nedjelja, 9. prosinca 2012.

Provjerite rad štitne žlijezde


Zdrava štitna žlezda neophodna za normalan rad organizma


Među organima u ljudskom organizmu, štitna žlezda, odnosno tireoidea, izaziva posebnu pažnju

S razlogom, jer ako ona dobro ne radi, najpre stradaju mozak i nervno tkivo. Međutim, njeni poremećaji uglavnom nisu ovako drastični, što znači da oboleli treba da se oslobode uobičajene panike i straha da će im se život iz korena promeniti. Oboleli u većini slučajeva mogu normalno da žive, ali pod uslovom da su disciplinovani pacijenti koji se ne oglušuju o savete doktora.


Upozoravajući na ove detalje, endokrinolog profesor dr Božo Trbojević, načelnik Centra za štitnu žlezdu Instituta za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije, objašnjava njen značaj.
- Početkom prošlog veka naučnici su otkrili da štitna žlezda stvara i luči određene proizvode neophodne za rad celokupnog organizma. Reč je o hormonima tiroksinu i trijodtiraminu, za čije je otkriće 1953. godine dodeljena i Nobelova nagrada. To dovoljno govori o važnosti hormona. Oni su važni za rast i razvoj organizma i to posebno centralnog nervnog sistema (CNS), kao i za održavanje telesne toplote.
Koja je ključna uloga ovih hormona?
- Ključna uloga je u razvoju CNS, zbog čega svaka buduća majka u trudnoći treba da ima dovoljno tiroksina i da obezbeđuje dovoljan unos joda. Štitna žlezda već u prvom i drugom mesecu embrionalnog razvoja počinje da stvara svoje hormone. Ukoliko buduća majka ne unosi dovoljno joda, žlezda se ne razvija, pa samim tim izostaju hormoni važni za razvoj čula, intelekta, nervnog sistema. Što se tiče problema zbog joda, on je kod nas rešen jodizacijom soli. Ali, svejedno, poremećaj štitne žlezde može da nastane i iz nekog drugog razloga. Primera radi, ukoliko je budućoj majci iz nekog razloga odstranjena štitna žlezda. Tada se nadomešćuje nedostajući tiroksin u povećanoj dozi da bi se obezbedio normalan razvoj ploda. Štitna žlezda se odstranjuje u slučaju da dođe do poremećaja njene građe i funkcije, što, naravno, ne
mora da ide uvek zajedno. Međutim, pre odluke o ovom radikalnom činu, vodi se računa da se primene sve druge mogućnosti lečenja.
Šta znači poremećaj građe?
- Poremećaj građe predstavlja pojavu strume, odnosno delimičnog ili potpunog uvećanja štitne žlezde. Delimično uvećanje ispoljava se u vidu čvorova, koji mogu biti različitog uzroka. Najčešće su dobroćudni, mada ponekad mogu biti i maligni. Nekada je za njihovu pojavu bila glavni krivac nestašica joda, dok je danas reč o zapaljenju štitne žlezde, poznatom kao hronični tiroiditis.
Šta se dešava kada dođe do poremećaja funkcije štitne žlezde?
- Tada dolazi do njenog pojačanog rada, poznatog kao hipertireoidizam, ili smanjenog, poznatog kao hipotireoidizam. Najčešći uzrok hipertireoidizma je Bazedovljeva bolest, koja se prepoznaje po tome što su oči kod obolelog izbačene. To je autoimuna bolest u kojoj antitela izazivaju produženu stimulaciju i rast štitne žlezde. Osoba sa hipertireoidizmom oseća izrazitu uznemirenost, napetost, ima ubrzan srčani rad, pojačano znojenje, nesanicu, opadanje kose, ne podnosi toplotu. Uz to, kod žena dolazi do poremećaja menstrualnog ciklusa, a kod muškaraca do smanjenja libida.
A kod hipotireoidizma?
- Suprotno hipertireoidizmu, hipotireoidizam predstavlja posledicu smanjene koncentracije hormona tireoidina u krvi. Najčešći uzrok za ovaj poremećaj je hronično zapaljenje štitne žlezde, a lečenje se svodi na operaciju ili primenu radioaktivnog joda, ukoliko je žlezda uklonjena. Kod osoba sa hipotireoidizmom izraženi su usporenost, bezvoljnost, oslabljena sposobnost komunikacije, zaboravnost. Ovakve osobe ne podnose hladnoću, imaju dubok hrapav glas, koža im je hladna, zadebljana i perutava. Kosa opada, nokti cvetaju, a pate i od zatvora. Žene imaju neuredne menstruacije, dok problem sa oslabljenim libidom imaju oba pola.

