nedjelja, 6. siječnja 2013.

Slobodni radikalni naš najveći neprijatelj

Slobodni radikali: Unutrašnji neprijatelji, uzročnici mnogih bolesti

Izazivaju preko 150 bolesti, među kojima kardiovaskularna oboljenja, dijabetes, razne vrste karcinoma, Alchajmerovu i Parkinsonovu bolest...


 Antioksidansi, kojih najviše ima u svežem voću i povrću, imaju svojstvo da neutrališu štetno dejstvo slobodnih radikala

 Slobodni radikali štetni su produkti koji spontano nastaju u telu, odnosno u ćelijama, usled negativnih delovanja iz okoline, aerozagađenja ili nezdrave ishrane, i zbog svega toga odgovorni su za nastanak mnogih bolesti.

 Naime, svaka ćelija sastoji se iz molekula, a oni iz atoma koji su povezani hemijskim vezama. Ako pod određenim okolnostima dođe do pucanja te veze, dolazi do stvaranja slobodnih radikala. Sa druge strane, antioksidansi, kojih najviše ima u svežem voću i povrću, imaju svojstvo da neutrališu štetno dejstvo slobodnih radikala, omogućavaju duži i kvalitetniji život i sprečavaju starenje.

O tome šta su zapravo slobodni radikali i koliko su štetni za organizam govori dr Ivica Jeremić iz Institua za reumatologiju.

 - Slobodni radikali su molekuli koji imaju jedan ili više nesparenih elektrona, u stanju su da oduzmu elektrone drugim molekulima i da na taj način menjaju njihovu strukturu i hemijske osobine. Biološki važni molekuli, poput proteina, nukleinskih kiselina i masti pod uticajem slobodnih radikala pretrpe oštećenje, gube svoju funkciju i nepovoljno utiču na biohemijske procese u organizmu.

Kako slobodni radikali nastaju?

 - Spontano se stvaraju u organizmu, pri čemu najveći deo nastaje tokom procesa proizvodnje energije, odnosno ćelijskog disanja koje je neophodno za opstanak života. U našim ćelijama postoje minijaturne energetske stanice mitohondrije, neophodne za produkciju energije, i u njima dolazi do sagorevanja različitih supstrata u prisustvu kiseonika. U tom procesu normalno se dešava i nepotpuna redukcija kiseonika, što i pravi slobodne kiseonične radikale. Zapravo, jedan do pet odsto udahnutog kiseonika pretvara se u slobodne radikale. Oni nastaju i aktivnošću enzima koji vrše detoksikaciju toksičnih materija i lekova u jetri, ali i kao odgovor na infektivne agense, kada ćelije imuno sistema uz njihovu pomoć ubijaju mikroorganizme i štite organizam.

Kako se organizam brani od slobodnih radikala?

 - Za to se potrudila evolucija, stvarajući antioksidanse za zaštitu od slobodnih radikala. Antioksidanse uglavnom čine enzimi koji sprečavaju aktivnost slobodnih radikala, raznih proteina koji vezuju slobodne jone metala koji mogu da povećaju produkciju slobodnih radikala, kao i raznih drugih molekula. No, osim slobodnih radikala koji normalno nastaju u organizmu, postoje i agensi iz spoljašnje sredine sa istovetnim dejstvom. Jonizujuće zračenje, preterano izlaganje suncu, pušenje, izloženost različitim toksinima... samo su neki od činilaca koji mogu da doprinesu povećanoj produkciji slobodnih radikala. U organizmu, zapravo, postoji stalna borba između slobodnih radikala i antioksidanasa. Danas postoje naučni dokazi da su slobodni radikali povezani sa više od 150 bolesti. Svako oštećenje tkiva vodi do povećane produkcije slobodnih radikala, ali nije uvek jasno da li je pre bolesti postojala povećana količina slobodnih radikala koji su izazvali patološki proces, ili je sama bolest oštetila tkivo i uzrokovala njihov nastanak. No, bez obzira na način nastanka, slobodni radikali učestvuju u daljem toku oštećenja tkiva i doprinose održavanju patološkog procesa. Slobodne radikale, odnosno oksidativni stres, stručnjaci povezuju sa kardiovaskularnim bolestima, dijabetesom, raznim vrstama karcinoma, starenjem, Alchajmerovom i Parkinsonovom bolešću, ali taj spisak, nažalost, nije konačan i stalno se dopunjuje.

Za koje bolesti su slobodni radikali posebno odgovorni?

