nedjelja, 9. prosinca 2012.

Borba protiv stresa

Stres na poslu izaziva depresiju i nervozu
Kako pobijediti stres?

Ovom temom su se pozabavili istraživači Centra za mentalno zdravlje sa Nacionalnog univerziteta u Australiji, a u istraživanju je učestvovalo više od 7.000 ljudi.



Istraživanje je trajalo nešto više od sedam godina, a cilj je bio da se vidi kako uslovi rada utiču na mentalno zdravlje ispitanika.

Ispitivano je radno aktivno stanovništvo o simptomima depresije, nervoze i o tome koliko često su se osećali smirenima i srećnima u prethodnom mesecu.

Učesnike u istraživanju su pitali i o uslovima rada, uključujući to koliku kontrolu i fleksibilnost imaju, koliko su složena i teška njihova zaduženja, koliko im je siguran posao i kakvo je njihovo mišljenje o tome da li im je plata realna.

Nakon što su uzeli u obzir različite faktore koji bi mogli da utiču na ishod, kao što su obrazovanje i bračni status, istraživači su uočili linearan odnos između mentalnog zdravlja radnika i kvaliteta njihovog radnog mesta. Oni koji su imali fleksibilne i sigurne poslove imali su puno bolje mentalno zdravlje.

Međutim, otkriveno je i da ljudi koji nemaju posao imaju približno isto mentalno zdravlje kao oni sa lošim poslovima, a u većini slučajeva čak i bolje.

Osim toga, istraživanje objavljeno u časopisu "Okjupejšnal end Envajronmental Medisin" je pokazalo da se mentalno zdravlje nezaposlenih poboljšava nakon što nađu dobar posao, a da se drastično pogoršava pošto počnu da rade na lošem radnom mestu, piše australijski list Staf.



Oduškom protiv stresa




urbanstandard

U današnjem dinamičnom društvu svi smo manje ili više izloženi raznim oblicima stresa. Ukoliko se na vreme ne preduzmu mere kako bi se ublažili efekti postojećeg stresa i smanjila izloženost potencijalnim stresorima, postoji objektivan rizik ugrožavanja zdravstvenog stanja. Evo par saveta kako se boriti protiv svakodnevnog stresa.

Dajte sebi oduška – Skorašnja švedska studija otkrila je da kada su se zdravstveni radnici koji rade u sličnim stresnim uslovima okupljali radi zajedničkog vremena u cilju rastrećenja, značajno su smanjivali nivoe poslovnog stresa i radnog preopterećenja. Drugim rečima, iako su prijatelji i porodica dobri sagovornici za deljenje problema, najbolji način za oslobađanje specifičnog stresa je da ga podelite sa onima koji su mu takodje izloženi i koji razumeju na pravi način.

Naručite produženu kafu – Ali je nemojte popiti! Možda ćete moći da se relaksirate samim mirisanjem arome. Kada su istraživači iz Koreje izložili grupu laboratorijskih pacova koji su bili pod stresom i manjkom sna mirisu kafe, parametri stresa u njihovom organizmu su značajno opali. Dakle, zagnjurite nos u penu vašeg omiljenog dužeg espresa, ali ipak na kraju popijte jedan bez kofeina.

Kupite dobre slušalice – Istraživanja su više puta pokazala da igranje nasilnih video igrica povećava nivoe stresa u telu igrača. Međutim, kanadski istraživači su nedavno došli do zanimljivog otkrića. Kada su igračima isključili zvuk tokom igranja igrice, njihov mozak je proizvodio znacajno manje količine tzv. hormona stresa – kortizola – što znači da je buka video igrice bila glavni okidač za stresnu reakciju. Da li radite u bučnom i užurbanom okruženju? Stavite dobar par slušalica, pustite laganu muziku koja vas opušta i izolujte se od svih tih spoljašnjih stresora.

