled treba izvesti u mirovanju, zadršci (kontrakcija mišica karličnog dna) i naponu.

Da bi se prikazali pojedini elementi spada i ispada korisno je izvršiti i test ekarterima,uz njihovo prislanjanje na prednji i zadnji zid vagine, kao i povlačenje grlića materice dvozubim kleštima.

 Lečenje

Terapija spada prednjeg ili zadnjeg zida vagine zavisi od prisutnih subjektivnih tegoba ali i od toga da li je žena završila svoju reproduktivnu funkciju ili želi i dalje da rađa. Terapija može biti neoperativna i operativna. Neoperativna podrazumeva korišćenje pesara, izvođenje Kegelovih vežbi koje ojačavaju muskulaturu pelvičnog dna. Kod starijih žena korićenje estrogena može poboljšati i tonus i vaskularizaciju ovih struktura.

 Hirurška terapija se izvodi u cilju restitucije spuštene vaginalne sluzokože, podizanja bešike kao i parauretralnog vezivnog tkiva. Najčešće se terapija sprovodi iz zdravstvenih, higijenskih ali i estetskih razloga i to kao prednja ili zadnja plastika vagine (colporaphia anterior et posterior). Važno je bolesnici naglasiti da postoperativno treba da izbegava dizanje teških stvari,naprezanje i dugo stajanje naredna tri meseca.


Pet najvećih prednosti vitamina D za žene




Decenijama medicina na vitamin D gleda pre svega kao na dodatak kalcijumu - mineralu koji nam je neophodan za održavanje zdravlja kostiju i sprečavanje njihovog slabljenja i degeneracije. Međutim, našem telu treba vitamin D za mnogo više od njegove sposobnosti da ojača kosti.



 Vitamin D je, u stvari, jedan od najvažnijih mikroelemenata za zdrav način života svake žene. Ljudsko telo dobija vitamin D pre svega kroz sunčevu svetlost, ali naši moderni, unutrašnji životni stilovi zahtevaju dodatni unos vitamina D putem hrane i suplemenata. Ovo su samo neki od najvažnijih razloga zašto je ženama neophodan vitamin D.

1. VITAMIN D MOŽE DA UBLAŽI BOL U MIŠIĆIMA. Mnoge žene pate od hroničnog bola u mišićima ruku, nogu, leđa, vrata ili kukova. Jedan od najranijih simptoma nedostatka vitamina D je uporna bol i slabost, a ovi simptomi često mogu da dovedu do pogrešne dijagnoze fibromialgije ili depresije. Dodatak vitamina D može da spreči ove uobičajene simptome koji se javljaju kod žena.

2. PRAVILAN UNOS VITAMINA D SPREČAVA OSTEOPOROZU. Većina mladih žena još uvek ne pokazuju niti oseća simptome osteoporoze, ali ona pogađa mnoge žene preko 40 i većinu žena starijih od 60 godina. Prevencija osteoporoze je jedna od najefikasnijih i dobro istraženih upotreba vitamina D. Bez obzira na vaše godine, važno je da uzimate vitamin D kako bi zaštitili svoje kosti od ovog za žene uobičajenog i ozbiljnog stanja.

3. VITAMIN D MOŽE DA SPREČI UOBIČAJENE VRSTE RAKA KOD ŽENA. Rak dojke i rak grlića materice su najčešći oblici raka koji pogađaju žene, i oba su među vodećim uzrocima smrti. Iako sve još uvek nije medicinski dokazano današnja nauka sugeriše da suplementi vitamina D dramatično smanjuju rizik od pojave ovih potencijalno smrtonosnih kancera tokom života.

4. DODACI KOJI SADRŽE VITAMIN D MOGU DA POBOLJŠAJU ZDRAVLJE SRCA. Subklinički nedostatak vitamina D je glavni faktor rizika za nekoliko oblika bolesti srca. Zato medicinski stručnjaci već dugo priznaju ulogu njegovih hranljivih sastojaka za kompletno kardiovaskularno zdravlje. Žene su veoma osetljive na hipertenzije i druge oblike bolesti srca, pa je zbog toga važno da se obrati pažnja na potencijalan nedostatak vitamina D i druge uzroke za pojavu ovih kompleksnih stanja.

5. VITAMIN D MOŽE DA PODIGNE RASPOLOŽENJE. Poremećaji raspoloženja, uključujući depresiju, anksioznost, razdražljivost, sezonske afektivne poremećaje i predmenstrualni sindrom, su veoma česti među ženama. Vitamin D igra značajnu ulogu u prevenciji ovih bolesti i stanja, ali ih i ublažava. Dodatni dokazi su potrebni kako bi se utvrdila vrednost vitamina D za lečenje poremećaja raspoloženja.

 Iako su suplementi vitamina D veoma bezbedni i izgleda da efikasno sprečavaju i leče više medicinskih stanja, nisu odgovarajuće zamene za efikasnu medicinsku intervenciju. Razgovarajte sa svojim lekarom pre upotrebe suplemenata vitamina D za lečenje bilo kog zdravstvenog problema!


Preeklampsija




 Preeklampsija i eklampsija su komplikacije trudnoće. Kod preeklampsije postoji veoma opasno povišenje krvnog pritiska, oticanje nogu i ruku, i izlučivanje belančevina putem mokraće. Ukoliko takvo stanje potraje dolazi do eklampsije.



Uzrok nastanka

Pored genetske predispozicije, kao mogući etiološki faktori razmatrani su imunološki poremećaji, analizirana je i uloga različitih ćelijskih i serumskih supstanici koje deluju na spazam krvnih sudova. U poslednje vreme se u stručnoj literaturi ističe značaj poremećaja u razvoju krvnih sudova na nivou materica – posteljica. Siromaštvo, višestruke trudnoće, oboljenja bubrega, povišen pritisak pre trudnoće, šećerna bolest, povećano nakupljanje plodove vode, takođe su neki od faktora koji se vezuju za preeklampsiju. Pušenje, deficit kalcijuma i gojaznost su predisponirajući faktori za nastanak hipertenzivne bolesti u trudnoći.

