srijeda, 12. prosinca 2012.

Prevencija moždanog udara


Moždani udar - prevencija, lečenje i posledice

Večernje novosti

Moždani udar spada u red onih nimalo bezazlenih bolesti koje u većini slučajeva ostavljaju posledice u vidu invaliditeta ili smrtnog ishoda. Za uspešno lečenje obolelog brzo zbrinjavanje je od životne važnosti.


O tome šta je moždani udar i zašto nastaje, objašnjava vaskularni hirurg docent dr Slobodan Cvetković iz Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije.
- Akutni moždani udar, šlog ili moždana kap, kako se bolest sve zove, predstavlja ozbiljno stanje. Reč je o ozbiljnom oštećenju koje je uzrokovano ili nedostatkom krvi u moždanom tkivu, ili, što je ređe, krvarenjem na tom istom mestu. Ishemija, ili nedostatak krvi nastaje zbog začepljenja krvnog suda koji dovodi krv u moždano tkivo. Može i zbog obolevanja krvnih sudova, koji se tokom vremena sužavaju i na taj način smanjuju priliv krvi u mozak. U jednom kritičnom trenutku priliv hranljivih materija i kiseonika u krvi postaje toliko nizak da moždana ćelija trpi oštećenje od kojeg nema oporavka.

Šta se u takvom trenutku dešava?
- Nastupa smrt pogođene moždane ćelije, tako da se njena funkcija više ne vraća. Moždano tkivo je najosetljivije i najplemenitije u ljudskom organizmu. Jednom uništeno nije više u stanju da se revitalizuje i vrati u normalnu funkciju. Stepen oštećenja je različit, a zavisi od toga koji deo mozga je pogođen. Zato simptomi šloga i mogu biti različiti, od vrlo blagih, veoma teških, do onih smrtonosnih. No, na sreću, blizu pedeset odsto pacijenata ima određenu najavu moždanog udara.

Koji simptomi su najupečatljiviji?
- Simptomi najave moždanog udara ispoljavaju se u vidu prolaznih neuroloških poremećaja koji traju kratko. Po pravilu nekoliko minuta do najviše sat, a zatim se spontano u potpunosti povlače. Smetnje se ogledaju u prolaznoj slabosti funkcija jedne strane tela, noge i ruke. Može doći do njihovog trnjenja, oduzetosti, smetnji u koordinaciji pokreta i hoda. Ove simptome prati i poremećaj govora koji nije moguć ili je nejasan, poremećaj vida na jednom oku, kada dolazi do sužavanja vidnog polja do potpunog zamračenja. Psihički ispadi, odnosno poremećaji svesti, takođe prate ovo stanje. Iznenadna pojava vrtoglavice praćene nagonom za povraćanjem, kao i glavobolje prvo u potiljačnom delu, takođe su deo lepeze simptoma. Svi zajedno predstavljaju tranzitorne ishemijske atake (TIA), koji su prolaznog karaktera, ali u svakom slučaju predstavljaju najavu moždanog udara.

Da li se ovi simptomi kod svih javljaju?
- Nažalost nemaju svi tranzitorni ishemijski atak kao prolaznu epizodu. Kod takvih osoba moždani udar se javlja kao grom iz vedra neba, sa navedenim simptomima snažno izraženim i veoma teškim, koji se ne povlače. Primera radi, ako je pogođen deo mozga za funkciju ruku, dolazi do trajnog oštećenja, u vidu oduzetosti. Nažalost, kod čak trećine moždani udar završava se smrtnim ishodom.

Šta dovodi do moždanog udara?
- Najčešći uzrok za moždani udar je arterioskleroza, bolest koja dovodi do oštećenja krvnog suda, doprinoseći stvaranju plakova (naslaga) na zidovima, što za posledicu ima manju propustljivost krvi. Ovakvo stanje krvnih sudova za posledicu ima i pojavu infarkta srca. Da ne bi došlo do ovako ozbiljne situacije, bolest zahteva preventivno delovanje i uklanjanje glavnih uzroka koji do nje dovode. Među njima posebno su opasni hipertenzija, pušenje, dijabetes, stres, masnoće u krvi... Takođe su ugrožene i gojazne osobe sa visokim vrednostima holesterola, srčani bolesnici sa narušenim srčanim ritmom, kao i žene koje uzimaju oralnu kontracepciju sa visokim sadržajem estrogena.

Ko je, inače, više ugrožen od moždanog udara - žene ili muškarci?
- Poslednji statistički pokazatelji govore da u našoj zemlji moždani udar predstavlja prvi uzrok smrti kod žena, a drugi kod muškaraca. Stručnjaci procenjuju da kod nas od moždanog udara strada više od tri hiljade ljudi na milion stanovnika. Procene pokazuju da na svakih sat vremena jedna osoba dobije moždani udar. Posebno zabrinjava činjenica da šlog pogađa sve mlađe ljude. Godišnje se za pomoć lekaru zbog ovog problema obrati oko dve i po hiljade osoba mlađih od 40 godina. Savremeni način života u stvari briše i polne i starosne razlike.

Kakve posledice ostavlja moždani udar?
- Posledice su izuzetno teške, osim u slučajevima kada je oporavak potpun. U slučajevima kada je oporavak izrazito težak ili nemoguć, ljudi su onesposobljeni, često prikovani za krevet ili invalidna kolica, nisu u stanju da brinu o sebi. Rehabilitacija se primenjuje i u njihovom slučaju, ali je oporavak veoma dug i neizvestan. Nažalost, kod jednog broja pacijenata bolest je sa fatalnim ishodom.