HRONIČNI TIROIDITIS
Hronični tiroiditis predstavlja takođe autoimunu bolest, kod koje antitela izazivaju blokadu funkcije štitne žlezde. Mi, danas, nažalost, ne znamo uzrok ni Bazedovljevoj bolesti niti hroničnom tiroidizmu, kaže dr Trbojević. Jedino se pouzdano zna da za nastanak autoimunih bolesti, najveću ulogu igra nasleđe. Čak u 80 odsto slučajeva ključni momenat je nasleđe. Drugi i jedini poznati uzročnik iz spoljašnje sredine je jod, čiji nedostatak dovodi do pojave endemske strume, odnosno gušavosti. Stres, kao mogući uzrok, nije dokaz ni za ovu, ni za druge bolesti štitne žlezde.

VIŠAK JODA
Savremena civilizacija počinje i da trpi od viška joda, jer ga ima svuda. Joda ima u mnogim aditivima u prehrambenoj industriji, sadrže ga i pojedine mineralne vode, a čak i mnogi medikamenti sadrže jod u velikim količinama. Pri tom, treba znati da su dnevne potrebe za ovim mineralom od 150 do 300 mikrograma, što se zadovoljava iz namirnica kroz uobičajenu ishranu.



Štitasta žlezda - "sindrom umorne domaćice"

Mondo

Posle šećerne bolesti, problemi sa štitastom žlezdom nalaze se na drugom mestu među endokrinološkim bolestima. Za sada se ne zna konkretan uzrok oboljenja štitaste žlezde.

Statistika govori da žene češće oboljevaju od poremećaja štitaste žlezde, zbog čega je bolest nazvana “sindrom umorne domaćice”. Endokrinolog u Kliničkom centru u Kragujevcu, dr Dragana Bubanja, upozorava da poremećaj funkcije štitaste žlezde više ne poznaje niti priznaje starosne granice, jer se u poslednje vreme javlja i kod mlađih osoba.

"Smanjena funkcija i pojava nodusa ili 'čvorića' na štitastoj žlezdi su pojave koje danas češće viđamo u praksi nego ranije. Za razliku od prethodnih decenija, kada su se ovi poremećaji javljali kod osoba ženskog pola srednjeg životnog doba, danas su oni česti i kod mlađih osoba i to kod žena u reproduktivnom periodu.

Stres je veoma važan faktor koji dovodi do oštećenja štitatste žlezde. Osobe sklone stresu su, naravno podložnije oboljevanju. U određenim stanjima, poput pojačane funkcije štitaste žlezde, simptomi poput nervoze, ubrzanog rada srca i znojenja, ukazuju i na uzročno-posledičnu vezu sa stresnim stanjem."

Centar za endokrinu hirurgiju Kliničkog centra Srbije je specijalizovana ustanova u kojoj se godišnje zbog malignih i benignih oboljenja endokrinih organa uradi od 800 do hiljadu operacija. Od tog broja obavi se 700 do 800 operacija degenerativnih oboljenja štitaste žlezde, od čega četvrtinu čine bolesnici sa malignim oboljenjima.

"Međutim, povećanje broja obolelih od štitaste žlezde je prividno, jer se ova oboljenja danas lakše otkrivaju uz pomoć savremenih dijagnostičkih metoda", kaže za "Dojče vele" endokrinohirurg u ovoj ustanovi i vanredni profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu, prof. dr Aleksandar Diklić.

"Promene u štitastoj žlezdi koje možemo da napipamo nalazimo kod pet odsto ljudi, koji su, inače zdravi, dok ultrazvuk otkriva takve promene u trideset do pedeset odsto slučajeva. Da nije ultrazvuka, mnogi ne bi znali da imaju promene u štitastoj žlezdi.

Od svih promena, maligni tumori su veoma retki, ređi od 1:1000. Apsolutni broj tumora, kako malignih, tako i benignih, jeste u porastu, ali njihova struktura u poslednjih dvadeset godina u našem regionu se promenila.

