srijeda, 12. prosinca 2012.

Alkoholizam

Alkohol razara naše organe

Obično nismo ni svesni na koje sve naše organe alkohol deluje štetno i kako ugrožava naše zdravlje. Ljude obično zavarava fraza "alkohol je zdravo piti u malim količinama", pri čemu ne znaju koje su to male količine.


Obično se preporučuje jedna čašica žestokog pića dnevno i jedan decilitar crnog vina dnevno. Međutim, ukoliko se svakodnevno konsumira po nekoliko čašica "žestine" i nekoliko čaša vina ili piva dnevno - onda je to atak na organizam.

Alkohol u trudnoći
Dokazano je da alkohol negativno utiče na potenciju, smanjuje libido i čest je uzrok neplodnosti. Alkohol u trudnoći povećava rizik od spontanog pobačaja i stvara dodatne probleme trudnici.
Ukoliko je žena alkoholičar, a u toku trudnoće mnogo pije, to će veoma štetno delovati na plod. Negativan uticaj alkohola na plod zove se alkoholna embriopatija. U svetu se veliki broj beba rađa sa urođenim manama ili zdravstvenim problemima samo zato što je njihova majka konsumirala alkoholna pića u toku trudnoće. Ovakva deca mogu imati deformisanu glavu, zaostaju u rastu i težini, a veoma često imaju i smanjen koeficijent intelegencije. Pored navedenog, dešava se da ova deca imaju malformacije unutrašnjih organa, srčane mane, deformacije polnih organa, deformisane kosti i zglobove.

Orani za varenje
Alkohol najviše deluje na organe za varenje, pa samim tim organi za varenje prvi i stradaju kod alkoholičara. Najčešća bolest alkoholičara je ciroza jetre i takozvani alkoholni hepatitis. Kada je reč o problemima sa jetrom, veoma je značajno saznanje da 50% ljudi, ako na vreme prestanu da piju, može da izleči jetru (ukoliko jetra nije potpuno stradala).
Često se dešava da ciroza jetre preraste u karcinom, ukoliko pacijent na vreme ne prestane sa opijanjem. Takođe, kod nekih ljudi se javlja i alkoholni pankretatitis uzrokovan alkoholnim pićima.
Pored navedenog, tu su i problemi sa varenjem, bolovi u želucu i gorušica, jer alkohol smanjuje sekreciju želuca. Pojava čira na organima za varenje mnogo je veća kod ljudi koji konsumiraju alkohol.
Usled stalnog dejstva alkohola, organizam ne uspeva u dovoljnoj meri da apsorbuje vitamine B-kompleksa, a to se odražava na rad creva, narušavanje crevne flore, izazivanje čestih proliva i oštećenje tankog creva.

Bolesti usta
Kod alkoholičara je povećana pojava karijesa i paradontoze. Kod ljudi koji preterano konsumiraju alkoholna pića učestaliji su i karcinomi jezika, hipofarniksa, grla (larinksa) i jednjaka.
Interesantna je tvrdnja jednog stručnjaka da bi se broj karcinoma na jednjaku smanjio za 80% kada ljudi ne bi pušili ni pili alkohol.

Bolesti srca i krvnih sudova
Alkohol je jedan od najvećih neprijatelja srca i krvnih sudova. Alkoholizam višestruko pomaže drugim štetnim uticajima na srce i krvne sudove, tako da dolazi do oštećenja zidova krvnih sudova i slabljenja srčanih mišića.

Nervi i mozak
Svima je poznato da alkohol ugrožava nerve svojim delovanjem, izaziva polineuropatiju i smanjuje cirkulaciju. Kod mnogih pacijenata je ustanovljena alkoholna atrofija malog mozga, što izaziva nesigurnost u hodu i gubitak ravnoteže. Usled dejstva alkohola, neretko dolazi do atrofije velikog mozga i tremora. Pored toga, kod alkoholičara dolazi do epilepsije i raznih halicunoza, skloni su stresu i imaju druge psihičke poremećaje. U krajnjim slučajevima, kod alkoholičara dolazi do depresije, slabosti volje, hipohondrije, pa čak i do želje za samoubistvom.