Rekreacija pomaže – Opšte su poznati blagotvorni efekti redovne fizičke aktivnosti na opšte zdravlje. Redovna i pravilno dozirana rekreacija umanjuje efekte hroničnog stresa, povećava sposobnosti kardiovaskularnog sistema i predstavlja najbolju prevenciju nastanka tzv. masovnih nezaraznih bolesti čiji su glavni uzroci u gojaznosti, hipokineziji (manjku kretanja) i stresu.


Mali trikovi protiv velikog stresa


Verovatno kad ste jako iznervirani koristite onu dobro poznatu tehniku da udahnete, izbrojite do tri i izdahnete. Ona, međutim nije jedina koja organizam brzo oslobađa od stresa.


Evo nekoliko trikova koje možete da probate u vrlo napetim situacijama. Kažu da deluje.
Mali trikovi:
1. Jako otvorite usta, zadržite 15 sekundi, zatim opustite lice. Ponovite nekoliko puta. Ovo zatezanje i opuštanje mišića lica pomoći će vam u smanjenju napetosti iznad vrata.
2. Udahnite. Poližite usne. Polako izdahnite. Hladni vazduh će vam pomoći da se smirite.
3. Nabavite čep od plute. Stavite ga između zuba i lagano zagrizite. Tako ćete opustiti vilicu.

Ako želite da se opuste i oslobode stresa zauvek onda uvek morate da isplanirate svoje obaveze, da nikad ne zaboravite na plan B, da uvek imate oslonac prijatelja, da potražite savete iskusnijih i vodite računa o finansijama jer je novac gotovo uvek glavni razlog stresa.


Muškarci, žene i stres


Znanstvenici su dokazali da su muškarci slabiji spol, bar kada se radi o imunitetu i načinu na koji reagiraju na stres.

Prema najnovijim istraživanjima muškarci koji su u radnom odnosu vjerojatnije će razviti simptome gripe ili prehlade kada su pod pritiskom nego njihove kolegice nježnijeg spola.
Uz to, čak i kada se pod utjecajem stresa razbole, žene nastavljaju raditi, dok muškarci odlaze na bolovanje.

Tijekom istraživanja znanstvenici su ispitivali zaposlenike iz 40 kompanija o razini stresa koji doživljavaju na poslu. Šest mjeseci kasnije, zaposlenici su ispitivani da li su u proteklom periodu imali prehladu. Oni koji su bili pod stresom, te osjećali da nemaju kontrolu nad poslom u 74% slučajeva prijavili su da su bili bolesni.

Obrazloženje znanstvenika je još manje laskavo po muškarce u odnosu na rezultate. Oni su istakli da se muškarci češće žale na simptome prehlade i gripe iz prostog razloga jer ih znatno preuveličavaju u odnosu na žene.



Orah i nar protiv stresa


Savremeni način života praćen je svakodnevnim stresom, koji je glavni krivac za nastanak mnogih bolesti. Kako bi ublažili svakodnevnu napetost najčešće se poseže za lekovima za smirenje, slatkišima, cigaretama, što stvara dodatne probleme. Umesto smirivanja na ovaj način pravi izbor može biti hrana i čajevi koji smanjuju stres.

- Biljni preparati i hrana bogata vitaminima odlični su za otklanjanje napetosti i svakodnevne nervoze. Oni nemaju nikakve neželjene efekte i ne stvaraju naviku - objašnjava farmaceut Vukosava Stevanović iz Farmaceutskog jezgra.
Studija koju su radili Austrijski naučnici pokazala je da vitamin B umanjuje stres.

U istraživanju je učestvovalo 60 ispitanika, polovina je uzimala dodatke ishrani bogate vitaminom B, dok su drugi ispitanici uzimali placebo. Osobe koje su uzimale vitamin B osećale su manje stresa na poslu.