 U rizičnu grupu spadaju: žene koje hronično pate od visokog krvnog pritiska, žene koje su u prethodnoj trudnoći imale preeklampsiju, žene koje imaju prekomernu telesnu težinu pre trudnoće, žene koje imaju višeplodnu trudnoću, trudnice ispod 18 i iznad 40 godina, žene koje imaju policistični sindrom jajnika, dijabetičarke, žene koje pate od lupusa, reumatskog artritisa ili nekog drugog autoimunog poremećaja.

Klinička slika

Bolest obično nastaje postepeno i može da se nadoveže na već postojeću nefropatiju. Karakteriše je brz porast težine trudnice i znatno povišen krvni pritisak. Količina izlučene mokraće može biti smanjena, a proteinurija (proteini u mokraći) izražena. Postoje manje ili više izraženi otoci na nogama, licu i donjim delovima tela.

 U razvijenom stadijumu bolesti javljaju se i izrazitiji simtomi. Trudnica je podnadula, malaksala, oseća se loše. Često se žali na glavobolju, zujanje u ušima i smetnje u vidu. Može biti nervozna i razdražljiva Ako joj se u tom stadijumu ne pomogne energičnim lečenjem, mogu se pojaviti pravi eklamptični napadi.

Dijagnoza

 Dijagnoza preeklampsije može biti propraćena zapažanjem bezbolnih otoka ruku, nogu i/ili lica, uz nenormalan dobitak na težini. Krvni pritisak pacijentkinje se meri na svakoj kontroli kod ginekologa. Pritisak iznad 140/90, ili povećanje "gornjeg" za 30 mmHg, a "donjeg" za 15 mmHgm, predstavlja signal upozorenja. Ukoliko se još u pregledanom urinu nađu belančevine, a mereno u 24 satnoj mokraći pređu količinu od 0.5 g, onda je dijagnoza preeklampsije veoma jasna i potvrđena.


Lečenje

 Čim se zapazi znatnije povišenje krvnog pritiska (140/90), praćeno obilnom proteinurijom i otocima, trudnicu treba hospitalizovati. Osnovni cilj lečenja jeste da se suzbiju izraženi simptomi i omogući nastavak trudnoće bez tegoba. Ishrana ima veliki značaj. Treba izbaciti so, masti i u prvo vreme proteine. Svakodnevno treba kontrolisati telesnu težinu, više puta dnevno krvni pritisak, količinu izlučene mokraće i proteina. Ako je pritisak veoma visok daju se sedativi, spazmolitici i hipnotici. Kada postoji opasnost od nastanka eklampsije daju se magnezijum sulfat i glukoza intravenski. I posle stišavanja napada trudnicu treba redovno kontrolisati sve do porođaja.


 Ukoliko i pored preduzetog lečenja ne nastane stišavanje bolesti, u najtežim slučajevima treba razmišljati o prekidu trudnoće.






Kada je poremećaj menstrualnog ciklusa razlog za brigu






Zašto ponekad ciklus izostaje, šta treba da radite kada je obilan, a šta ako krvarite i između ciklusa? Na sva ova pitanja, odgovore daje Slavica Vasiljević, specijalista ginekologije.


 Ako vam ciklus izostane, uzrok je najverovatnije stres. Međutim, ukoliko se to ponavlja iz meseca u mesec, obavezno posetite lekara

POVREMENI IZOSTANAK
 Ako vam je ciklus izostao, to samo znači da niste imali ovulaciju tog meseca. Najverovatniji razlog za to je stres, koji može da se umeša u otpuštanje hormona u telu koji utiču na ovulaciju. Ali, ako ciklus izostaje duže vreme, posetite lekara. Policistični jajnici ili poremećaj rada štitaste žlezde takođe mogu da utiču na ovulaciju.

 DIJAREJA
 To je potpuno uobičajeno. Krivac za predmenstrualnu dijareju je prostaglandin, hemikalija koja se otpušta u telu tokom menstruacije. On izaziva kontrakcije zidova materice, ali i vaših creva. Ali ima rešenja za to: popijte jedan ili dva ibuprofena dan ili dva pre ciklusa.

BLAGO KRVARENJE IZMEĐU CIKLUSA
 Obratite pažnju na to krvarenje, pratite kada se događa i koliko traje. Normalno je da ponekad veoma slabo krvarite između dve menstruacije i da to traje otprilike jedan dan. Uzrok tome je preuranjena ovulacija. Ali, ako dobijate menstruaciju dva puta mesečno i s jakim grčevima, možda imate ciste na jajnicima. Posetite lekara. Ciste često same prođu, ali u nekim slučajevima su potrebni lekovi ili operacija. Nešto ređe, uzrok ovakvog krvarenja mogu da budu polipi u samoj materici ili na grliću, ali i ranice na grliću materice.


PREOBILNI CIKLUSI
 Ako jednom ili dva puta godišnje imate abnormalno jaku menstruaciju, to nije ništa čudno. Ali ako se to dešava nekoliko meseci zaredom, to može biti znak endometrioze, mioma ili ciste. Sve troje mogu da izazovu neplodnost ako se ne leče, pa posetite lekara. On će vas poslati na ultrazvuk i analize krvi. Pilule za kontracepciju mogu malo da olakšaju simptome, ali ponekad je potrebna operacija.


Upale jajnika vode u sterilitet





Čim se pojave bolovi, ili vanredno krvarenje treba otići na pregled



 Neke osobe imaju sklonost ka ovoj vrsti upale. Do nje dolazi uglavnom zbog neodgovarajućeg oblačenja, kada se ne prati vremenska prognoza, već moda. Kod drugih je uzrok upale česta promena partnera i nekorišćenje mehaničke zaštite od polno prenosivih bolesti (kondom), što uzrokuje infekcije. Zato se, čim se osete bolovi u donjem stomaku, pojavi vanredno krvarenje ili pojačan iscedak neprijatnog mirisa, treba javiti ginekologu na pregled.