Još nema magične pilule za alkoholičare


Lekovi za alkoholizam već se nalaze na tržištu, ali su njihovi efekti različiti. Najviše lekova ima za osobe koje imaju veliki problem sa alkoholizmom. Dakle, za one koji piju "umerenije" možda nisu toliko potrebni lekovi.



Možda vam zvuči poznato: Deril ima 35 godina, ima stalan posao, stabilan dom i brak, ali uživa da popije par piva pred TV-om svako drugo veče. On, kao ni većina ljudi koju poznajemo, nema problem sa alkoholom.

Samo u SAD postoje čak 36 miliona Derila, pokazalo je istraživanje Nacionalnog instituta za zloupitrebu alkohola i alkoholizam (NIAAA), koje je kreiralo Derila - virtualni karakter, za potrebe obuke lekara.

Deril ne vežba onoliko koliko bi trebalo, a ima par kilograma viška. Pošto prosečno popije četiri pića dnevno, nije alkoholičar. Ali neki stručnjaci ga, po novouvedenim merilima, stavljaju u kategoriju "osobe koja rizično pije" i osobe koja je u riziku da jednog dana razviju "poremećaj zloupotrebe alkohola".

Postoje još milioni ljudi širom razvijenog sveta koji popiju po koju čašu vina svake večeri, illi "žive" za vikend, kada će sasuti niz "kratkih" pića. Postoji li pilula koja meže da im pomogne?

Ponovna procena prirode zavisnosti, a naročito zavisnosti od alkohola, sve više zaokuplja velike firme koje čine kičmu farmaceutske industrije.

Godinama, ova industrija je odgovarala mlako, tvrdeći ili da je nemoguće pronaći lek za alkoholizam, ili da ciljna grupa – koju mahom čine beskućnici bez stalnog posla i višestruko osuživani pijanci za volanom, ne može da garantuje da će se ta investicija isplatitil.

Međutim, stavovi zapadnog društva prema alkoholizmu se menjaju. Jeftini alkohol iz supermarket doprinosi da preterano pijenje postaje sve uobičajenije i sve prihvatljivije.

Neki stručnjaci su se, zato, usudilii da predvide kako će uskoro biti razvijena nova generacija lekova koja će služiti za rehabilitaciju osoba koje svakodnevno piju.

Potencijalno tržište je ogromno, smatra stručnjak, psihijatar iz SAD Mark Vilenbring.

Lekovi za alkoholizam već se nalaze na tržištu, ali su njihovi efekti različiti. Najviše lekova ima za osobe koje imaju veliki problem sa alkoholizmom. Dakle, za one koji piju "umerenije" možda nisu toliko potrebni lekovi.

Alkoholizam i njegove posledice ubijaju 2,3 miliona ljudi godišnje, širom sveta, podaci su Svetske zdravstvene organizacije, što znači: 3,8 odsto svih ljudi, što ovaj uzrok stavlja odmah ispod seksa bez zaštite, a odmah iznad neuhranjenosti, među prvih deset uzroka smrtnosti u svetu.

Ipak, ne postoji "magična pilula" za alkoholičare. "Naltrekson", koji smanjuje želju za pijenjem blokirajući opoidne receptore u mozgu, prisutan je na tržištu već godinama.

"Disulfarm" deluje na enzime koji metabolišu alkohol, tako da pijenje pretvara u nepodnošljivo iskustvo, a istovremeno olakšava simptome kakvi su anksioznost i nesanica.

Stručnjaci za zavisnost veoma su ohrabreni vestima o novim lekovima, i to ne napretkom koji je ostvaren, nego njihovim uticajem na mozak.

Dve farmaceutske kuće, AstraZaneka i TransceptFarma, sada istražuju komponente koje utiču na dopamin, koji utiče na sistem osećaja "nagrade" u mozgu. Drugi lek koji obećava je "topiramat", koji deluje na više mesta u mozgu, a koji se koristi u lečenju epilepsije i migrene.