- Za normalno funkcionisanje organizma potrebno je dnevno unositi 1 mg B vitamina. Vitaminom B bogat je crni hleb, pirinčane, ražene i pšenične klice, soja, pšenične mekinje. Sumpor-dioksid uništava B vitamin, što je važno znati pri konzervisanju voća i voćnih i biljnih sokova. Ukoliko se pri konzervisanju koristi sumporasta kiselina i njene soli, vitamin B će biti izgubljen - savetuje naša sagovornica.



Ona dodaje da blagotvorno dejstvo na organizam imaju i jabuka i nar. Preporuka je da se svako veče pred spavanje pojede po jedna jabuka. Ona u sebi ima dosta vitamina, minerala, pektina, šećera, magnezijuma. Svi ovi sastojci deluju umirujuće na organizam.

Takođe, pola čaše soka od nara dovoljno je da se osećate bolje i koncentrisano u toku dana. I ishrana bogata orasima i orahovim uljem može da pripremi organizam za bolje podnošenje stresa, otkrili su naučnici iz Univerziteta “Pennsylvania State”.

Oni su pre svega želeli da otkriju kako namirnice koje sadrže višestruko nezasićene masti utiču na krvni pritisak tokom mirovanja, kao i za vreme stresa.

- Osim toga u jelovnik treba uvrstiti ribu, bar jednom do dva puta nedeljno. Tuna ili plava riba sadrže velike količine omega 3 masnih kiselina i na taj način čuvaju srce i krvne sudove. Riba je izvor proteina i mnogih nutrijenata i pomaže organizmu da se izbori sa svakodnevnim stresom - priča Vukosava Stevanović.

On dodaje da je i zeleno povrće, recimo brokoli, pravi lek za opuštanje organizma jer je bogat magnezijumom. Unošenjem magnezijuma podiže se prag osetljivosti organizma, a samim tim lakše podnose napete situacije sa kojima se srećemo.


Posledice stresa za koje niste znali



Svi znaju da kada smo pod stresom možemo da dobijemo glavobolju, nesanicu ili pad koncentracije. Ali postoje i drugi simptomi, za koje nismo svesni da su izazvani strasom.



Evo pet interesantnih, stresom izazvanih simptoma, koji će vas iznenaditi.

VAŠE OGREBOTINE NE ZARASTAJU

Ohajo Stejt Univerzitet u Americi je objavio studiju koja je pokazala da zbog psihološkog stresa, povredama treba duže vremena da zarastu. Lekari su napravili male rane na podlaktici grupi žena koje su bile zabrinute za hronično obolele rođake i ženama u kontrolnoj grupi. Uprkos istom načinu na koji su im lečili rane, ženama u prvoj grupi trebalo je u proseku devet dana duže da rana zaraste.

NEČISTA KOŽA

Stres može da utiče na nivo muškog hormona androgena u telu, što je okidač da lojne žlezde proizvode više ulja. To dovodi do zapušenih pora i bubuljica.

ZABORAVNOST

Vaše dete viče poslednjih sat vremene, i vi ste na kraju strpljenja. Spremni ste da viknete njegovo ime i da mu kažete da prestane, ali shvetate da ne možete da se setite njegovog imena! To je zbog visokog nivoa hormona stresa, kortizola, koji može privremeno uticati na našu sposobnost da se setimo poznate informacije. Što je još gore, hronični stres zapravo oštećuje ćelije mozga.

NE MOŽETE DA PRESTANETE DA KIJATE

Stres slabi imuni sistem, pa možete biti bolesni češće i duže vreme. Muškarci i žene koji se nose sa glavnim uzročnicima stresa, kao što su razvod ili gubitak posla, imaju dva puta veće šanse da se razbole.

MUČNINA

Stres može da poremeti normalno funkcionisanje želuca i izazove probleme digresivnog trakta. Anksioznost i stres može da izazove organizam da proizvodi više kiseline za varenje, što dovodi do gorušice. Takođe mogu da uspore pražnjenje hrane iz želudca, što izaziva gas i nadimanje.