Tumori se danas ranije otkrivaju, uspešnije se leče, tako da se skoro i ne susrećemo sa neizlečivim oblicima zahvaljujući jodiranju soli, koja je promenila strukturu tumora, ali i ranom operativnom lečenju.”

Prvi opisani slučaj hipertireoze, Graves Bazedovljeve bolesti, javio se kod žene invalida posle stresa kada je u kolicima pala niz stepenice. Stres je činilac koji pokreće poremećaj imuniteta i nastanak autoimunih bolesti, među kojima je i hipertireoza.

"Nelečena hipertireoza za posledicu ima oštećenje srca i komplikacije koje se vremenom nagomilavaju. Autominuna hipertireoza se leči na tri načina, a jedan od njih je operativno uklanjanje štitaste žlezde", dodaje profesor Diklić.

Danas su poznata dva razloga nastanka tumora: zračenje i nasleđe. Osim kosmičkog zračenja, tumorima štitaste žlezde doprineo je i Černobil, čiji je efekat skoro prošao, ali i primena rendgenskog zračenja u medicini.

Broj tumora je danas veći prvenstveno zbog toga što se brže i ranije otkrivaju, kad su manji i kad ih je lakše lečiti, pa su i rezultati lečenja bolji.



Čvor je znak upozorenja

Dr Zoran Anđelković, endokrinolog, o bolesti štitaste žlezde, dijagnostici i lečenju: Oboljenje u ranoj fazi ne odaje nikakve simptome, pa se poremećaj uglavnom otkriva slučajno


BOLESTI štitaste žlezde u velikom broju slučajeva otkrivaju se slučajno. Ovo oboljenje, u ranoj fazi ne odaje nikakve simptome, pa poremećaj u njenom radu žene otkriju obično nakon ultrazvučnog pregleda dojki. Da imaju tegobe sa štitnom žlezdom, muškarci većinom saznaju posle posete kardiologu zbog ubrzanog rada srca.
Da bi se potvrdila sumnja na oboljenje ove važne, funkcionalne žlezde, moraju da se sklope sve dijagnostičke kockice: endokrinološki i ultrazvučni pregled, laboratorijske analize, punkcija... Do konačnog utvrđivanja dijagnoze nekad prođe više nedelja, čak i meseci. Iako se bolest razvija sporo, nekad i po nekoliko godina, povećanje broja obolelih nameće potrebu za jedinstvenim centrom u kojem će se u kraćem roku obaviti svi pregledi vezani za štitastu žlezdu.

- Povećanom broju obolelih doprinela je najviše poboljšana dijagnostika, i otkrivanje poremećaja u ranoj fazi. Jedna trećina žena u reproduktivnom dobu ima čvorić u štitastoj žlezdi, a da to ne znaju. To su žene koje normalno žive i ne žale se ni na kakve smetnje - kaže u intervjuu za „Novosti“, profesor dr Zoran Anđelković, endokrinolog u poliklinici „Intertim“, stručnjak koji je deset godina bio načelnik Klinike za endokrinologiju na Vojnomedicinskoj akademiji.

* Kojom dijagnostičkom metodom se najranije može otkriti nepravilnost u radu štitaste žlezde?
- Ultrazvuk je neprikosnovena metoda u otkrivanju poremećaja funkcije štitaste žlezde, jer ima nekoliko mogućnosti: može da otkrije promene velike samo dva milimetra, i sposoban je da vidi prokrvljenost svih delova tkiva štitaste žlezde, što je važan parametar za otkrivanje bolesne žlezde.

* Kakve promene otkriva ultrazvuk?
- One mogu da budu dvostruke: žlezda može da bude difuzno izmenjena, odnosno da je cela uvećana, ili da u njoj postoje čvorići. Osim toga, treba da se utvrdi da li je bolest promenila funkciju žlezde, odnosno da li je snizila, povisila funkciju ili ju je samo morfološki promenila.

* Kojim metodama se to otkriva?
- To se saznaje na osnovu nivoa tiroidnih hormona ili nivoa hormona TSH, koji nam indirektno govori kakva je funkcija štitaste žlezde. Ako postoji sumnja na autoimune bolesti štitaste žlezde, onda se određuje nivo određenih autoantitela, a ako postoji nodusna promena, onda tražimo markere za eventualni tumor.