Uskoro počinje i ispitivanje "mifepristona" - istraživači nadaju da bi mogao da utiče na smanjenje hormona stresa, kortizolakoji se inače podiže kod alkoholičara kada prestanu da piju.


Izvor: Mondo


Sve više maloletnih alkoholičara



Istraživanja pokazuju da alkohol redovno konzumira sedam od deset maloletnika, pogotovo od kako su u modi alkoholni maratoni u pabovima, pivnicama, diskotekama i žurke po stanovima prijatelja gde se pije do padanja pod sto.




Imaju između 11 i 17 godina, a zajednički hobi im je nalivanje pivom, žestokim pićima i koktelima egzotičnih naziva.

To je postalo znak raspoznavanja mladih Evropljana koji, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, drže dva tužna primata - prvi su na svetskoj listi ispičutura i, što je mnogo tragičnije, najčešće žrtve tog svog poroka.

Podaci govore da bi jedan od četiri vozača mlađih od 25 godina i danas bio živ da nije seo za volan u pijanom stanju.

Bauk alkoholizma širi se i Srbijom, a prema podacima Instituta za mentalno zdravlje, više od 45 procenata dece od 13 do 17 godina pije.

Pol više nije važan, jer čašicu podjednako vole i dečaci i devojčice - odnos je 52:48. Od ukupnog broja ispitanih, polovina je izjavila da je alkohol prvi put probala u prisustvu i uz odobrenje roditelja.

Istraživanja pokazuju da alkohol redovno konzumira sedam od deset maloletnika, pogotovo od kako su u modi alkoholni maratoni u pabovima, pivnicama, diskotekama i žurke po stanovima prijatelja gde se pije do padanja pod sto.

Profesor Aldo Karotenuto, docent psihologije ličnosti na Rimskom univerzitetu, smatra da je u slučaju mladih reč o generacijskom nezadovoljstvu, u čemu vidi znak da se kriza produbila.

Deo odgovornosti Karotenuto pripisuje i želji za poistovećivanjem, jer mladi gledaju odrasle kako piju, vide da čaša viskija ili vina lepo stoji i filmskim i televizijskim junacima koji na ekranu neprestano piju, a sve to budi takmičarski duh.

Prema njegovim rečima, pod optužbom su i spotovi koji veličaju alkoholna pića, bez imalo kritičkog stava prema njihovoj neumerenoj potrošnji.

U situaciji kada se deset odsto maloletnika u proseku opija tri puta mesečno, reklamne kampanje bi morale da se založe za zdraviji način života, prikladan svim uzrastima potrošača.

U Evropskoj Uniji je broj ranjavanja pripisanih alkoholu porastao za deset odsto, dok saobraćajne nesreće koje su izazvali pijani vozači učestvuju sa 60 procenata u svim teškim povredama i smrtnim ishodima, u koja se ubrajaju i ubistva, samoubistva, zločini, oružane pljačke, nasilje u porodici.

U podatke nisu uračunate bolesti uzrokovane zloupotrebom alkoholnih pića kao što su ciroza jetre, gastritis, polineuritis, psihoza alkoholnog porekla, cerebralna apopleksija, sa često smrtnim ishodom.

"Neverovatno, ali istinito je da, što je čovek mlađi, veći je rizik da bi mogao umreti od posledica bolesti izazvanih alkoholom", objašnjava profesor Karotenuto.

Budući da se danas pije od 11. godine, organi ranije propadaju i organizam je nepopravljivo ugrožen.

Svi koji misle da samo muškarci piju su u zabludi, jer sve češća žrtva alkohola danas je mlada i obrazovana devojka od karijere čiji se radni dan završava pićem sa drugaricama. Devojke kasnije počinju, ali se brže napijaju i lakše postaju zavisne od muškaraca.

Izvor: Tanjug



Ispovesti 3 žene lečene od alkoholizma: Porok se tiho prikradao

Blic žena


Fajtalica za veš bila je tajni štek Slavice Petrović (59). U njoj je krila rakiju koju je nekontrolisano tamanila. Ljiljana Bosanac (53) je vinjak često ostavljala u komšijskim olucima da bi ga krišom pila dok šeta psa. Zaga K. (55) je poslednji put popila litar žestokog pića, dok je pakovala stvari za odlazak na lečenje od alkoholizma. Naše sagovornice danas vode normalne živote, ne piju već godinama, a za portal „Žena“ govore o problemu s alkoholom, koji je sve više prisutan među ženama.