Izvor: S media


Otkrijte gde vas stres najviše pogađa



Lekari upozoravaju da stres može negativno da utiče na gotovo sve sisteme u organizmu. Za ovu pojavu postoji i medicinski termin - somatizacija - a označava fizičku manifestaciju psiholoških problema. Tri oblasti tela naročito su podložne uticaju psihosomatskih faktora: koža, digestivni sistem i glava. Fizički simptomi obaveštavaju da ste prešli iz tenzije u stres, te da postoji rizik od narušavanja zdravlja.


Nova grana medicine - psihodermatologija - bavi se otkrivanje veze između stresa i različitih psihičkih stanja, kao i eliminisanjem pravog uzroka problema. Zato bi svi dermatolozi, u okviru razgovora sa pacijentom, i prilikom postavljanja dijagnoze, trebalo da ispitaju i njegovo emotivno stanje. Osim toga, naučnici su utvrdili da je stres glavni uzrok pojave akni kod odraslih osoba, zbog čega i terapija mora da bude drugačija u odnosu na onu u slučaju pubertetskih akni.


Kada smo anksiozni, zatežu se mišići lica, vrata, ramena i leđa, što može da izazove glavobolju. Ukoliko su u pitanju posledice stresa na želudac, situacija je nešto kompilikovanija. Kada smo pod stresom, nerv vagus - koji povezuje mozak i želudac - prosleđuje osećaj nervoze u stomak, zbog čega, u trenucima stresa osećamo mučninu. A budući da anksioznost narušava imunitet, može da pogorša brojna upalna stanja kože, kao što su ekcem, psorijaza ili akne.

Gde ste ranjivi?
Da biste otkrili u koju grupu se ubrajate - kada su u pitanju simptomi stresa - uradite ovaj test. Najverovatnije posedujete genetsku predispoziciju za probleme u jednoj od ove tri oblasti (glava, koža, želudac), te će se, kada ste pod stresom, simptomi ispoljiti prvo u njoj. A možda ćete otkriti da možete da se ubrojite u više od jedne grupe. Nakon rešavanja testa, pročitajte savete stručnjaka koji će vam pomoći da sprečite da stres narušava vaše zdravlje.


ŽELUDAC

Ako...
- često prolazite kroz periode u kojima imate problema sa varenjem nakon svega što pojedete ili popijete.
- retko kada osećate glavobolju, ali često patite od bolova i nadutosti u stomaku.
- osećate grčeve u želucu, ili gorušicu, kad god ste pod pritiskom.
- povremeno osećate mučninu, bol u želucu ili nadutost stomaka bez jasnog razloga.
- patite od opstipacije, a potom od proliva - u vašem slučaju ne postoji nikakva normalna, utvrđenja dinamika pražnjenja creva.


KOŽA

Ako...
- često patite od akni koje nemaju veze sa menstrualnim ciklusom.
- imate akne na licu, ali i suve “pečate” koji se perutaju.
- periodično vam se javljaju ekcem, psorijaza ili perut.
- imate masnu kožu i povremeno akne na telu.
- ponekad se na koži javlja upala ili koprivnjača praćena svrabom.

GLAVA
Ako...
- često osećate tup bol duž cele glave, ili imate utisak da vam se “steže obruč oko čela”.
- glavobolje ili migrene toliko su vam jake da redovno u tim slučajevima morate da legnete.
- kada ste pod stresom, osećate se fizički iscrpljeno i lako zaplačete.
- ne napuštate kuću bez analgetika u tašni.
- često prolazite kroz faze depresivosti.


Pešačenje opušta bolje od sedativa

Psihologija - tehnike za oslobađanje od stresa. Šetnja ima veći efekat nego lek za smirenje od pet miligrama. Pomaže i tuširanje, odlazak na masažu, izolacija izvora napetosti


Psiholozi poručuju da stres nije nepobediv

Gotovo da nema osobe koja bar jednom u životu nije bila izložena stresu. Smrt bračnog druga, deteta, razvod braka, bolest, otkaz na poslu, ali i previše radnih obaveza koje ne možemo u roku da ispunimo, besparica, trudnoća, dolazak novog člana porodice na svet... neki su od najvećih stresogenih događaja. Ipak, psiholozi poručuju da stres nije nepobediv, i da se raznim tehnikama i veštinama može prevazići.


