nedjelja, 6. siječnja 2013.

Bolesti koje dugo nemaju simptome


Za razliku od bolesti koje imaju specifičan uzrok i prepoznatljive simptome, neka stanja su tek niz znakova, simptoma i medicinskih problema koje smatramo "normalnim". Ali iz njih često znaju da se izrode vrlo podmukle bolesti.Zbog toga je važno redovno odlaziti na preglede i obavestiti lekara čak i o malim promenama koje osećate.


 Hroničan umor je često znak da sa organizmom nešto nije u redu

Na šta treba posebno obratiti pažnju?"

Nizak nivo vitamina D - Iako možda nećete primetiti da se zbiva nešto opasno, ako vam je nivo vitamina D duže vreme ispod 30 ng/ml, to može doprineti razvoju srčanih bolesti, dijabetesa, nekih vrsta raka, kao i multiple skleroze.

Vitamin D pomaže i u apsorpciji kalcijuma, pa manjak loše utiče i na vaše kosti. Vrednosti niže od 20 ng/ml mogu se smatrati manjkom. Srećom, provera i nadoknada vitamina D su jednostavni. Ne bežite panično od Sunca i vaše telo će stvoriti dovoljno vitamina D samo od sebe. Ako imate ozbiljan manjak, to možda treba nadoknaditi dodacima ishrani. Stanje ponovno proverite za nekoliko meseci.

Hipotireoza - Štitna žlezda reguliše metabolizam i niz vrlo bitnih procesa u organizmu. Kod nedovoljno aktivne štitne žlezde ne proizvodi se dovoljno hormona (TSH) i telo ne funkcioniše ispravno. Simptomi hipotireoze, kao što su umor i netolerancija na hladnoću, lako se mogu prevideti jer su suptilni i mogu se pojaviti postepeno.

Usporena štitna žlezda može dovesti do gojenja, bolesti srca, visokog holesterola, neplodnosti, depresije i oštećenja nerava. Ako sumnjate na ovo stanje, proverite nivo TSH u krvi. Na redovne preglede treba krenuti od 35. godine i na kontrolu ići svakih pet godina.

Dijabetes tipa 2 - Ako vaše telo ne proizvodi dovoljno insulina razvija se dijabetes. On se često javlja postupno jer se proizvodnja insulina u gušterači usporava. "Možete imati dijabetes godinama, a da to ne znate", kaže doktorka Melina Džampolis, internista i autora knjige "The Calendar Diet".

Dijabetes može oštetiti oči, srce, bubrege i nervne završetke. Ako ste gojazni ili imate porodičnu istoriju dijabetesa, pobrinite se da prvo testiranje obavite s 45 godina.

Povišen krvni pritisak/ hipertenzija - Zbog starenja i faktora rizika kao što su porodična istoeija bolesti ili prekomerna telesna težina, pritisak krvi na arterije može postati prevelik. To na kraju dovodi do hipertenzije. Eventualne komplikacije uključuju srčani udar, moždani udar i bolesti bubrega.

Visok holesterol - Bilo zbog loše ishrane ili genetike, povišen nivo lošeg holesterola u krvi može zapušiti arterije, što dovodi do lošeg protoka krvi u vitalne organe, kao što su srce i mozak. Na kraju to može izazvati srčani ili moždani udar. Osim toga, visok nivo holesterola i hipertenzija su faktori rizika za bolesti srca, što ubija više žena nego sledeća tri uzroka smrti u kombinaciji.

Međutim, nivo holesterola u krvi se ne može osetiti. Zato treba otići na rutinski pregled krvi. Ako je holesterol visok, lekar će vam verovatno preporučiti vežbe i promenu načina ishrane kao početno lečenje. Kod opasnijih nivo propisaće vam i lekove.

Fibromialgija - Fibromialgija je hronično stanje ili bolni sindrom koje karakteriše bol u mišićima, ligamentima i tetivama, praćeno umorom. Karakteristične su i određene tačke u telu koje su vrlo bolne na dodir. Većina ljudi oseća umeren do jak umor, ima pri spavanju, osetljiva je na dodir, svetlo i zvuk i ima kognitivne smetnje.

Fibromialgiju je teško dijagnostikovati jer ne postoji test za ovaj poremećaj. Lekari dolaze do dijagnoze isključujući druge moguće bolesti, tako da mogu proći godine pre nego što saznate u čemu je problem. Fibromialgija nije opasna po život. Faktori rizika su pojava bolesti u porodici, prisutnost reumatskih bolesti ili zaraznih bolesti, neki traumatski događaj, kao što je saobraćajna nesreća.

Anemija - Kako se broj crvenih krvnih zrnaca polako smanjuje, javljaju se suptilni simptomi poput umora. Budući da crvena krvna zrnca prenose kiseonik, ovaj nedostatak može oštetiti organe i povećati rizik za srčani udar. Obavestite lekara ako ste često umorni, pogotovo ako imate teške menstruacije ili poremećaj rada creva, poput Kronove bolesti ili celijakije. Doktor će proveriti krv i preporučiti terapiju.

Izvor: Vesti online

Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.