ponedjeljak, 3. prosinca 2012.

Sve tajne vitamina


Mnogi ljudi smatraju da u njihovoj ishrani nema dovoljno vitamina i minerala i zbog toga uzimaju tablete koje im nadoknaduju ovaj nedostatak. Neki misle da je to cisto bacanje novca. Koje, zapravo, u pravu? Svaki drugi Nemac uzima vitamine u tabletama iz slobodne prodaje, pokazuje istraživanje Forsa instituta. Od njih, 97 odsto daje za to mesecno pedeset maraka. 


Oko polovina ispitanika u ovom istraživanju smatrala da u svakodnevnu ishranu ne unosi dovoljno vitamina i minerala. Sta nagoni 27 miliona ljudi da daju novac za vitamine koje mogu da unesu ishranom u organizam? Odgovor je verovatno da naša ishrana nije bogata vitaminima u onoj meri koliko smo mi cesto skloni da verujemo. Vitaminski preparati nam sigurno ne bi bili potrebni kada bi naša ishrana bila zdrava u potpunosti, kao i naš celokupan nacin života. To u ve-
cini slucajeva nije tako, Štaviše, u savremenom društvu, covek je izložen mnogobrojnim "ubicama" vitamina. A to su:
Pušenje. Ovo zadovoljstvo mnogih poklonika cigareta oslobada u organizmu slobodne radikale koji uništavaju vitamine, pogotovo vitamin A, C i E.
Antibebi pilule. One su direktno povezane sa proizvodnjom vitamina B6 i fotne kiseline u telu i mogu biti veoma štetne, jer uništavaju pomenute materije.
Alkohol. Jedna caša vina nije na od-'
met, ali nekontrolisana konzumacija alkohola je svakako štetna. Ljudi koji piju rizikuju manjak vitamina B u organizmu, kao i nedostatak magnezijuma.
Šecer. Da bi ga svario, organizam troši vitamin Bl koji može da mu zafali.
Stres. Onaj ko je hronicno pod stre-
som, trebalo bi da unosi vece kolicine vitarmina C u organizam, jer je on potreban telu da proizvede hormone protiv stresa.

Pogrešna priprema hrane igra takode veliku ulogu u uništavanju vitamina. Toplota i dugotrajno stajanje uništavaju vitamin C i vitamine B grupe. Velika kolicina voca i povrca se pri pripremanju uništi, Zato, uglavnom treba upotrebljavati sveže sastojke, dinstati povrce samo kratko u sasvim maloj kolicini vode i ne ostavljati salatu predugo u vodi. Tako cemo uštede-ti dragocene vitamine. Onima koji puše, da bi ublažili stres, najviše se preporucuje da svoju ishranu upotpune nekim vitaminskim preparatom. Kod prirodnih vitamina ne postoji opasnost da cete se predozirati, tako da u tom pogledu možete biti bezbrižni. O dozi koja se preporucuje najbolje je pitati lekara ili apotekara, a razlicite oblasti može biti karakteristican deficit nekih supstanci. Tako je kod l750 ispitanika iz Beca kod 91,5 odsto utvrden nedostatak cinka, selena i ostalih oligoelemeneata. Jedan od najvecih razloga za nedostatak mineralnih materija u organizmu je industrijska prerada hrane gde se ove materije u velikoj meri gube. Konzumiranje kafe i alkohola takode uništava mineralne materije. One se obicno u organizam ne unose u dovoljnoj kolicini ishranom, ali postoje situacije kada su jos u vecoj meri potrebni organizmu. Kalcijum je posebno potreban ženama u srednjim godinama, magnezijum se preporucuje kod velikih telesnih napora i stresa U trudnoci je takode povecana potreba za vitaminima i mineralima.

Milica Popovic

Vitamini su jedinjenja koja su zaista neophodna za život, što potvrđuje i samo značenje njihovog imena: "životno važan amin". Svakodnevno se ispostavlja da su vitamini višestruko korisni: sprečavaju rak, poboljšavaju imunitet, snižavaju krvni pritisak, pomažu bolje iskorišćenje energije, izoštravaju pamćenje, ublažavaju artritis, jačaju kosti i još mnogo toga. Uloga vitamina veoma je važna za naše zdravlje i zato ih ne smemo zapostavljati u ishrani.