Osobe koje pokazuju određeni način ponašanja i poseban stil života podložnije su stresu. Striktno pridržavanje i poštovanje normi ponašanja, strogo vođenje računa o mišljenju okoline, prigušavanje emocionalnog reagovanja (posebno besa, ljutnje i gneva), stalni napor da se kontroliše sopstvena agresivnost, krutost i neelastičnost u odnosima, siromaštvo, zavisnost od zabrinutosti pojačavaju pritisak. Ali, i suviše senzibilne osobe, lako uvredljive, neodlučne, perfekcionisti, sujetne, zavidne, ljubomorne, one koje se lako razljute i razbesne imaju sve šanse da postanu „žrtve“ stresa.

POMAŽE I VRIŠTANJE

Protiv stresa mogu da pomognu i sledeće aktivnosti:
1. Odlazak u teretanu
2. Udaranje vreće
3. Uvrtanje peškira sa naglaskom na izdisaju (naglas se izgovaraju vokali a, o, e, i, u) 4. Cepanje drva
5. Vrištanje u kolima ili u šumi 6. Negovanje kućnih ljubimaca (maženje mačke pored brzog antistres efekta ima i duboko smirujuće efekat )
7. Trčanje i svi sportovi
8. Vežbe disanja pored otvorenog prozora,
protezanje, 10 čučnjeva ili zgibova

- Stres je jedna vrsta mehanizma koja se aktivira kada je potrebna odbrana organizma bilo na realnu ili zamišljenu opasnost - kaže Vlajko Panović, specijalista medicinske psihologije. - Da bi se čovek oslobodio stresa neophodno je da poštuje prirodni ritam odlaska na spavanje, pravilan raspored obroka, da redovno upražnjava fizičku aktivnost, boravi što više na vazduhu, pravi prioritete u rokovima dnevnih aktivnosti i realno procenjuje svoje mogućnosti. A, sve to, kako bi se omogućilo obnavljanje fizičke snage i mentalne energije. Dozirano i ciljano gledanje TV (čulo vida troši više od 60 odsto metaboličke energije), razgovori sa bliskim osobama (prijateljima, sveštenikom, psihoterapeutom, takođe su lekoviti).

Naš sagovornik navodi da pola sata pešačenja ima veći efekat od tablete „bensedina“ od pet miligrama. Pomaže i tuširanje, odlazak na masažu, izolacija od okruženja koja su izvor naših frustracija i napetosti, odbacivanje misli koje nas uvode u brigu, svakodnevno smejanje, pričanje viceva, plakanje, molitva.

Protiv stresa koriste se i tehnike psihičke relaksacije (osvešćenog i skoncentrisanog disanja) i tehnike mišićne relaksacije (autogeni trening, progresivna mišićna relaksacija), joga...

Večernje Novosti


Izvor: Blic Žena





Stres košta milijarde

Zaposleni koji moraju da se drže rokova i da rade ubrzanim ritmom su za 60 odsto više izloženi stresu od osoba koje to ne moraju

 Sve manje osoba koje na poslu nisu pod stresom

ŠVAJCARSKU stres na poslu skupo košta, čak 10 milijardi franaka godišnje. Ovaj podatak nedavno je iznela Margaret Graf, direktorka odseka za zapošljavanje i zdravstvo Državnog sekretarijata za ekonomiju Švajcarske. U to su uračunati troškovi koji direktno pogađaju preduzeća (odsustvo radnika, smanjena produktivnost), invalidnine, prevremene penzije).