* Šta se dešava kada se otkrije čvor?
- Da bi se dobila prava slika čvora, potrebno je uraditi ultrazvučni pregled. Tako se sagledava njegova priroda, da li je dobroćudan ili zloćudan. Obično se smatra da su veliki nodusi opasni, a oni manje veličine da su benigni. To verovanje nije sasvim tačno. Veličina nodusa ne govori o njegovoj prirodi.

* Po čemu se, onda, prepoznaju maligni čvorovi?
- Po njihovoj strukturi. Ako je struktura manje ehogena od okolnog zdravog tkiva, takvi nodusi nose manju opasnost od zlodućnih promena. Ako čvorić nije jasno ograničen prema okolnom tkivu, ako je granica između čvora i zdravog tkiva „nareckana“, ako on urasta u zdravo tkivo, to uvek budi sumnju na nešto loše. Zatim, ako u čvoriću postoje kalcifikati, naročito oni sitni, ili ako u „susedstvu“ postoje uvećane limfne žlezde, i to je znak za sumnju. I, ako u nodusu postoji veća prokrvljenost nego u zdravom tkivu, to umnogome povećava sumnju na malignu tvorevinu. Ima još jedan važan znak: ako je nodus viši nego što je širi, to bez obzira na njegovu ukupnu veličinu sugeriše da taj čvor nosi maligni potencijal.

* Šta ako postoji sumnja na malignitet?
- Onda se radi aspiracija tankom iglom. To nije biopsija, već se tankom iglom uzima uzorak tkiva, pa se utvrđuje da li postoji odstupanje od uobičajenog izgleda ćelije. Ako postoji, onda se uklanja cela štitasta žlezda, a ako nema, onda se stanje prati. Na sreću, oko 93 odsto nodusa su dobroćudne prirode.

* Šta se krije iza uvećane štitaste žlezde?
- Svako uvećanje štitaste žlezde označava se kao struma. Ona može da bude različita, a najčešće se iza difuznih struma kriju autoimune bolest štitaste žlezde. Ona može da ima pojačanu ili sniženu funkciju, poznatiju kao hašimoto. I dok stariji najčešće pate od pojačane funkcije, kod mlađih se većinom javljaju autoimune promene žlezde.

* Šta je okidač za takvu autoimunu aktivnost?
- Za sve je bitna genetika. Tome mogu da doprinesu i nedovoljan unos oligo-elemenata, uzimanje lekova za aritmije koji sadrže puno joda, trudnoća, hepatitis...

* Kako se prepoznaje usporen rad žlezde?
- Bolest će se prepoznati kad se u bazi vrata javi uvećanje, ili se otkrije ultrazvukom, jer u ranoj fazi ne pokazuje simptome. Kada se funkcija žlezde smanji, luči se manja količina tiroidnih hormona, a oni su odgovorni za odvijanje metaboličkih procesa u organizmu, a manje se proizvodi energije. Bolesnici osećaju umor, svakodnevne aktivnosti im teško padaju, zimogrožljivi su, u tkivima se nakuplja voda, pa su često podbuli, koža postaje suva, glas hrapav, srce usporava rad, javljaju se bolovi u mišićima, usporen je rad creva, pa su česte opstipacije...

* Kako se leči hašimoto?
- Hormonski profil hašimota prati se sve dok TSH ne poraste do kritičnog nivoa, a onda se daju tiroidni hormoni kao nadoknada oslabljene funkcije. Ona se nadoknađuje vrlo lako uzimanjem jedne tablete tiroidnog hormona. Time se, međutim, ne utiče na samu prirodu bolesti, jer će vremenom taj proces destrukcije u žlezdi da se nastavi. Vremenom, onaj ko je započeo lečenje tiroidnim hormonima zahtevaće sve veću i veću dozu sve dok ne dođe do doze koja bi mu bila potrebna kao i da mu je uklonjena štitasta žlezda.

* Kako se prepoznaje hiperfunkcija štitne žlezde?
- Kada žlezda pojačano stvara tiroidne hormone, oni ubrzavaju metabolizam i proizvode više energije. Da bi stvorio više energije, organizam se troši. Zbog toga se pacijenti se osećaju malaksalo, gube težinu, stalno su umorni, imaju stalni osećaj topline, pojačano se znoje, imaju podrhtavanje u celom telu, srčani rad im je ubrzan, nervozni su, imaju nesanice, česte stolice. Lečenje kod ove bolesti je vremenski ograničeno.

