nedjelja, 9. prosinca 2012.

Najopasnije doba dana

Od infarkta do migrene: koje doba dana je najopasnije... Infarkt udara ujutru, a panika popodne.

Za većinu ljudi ponedeljak ujutru je uobičajeni početak radne nedelje. Ali, ponedeljkom između šest i deset sati ujutru dešava se najviše srčanih i moždanih udara. Napadi panike najčešće se javljaju posle tri sata ujutru, a noću se pogoršavaju i simptomi osoba koje pate od čira.


Naučnici su utvrdili da rizik od infarkta ili intenzivnije ispoljavanje simptoma bolesti znatno variraju u odnosu na doba dana.
"Kao i većina dešavanja u prirodi, i ljudska psiha i ponašanje supod uticajem 'unutrašnjeg' časovnika", kaže profestor Rasel Foster sa Oksforda, neurolog koji se bavi istraživanjem uticajem biološkog časovnika na organizam.
Biološki časovnik (cirkardijalni ritam) reguliše biološki "pejsmejker" koji se nalazu u hipotalamusu, regiji mozga u bazi lobanje. Od njega zavisi niz fizioloških procesa u organizmu, kao i fine promene u nivoima hormona, neophodne za normalno funkcionisanje. Ali, sve to može uticati i na rizik od određenih stanja poput infarkta ili moždanog udara, ili na intenzitet simptoma određenih bolesti, piše "Dejli mejl".

Evo opasnih perioda, možda možete sebe da poštedite bolova i neprijatnosti ako malo povedete računa.

Šest ujutru - srčani udar
Rizik od srčanog i moždanog udara počinje da raste u šest ujutru, a infarkti su najčešći oko deset. Studija objavljena u Američkom žurnalu za hipertenziju kaže da je između šest i deset ujutru rizik od infarkta viši za 40 odsto, a od moždanog udara za 49 odsto, u odnosu na ostala doba dana.
Organizam u tom periodu počinje da se budi, priprema se za devne aktivnosti, potrebno mu je više kiseonika nego u toku noći, pa se oslobađaju jedinjenja koja dovode do porasta krvnog pritiska, što može biti kobno za osobe koje imaju kardiovaskularnih problema. Za to je, između ostalog, odgovoran i porast nivoa kortizola, "hormona stresa", koji luče nadbubrežne žlezde.
Iz istih razloga, i krvarenje iz nosa najčešće je u ovo doba dana.

U sedam ujutru najintenzivniji su bolovi kod ljudi koji imaju giht.
Giht je stanje izazvano povišenim nivoom mokraćne kiseline u krvi, zbog čega se u vezivnom tkivu zgloba, zglobnim prostorima ili hrskavici, najčešće u stopalu, formiraju kristali koji su uzrok jakog bola.
Istraživanja pokazuju da je nivo mokraćne kiseline najviši u sedam ujutru. Tada su njene vrednosti skoro tri puta veće nego u 23 sata kada je njena koncentracija na najnižem nivou u toku dana. Pretpostavlja se da vrhunac dostiže ujutru jer se nagomilava u krvi tokom spavanja.

Osam ujutru - alergije
Simptomi alergija kao što su peckanje u očima i nosu najintenzivniji su oko osam ujutru. "Ovo se dešava verovatno zbog toga što kretanje u kući, rastresanje posteljine i nameštanje kreveta u trenutku povećava koncentraciju grinja i ostalih alergena u vazduhu", laže Mjurijel Simons, iz Britanskog udruženja alergologa.

Devet ujutru - migrena
Ako patite od migrena, rizik je najviši između osam i deset sati ujutru, kažu američki naučnici.
Oni su utvrdili da se migrene najređe javljaju između osam uveče i četiri ujutru. Objašnjenje je najverovatnije u porastu krvnog pritiska u jutarnjim časovima, što dovodo do širenja krvnih sudova u glavi, što je "okidač" za bolove, mučnine i, u nekim slučajevima, poremećaje vida.

Deset ujutru - artritis
Bolovi izazvani artritisom pogoršavaju se u jutarnjim satima. Uzrok tome najverovatnije je mirovanje tokom noći, ali može biti izazvano i prirodno različitim nivoima kortizona i drugih hormona koje telo proizvodi u toku dana. Pacijentima bolove može olakšati uzimanje antiinflamatornog leka pre odlaska na spavanje, koji će "raditi" preko noći, tako da će ujutru bolovi biti slabiji.

Oko jedan popodne smo najgipkiji
To je najbolje vreme za vežbanje, jer su mišići gipki, pa je rizik od povreda najniži. Za to je "kriva" telesna temperatura koja vrhunac dostiže između jedan i četiri popodne, telo tada može biti toplije i do dva stepena nego ujutru.

Dva popodne - vreme da uzmete lek protiv astme
Ako patite od astme, najbolje vreme da uzmete lek je oko dva popodne. Jedna doza inhalacije ovako rano popodne štitiće vas od napada astme u toku noći, poručuju naučnici sa Univerziteta u Sao Paolu.

Tri popodne - napadi panike
Najverovatnije vreme za napade panike i anksioznosti je oko tri popodne. Sudeći prema rezultatima istraživanja obavljenog na Univerzitetu u Mičigenu, rizik od paničnih napada ostaje povišen sve do sedam uveče. Svega deset odsto napada panike dešava se ranno, pre deset sati ujutru. "Rezultati pokazuju da su ljudi sa anksioznim poremećajima skloni napadima panike i anksioznosti kasnije u toku dana", kažu istraživači. To se verovatno dešava jer je, kako odmiče dan, nervni sistem sve aktivniji, ali tome verovatno doprinosi i "akumuliranje" svakodnevnog stresa u prepodnevnim satima.

Četiri popodne - prehlada
Simptomi kašlja i prehlade vrhunac dosežu oko četiri popodne. Jedna od teorija kojima se to objašnjava kaže da su hormoni koji su uključeni u proizvodnju antitela koja se bore protiv infekcija manje aktivni u popodnevnim satima, pa imunitet malo slabi, što dovodi do jačanja intenziteta simptoma.

Pet popodne - osteoartritis
Simptomi počinju da se javljaju kasno popodne i predveče. Zato je najbolje antiinflamatorne lekove uzimati u rano popodne, da bi njihovo dejstvo bilo najjače u pravom trenutku.

Sedam uveče - vreme za lek protiv gorušice
Gorušica može da "napadne" u bilo koje vreme, ali su rezultati istraživanja sprovedenog u Americi pokazali da uzimanje lekova u kasnim popodnevnim i večernjim satima efikasnije ublažava simptome. To se objašnjava činjenicom da se ukupni simptomi gorušice pogoršavaju u toku noći, jer se "vraćanje" kiseline pogoršava u ležećem položaju, dakle u toku noći..

Devet uveče - čir
Simtomi čira najizraženiji su oko devet uveče, zbog varenja hrane, pa lekari preporučuju da se lekovi uzimaju pre odlaska na spavanje.

Deset uveče - ekcem
Sedam od deset osoba sa inflamatornim kožnim oboljenjima, uključujući psorijaze i ekceme, najintenzivnije simptome oseća oko deset uveče. To se najverovatnije dešava zbog promena u temperaturi kože. Kad se "spakujemo" za spavanje i umotamo u ćebad, telesna temperatura raste što intenzivira osećaj svraba, a koža noću gubi i vodu, što takođe izaziva peckanje i svrab.

(MONDO)

Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.