Prema rezultatima najnovijeg istraživanja broj zaposlenih koji su pod hroničnim stresom je za deset godina porastao sa 26,6 na 34,4 odsto. Broj osoba koje na poslu nisu pod stresom ili su to veoma retko je opao sa 17,4 na 12,2 odsto. Zaposleni koji moraju da se drže rokova i da rade ubrzanim ritmom su za 60 odsto više izloženi stresu od osoba koje ne moraju da se drže striktnih vremenskih ograničenja. Takođe, osobe koje su na poslu žrtve društvene diskriminacije ili mobinga dvaput više podležu stresu nego oni koji to nisu.


U studiji se navodi i da stres i nezadovoljstvo u uslovima rada prouzrokuju zdravstvene probleme. Ako su uslovi rada povoljniji, a saradnici zadovoljniji postojećom hijerarhijom, utoliko je i stres manje zastupljen.

Večernje Novosti


Stres smanjuje mozak

Dug period povišenog stresa može dovesti do odumiranja moždanog tkiva i do doslovnog smanjenja mozga.


Dugoročni stres može dovesti do demencije

Dug period povišenog stresa može dovesti do odumiranja moždanog tkiva i do doslovnog smanjenja mozga, a na duži rok povećava rizik i od razvoja demencije, tvrde naučnici sa Albert Ajnštajn Koledža medicine u Njujorku, posle obavljenih istraživanja.

Uzroci dugoročnog stresa mogu biti različiti, od nezadovoljstva u braku, lošeg posla na kome određena osoba radi, ali i drugih traumatičnih situacija koje dugo traju.

Istraživanjem je ustanovljeno da se tokom produženog stanja stresa oslobađaju određeni toksini, koji su otrovni za tkivo mozga. Reč je o određenim kortikosteroidima koji, ako u visokim koncentracijama ostanu duže u krvotoku, uništavaju ćelije mozga.



Na produženo stanje stresa posebno je osetljiv hipokampus, deo mozga odgovoran za rad memorije. Zato stručnjaci i misle da dugoročni stres može dovesti do demencije.

Tezu naučnika o delovanju snažnog i dugoročnog stresa, potvrdilo je i istraživanje obavljeno na ratnim veteranima koji pate od posttraumatskog sindroma, jer je kod svih ustanovljen veći gubitak moždanog tkiva.

Večernje Novosti/B92





Pet jednostavnih načina da se rešite stresa!



Ako ste pod stresom, ili osećate nervozu zbog nagomilanih obaveza, a ne znate kako da se toga rešite, vreme je da napravite promenu u životu. Izgovori poput onih da nemate vremena ili novca nisu opravdanje, jer za promenu treba da stavite sebe na prvo mesto. Pronađite način da se oslobodite stresa, a evo nekoliko predloga kako da to uradite (a da ne potrošite ni dinar).


Meditacija je način za opuštanje koji je prihvaćen širom sveta zahvaljujući tome što to možete da radite bilo gde, a nije vam potrebno nikakva opremna. Dovoljno je da najmanje pola sata ispraznite sve probleme isvog uma i fokusirate se na „srećne misli“.


Čitajte! Knjige su zapostavljen način za rešavanje stresa. Uvući će vas u svoj zamišljeni svet i nećete se setiti problema koji vas okružuju.


Probudite dete u sebi. Ako imate decu samo im se pridružite u njihovim svkodnevnim igrarijama, ili sa prijateljem otiđite u neko dečije igralište – ljuljaške su sjajan način da osetite olakšanje i uzbuđenje.


Obična šetnja može da bude veoma opuštajuća, ali je i jedan od najboljih, najlakših i najjeftinijih vidova vežbanja. Takođe, to je sjajan način da se povežete sa prirodom pa ako imate veći park ili šetalište kraj reke u svojoj blizini, neka to bude vaša obavezna ruta.