Granica kada mladi počinju da piju se spustila na 13 godina. Kod njih se lakše stvara zavisnost. Najmlađa pacijentkinja koja je potražila pomoć u dnevnoj bolnici u Gornjačkoj je imala 19, a najstarija 72 godina

Nije strašno ako padnete, neoprostivo je ako ne ustanete. To je jedna od poruka koja je zalepljena na ulazu u trošnu zgradu Savetovališta za alkoholizam u Gornjačkoj 34, koje radi u okviru Zavoda za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj ulici u Beogradu. Na toj adresi bi vam ispričali mnoge potresne životne priče jer na njihov prag dolaze žene koje se godinama ne trezne, očajna i zbunjena deca rešena da pomognu svojim majkama, slomljeni muževi... To je mesto gde često zatraže pomoć nesrećne i rasturene porodice koje su preživele poniženja, uvrede, glad – zbog nemogućnosti nekog od njihovih najbližih da se izbori sa alkoholom.
U ovo Savetovalište za alkoholizam niko ne dolazi svojom voljom ili zbog toga što misli da mu treba pomoć. Žene dolaze jer su ucenjene da ostave alkohol, a sve polaznice rehabilitacione grupe koju vodi dr Tatjana Đurić, kažu da nisu prestale da piju, sada bi bile pokojne.
Sve one su otvoreno govorile za portal „Žena“.

ALKOHOLOM SAM PRALA GRIŽU SAVETI
Ljiljana Bosanac (53) je tiha sredovečna žena. Radila je kao trgovac, a sada kao tetkica u školi. Njen put do otrežnjenja bio je težak. Pila je 15 godina, a poslednjih 10 se jedva seća. I danas se pita kako je pre nekoliko godina ujutru osvanula sa polomljenim rebrima.
Uspela je zahvaljujući deci, a posebno sinu koji je pre tri godine odveo na lečenje.
− Jednog dana sam se onesvestila od pića. Ležala sam kod ulaznih vrata u stan. Ne znam šta se desilo, mada to nije bio prvi put. Imala sam i ranije prekide filma. Ali, tada je moje dete čulo da govorim: „Sklonite me samo da me sin ne vidi ovakvu“ − priča.
To je bilo presudno. Odnosno, tada su deca shvatila da moraju da otrezne majku.
Ljiljana se udala sa 16 godina. Dobila je dvoje dece. Verovala je i želela ljubav svog muža. On je već posle osam godina zajedničkog života počeo da odlazi u Australiju da radi. Odsustvovao je prvo po nekoliko meseci, a potom godinama. Ti trenuci za nju su bili veoma teški. Želela je ljubav, toplinu... Kaže da nije bila svetica, a alkohol je bio idealan saveznik da spere grižu savesti.
− Razvela sam se i formalo, nedavno, ali znam da će se on vratiti uskoro zauvek. Uvek kada ga čujem, meni je teško. Ali, ja ga sada ne želim u svom životu. Posle toliko vremena sam srećna. Imam nekog ko mi je izuzetno drag. Sin će se uskoro oženiti, ćerka je već udata. Život sada ide svojim tokom – priča Ljiljana, zadovoljna što je pobedila sebe i što je pronašla novi smisao. Upoznaje nove prijatelje, sa starima se ne druži. Oni koji su joj ranije pravili društvo, kada su čuli da će slavu slaviti bez alkohola – nisu se pojavili na svečanosti.