Ljudski organizam ne sintetiše vitamine. Oni se, dakle, moraju unositi putem hrane. Unose se gotovi vitamini, ili takozvani provitamini, koje onda organizam sam pretvara u "aktivan oblik" - vitamin. Nedostatak vitamina je bolest! Uzroci deficita vitamina mogu biti raznoliki: niskokalorična ili neraznovrsna ishrana, povećane energetske i biološke potrebe organizma usled stresa, pušenja, lekova, rasta, trudnoće... Ipak, nema razloga za brigu. Prosečna ishrana prosečnog čoveka organizmu obezbeđuje sasvim dovoljno vitamina. Za obavljanje funkcija od životne važnosti, organizmu je potrebna veoma mala količina vitamina. Npr. samo jedan gram vitamina B12 može da zadovolji dnevne potrebe pola miliona ljudi, a jedan gram vitamina C (dnevne potrebe za ovim vitaminom iznose 60 mg) 17 ljudi. Ipak, dnevne potrebe za vitaminima zavise od uzrasta, nivoa aktivnosti, pola i drugih faktora.

Da bi se sačuvale vitaminske vrednosti namirnica, neophodno je pridržavati se određenih uputstava.

Treba jesti što svežije namirnice, što podrazumeva što kraće čuvanje voća i povrća, posebno van frižidera.
Namirnice treba čuvati na hladnom i suvom mestu.
Lomljenje i gnječenje namirnica treba svesti na najmanju meru.
Namirnice treba kuvati u manjoj količini vode u zatvorenom sudu, a vodu ne treba bacati, već koristiti za nalivanje jela.
Vodi treba dodati malo kuhinjske soli, a ne sodu bikarbonu ili druge alkalije.
Ne treba upotrebljavati bakarne sudove (jer uništavaju vitamin C, stvarajući galvanski element koji oslobađa jone bakra i razara askorbinsku kiselinu).
Ukoliko se u organizam unese više od potrebne količine vitamina, neki od njih se izvesno vreme mogu čuvati kao rezerva, dok se drugi izlučuju. Ukoliko organizam ne može da se oslobodi viška vitamina, može doći do poremećaja - hipervitaminoze.


Vitamin A - za dobar vid, zdravu kožu i plodnost
najbogatiji izvori: svinjska jetra, šargarepa, kelj, kajsija, paradajz, puter...
Vitamin B1 - za dobre nerve i energiju
najbogatiji izvori: kvasac, integralni hleb, zrna pšenice, krompir, nemasna svinjetina...
Vitamin B2 - za snagu i rast
najbogatiji izvori: svinjska jetra, pivski kvasac, kelj, spanać, mleko ...
Vitamin B6 - za trudnice i decu
najbogatiji izvori: integralni hleb, teleća jetra, skuša, sušena sojina klica, mahunarke, paprike...
Vitamin B12 - mikrobi i kobalt za zdravu krv
najbogatiji izvori: svinjska jetra, teleći bubreg, skuša, morski losos...
Vitamin B7 - čarobnjak za kosu i kožu
najbogatiji izvori: integralni hleb, jaja, šampinjoni, kvasac, mleko...
Vitamin C - kiseli unutrašnji telohranitelj
najbogatiji izvori: crne ribizle, paprike, brokolija, kivi, kelj, jagoda, grejpfrut, narandža...
Vitamin D - sunčani vitamin za jake kosti
najbogatiji izvori: riblje ulje, losos, grgeč, riba, jaja, puter...
Vitamin E - borac protiv slobodnih radikala
najbogatiji izvori: avokado, paprika, kelj, puter, jaja...
Vitamin K - zaceljuje rane, koristan je za kosti
najbogatiji izvori: prokelj, keleraba, karfiol, pileće grudi, govedina, šampinjoni...


Pečurke potencijalan izvor vitamina D

Preliminarna istraživanja pokazuju da bi pečurke, kratkotrajnim izlaganjem UV zracima, mogle da postanu značajan izvor vitamina D, nazivanog i „vitaminom sunca”, rečeno je na nedavnom naučnom forumu američke Uprave za hranu i lekove (FDA). Ovaj vitamin doprinosi čvrstini kostiju, sprečavajući osteoporozu. Uz to jača zube, umanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, a odskoro se smatra i da smanjuje smrtnost od raka debelog creva, dojke, prostate i nekih drugih organa, izveštava Rojters. Izlaganjem već ubranih pečurki UV zračenju tokom samo nekoliko minuta, one postaju bogat izvor vitamina D, pokazalo je istraživanje koje je sponzorisao američki Savet za pečurke. Pečurke su širom sveta sve omiljenija hrana, naročito zbog toga što su siromašne masnoćama i imaju malo kalorija. Kako je rekao predstavnik jednog od vodećih američkih proizvođača pečurki „jedu ih zbog onoga što nemaju, a ne zbog onoga što imaju”.