Izvor: Lepota&Zdravlje






Obrišite stres sa lica






Ukoliko ste pod velikim stresom, što se odmah reflektuje na vaše lice, možete da primenite tehniku opuštanja koja ne traje duže od pet minuta, a može da umiri određene delove


Ukoliko ste pod velikim stresom to se odmah reflektuje na vaše lice


Da li ste pod velikim stresom, znaćete ako se pogledate u ogledalo. Sve će vam "pisati" na licu. Kada osetite da ste u takvoj situaciji, koja vam se čini bezizlaznom, primenite tehniku opuštanja koja ne traje duže od pet minuta.

Najpre duboko udahnite tri do šest puta, kako biste umirili puls.

Zatim na dlanove sipajte nekoliko kapi eteričnog ulja pomorandže, lavande ili ruzmarina, i odmah udahnite aromu.

Evo kako možete da umirite određene delove lica:


* Čelo
Jagodicama prstiju nežno pritisnite čelo, počev od linije obrva, pa malo po malo klizite do korena kose.

* Slepoočnice:

Masirajte ih palčevima, u smeru obrnutom od kretanja kazaljki na satu.

* Predeo oko očiju:

Vrhovima tri najduža prsta kružite oko oka. Krenite od vrha nosa, kružeći u jednom, pa u drugom smeru.

* Obrazi:

Vrhove tri najduža prsta prislonite na deo lica ispod jagodica. Udahnite i gurajte kožu na gore brojeći do tri, pa lagano izdahnite.

* Donja vilica:

Stavite palac ispod vilice, negde pri sredini brade, a srednjim prstom tačno iznad palca, pritisnite jače kožu, podignite je i ostanite tako nekoliko trenutaka. Činite isto sve dok ne dođete do ušiju.

* Vrat:

Vrhovima prstiju poduprite vrat i nežno ga istegnite napred. Desnu ruku prebacite preko glave i dlanom prekrijte levo uho. Istegnite vrat udesno. Uradite isto levom rukom. Na kraju lice prekrijte dlanovima i ostanite u tom položaju što duže možete.

Izvor: Novosti


Umeće opuštanja otklanja stres

Bilo da ste na poslu ili u kući, pola sata dnevno prošetajte, izađite na sunce, u neki park, jer mozak tada počinje da proizvodi endorfin, hormon koji umiruje i stvara dobro raspoloženje

1.jpg
Bilo da ste na poslu ili u kući, pola sata dnevno prošetajte

Iako ubrzani tempo života ne ostavlja mnogo vremena za odmor, svako može da izdvoji bar pola sata dnevno za opuštanje. Možda ono ne može da poništi svu napetost koju danima "skupljamo", ali može da je ublaži. Jer, stres ne zavisi samo od onoga što nam se dešava, ističu stručnjaci, već od načina na koji ga doživljavamo. Ako već ne možemo da promenimo objektivne okolnosti i ono što nas ugrožava, onda možemo da promenimo reakciju, tako što ćemo da razvijemo sopstvene mehanizme zaštite.

Tehnika opuštanja ne zahteva više od 15 do 30 minuta tokom dana, pa ih treba češće praktikovati. Bez obzira na to da li smo na radnom mestu ili kod kuće, pola sata dnevno većina može da provede u prirodi, pored vode, u šetnji, sunčanju. Mozak tada počinje da proizvodi endorfin, hormon zadovoljstva koji vrlo brzo umiruje i stvara dobro raspoloženje.

2.jpg

Ukoliko ni to ne možete sebi da priuštite, onda barem svakih dvadeset minuta protegnite noge, posebno ako dosta vremena provodite sedeći.

Jutro i period pred spavanje vreme je koje mnogi ljudi doživljavaju idealnim za opuštanje. Primena tehnika opuštanja ujutro omogućava nam da se pripremimo i skupimo energiju za radni dan, kao i da u njega krenemo ispunjeni pozitivnom energijom.