SKRIVALI SU LOZU OD MENE
Živopisna i razdragana penzionerka Slavica Petrović (59) možda nikada ne bi prestala da se opija da nije doživela saobraćajnu nesreću. U jednom svom pijanstvu, prelazila je ulicu, auto je naišao i ona je, da je ne bi zgazio, skočila na haubu. Povredila je ruku, ramenu čašicu. Imala je komplikovanu operaciju, lekari nisu mogli u potpunosti da saniraju „kvar“. Krenuli su zdravstveni problemi, muž i deca su već uveliko primetili da joj se doza loze drastično povećava i stisnuli su je. Oni su kao porodica preživeli. A i Slavica.

− Ja ranije uopšte nisam pila. Niti iko u mojoj porodici. Bavila sam se sportom, bila sam taj tip. Ali, naišle su devedesete. Nisam se snašla. U naše živote je stigla familija iz ratnog područja. Tu je nastao haos. Nije se znalo ko gde spava, ko se kada kupa, ko šta kuva. Ja sam se nekako osetila suvišno u sopstvenom životu. Do 1994. sam već bila bez posla, radila sam na pijaci. Prodavala sam pečurke – priča Slavica koja je kroz rad bežala od stvarnosti. A onda je došao i alkohol.
− Pila sam od 6 ujutru. I to isključivo lozu. Bila mi je dostupna, imali smo puno rakije u kući. Kada se ta moja strast pokazala kao problem, onda su svi počeli da je kriju od mene, a ja od svih, od same sebe. Ali, ništa nije moglo da me spreči da pijem. Društvo sam uvek imala. Uz sve to sam obavljala i redovne porodične obaveze. Deca nikad nisu bila bez skuvanog obroka. Stalno sam radila po kući. To nije bilo sporno.
Ali, snagu joj je crpeo alkohol bez koga sve više nije mogla da živi. Danas, osim što ne pije, takođe ni ne puši. Odrekla se svih poroka.

DALA SAM OTKAZ, OD SRAMOTE
Zaga K. (55) je već četiri godine trezna. A do tada je život bez „žestine“ za nju bio nezamisliv.
Alkohol joj se nekako, prikrao. Pila je i kao srednjoškolka, onako kako to rade klinci u društvu, na svetkovinama... Imala je životne probleme, kao i svi, bila je jedinica, ali ne razmažena, kaže. Majka joj se razbolela, otac je bio star, deca mala.
− Radila sam u PKB kao rukovodilac jednog sektora. Posle posla dođem kući i, kako kročim u stan, počnem da radim. Perem sudove, a krišom pijem u kuhinji. Toliko sam snage potrošila na to skrivanje, bežanje, foliranje da je sve u redu... Radim kao ludak da to sve spolja deluje u redu, a u stvari se raspadam. Na poslu sam imala super društvo za svoj porok, pila sam nekada i više od svojih kolega. Još sam, tako pijana, vozila neke od njih posle kući. Zamislite vi to! − seća se.
Onda su krenuli problemi na poslu, kaže da su je neki koristili, zdravlje joj se narušilo, umrli su joj roditelji, i majka i otac za godinu dana. Pila je sve više i žešće. Svađala se sa mužem, ubeđivala se sa decom, obećavala da će prestati, mada ona uopšte nije videla svoj problem.Od sramote je, na kraju, dala otkaz.
Tako je u jednoj svađi skresala mužu da ona ni ne zna gde bi išla da se leči. On je spremno rekao: „U Drajzerovu“. Dao joj je flašu rakije, da se ubije, ako neće da se leči. Videvši da je ozbiljan, pakovala se i pila. Poslali su je u bolnicu gde je provela mesec i po dana. Bila je očajna.
−Posle noći na infuziji, kada sam otišla na terapiju, videla sam da meni tamo nije mesto. Ja nisam bila kao druge žene. Ali, to sam tada mislila. Prošla sam kroz taj pakao. Izlečila sam se zahvaljujući porodici. To je retkost u današnje vreme, da muž pruži toliku podršku. Ponosna sam na svoju porodicu i sebe.

Lečenje
Lečenje počinje dolaskom u Savetovalište. Telefon je 3647 - 531. Doktori odlučuju da li je potrebno kliničko lečenje(4-6 nedelja) ili dolazak u dnevnu bolnicu. Slede sedmodnevna detoksikacija, dva meseca dnevne grupne i individualne psihoterapije, uključuju se i blokatori. U završnoj fazi(oko dve godine) predviđene su nedeljne grupne seanse.