Koji su vidovi lečenja moždanog udara i koliko su uspešni?
- Lečenje je u principu medikamentozno i operativno. Medikamentozno podrazumeva terapiju protiv navedenih faktora rizika. Ako do moždanog udara dođe, kod jednog broja bolesnika, koji su se na vreme javili lekaru, moguće je primeniti lekove koji razbijaju tromb i ublažavaju posledice moždanog udara. Da se moždani udar ne bi javio, pored lekova za kontrolu faktora rizika, koristi se i operativno lečenje krvnih sudova koji su u kritičnom stanju zbog nastalog suženja. To operativno lečenje,
grubo rečeno, podrazumeva čišćenje krvnog suda od naslaga, da bi se uspostavila normalna cirkulacija i ishrana moždanog tkiva. Metoda je bezbedna, sa izuzetno malim procentom rizika. S druge strane, suženi krvi sud može da se osposobi i širenjem i ugradnjom stenta.


Život posle šloga

Oporavak od moždanog udara - Treba što pre započeti rehabilitaciju, jer je u prvoj godini uspešnost oporavka najveća


Depresija se javlja kod 20 odsto svih koji su doživeli moždani udar i značajno remeti proces rehabilitacije

Moždani udar treći je uzrok smrtnosti u svetu, a u Srbiji vodeći uzrok mortaliteta kod žena, i drugi kod muškaraca, odmah posle srčanog udara. Koliko je moždani udar ozbilja bolest, govori i podatak da od ukupnog broja onih koji ga dožive, trećina premine u prvoj godini, trećina se potpuno ili delimično oporavi, a ostali ostaju invalidi.
U zavisnosti od veličine moždanog udara, strane koja je zahvaćena, arterije koja je zapušena, godina, pridruženih bolesti i drugih faktora rizika, zavisi ishod, odnosno da li će se pacijent spontano oporaviti ili će ostati invalid. Koliko je važno da se što pre pomogne mozgu kada nastupi udar, isto tako hitno treba započeti i sa rehabilitacijom, jer je u prvoj godini uspešnost oporavka najveća.

- Pacijenti koji prežive moždani udar i prođu fazu vitalne ugroženosti, već u bolnici započinju sa ranom pasivnom fizikalnom rehabilitacijom koja se kasnije nastavlja u specijalizovanim centrima - objašnjava dr Olivera Savić, neurolog Poliklinike „Euromedik“. - To znači da fizijatri i fizioterapeuti pacijentima u krevetu rade pasivne vežbe nepokretne strane tela. Na taj način stimulišu stranu koja je oduzeta, da ne bi došlo do grča koji će onemogućiti da se kasnije odradi fizikalna rehabilitacija. Pasivne vežbe su važne i zato što pacijenti koji leže nepokretni imaju sklonost da dobiju brojne komplikacije koje mogu da ugroze i život, kao što su plućna embolija, upala pluća, urinarna infekcija, tromboza ruke, noge.

Nakon 10 do 14 dana, koliko uglavnom pacijanti borave u bolnici, upućuju se u centar za fizikalnu rehabilitaciju gde se nastavlja osposobljavanje za što normalniji život. U zavisnosti od težine udara, pacijenti se tu zadržavaju 45 do 90 dana. Kada se oporave toliko da mogu da stanu na nogu koja je bila oduzeta dobijaju pomagala koja im pomažu da uspostave balans slabe strane tela.

- Ukoliko je pacijent doživeo udar u levoj polovini mozga, pretpostavlja se da će imati smetnje govora, pa se već u bolnici počinje sa logopedskim vežbama koje se nastavljaju i kasnije - ističe naša sagovornica. - Porodica mora aktivno da učestvuje u ovom procesu, da motiviše pacijenta da vežba čitanje i pisanje. Pacijenti koji imaju levostranu slabost, ređe imaju problem sa govorom, ali nekada nisu svesni šta im se desilo, pa moraju da se stimulišu, često upadaju u bezrazložno depresivna raspoloženja. Takvim bolesnicima nekada mora da se uvede terapija jer depresija, koja se inače javlja kod 20 odsto svih koji su doživeli moždani udar, značajno remeti proces rehabilitacije.

Osim pasivne i aktivne fizikalne rehabilitacije, pacijenti imaju i radnu terapiju kako bi naučili da rade nešto čime će ubuduće ispuniti slobodno vreme.

BEZ MASTI I ŠEĆERA

Iz ishrane treba izbaciti zasićene masti i koncentrovani šećer, a umesto njih koristiti nezasićene masne kiseline i prirodne šećere biljnog porekla. Preporuka je da se uzima što više sirovog ili kuvanog voća i povrća, ako je šećer neophodan onda neka bude žuti, maslinovo ulje, i što više ribe, naročito plave (ali ne dimljene). Meso na trpezi treba da bude posno, belo, kuvano, hleb crni, uz dosta integralnih žitarica Zabranjuje se i alkohol, izuzev jedne čaše crnog vina dnevno. Posle moždanog udara pacijenti bi svakodnevno morali da budu fizički aktivni, recimo da pre ili posle podne prošetaju 30-60 minuta, ali ne po suncu.

Izvor: Večernje novosti





Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.