 - Smatra se da aterosklerozu započinju i održavaju upravo slobodni radikali. Ovo je posebno važno imajući na umu da su srčani i moždani udar, kao posledice ateroskleroze, danas najvažniji uzrok umiranja u visoko i srednje razvijenim zemljama. Slobodni radikali su takođe u stanju da direktno oštete genetski materijal, odnosno DNK molekule, što može da dovede do nastanka različitih mutacija odgovornih za mutagenezu i kancerogenezu. Dokazano je da je pojava metastaza nekih tumora povezana sa povećanom produkcijom slobodnih radikala. Međutim, primena antioksidanasa, kao dodatne terapije u lečenju obolelih od raka, ne može da se preporuči jer nema dokaza o njihovoj delotvornosti.

Šta možemo da uradimo da bi se što efikasnije izborili sa slobodnim radikalima?

 - Vođenje zdravog stila života osnovni je način za pobedu nad slobodnim radikalima. A to znači da treba da se unosi antioksidansima bogata hrana, odnosno voće i povrće bogato vitaminima C, E, beta-karotenom i bioflavonoidima. Ovakve namirnice smanjuju rizik od pojave srčanih bolesti, dijabetesa i različitih vrsta karcinoma. Sa druge strane, unos vitamina C, E i beta-karotena u vidu suplemenata, nema zaštitni efekat na pojavu hroničnih bolesti.


Koliko su slobodni radikali odgovorni za proces starenja?

 - Starenje kao fenomen intrigira ljude oduvek. Smatra se da je starenje zapravo posledica akumulacije oštećenja nastalih pod dejstvom slobodnih radikala. Takođe se smatra da smanjenje metaboličke aktivnosti može da produži životni vek. Jer, ukoliko je veća metabolička aktivnost, veća je aktivnost mitohondrija i potrošnja kiseonika, pa samim tim veća i produkcija slobodnih radikala. Smanjen unos hrane, odnosno kalorijske restrikcije, takođe pomažu produženju života, odlažu pojavu kancera i čuvaju moždane funkcije tokom starenja. Međutim, to ne znači da ne treba unositi kalorije. Dnevni minimum za snabdevanje organizma esencijalnim hranljivim materijama u proseku je oko 1.400 kalorija.

ANTIKOSIDANSI
 Najbogatiji izvor antioksidanasa su voće i povrće, jer ih biljke stvaraju za sopstvenu zaštitu od slobodnih radikala. Vitamina C najviše ima u citrusnom voću, svežoj crvenoj paprici, kiviju, ali i u drugom svežem voću i povrću.
 Zbog termolabilnosti vitamina C na visokim temperaturama, poželjno je da se voće i povrće jede sveže. Vitamina E najviše ima u orašastim plodovima, pšeničnim klicama i različitim vrstama biljnih ulja. Veoma je važno unositi tamnozeleno povrće, jer pored beta-karotena sadrži lutein i zeaksantin, koji su važni za očuvanje vida, odnosno sprečavanje staračke degeneracije žute mrlje.
 Što se tiče bioflavonoida, najviše ih ima u različitim biljnim čajevima, kakaou, crnoj čokoladi. Od čajeva najviše u zelenom, ali i u čajevima od kamilice, nevena i šarplaninskom čaju.
 Međutim, prekomerno unošenje jednog antioksidansa može da utiče na normalno funkcionisanje drugog, odnosno da dovede do antioksidansnog dizbalansa. To može biti opasno, jer su preterane količine antioksidanasa toksične.
 U svakom slučaju, zalihe antioksidanasa u organizmu dovoljne su da spreče štetno delovanje slobodnih radikala kod male dece i osoba mlađih od dvadeset godina. Međutim, posle dvadesete godine efikasnost zaštitnog antioksidansnog sistema u organizmu opada, a negativni efekti bivaju sve izraženiji kroz proces starenja.

PREVENTIVA
 Svaku ćeliju našeg organizma u toku dana napadne do milion slobodnih radikala. Postoji čitava serija testova kojima se određuje ukupni antioksidansni status, nivo pojedinih enzima, selena ili drugih antioksidansnih komponenata. Kombinacijom rezultata ovih testova može da se ustanovi na kom mestu u organizmu je došlo do promena i koji je organ ugrožen. Provera antioksidanskog statusa važna je jer može otkriti bolest dok se još nije razvila, a važna je i za obolele osobe radi praćenja promene stanja bolesti, ali i efekata terapije.
 Ipak, određivanje antioksidansnog statusa posebno se savetuje zdravim osobama koje su izložene pojačanom psihičkom ili fizičkom stresu. Posebno su ugroženi ljudi koji pate od hroničnog stresa, rekonvalescenti posle primene određenih terapijskih procedura, kao i pušači. Preporuka stručnjaka je da se ova vrsta testova obavlja jednom ili dva puta godišnje radi prevencije bolesti. Ukoliko se ustanovi da postoje određena odstupanja neophodna je hitna promena stila života, režima i načina ishrane, ali i više odmora radi uspostavljanja ponovne ravnoteže organizma i normalnog funkcionisanja antioksidansnog zaštitnog sistema.