 "Pod upalom jajnika se podrazumeva zapaljenje dela unutrašnjih genitalnih organa kod žena, i to najčešće jajnika i jajovoda zajedno," objašnjava dr Vesna Vukotić Pavlović, načelnica službe za zdravstvenu zaštitu žena u Domu zdravlja „Stari grad“ u Beogradu. Retka je izolovana upala samo jajnika, a može biti samo sa jedne strane ili obostrana. Leči se antibioticima. Ako je početak upale, daju se u vidu tableta ili kapsula, a, ako je teži oblik, u vidu injekcija. Kod najteže kliničke slike, u bolničkim uslovima, antibiotici se daju u infuzijama venski.

 Kada se često ponavljaju upale, jedna od posledica može biti slepljivanje unutrašnjosti jajovoda. Ako je u pitanju samo jedna strana to može da onemogući oplodnju jajne ćelije i oteža ostajanje u drugom stanju. Ali, ponavljane obostrane upale mogu da dovedu do steriliteta. U takvim slučajevima ranije je jedina mogućnost bilo operativno lečenje. Uspešnost je bila mala, a oporavak dug, a sada postoji mogućnost vantelesne oplodnje koja ima više uspeha.

 ZAPALJENJE U KAPSULI

 Posle više godina učestalih upala može doći do stvaranja tumefakta (zapaljenje koje je inkapsulirano) oko jajnika. On svojom veličinom i položajem stvara stalne bolove zbog čega može doći do smetnji sa mokrenjem ili stolicom i neminovno dovodi pacijentkinju do operativnog lečenja, pišu Novosti.

KARCINOM GRLIĆA MATERICE SE MOŽE IZLIJEČITI

Karcinom grlića materice, koji ima veliku stopu smrtnosti, upozorava stručna javnost, bolest je koja može da se leči ukoliko se blagovremeno otkrije. Potrebno je biti informisan o nizu važnih detalja u vezi sa humanim papiloma virusima (HPV), glavnim uzročnicima njenog nastanka. Zato nije nimalo slučajno što su u poslednjoj Evropskoj nedelji u borbi protiv raka grlića materice (19. do 26. februara) sve aktivnosti usmerene upravo na edukaciju o HPV virusima, njihovo rano otkrivanje i prevenciju bolesti.

 O kakvim je virusima reč, koliko su opasni po zdravlje, objašnjava specijalista medicinske biohemije mr Drina Topalov iz laboratorije "Konzilijum", u kojoj se primenjuju najsavremenije metode njihovog dokazivanja.
 - HPV virusi predstavljaju jednu od najčešćih seksualno prenosivih infekcija. Pripadaju grupi Papillomaviridea, u kojoj je do sada otkriveno više od 125 podtipova. Među njima četrnaest ima visok onkogeni potencijal i spadaju u takozvane visokorizične HPV tipove. Stalna infekcija ovim tipovima virusa, uz još neke faktore, dovodi do karcinoma grlića materice koji, istini za volju, može da se spreči ukoliko se opasni virusi blagovremeno otkriju. Raspoloživi podaci, inače, pokazuju da do osamnaest godina čak 40 odsto žena dođe u kontakt sa virusima iz ove grupe, a do pedesete godine više od 80 odsto postaje inficirano nekim od HPV virusa. Čak i posle pedesete virus "zaradi" oko osam odsto žena. Sveukupne procene prilično su deprimirajuće, jer pokazuju da će do pedesete godine 75 odsto pripadnica nežnijeg pola biti inficirano jednim ili više genotipova HPV virusa! Na sreću, ne nose svi pogubne posledice i spontano se eliminišu u 94 odsto slučajeva.


* Kada najčešće dolazi do infekcije?
 - Relativno rano, jer se osobe najčešće inficiraju između petnaeste i dvadeset četvrte godine. Smatra se da se 26 odsto žena inficira HPV virusom posle samo jednog seksualnog odnosa. A što je još gore, svake godine se otkrije pola miliona novih slučajeva karcinoma grlića materice, dok 250.000 žena umre od ove zloćudne bolesti. Ovo je bolest od koje svaka dva minuta u svetu umire po jedna žena. Ironija u celoj priči je da je bolest potpuno izlečiva ukoliko se pravovremeno otkrije i pravilno leči.



* Kakva je situacija u Srbiji?
 - Što se tiče naše zemlje, situacija je prilično poražavajuća. Podaci pokazuju da je, u odnosu na sve smrtne slučajeve kod žena, rak grlića materice uzrok u šest odsto slučajeva. U odnosu na sve druge bivše republike Jugoslavije, Srbija ima najveću učestalost raka grlića materice i jednu od najvećih među zemljama jugoistočne Evrope. Gledano u brojkama, na sto hiljada stanovnika obolevaju 24,3 žene. Posmatrano po regionima Srbije, u centralnoj Srbiji učestalost obolevanja je tri puta veća u odnosu na zemlje Evropske unije. U odnosu na druge karcinome, rak grlića materice kod nas se po učestalosti nalazi na trećem mestu, odmah posle karcinoma dojke i pluća.

* Kakva veza postoji između HPV virusa i karcinoma grlića materice?
 - Istorijat HPV virusa i njima izazvanih infekcija zadire daleko u prošlost, a Hipokrat je prvi opisao karcinom grlića materice kao neizlečiv. U dvadesetom veku, u Evropi se počinje sa prvim pregledima, uvodi se "papa" test (analiza ćelija sa zida grlića materice) kao skrining test za ovu vrstu karcinoma. Međutim, tek pre tri i po decenije prvi put je doveven u vezu ovaj oblik karcinoma sa HPV virusima, što je na izmaku starog milenijuma i dokazano. Naime, 1999. godine analizom DNK je dokazano prisustvo HPV virusa kod čak 99,7 odsto cervikalnih kancera. Pre tri godine dr Zur Hausen dobio je Nobelovu nagradu za rad sa HPV virusima. Tada je poslao svima jasnu poruku - uzročnici svih karcinoma grlića materice su HPV virusi! Međutim, nisu svi karcinomi grlića materice isti. Postoje dva osnovna tipa, od kojih je jedan karcinom skvamoznih ćelija, odnosno izmenjenih ćelija u površinskom sloju epitela. Ovaj oblik javlja se kod tri četvrtine ukupnog broja slučajeva. Preostalu četvrtinu čine adenokarcinomi, koji nastaju u žlezdanim ćelijama u samom cervikalnom kanalu. Ovaj oblik teže se otkriva i predstavlja najagresivniju formu bolesti.