Brojevi
7 ili više pića nedeljno spada u rizično ponašanje
od 10 do 15 odsto konzumenata alkohola su alkoholičari
25 odsto đaka redovno pije
od 16 do 35 odsto žena pije u trudnoći

Ženski i muški alkoholizam
Žene više vole da piju same, a muškarci vole da piju u društvu. I jedni i drugi piju sve, najčešće žestoka pića. Žene često kombinuju alkohol sa bensedinima.
− Ženski organizam lakše propada od pića. Ako muškarac pije 15 godina, njegovo zdravlje može biti očuvanije od žene koja pije pet godina. Kod žena se veoma brzo vide posledice ove bolesti zavisnosti – objašnjava dr Tatjana Đurić, psihijatar i rehabilitacioni terapeut u lečenju ženskog alkoholizma.
Pre deset godina na šest muškaraca bila je jedna žena alkoholičar, a sada je taj odnos promenjen u 3:1.

Trend
Među ženama koje piju ima domaćica, medicinskih sestara, studentkinja, penzionerki…. najrazličitih profila, nasleđa, sudbina a zajednička im je sklonost prema alkoholu. Takođe, nije moguće pouzdano reći koje osobe su sklone čašici, ali su to najčešće one koje su usamljene, posebno osetljive na neke društvene pojave. Zanimljivo je i da među alkoholičarkama sve više ima žena koje su na odgovornim društvenim funkcijama. One pod pritiskom obaveza, očekivanja da pomire tradicionalne i nove uloge, da budu i majke, domaćice, ali i moderne poslovne žene - najčešće spas traže u piću.


Specifičnosti ženskog alkoholizma



Alkoholizam je česta bolest zavisnosti, koja se dugo neopravdano smatrala “manje opasnom” u odnosu na narkomaniju. Međutim, ovaj porok uzima mnogo više od zdravlja čoveka – ostavlja neizbrisive psihičke posledice, kako na zavisnike, tako i na ljude iz njihovog okruženja. Alkoholizmu sve češće podležu i žene.

Piše: Staša Rosić, B92

Alkoholizam se po učestalosti nalazi na trećem mestu u svetu, odmah iza malignih i srčanih oboljenja. Čak tri odsto ukupne populacije pati upravo od te bolesti, a sve veći broj čine žene.

Do nedavno je odnos između broja muških i ženskih alkoholičara bio 8:1, a po nedavnim istraživanjima iznosi 3:1.

Zbog široke dostupnosti i delimično društvene prihvatljivosti, veliki broj žena vrlo rano proba alkohol, ali umereno pijenje nije isto što i alkoholizam.

O umerenom pijenju je reč onda kada osoba može da konzumira alkohol kada i koliko želi, kao i da da prestane sa uzimanjem. Međutim, ono što ljude lako zavara je osećaj samokontrole i nada da “se to meni ne može desiti”.

Simptomi

Dr Tatjana Đurić, specijalista psihijatrije i psihoterapeut u lečenju ženskog alkoholizma objašnjava da postepenim hroničnim prelaženjem granice u konzumiranju alkohola dolazi do zavisnosti, ali ne kod svih osoba.

“Prema psihoanalitičkoj teoriji, svaka ličnost poseduje destruktivni i “zdravi deo” koji su u stalnom previranju. Zavisnost se javlja kao posledica neke teskobe, frustracije, za koju osoba, u ovom slučaju žena pokušava da pronađe lek u alkoholu. Onog trenutka kada se ta ličnost odrekne alkohola, to stvara novu teskobu i frustraciju i osoba se zatvara u začarani krug”, objašnjava dr Đurić.

Zavisnica počinje da alkohol posmatra kao deo svoje ličnosti, da pronađe opravdanja za sebe i sakrije svoje stanje od bližnih. Čak i u situaciji da su članovi porodice upoznati sa problemom, neretko se dešava da se i oni sami naviknu na njega i prihvate ga kao najnormalniju pojavu. To je jedan od najvećih neprijatelja izlečenja.