B12 I GVOŽĐE
 Manjak određenih nutrijenata esencijalnih za rad mozga, može dovesti do slabljenja njegovih funkcija. U nizu neophodnih najvažnije mesto pripada vitaminu B12 i gvožđu, ključnim čuvarima moždanih aktivnosti. Zato je ishrana bogata ovim antioksidansima od ključne važnosti, a najviše ih ima u spanaću, jagodama, borovnicama... Istraživanja posvećena starijoj populaciji, koja sve češće oboljeva od Alchajmerove bolesti, karakteristične po brzom zaboravljanju, kao i promenama u ličnom ponašanju obolelog, pokazala su da se upravo unosom navedenih namirnica funkcija mozga može očuvati. Jer, osoba oboljeva zato što moždane ćelije, kako mozak stari, postaju osetljivije na oksidativni stres uzrokovan slobodnim radikalima. Samo ćelijski antioksidansni odbrambeni sastav uravnotežuje te opasne molekule, a on, nažalost, starenjem slabi.

 Izvor: Večernje novosti



Kuvani paradajz zdraviji od svežeg


Svakodnevno konzumiranje paradajza, sugerišu naučnici, smanjuje rizik od dobijanja raka, osteoporoze i mnogih kardiovaskularnih bolesti.


Stručnjaci objašnjavaju da je kuvani paradajz još delotvorniji i zdraviji od svežeg.
Američki istraživači ustanovili su da je paradajz najveći izvor antioksidansa i likopena, a za razliku od drugog voća i povrća koji gube vitamine i minerale, ima veću vrednost nakon što bude termički obrađen.

Istraživači iz Ilinoisa ističu da hranljive materije iz paradajza sadrže zaštitne mehanizme, koji sprečavaju upale i stvaranje krvnih ugrušaka.


Najmoćniji antioksidansi su vitamini E, C, A, beta karoten, kao i pojedini oligoelementi kao što su selen i cink. Namirnice koje u sebi sadrže ove elemente igraju važnu ulogu u smanjenju oksidativnog stresa i sprečavanju brojnih bolesti povezanih sa štetnim delovanjem slobodnih radikala.


Mnoga oboljenja savremenog čoveka zapravo su posledica štetnog delovanja slobodnih radikala u organizmu, a njihovo pojačano nastajanje je zabeleženo tokom stresa, obimnih obroka, zapaljenskih bolesti, dijabetesa, pokazuju brojna istraživanja poslednjih decenija, piše "Blic".

 Da bi se ublažilo ili sprečilo njihovo štetno delovanje, neophodni su nam antioksidansi kojih ima najviše u voću i povrću. Slobodnih radikala ima u duvanskom dimu, izduvnim gasovima automobila, UV zracima. Oni nastaju i u samim namirnicama za vreme njihove pripreme ili tokom dugotrajnog čuvanja hrane. U organizmu stupaju u hemijske reakcije sa ćelijama, oštećuju ih i iniciraju pojavu karcinoma, oštećenja krvnih sudova, zapaljenske procese, starenje.

 "Oksidativni stres je stanje koje nastaje kada stvaranje slobodnih radikala nadvlada sposobnost našeg tela da ih eliminiše. Može da nastane ili usled obilja slobodnih radikala ili smanjenog prisustva antioksidanasa. Srećom, naš organizam poseduje snažne mehanizme kojima se bori protiv slobodnih radikala", kaže za "Blic" prof. dr Branko Jakovljević, specijalista ishrane sa Medicinskog fakulteta u Beogradu.

 Najmoćniji antioksidansi su vitamini E, C, A, beta karoten, kao i pojedini oligoelementi kao što su selen i cink. Namirnice koje u sebi sadrže ove elemente igraju važnu ulogu u smanjenju oksidativnog stresa i sprečavanju brojnih bolesti povezanih sa štetnim delovanjem slobodnih radikala.

 Prema rečima dr Jakovljevića, postoji vrlo pouzdana metoda - ORAC (Oxygen Radical Absorbance Capacity) kojom se meri snaga antioksidativnog delovanja svake namirnice. U namirnice najbogatije antioksidantima spadaju crna čokolada (13.120 ORAC jedinica na 100 grama), crveni pasulj (11.125),
 šljive (6.100), beli luk (5.708), crno vino (3.115), borovnice (2.400), maline (1.220), jabuke (1.207)...