* Kako da se na vreme otkrije prisustvo ovih virusa?
 - Citološki skrining, odnosno "papanikolau" test u početku je bio test za detektovanje i kategorizaciju promena na grliću. Ovom testu kasnije je pridodata i takozvana LBC metoda. Iako su obe u širokoj primeni, njihovi nedostaci su evidentni. Rezultat pregleda može biti nedovoljno reprezentativan zbog nepravilnog rasporeda malignih ćelija u žarištu grlića materice, zbog grešaka u obradi i bojenju preparata, kao i u subjektivnosti onoga ko preparate gleda. Primer koji najbolje ilustruje njihova ograničenja dogodio se u Engleskoj. Tamo su kod žena, koje su bile obuhvaćene redovnim citološkim pregledom i koje su na prethodnom pregledu imale normalan "papa" nalaz, nakon tri godine na poslednjem pregledu dijagnostikovali karcinom u 32 odsto slučajeva. Međutim, sada postoji nova metoda koja nudi potpunu pouzdanost prilikom pregleda i dijagnostikovanja izmenjenih ćelija.

* Šta tu novu metodu čini pouzdanom?
 - Apsolutno je pouzdana, jer je stoprocentno osetljiva i specifična, zbog čega ne postoji mogućnost da se dobije lažno pozitivan ili lažno negativan nalaz. Pouzdanost omogućava RT- PCR tehnika, kao i određivanje pozitivne i negativne kontrole sa svakom serijom, čime se dokumentuje ispravnost reagenasa. Osim toga, tu je i interna kontrola svakog uzorka koja garantuje da je u uzorku pacijenta prisutan dovoljan broj ćelija za pouzdanu analizu. Istovremeno, metoda je potpuno automatizovana, čime je u potpunosti isključena subjektivnost onoga ko vrši analizu.


PREVENCIJA

Zahvaljujući novoj metodi RT-PCR HPV genotipizaciji (Real Time PCR metoda), prevencija karcinoma grlića materice može da se uradi apsolutno pouzdano. Ova metoda direktno detektuje uzročnike karcinoma. Među njima i odvaja tip 16 i tip 18 kao najprogresivnije, koji su odgovorni za oko 70 odsto karcinoma grlića materice, ali i preostalih dvanaest, manje agresivnih kao posebnu grupu. Iako rezultate izdaje kao "pozitivan" i "negativan", metoda je u suštini skladu sa kliničkim statusom bolesti. "Pozitivan" rezultat je siguran znak da je bolest u statusu kada postoji velika verovatnoća da pređe u karcinom, pogotovo ako su u pitanju podtipovi 16 i 18. Za ove podtipove karakteristično je da je period spontane regresije relativno kratak. Brzina progresije od infekcije do razvoja bolesti značajno je veća kod ovih genotipova u odnosu na druge visokorizične HPV viruse. Genotipizacija u ovakvim slučajevima omogućava identifikovanje pacijentkinja pod najvećim rizikom za razvoj karcinoma i dalju stručnu brigu o njima.

SIMPTOMI I FAKTORI RIZIKA

 Karcinom grlića materice u ranim fazama uglavnom prolazi bez nekih karakterističnih simptoma, zbog čega se i insistira na redovnom kolposkopskom pregledu i "papa" testu. U svakom slučaju, ako se pojavi vaginalni sekret sa ili bez sukrvice, krvarenje pa čak i oskudno nakon seksualnog odnosa, krvarenje izvan menstrualnog ciklusa ili preobilno menstrualno krvarenje, obavezno treba posetiti ginekologa. Bolovi u maloj karlici, učestalo mokrenje, opstipacija, takođe treba da budu razlog odlaska ginekologu.


Na ovo treba posebno da obrate pažnju osobe koje rano stupaju u seksualne odnose, odnosno pre osamnaeste godine, osobe sklone čestoj promeni partnera, jer su to takođe faktori rizika za pojavu bolesti. Faktori rizika su i seksualni odnosi bez zaštite, pušenje, sporadične kontrole kod ginekologa, prisustvo seksualno prenosivih bolesti, kao što je hlamidija ili mikoplazma, HIV infekcije...










Dismenoreja



Dismenoreja označava bolne menstruacije, najčešće normalnog trajanja. Bolna menstruacija ili dismenoreja je problem koji pogađa većinu ženske populacije u bilo kom uzrastu. Smatra se da 50 - 90% žena u jednom periodu menstrualne aktivnosti ima dismenoreje Ove tegobe su najčešće u ranoj mladosti, da bi se kasnije, pogotovu nakon porođaja polako smanjivale.



Uzrok nastanka


 U najvećem broju slučajeva pregledom i dodatnim ispitivanjima ne nalazimo organski uzrok dismenoreji i tada govorimo o primarnoj dismenoreji. Dismenoreju onda objašnjavamo funkcionalnim uzrocima - prirodnim procesima koji se odigravaju na kraju menstruacijskog ciklusa u materici, a čiji intenzitet premašuje uobičajeni.

 Zbog pada nivoa hormona na završetku ciklusa, dolazi do stezanja krvnih sudova i nedovoljne ishranjenosti endometrijuma. To je praćeno oslobađanjem prekomernih količina prostaglandina tipa F2 alfa, hemijskog medijatora, koji izaziva snažne kontrakcije (grčeve) materice. Primarna dismenoreja se obično javlja u poznom adolescentnom periodu 2-3 godine posle prve menstruacije obično negde oko 20. godine života. Ozbiljnija forma dismenoreje pogađa oko 15% mladih žena. Veruje se da je dismenoreja tipična za ovulatorne cikluse. To su ciklusi u kojima se oslobađa jajna ćelija i u kojima je moguća trudnoća.


 Pod pojmom sekundarna dismenoreja podrazumeva se organska bolest kao razlog nastanka bolnih menstruacija. Najčešći organski razlozi su endometrioza, polip materice, miom, suženje vrata materice i njegove malformacije ili priraslice u maloj karlici, strana tela materice i sl.