Vežbanje uveče omogućava nam da se oslobodimo nakupljene napetosti, lakše zaspimo i bolje spavamo, da se probudimo mnogo odmorniji i sa više energije nego obično. Ali, dobro je iskoristiti i slobodne trenutke tokom dana: trenutke predaha i „praznog hoda“, kao što su vožnja, hod, čekanje u redu i slično. Mnoge tehnike opuštanja lake su i nezahtevne, a osim toga omogućavaju da istovremeno budete prisutni i aktivni u svemu što se oko vas dešava.

* Koncentracija
Kada radite neki posao, koncentrišite se samo na njega i završite ga.

* Tišina
Dopustite sebi da pobegnete u neku tihu prostoriju na nekoliko minuta, gde nema zvonjave telefona, prstiju koji lupaju po tastaturi, štampača itd.

* Dišite duboko
Mnogi istraživački timovi utvrdili su da duboko disanje neutrališe fizičke efekte stresa pa je skoro nemoguće ne smiriti se ako dišete duboko i sporo.

* Ne padajte u vatru
Stres je vaša reakcija na spoljne događaje pa je zato najvažnije kontrolisati svoju reakciju na taj spoljni događaj. Pre nego što dozvolite sebi da upadnete u vatru, dobro se zapitajte da li ste vi u pravu i da li je uopšte taj događaj vredan vaših živaca i vašeg vremena.



VEŽBE ZA BALANS

Istraživanja su pokazala da tokom dana doživimo 20-ak stresnih situacija koje negativno utiču na nas. Neke tehnike opuštanja možete sami primenjivati kada se nađete u stresnoj situaciji.

* Baterflaj: Prekrstite ruke preko grudi i dlanove stavite na ramena. Potom ritmično, brzo i naizmenično levo-desno lupkajte rukama po ramenima od pet do sedam minuta. Na ovaj način stimulišete moždane hemisfere i dovodite svoj organizam u stanje balansa, a istovremeno se i oslobađate stresa.

* Pucketanje: Postavite ruke u nivo ušiju i ritmično i naizmenično levo-desno pucketajte prstima što brže, od pet do sedam minuta. Postižu se isti efekti kao i kod prethodne tehnike.
Ove dve tehnike možete raditi jednu za drugom.

Izvor: Večernje novosti


Optimizam otklanja stres






Ako nešto zaista možete da promenite, ne oklevajte, učinite to


U problemima uočite bar neku dobru stranu


Najbolja dugoročna odbrana od stresa je pozitivni pristup životu, tvrde psiholozi.

Analizirajte sve što vas nervira i razmislite o tome šta zavisi od vas. Ako nešto zaista možete da promenite, ne oklevajte, učinite to.

Ako je, međutim, nemoguće da sami rešite neke probleme, da se, na primer, oslobodite porodičnih briga, da promenite posao, da izađete iz loše finansijske situacije, onda promenite perspektivu.

Umesto da vas takva situacija neprekidno muči i stalno zaokuplja vaše misli, opredelite se za njeno „aktivno prihvatanje“, odnosno, potrudite se da u svojim problemima uočite bar neku dobru stranu, jer njih uvek ima.

Ali, stresa se, bar delimično, možete osloboditi i određenim vežbama.


Obezbedite sebi svakoga dana po 10 minuta savršenog mira. Naime, da biste ostali u formi, vašem telu, a pogotovo mozgu, potrebno je vreme da se regenerišu. Zato, svakoga dana, svejedno u koje vreme, barem deset minuta, odvojte samo za sebe i zaboravite na sve poslove i brige. Iskoristite to vreme za opuštanje - odaberite tehniku koja vam omogućava da istegnete mišiće i kičmu. Mnogi se najbolje relaksiraju meditacijom. Udobno se smestite i počnite duboko da dišete. Dodirnite vrhom jezika gornja nepca, do zuba. Izdahnite sav vazduh iz pluća, brojeći do sedam. Zadržite dah i ponovo izbrojite do sedam. Polako izdahnite, opet brojeći do sedam. Ponovite vežbu tri puta i odmah ćete se osetiti smirenije i odmornije.


Izvor: Novosti






Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.