U drugim slučajevima alkoholičarka može kriti svoj porok nekad duže i od decenije, ali odaju ih jasni fizički znaci.

U prvim fazama, žene se napadno šminkaju, kako bi prikrile podočnjake i crvenilo kapilara izazvano pojačanom konzumacijom alkohola, dok u kasnijim fazama primetno zanemaruju ličnu higijenu i doterivanje.

Mnogo uočljivije su promene raspoloženja.

„Osobe koje pate od neke od bolesti zavisnosti, a naročito alkoholičari imaju česte promene raspoloženja koje variraju od smeha do plača; često se svađaju sa ukućanima i imaju napade agresivnog ponašanja. Neretko se desi da zavisnici fizički nasrću na decu i članove porodice, a zbog njihovog stanja trpi i radna sredina“, objašnjava dr Đurić.

Specifičnosti ženskog alkoholizma

Starosna granica konzumenata alkohola se stalno spušta i zajednička je i za dečake i za devojčice. Nekada se one čak i takmiče sa svojim drugarima u ispijanju žestokih pića kako bi poboljšale svoj status u grupi.

Naravno, ispijanje alkohola u kasnijem životnom periodu ima sasvim drugačije motive i posledice.

Jednim delom alkoholizam kod žena se javlja zbog nesposobnosti da se nose sa problemima koje nosi moderan život. Emancipacija je promenila tradicionalnu ulogu žene i opteretila je mnogo većim obavezama sa kojima ne mogu sve da se izbore.

Ne postoji stereotip o ženi alkoholičarki. To mogu biti osobe raznih profila, društvenih statusa i obrazovanja. Može se javiti u ranijem periodu života zbog ljubavnih problema, ali i u poznijem dobu paralelno sa sindromom “napuštenog gnezda” kada deca napuste roditeljski dom i krenu u samostalan život.

Majke se sa tim jako teško suočavaju, naročito ako se penzionišu. Osećaj bespotrebnosti i odsustva samopouzdanja muče osobu i ona beži u porok.

Ženska specifičnost je takođe i fiziološka, odnosno metabolička i hormonska. Kod žena alkohol dovodi do ozbiljnijih posledica nego kod muškaraca.

“Žensko telo lakše propada od alkohola nego muško. To je zbog toga što ženski polni hormon estrogen pojačava apsorpciju alkohola koja može da izazove niz bolesti, među kojima je i kancer. Čak deset odsto naših pacijentkinja ima tumor dojke”, ističe dr Đurić.

Lečenje

Motivacija za lečenje nikad ne potiče od samog pacijenta, čak i kada dobrovoljno pristane da ide na terapije. Alkoholičari nisu svesni svoje bolesti i zato je veoma važno da im neka druga osoba iz okruženja to predoči.

“Podršku mogu pružiti članovi porodice, kolege s posla ili prijatelji. Nekada je potrebno da se osobe koje se nalaze u okruženju alkoholičara i same konsultuju sa lekarima o tome kako da pomognu svom bližnjem koji pati od te bolesti”, objašnjava dr Đurić.

Najbolje je da neko blizak pacijentkinji pokuša da objasni sve posledice koje alkohol ima po njeno telo i duh, opiše joj koliko se fizički i psihički promenila i koliko njeni bližnji pate zbog njenog stanja.

Nekada se mora čekati i po nekoliko godina na pristanak pacijenta da ide na lečenje, ali se nipošto ne sme odustajati od ubeđivanja i pružanja stalne mentalne podrške.

Lečenje alkoholizma traje oko dve godine. Prva intenzivna faza koja traje nekoliko meseci je svakodnevni dnevno bolnički tretman, a potom sledi rehabilitacioni deo u vidu grupne psihoterapije. Pacijentkinje koje imaju adekvatnu podršku bližnjih imaju veću verovatnoću da se potpuno rehabilituju i vrate u normalan život.

Prema doktorkinim rečima, veoma je važno da članovi porodice zavisnice na vreme prepoznaju znake bolesti i obrate se za stručnu pomoć, jer oboleli u poodmakloj fazi nema dovoljno psihičke snage da se odluči na takav korak.