 Klinička slika


 Najčešće već nekoliko dana uoči same menstruacije, ili na samom početku, mogu se javiti grčeviti bolovi, slični kolikama, u donjem delu stomaka; ponekad su povezani i sa mučninom, migrenom ili nesvesticom. Kod nekih žena su ovi bolovi toliko jaki da ih potpuno onesposobljavaju i primoravaju da ostanu u postelji.


 Dismenoreja može biti:
primarna - menstruacije su u početku bezbolne, a zatim postaju bolne. Bol se javlja samo u ovulatornim ciklusima i u vidu grčeva je. Počinje nekoliko sati pre početka krvarenja i nestaje u prvom danu menstruacije, mada nekada može trajati i duže.
sekundarna - menstruacije postaju bolne usled organskog oboljenja genitalnih organa (inflamacija, tumori, oporemećaji statike, endometrioza).

 Dijagnoza


 Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, ginekološkog pregleda, ultrazvuka, laparoskopije, laboratorijskih analiza.

 Lečenje


 Kako je uzrok bolova pri dismenoreji pojačano stvaranje prostaglandina lekovi koji koče sintezu ovih materija u organizmu su logičan izbor u lečenju dismenoreje. To su nesteroidni antiinflamatorni lekovi koji umiruju i bolove i upalu (NSAIL ). Među njih spadaju ibuprofen, diklofenak, naproksen, nimesulid i piroksikam. Svi ovi lekovi su dostupni u našim apotekama pod različitim zaštićenim imenima. Neželjeni efekti ovih lekova se pre svega odnose na oštećenje sluznice organa za varenje.


 Ukoliko su bolovi izrazito jaki i ne rešavaju se nesteroidnim antiinflamatornim lekovima primenjuju se sredstva za oralnu kontracepciju ali obavezno uz prethodni pregled i saglasnost ginekologa. Nefarmakološki postupci za ublažavanje dismenoreje su blaga masaža trbuha i topli termofor. U tom momentu prija mirovanje ali je redovna fizička aktivnost između ciklusa korisna jer daje osećaj sigurnostii i dovodi do oslobađanja endorfina koji predstavljaju unutrašnje analgitike tela.

 Pojedinim devojkama pomaže akupunktura i neki od fizikalnih tretmana kao TENS (transkutana električna stimulacija). Preporučuje se dijeta sa malo masti i dosta ugljenih hidrata a od koristi su i tablete magnezijuma u dozi 300 mg dnevno, kao i vitamini B kompleksa. Hirurško lečenje koje se sastoji u presecanju živaca materice i/ili male karlice se primenjuje izuzetno retko.




Infekcije u trudnoći


Trudnoća je razdoblje koje veoma pogoduje razvitku infekcije: tokom trudnoće deprimirana je funkcija T limfocita i često promenjena biološka flora u porođajnom kanalu. Infekcija može nastupiti tokom trudnoće, za vreme porođaja ili nakon porođaja.

 Putevi nastanka infekcije su kontinuirani i diskontinuirani put širenja infekcije. Infekcije u trudnoći imaju specifično značenje baziarno na činjenici da se radi ne samo o  infekciji majke, već i o infekciji deteta, što može ostaviti kasne i trajne posledice.



Uzročnici




Uzročnici infekcija su kao i izvan trudnoće virusi, bakterije i treponeme, odnosno protozoe. Što se više bliži termin porođaja veća je uloga bakterijskih infekcija, dok tokom trudnoće težinu imaju virusne infekcije (rubeola, varicella, citomegalovirus, parvo B19 virus). Težina, trajanje i ishod infekcije zavise od broja i virulencije klica, imunobioloških svojstava odnosno otpornosti trudnice, puteva širenja infekcije, kao i gestacijskog doba.


Kontinuirani put označava direktno širenje infekcije bilo ushodnim (ascendentim) putem iz vagine ili nishodnim (descendentnim) putem iz jajovoda. Diskontinuirani put označava širenje infekcije putem krvi (hematogeni put) ili putem limfe (limfogeni put).


Najznačajnije infekcije u trudnoći obuhvaćene su skraćenicom T O R C H. Pri tome je T skraćenica za toksoplazmu, O za "other" i obuhvata hepatitis B, mumps i treponemu, R za rubeolu, C za citomegalovirus i H za herpes simplex virus.
 Klinička slika


Simptomi ovih infekcija kreću se od neprimetnih do blagih: blaga slabost, neznatno povišena temperatura, otečeni limfni čvorovi ili kožni osip, dok su fetalna oštećenja često tako velika da dolazi do karakterističnih sindroma. Neke od ovih infekcija su tipične embriopatije, a neke tipične fetopatije. Kao i kod većine drugih oboljenja u trudnoći, i ovde je antenatalna zaštita od neobične vrednosti.




Toksoplazmoza u trudnoći predstavlja poseban problem, jer je infekcija intrauterina (infekcija ploda u materici), a kod trudnice nema uočljivih simptoma bolesti. Toksoplazmoza je infekcija koju prenose životinje, najčešće mačke, a njeni uzročnici, Toxoplasma gondii, mogu se naći u izmetu mačke, sirovom mesu i nepasterizovanom kozjem mleku, kao i u ostacima zemlje na neopranom voću i povrću. Interesantno je da se infekcija teže prenosi na plod u ranijem stadijumu trudnoće (do 3. meseca u 15 - 17%, u 2. trimestru - do 25%, a u poslednjem trimestru - čak u 65 - 90% slučajeva).



Infekcija ploda u prvom tromesečju trudnoće se završava  spontanim pobačajem. Smatra se da do njega dolazi usled akutne infekcije, što omogućava da na razvoj ploda utiču sve posledice infekcije.


U poodmakloj trudnoći dolazi do infekcije posteljice koja postaje dalji izvor infekcije za plod. Usled toga mogu da se jave kongenitalne anomalije (zastoj u rastu ploda, prevremeni porođaj, čak i mrtvorođenost).