 "Namirnica sa najsnažnim antioksidtivnim potencijalom je acerola, plod sličan trešnji koji raste u zapadnoj Indiji, Centralnoj i Južnoj Americi. Zahvaljujući izuzetno visokom sadržaju vitamina C, kao i brojnim bioflavonoidima, mineralima i oligoelementima, acerola na ORAC skali ima dva puta veći indeks od sirovog kakaoa koji je drugi na listi", ističe dr Jakovljević.

 Brojne studije su pokazale da osobe koje imaju viši nivo antioksidativnih materija u telu značajno umanjuju verovatnoću za obolevanje od svih bolesti povezanih sa delovanjem slobodnih radikala. Zato se i savetuje ishrana bogata povrćem i voćem jer se u njima antioksidansi nalaze u izobilju. Pred toga, preporučuje se upotreba vitaminskih suplemenata koji su takođe od značaja za snažnu antioksidativnu odbranu našeg organizma, ali treba naglasiti da suplementi ne mogu biti zamena pravilnoj ishrani, već samo njena dopuna.

 (MONDO)




Kiseonik ima dvostruku funkciju u organizmu; u stvari je neophodan za život ali je ujedno i izvor potencijalno štetnih veza - slobodnih radikala. Da je kiseonik potencijalan covekov neprijetelj manje je poznata, no ne i manje istinita cinjenica. Naime, kiseonik je izvor slobodnih radikala - potencijalno štetnih, visokoreaktivnih spojeva koji u organizmu nastaju kao meduprodukti uobicajenih metabolickih procesa. Slobodni radikali takode mogu nastati kao rezultat nekih spoljnih uticaja: zagadenja zraka automobilskim i industrijskim iizduvnim gasovima, radijacije, preteranog izlaganja suncu, prisustva razlicitih toksina u okolini ili kao rezultat covekovog lošeg odnosa prema organizmu: pušenja, prekomernog unosa procesirane hrane i hrane bogate zasicenim masnocama i stresa. Savremena nucna istraživanja pokazuju da je oksidativni stres jedan od glavnih uzroka razlicitih neizlecivih oboljenja kao što su: arteroskreloza, dijabetes, maligna obolenja, srcani infarkt, moždani infarkt i druge teške i hronicne bolesti. Sredstva za lecenje ovih bolesti su antioksidanti.
Na zdravlje celija organizma je najbolje delovati preventivno. Sa preventivnim delovanjem treba zapoceti što ranije, jer bolest u organizmu zapocinje mnogo pre nego sto se može dijagnostifikovati. Nakon 35. godine, kada se celije pocinju sporije razvijati i teže braniti od slobodnih radikala, svaki covek bi trebao uzimati antioksidante.
Slobodni radikali su visoko reaktivni i izrazito nestabilni atomi ili grupe atoma koji nastaju u organizmu usled metabolickih procesa, stresa ili poticu iz okoline. Oni napadaju zaštitne membrane celija i genetski materijal (DNA i RNA) prouzrokujuci veliku štetu u celiji. Istraživanja pokazuju da je oksidacija delimicni krivac za mnoge ozbiljne bolesti, ukljucujuci starenje, rak i aterosklerozu.
Sama pojava slobodnih radikala u organizmu pospešena je pušenjem, zagadjenjem vazduha, radijacijom, herbicidima, raznim toksinima iz okoline, ucestalim izlaganjem suncu, neuravnoteženošcu u ishrani, procesovanom hranom i stresom. Rizik pojave bolesti povezanih sa slobodnim radikalima može se smanjiti adekvatnim unosom antioksidansa.
Antioksidansi deluju na tri razlicita nacina: oni mogu da snize energiju slobodnih radikala, sprece njihovo nastajanje ili prekinu lancanu reakciju oksidacije.

 Jedan od antioksidanata koje lekari u svetu preporucuju je i Megamin.
Naš organizam proizvodi nekoliko enzima, ukljucujuci superoksid dismutazu (SOD), katalazu i glutation peroksidazu koji neutralisu štetno delovanje slobodnih radikala. Ukoliko želimo da povisimo nivo enzima – antioksidansa, trebamo da unosimo njihove "gradjevinske jedinice". "Gradjevinske jedinice" su cink, mangan i bakar za SOD, te selen za glutation peroksidazu. Uz enzime, mnogi vitamini, minerali i koenzimi imaju antioksidativno delovanje. To su vitamini C i E, beta karoten, lutein, likopen, vitamin B3 u formi niacina, vitamini B2, B6, koenzim Q10, aminokiselina cistein i bioflavonoidi.

 Mnogi biljni ekstrakti poput ekstrakta ginkga bilobe, zelenog caja ili koštica grožda takodje mogu da osiguraju snažnu antioksidativnu zaštitu.


Herbateka

Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.