S ovim otkrićem, to bi moglo da se promeni i pečurke bi mogle da steknu svoj „nutritivni identitet”. Jedna porcija veštački „osunčanih” šampinjona (najčešće konzumiranih pečurki) sadrži 869 odsto dnevne vrednosti vitamina D potrebne čoveku, što je više nego što sadrže dve kašike ulja bakalara, jednog od najbogatijih ali i najomrznutijih izvora vitamina D osim sunčeve svetlosti.

Američki istraživači ustanovili su da se i šampinjoni u razvoju mogu obogatiti znatnim količinama vitamina D izlaganjem UV zračenju tokom tri sata. Jedini problem je što i njihova kožica pri tom tamni, kao i ljudska pri sunčanju.

Vitamin A

Pomaže u borbi protiv bora. Poznato je da bore ne možete sakriti nijednom vrstom šminke. Mnogo je bolje da poboljšate stanje svoje kože koristeći proizvode koji sadrže vitamin A, odnosno retinol. Izbegavajte retinoide koji, iako su efikasni, mogu da izazovu neželjene reakcije poput crvenila kože, pečata na koži i slično.

Vitamini B3 i B5

Vitamini B3 (niacin) i B5 (pantotenska kiselina) su čest sastojak proizvoda za negu kože, jer imaju sposobnost da pomažu u zadržavanju tečnosti. Vitamin B3 je relativno nov sastojak na tržištu, ali predstavlja blažu alternativu proizvodima za piling kože koji sadrže glikolnu i salicilnu kiselinu. Vitamin B5 je najčešći sastojak kozmetičkih preparata i poznat je (zajedno sa vitaminom E) po tome što ima odlična svojstva ovlaživača kože. Takođe, vitamin B5 koristi onima koji imaju osetljivu kožu, a za razliku od vitamina E koji može da iritira kožu, za vitamin B5 nisu zabeleženi slični slučajevi.

Vitamin C

Vitamin C (L-askrobinska kiselina) je poslednjih nekoliko godina prvi na listi najpopularnijih sastojaka koji se dodaju kozmetičkim proizvodima. Efikasan je kao antioksidans, odnosno predstavlja prirodnu odbranu protiv slobodnih radikala, nestabilnih molekula koji utiču na starenje kože, a javljaju se kao rezultat zagađenja životne sredine, pušenja, izlaganja suncu. Vitamin C može da zaštiti kožu od oštećenja sunčevim UV zracima koje nastaje usled dugotrajnog izlaganja suncu. Ipak, vitamin C ne bi trebalo koristiti bez dobre kreme za sunčanje. Takođe, vitamin C ima sposobnost da podstiče sintezu kolagena, važnog proteina kože koji jača strukturne veze i elastičnost kože.

Vitamin E

Vitamin E (alfa tokoferol) je još jedan moćan antioksidans koji se često koristi u losionima i kremama zbog svoje sposobnosti da vlaži kožu. Iako je početno oduševljenje vitaminom E vremenom malo splasnulo, ipak je reč o sastojku za koji je dokazano da zadržava vlažnost kože.

Vitamin K

Ovaj vitamin je efikasan u borbi protiv tamnih podočnjaka, pa je preporuka da se nanosi na lice pred spavanje. Takođe, vitamin K je dobar u borbi protiv gubljenja boje u predelu ispod očiju. Takođe, vitamin K prodire kroz pore sve do oštećenih kapilara ili arterija i pomaže u zgrušavanju krvi, sprečavajući na taj način stvaranje tamnih podočnjaka i omogućavajuću tkivu da samo zaceli. Inače, i vitamin C utiče na smanjenje tamnih podočnjaka, a ova dva vitamina odlične rezutate kada se zajedno nađu u preparatima namenjenim borbi protiv podočnjaka

domaci.de











Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.