Urinarne infekcije su relativno česte u trudnoći i manifestuju se učestalim mokrenjem, pečenjem pri mokrenju, bolom u predelu bubrega, pa čak i pojavom krvi u urinu, uz temperaturu. Buduće mame su izložene i infekciji mokraćnih puteva zbog pojačanog delovanja progresterona koji izaziva opuštanje glatkih mišića bešike. Usled toga dolazi do zadržavanja mokraće i razmnožavanje bakterija koje izazivaju infekciju. Ukoliko ima simptoma, potrebno je da se uradi pregled mokraće da bi se videlo da li ima bakterija i koje su, nakon čega će se dati odgovarajući antibiotici.

Teške urinarne infekcije mogu da dovedu do pokretanja drugih komplikacija, poput prevremenih kontrakcija i sledstvenog pobačaja ili prevremenog porođaja, te je važno da se leče. Potrebno je da se unosi što više tečnosti, nezaslađene i negazirane, a kao vrlo dobar se pokazao i uvin čaj.

Dijagnoza




Za većinu navedenih infekcija postoje specifični testovi u krvi, iz kojih se može saznati je li je trudnica ranije bolovala od te bolesti i da li ima zaštitna antitela koja štite bebu u trudnoći. Ultrazvučno praćenje i traganje za mogućim simptomima, uz amniocentezu po potrebi može razjasniti pitanje je li inficirana i beba.



Dijagnoza toksoplazmoze u trudnoći je relativno teška jer kod buduće majke nema izraženih simptoma bolesti. Osnovna laboratorijska analiza krvi može da ukaže na postojanje infekcije ukoliko je povišen broj leukocita (belih krvnih zrnaca), limfocita, monocita i eozinofila, a broj trombocita smanjen. Međutim, ovakav nalaz nije siguran znak toksoplazmoze jer sličnu laboratorijsku sliku mogu da daju i mnoge druge infekcije. Tek primenom Sabin - Feldmanovog testa kojim se ispituju antitela (imunoglobulini), može da se potvrdi (ili negira) prisustvo Toksoplazme Gondi. Definitivna dijagnostika toksoplazmoze se može postaviti tek posle porođaja i to izolacijom parazita Toksoplazma Gondi iz ćelijske kulture posteljice.


Lečenje


Kod nekih od ovih infekcija primenjuje se specifična terapija kao što je primena spiramycina kod toksoplazmoze ili intrauterina transfuzija krvi kod parvo B19 infekcije, dok kod drugih infekcija ne postoji mogućnost lečenja. Bilo koja infekcija u trudnoći je nepotrebna i svakako ih treba izbegavati. Trudnoća takođe nije vreme u kome se insistira na obaveznoj vakcinaciji trudnica.




Kombinovani kontraceptivi – otklanjanje bolnih menstruacija (dismenoreja)




Nova studija pruža ubedljive dokaze da kombinovana oralna kontraceptivna pilula pomaže u lečenju bolnih menstruacija.




Velika Skandinavska studija koja je trajala 30 godina, konačno je pružila ubedljiv dokaz da kombinovana oralna kontraceptivna pilula pomaže u otklanjanju simptoma bolne menstruacije tj. dismenoreje. Ovo istraživanje je objavljeno online u vodećem evropskom časopisu o reproduktivnoj medicini Human Reproduction.
Prethodna istraživanja o uticaju kombinovanih oralnih kontraceptiva na dismenoreju nisu pružala dovoljno jake dokaze u njihovu korist. Međutim, doktorka Ingela Lindth i njene kolege sa Instituta za kliničke nauke Geteborškog univerziteta u Švedskoj, pokazali su da žene koje koriste kombinovane oralne kontraceptive osećaju bol znatno manjeg intenziteta od onih žena koje ih ne koriste. Mlade žene su podložnije dismenoreji od starijih, pa je ovo istraživanje pokazalo i da tokom godina simptomi popuštaju, ali da je efekat pilule nezavistan od samog efekta koje godine nose sa sobom te da je efekat same pilule jači.
Istraživači su ispitivali tri grupe žena koje su napunile 19 godina tokom 1981, 1991, i 2001 godine.
Svaka grupa sastojala se iz 400 do 520 žena koje su pružile informacije o svojoj visini, težini, reproduktivnoj istoriji, menstrualnom ciklusu i bolovima tokom menstruacije te da li koriste kontracepciju. 5 godina kasnije svaka grupa je ponovo ispitivana, što je omogućilo da svaka žena bude sama sebi kontrola te da se uporedi uticaj koji nose godine na ublažavanje simptoma dismenoreje i uticaj koji imaju kombinovani oralni kontraceptivi.

 Bol i ostali simptomi mereni su na dve različite skale: VMS (verbalni multidimenzionalni skoring sistem), koji gradira bol od nepostojećeg, preko blagog i umerenog do veoma izraženog, a uz to uzima u obzir uticaj bola na obavljanje svakodnevnih aktivnosti te da li je bilo potrebe za uzimanjem lekova za bolove; i VAS (vizualna analogna skala), gde žena gradira bol na 10cm dugačkoj liniji koja počinje sa „bez bola“ a završava se sa „nepodnošljiv bol“.

Rezultati istraživanja pokazuju da upotreba kombinovanih oralnih kontraceptivnih pilula smanjuje simptome dismenoreje za 0.3 jedinice na VMS skali što odgovara promeni od izraženog bola ka umerenom bolu, dakale pomeranje bola za jedan stepnik niže, kao i bolji učinak u svakodnevnim aktivnostima i smanjenu potrebu za analgetivcima. Na VAS skali dobijeno je smanjenje od 9 milimetara na skali bola.
Kad su analizirani podaci kod žena koje nisu koristile pilule već je praćen sam efekat koji godine imaju na smanjenje simptoma dismenoreje, primećeno je da je efekat manji tj. dobijeno je smanjenje simptoma za 0.1 jedinicu na VMS skali kao i smanjenje od 5 milimetara na VAS skali. Takođe primećen je i povoljan uticaj porođaja na smanjenje simptoma dismenoreje, ali kako je mali broj ispitanica rodilo u periodu od 19 do 24 godine ovaj efekat nije mogao biti ispitan do kraja.