* Šta to znači?
- Smisao lečenja je da se na početku daje određena doza hormona koja se vremenom smanjuje do doze održavanja. Onog trenutka kad počne da raste TSH, to je znak da je bolest ušla u smireniju fazu. Ultrazvukom se prati da li se žlezda smanjuje, da li se prokrvljenost smanjuje, a nakon toga se terapija prekida. Otprilike kod jedne trećine bolesnika nakon ostvarene remisije može da se javi novi zamah bolesti. Terapija se u tom slučaju ponovo vraća na početak, pa ako se za godinu do godinu i po dana opet ne uspostavi ravnoteža, onda se ide na konačno zbrinjavanje.

* Šta to podrazumeva?
- To može da bude operativno uklanjanje cele žlezde, što se obično radi ako je žlezda velika, ako su se javile promene na očima, ili Bazedovljeva bolest, ili kad postoje čvorovi. Ako je žlezda mala, nema čvorića, i nema izbočenosti očiju, onda je tu najefikasnije primeniti radioaktivni jod koji lokalnim zračenjem uništava žlezdu. Međutim, sudbina većine hipertireoza je hipotireoza. Jer, nakon uklanjanja žlezde ili terapijske primene joda neminovno će da nastupi - hipotireoza.

ČVOR OPASNIJI KOD HAŠIMOTA
* KOJE opasnosti vrebaju kod hašimota?
- Najveći problem kod ovih bolesti može da izazove čvor ako se pojavi u takvoj žlezdi. Jer takva promena češće nosi maligni potencijal nego u nodusima koji nemaju autoimunu bolest žlezde.

KOMPLIKACIJE U TRUDNOĆI
* DA li bolesna žlezda može da izazove teškoće u začeću i održavanju trudnoće?
- Ono što može da bude loše, to je da antitela koja postoje kod majke i koja su dovela do bolesti prolaze barijeru između majke i ploda. I lekovi koji se daju u lečenju pojačane funkcije takođe u malom procentu dospevaju do ploda. Ipak, u praksi najveći broj žena koje imaju bolesnu štitastu žlezdu zatrudni bez problema, lepo iznese trudnoću i ne bude nikakvih komplikacija po bebu.

Izvor: Večernje novosti


Šta vam poručuje štitna žlezda: Ne ignorišite ove simptome





Pojačano ili smanjeno lučenje hormona štitaste žlezde odražava se na rad srca, metabolizam, nervni sistem, a kod žena i na reproduktivnu sposobnost. Namirnice bogate jodom umanjuju rizik, dok ga stres povećava.




Hormoni koje luči tiroida, štitasta žlezda, regulišu mnoge procese u organizmu, poput telesne temperature, metabolizma, rada srca i funkcionisanja nervnog sistema.
Ovi hormoni takođe utiču i na izgled i kvalitet kože i kose. Sve to ovoj maloj žlezdi smeštenoj na prednjoj strani vrata, između grkljana i ključne kosti, daje veliku ulogu u funkcionisanju našeg organizma i zato je treba redovno kontrolisati.
Tiroidna žlezda luči dva glavna hormona – trijodtironin T3 i tiroksin T4, a problem nastaje zbog njihove premale ili prevelike proizvodnje. U oba slučaja dolazi do brojnih poremećaja u organizmu.

Prepoznajte simptome
Hipertireoza ili pojačano lučenje hormona štitaste žlezde manifestuje se kroz ubrzan puls, iznenadne napade i lupanje srca, učestale stolice, brzo i lako zamaranje, poremećaj u spavanju i mršavljenje. Dok se pri pojačanom lučenju hormona javlja gubitak telesne težine i preosetljivost na toplotu, za hipotireozu, smanjeno lučenje hormona, karakteristična je prekomerna gojaznost i izrazita zimogrožljivost.
Psihički problemi mogu da se jave u oba slučaja, a najčešće je reč o zaboravnosti koju okolina uoči mnogo pre nego obolela osoba.

Uradite analizu krvi
Kako bi se organi čije su funkcije poremećene lošim radom tiroidne žlezde zaštitili od trajnog oštećenja, neophodno je javiti se lekaru na vreme kako bi se uspostavila tačna dijagnoza. Da sa žlezdom nešto nije u redu, ustanovljava se pregledom krvi, na osnovu čega se utvrđuje nivo hormona.