Primećeno je i da devojke koje pripadaju najmlađoj grupi ispitanica imaju izraženije simptome dismenoreje. Zašto je to tako nije najjasnije, možda zbog promene u kontraceptivnim sredstvima koje su koristile ili pak zbog drugačijeg pridavanja značaja samom bolu kod najmlađih devojaka i njihovom spremnošću da se žale na bol.

Dismenoreja je vrlo česta u populaciji mladih žena i procenjuje se da čak od 50% do 75% njih pati od različitog stepena bolnih menstruacija. Ona može imati vrlo štetan efekat na život mladih žena uzrokujući izostanke iz škole i sa posla kao i značajno smanjenje dnevnih aktivnosti tokom nekolko dana u mesecu, tako da je efikasno lečenje simptoma vrlo bitno sa stanovišta žene i društva u kome ona egzistira.



Parametritis

Parametrijum predstavlja vezivno tkivo spoljašnje strane grlića materice koje se rasprotire bočno, duž mišića karličnog dna, do zida male karlice, ispod peritoneuma, a iznad svodova vagine. Deli se na bočni, prednji i zadnji parametrijum.



Uzrok nastanka

Najčešći uzročnici su streptokoke, stafilokoke, ešerihija koli i dr. Zapaljenjski procesi se uglavnom prenose limfnim i krvnim putem sa grlića materice, perkontinuitatem sa obolelog peritoneuma male karlice. Najčešći razlozi za nastajanje parametritisa su pobačaji, posle porođaja, posle instrumentalnih manipulacija na grliću materice, posle histerosalpingografije i insuflacije jajovoda.

 Klinička slika

Klinička slika akutnog parametritisa se karakteriše povišenom temperaturom, jezom i drhtavicom, ubrzanim pulsom, otežanim mokrenjem i defekacijom, bolom u donjem delu trbuha. Pri pregledu se opipava ograničena bolna infiltracija čvrste konzistencije. Ukoliko je proces izuzetno napredovao, infiltrati se šire lepezasto i dopiru do zidova male karlice, sa vidno izbočenim zadnjim svodom vagine. Nekada može nastati apsces kao komplikacija.

 Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, ginekološkog pregleda, l aboratorijskih analiza.

 Lečenje

 Lečenje podrazumeva hospitalizaciju, primenu antibiotika širokog spektra i simptomatsku terapiju.


Vulvitis



 Infekcija malih i velikih usana stidnice poznata je kao zapaljenje vulve.



Uzrok nastanka

Najčešći etiološki faktori:

 infektivni faktori (streptokoke, stafilokoe, bacil koli, gonokok, ešerihija koli) su gnojni uzročnici čija uloga postaje značajna pri povredi ili maceraciji vulve. Takođe uzročnici mogu biti i trihomonas, candida albicans, gliste i stidne vaši.

 neinfektivni faktori (dijabetes melitus, hipoestrogenemija, fizička i hemijska trauma) su predisponirajući faktori. Takođe može se javiti u sklopu dermatitisa, ekcema, alergija na sapune, toalet papir, deterdžente, kupke.

Klinička slika

Klinička slika se karakteriše svrabom, crvenilom, otokom i bolom vulve.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu kliničke slike, inspekcije i otkrivanja etioloških faktora.

Lečenje

Vulvitis izazvan gnojnim prouzrokovačima se leči ispiranjem dezinfekcionim sredstvima i sulfonamidskim preparatima, vulvitis gonoroičnog porekla penicilinom. Trihomonadni vulvitis se leči upotrebom flagyl-a i orvagyl-a uz obaveznu lečenje oba partnera, dok se vulvitis izazvan candidom albicans sanira nistatinom, dactarinom i canestenom.

Prevencija

Sastoji se u održavanju higijene genitalnih organa, čistoći rublja i izbegavanju nošenja suntetičkog rublja, kao i uske odeće.


Polihidramnion


Plodova voda nastaje kao produkt lučenja amniotičkih ćelija (ćelija opni), krvnih sudova majke i lučenja bubrega ploda. Njen sastav čine voda - 98,7% i 1,3% sve ostalo. U plodovoj vodi se nalaze i elementi mekonijuma (sadržaj creva ploda), kao i otpale ćelije kože i sluzokože ploda i gromuljice tzv. sirastog namaza koji obavija plod (verniks). Plodova voda se stalno menja, jer se preko unutrašnje opne neprekidno resorbuje. Istovremeno, aktivnošću ćelija opni ona se i obnavlja, održavajući stalnu količinu i svoju koncentraciju, koja odgovara starosti trudnoće. Najveća količina plodove vode je u 4. mesecu trudnoće i iznosi 1-1,5 litar. Sa napredovanjem trudnoće, ona se smanjuje, da bi u 7. mesecu iznosila pola litra, a pred sam porođaj svega 200 mililitra. U slučaju da je količina plodove vode veća reč je o hidramnionu (polihidramnion).



 Uzrok nastanka

Uzroci polihidramniona nisu poznati. Zapaženo je da hronični hidramnion često prati šećernu bolest. Isto tako, relativno često se viđa kod višeplodne trudnoće, a ponekad i kod trudnica koje pate od kasnih graviditetnih toksikoza. Uzroci koji potiču od ploda takođe mogu izazvati pojavu hidramniona. Tu je u pitanju neka od urođenih anomalija u razvoju ploda. Od njih na prvo mesto dolazi anencefalija ili anomalije u digestivnom traktu.

Klinička slika

Hidramnion može da se razvije naglo ili postepeno. U prvom slučaju u pitanju je akutni, a u drugom hronični hidramnion.

Akutni polihidramnion

Ovaj oblik je naročito opasan. On se javlja u ranoj trudnoći, najčešće između četvrtog i petog meseca dok plod još nije sposoban za vanmaterični život. Bolest obično počinje iznenada, bez ikakvog povoda. Trbuh žene se naglo uvećava, materica brzo raste, njen zid je veoma razapet i razvučen, a žena oseća bolove i gušenje zbog pritiska materice na dijafragmu uvećanom plodovom vodom. U takvoj situaciji, zbog istovremenog pritiska dijafragme na sredogruđe, kod mnogih trudnica se javlja i tahikardija. Koža trudnice je suva. Trudnica gubi apetit, malaksava, njeno se stanje rapidno pogoršava. Zbog brzog stvaranja velike količine plodove vode trudnica oseća žeđ i unosi dosta tečnosti. Ali i pored toga , koža i vidljive sluzokože su suve. Trbuh je napet i osetljiv, a strije na koži su jasno izražene. Srčani tonovi ploda ne mogu da se čuju, a delovi tela ploda ne mogu se napipati. Prognoza za plod je loša.

Hronični polihidramnion

Znatno češće se sreće. Razvija se postepeno. Simptomi su manje burni, pa se trudnoća nastavlja skoro do kraja. Trbuh je veliki, loptasto okrugao, jasno uzdignut u predelu pupka sa obično dobro izraženim venskim crtežom u napetoj koži potrbušine, a zid materice je istanjen i njegova snaga je oslabljena. Plod je pri palapaciji i uopšte veoma pokretljiv. Pri perkusiji može da se oseti fenomen prenošenja talasa tečnosti. Srčani tonovi ploda su manje jasni i čuju se iz dubine. Pri vaginalnom pregledu grlić materice je podignut naviše. Prognoza po majku kod hroničnog hidramniona obično je povoljna, a po plod je u visokom procentu loša. Kod slabo izraženog hidramniona porođaj protiče bez teškoća. Kod hidramniona većeg stepena u toku porođaja, usled rastegnutog i time oslabljenog materičnog mišića, često mogu nastati primarno slabe kontrakcije materice, pa je porođaj obično produžen.

Lečenje

U takvom stanju neophodno je postepeno ispuštanje plodove vode punkcijom kako bi se izbegla neželjena nagla dekompresija. Potom treba otvoriti plodove ovojke na najnižem delu ovuluma kako bi se retrahovanoj materici omogućilo stalno oticanje plodove vode. Po oticanju plodove vode smanjuju se dimenzije materice i u njenom mišiću javljaju se kontrakcije koje istiskuju plod i ostale delove ovuluma.

Žena sa dijagnostikovanim hidramnionom mora da se porađa u bolnici, gde ima mogućnosti za savremeno vođenje porođaja i ukoliko se ukaže potreba za pružanje efikasne pomoći jer usled velike pokretljivosti ploda u materici, on može zauzeti nepravilan položaj u njoj što zahteva intervenciju.



Rektokela




Spuštanje zadnjeg zida vagine praćeno spadom prednjeg zida rektuma dovodi do stvaranja rektokele.



Uzrok nastanka


 Etiološki činioci koji dovode do spada prednjeg, zadnjeg ili oba zida vagine, najčešće su posledica nezbrinutih rascepa posle teških, produženih, komplikovanih porođaja praćenih raznim akušerskim intervencijama - forcepsom, vakuum ekstraktorom, perforacijom, dekapitacijom, okretom i ekstrakcijom ploda. Sve ove intervencije izazivaju manje ili veće rascepe na zidu vagine i mišića na karličnom dnu i stvaraju pogodno tlo za nastanak uretro-, cisto-, rekto-, ili entero-kele.


 Veliku ulogu u nastajanju ovih promena i povećani intraabdominalni pritisak koji vrši manji ili veći pritisak na matericu i vaginu pa se one spuštaju prema karličnom izlazu što dovodi do spada.

 Klinička slika


 Rektokela se manifestuje u obliku poluloptastog ispupčenja zadnjeg zida vagine udruženog i sa spuštanjem rektuma. Kod rektokele obično postoji vrlo mala niska međica na kojoj je prisutno staro ožiljno tkivo kao posledica nezbrinutih i loše saniranih rascepa posle normalnog a pogotovu posle patološkog porođaja. Kao posledica ovako izmenjenih anatomskih odnosa (vagina i rektum u neposrednoj blizini), infekcije su veoma česte i lako se javljaju.


 Od simptoma koji se smatraju pratećom pojavom rektokele su simptomi vulvovaginitisa i endicervicitisa. Takođe se javljaju i promene same vaginalne sluzokože (usled dugotrajnih infekcija, trenja, loše higijene). Bolesnice se mogu žaliti i na opstipaciju ( zatvor) ili osećaj nekompletnog pražnjenja.

 Dijagnoza


 Dijagnoza spada prednjeg ili zadnjeg zida se postavlja na osnovu anamnestičkih podataka i izvršenog kliničkog pregleda.


 U anamnezi je potrebno obratiti posebnu pažnju na opstetričku traumu (broj porođaja, težina dece, intervali između porođaja, intervencije, povrede), pojavu menopauze, pridruženu patologiju susednih organa, kao i na vreme pojave simptoma i promena, evoluciju, intenzitet i dosadašnje lečenje. U kliničkom pogledu, sem običnog ginekološkog pregleda (na ginekološkom stolu) koristimo i pregled u stojećem stavu. Ovaj pregled treba izvesti u mirovanju, zadršci (kontrakcija mišica karličnog dna) i naponu.


 Da bi se prikazali pojedini elementi spada i ispada korisno je izvršiti i test ekarterima,uz njihovo prislanjanje na prednji i zadnji zid vagine, kao i povlačenje grlića materice dvozubim kleštima.

 Lečenje


 Terapija spada prednjeg ili zadnjeg zida vagine zavisi od prisutnih subjektivnih tegoba ali i od toga da li je žena završila svoju reproduktivnu funkciju ili želi i dalje da rađa. Terapija može biti neoperativna i operativna. Neoperativna podrazumeva korišćenje pesara, izvođenje Kegelovih vežbi koje ojačavaju muskulaturu pelvičnog dna. Kod starijih žena korišćenje estrogena može poboljšati i tonus i vaskularizaciju ovih struktura.


 Hirurška terapija se izvodi u cilju restitucije spuštene vaginalne sluzokože, podizanja bešike kao i parauretralnog vezivnog tkiva. Najčešće se terapija sprovodi iz zdravstvenih, higijenskih ali i estetskih razloga i to kao prednja ili zadnja plastika vagine (colporaphia anterior et posterior). Važno je bolesnici naglasiti da postoperativno treba da izbegava dizanje teških stvari, naprezanje i dugo stajanje naredna tri meseca.

Stetoskop





Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.