Ne izbegavajte kontrole
U slučaju da ova analiza ne daje sasvim jasnu sliku stanja, radi se ultrazvučni pregled koji može da pokaže da li se štitnjača možda uvećala ili na njoj ima izraslina u vidu čvorića.
Budući da do poremećaja u radu tiroidne žlezde mnogo češće dolazi kod žena, one bi trebalo da budu znatno opreznije i da češće idu na kontrole. To je naročito važno zbog činjenice da hipotireoza može negativno da se odrazi na menstrualni ciklus, plodnost i zdravlje bebe jer su tiroidni hormoni majke neophodni za pravilan razvoj ploda u prva tri meseca.
Nakon toga plod počinje sam da stvara hormone, za šta koristi jod uzet od majke, ali samo ukoliko ga ona ima dovoljno. I žene u menopauzi treba da obrate posebnu pažnju na simptome jer u tom periodu više ne mogu da računaju na zaštitno dejstvo polnih hormona.

Jod najbolja preventiva
Pravi uzroci poremećenog rada štitaste žlezde još nisu dovoljno ispitani, ali se zna da nasledni faktor, hronična infekcija žlezde i stres predstavljaju ozbiljne faktore rizika.
Poznato je i da nedostatak joda onemogućava normalan rad štitnjače, pa ga treba unositi kroz ishranu. To znači da treba koristiti isključivo jodiranu so, morsku ribu spremljenu sa što manje masnoće, šargarepu i brokoli.


Sve češći rak štitaste žlezde

Lekari upozoravaju da je u poslednjih desetak godina u našoj zemlji broj obolelih od raka štitaste žlezde udvostručen.
Kao mogući razlog za ovako drastično povećanje broja obolelih navode stres.
Ova vrsta raka mnogo češće pogađa žene, počinje bez ikakvih simptoma, a kasnije dolazi do otežanog disanja i gutanja.
Inače, jedno američko istraživanje pokazalo je da su žene kod kojih je duže vremena smanjena funkcija tiroidne žlezde izložene povećanom riziku od raka jetre.


Izvor: Blic Žena



Dr. Broda Barnes, liječnik koji je bio daleko ispred svog vremena, još je prije 50 godina otkrio da temperatura našeg tijela je dobar indikator aktivnosti štitnjače, posebice temperatura tijela odmah nakon buđenja. Napisao je knjigu o aktivnosti štitnjače s opisom raznih problema i bolesti do kojih može doći zbog smanjene aktivnosti ovog važnog organa.
Također je razradio i jednostavni kućni test koji možete primijeniti da bi provjerili stanje Vaše štitnjače.

Barnov test

Prije spavanja uzmite toplomjer i dobro ga stresite - budite sigurni da je temperatura na njemu niža nego 35C.
Sljedeće jutro, odmah nakon buđenja, stavite toplomjer ispod pazuha. Pripazite da između toplomjera i ruke nema odjeće. Ostavite toplomjer 10 minuta. Ovo vrijeme možete iskoristiti da još malo odremate.
Nakon 10 minuta, očitajte rezultat i odmah ga zapišite. Rezultat je poznat kao "rana jutarnja bazalna temperatura". Normalna temperatura je između 36.5 i 36.8.
Temperatura može varirati zbog infektivnih bolesti i kod žena koje imaju menstruaciju. Zbog toga se preporučuje da napravite ovaj test ako ste zdravi i kada nemate mjesečnicu.

Rezultati testa

1. Ako je Vaša temperatura između 36.5 i 36.8, vaša štitnjača radi normalno.
2. Ako je temperatura niža od 36.5, onda se radi o smanjenom radu štitnjače. Simptomi smanjenog rada štitnjače su depresija, nedostatak energije, umor, infekcije, kronična glavobolja, nedostatak pamćenja i koncentracije, gubitak kose, itd.
3. Ako je temperatura viša od 36.8, radi se o ubrzanom radu štitnjače ili infekciji u tijelu.
Radi točnosti rezultata preporučuje se da se test radi 3 dana za redom.
Ako je vaša temperatura iznad ili ispod granica normale, preporučujemo da se obratite konvencionalnom ili alternativnom liječniku da bi dodatno potvrdili dijagnozu i dobili stručan savjet.

Što je potrebno za dobar rad štitnjače?

Za pravilan rad štitnjače bitan je dobar rad jetre, život bez stresa, selen, vitamin A, kortizol, magnezij i vitamin B.

Izvor: Alternativa





Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.