Kako i sama dr Đurić naglašava, bitno je znati da je problem rešiv i bolest izlečiva. Nikada nije kasno da se pojavite na vratima Gornjačke broj 34 na čijem ulazu stoji „Nije sramota pasti, sramota je ne ustati“.









Kada zabava preraste u zavisnost…


Svako od nas ima neki izduvni ventil koji nam pomaže da se rešimo stresa koji se u nama nakuplja u toku čitavog dana. Na taj način pokušavamo da rasteretimo svoj um i telo.



Neko se najbolje opusti uz toplu kupuku i uz čašu vina. Međutim, šta se dešava ako se izbaci kupka, a ostane samo vino, i to ne čaša dnevno, već dve litre?
Ljudi veoma lako mogu da pređu granicu od čaše do flaše, a da to ni ne primete. Osim alkohola, u poroke, kojima možete vrlo lagano da pokleknte, spadaju i droge, kockanje, kao i prevelika količina cigareta.

Svaki porok stvara zavisnost i ono što vam je nekada predstavljalo zabavu lako postane opasnost i može da naruši vaše fizičko i mentalno zadravlje. Osim što time ugrožavate svoj život, ugrožavate i živote ljudi u svojoj okolini.

Da ne biste oterali sve od sebe, primenite ove savete i suočite se sa vašom zavisnošću.


1. Prvo korak vaše borbe sa porokom sastoji se u tome da sami sebi priznate da su stvari pomalo izmalke kontroli. Ljudi su različiti i na različite životne sitacije drugačije reaguju. Neke osobe imaju čvrst karakter i ne podlegnu pritisku, dok drugi nisu toliko psihički jaki i zbog svakodnevnog stresa koji ne mogu da kontrolišu, odaju se raznim porocima. Trudite se da budete okruženi ljudima koji vas usrećuju jer ćete tako steći više samopouzdanja i samopoštovanja i biće vam mnogo lakše da se izborite sa crnim mislima.


2. Ne odbijajte pomoć svojih najbližih. Staro pravilo glasi “dok nešto ne izgubite, ne znate šta imate”. Potrudite se da ne osetite to na svojoj koži. Vašoj porodici, prijateljima i partenru nije lako da vas gledaju kako propadate. Ne budete sujetni nego prihvatite njihovu pomoć.


3. Takođe se pomirite sa tim da ćete sigurno snositi posledice i kada je vaša karijera u pitanju. Nećete dugo moći da skrivate svoju zavisnost. Niko se neće mešati u vaš privatni život, ali pripremite se na to da ćete dobiti otkaz. Ako volite ono što radite i karijera vam je veoma bitna, neka vam to bude motiv više u vašoj borbi sa porokom.

Izvor: Lepota&Zdravlje





Uspešnost u lečenju bolesti zavisnosti - više od nade


Ovaj tekst je tekst sa one druge strane, strane onih kojima se to dogodilo. Ovo su iskustva našieg pacijenta, ili bolje rečeno apstinenta.



Veo mističnosti i zabluda decenijama je obavijan oko pojave narkomanije. Narkomanija je, ne uvek, uspešno sakrivena tajna od očiju takozvanih onih drugih, ljudi kojima se to nije desilo... Mišljenja o ovom problemu bila su različita i podeljena. Neki su smatrali da je u pitanju hir, neki da je u pitanju povodljivost ili možda slabost karaktera. U svakom slučaju, stvar je lične volje i odluke. Brojne predrasude i stereotipi sprečavali su ljude da pruže podršku, razumevanje i pomoć onima kojima je to bilo neophodno. Nažalost, umesto toga zavisnici su najčešće nailazili na osude, uvrede i odbacivanja. To je dodatno uticalo na njihovo osećanje neuklopljenosti i otuđenja koje sama zavisnost stvara, a okolina izolacijom i netrpeljivošću doprinosi da traje.

A epidemija se širila....

U svetlu sadašnjeg vremena zavisnost od psihoaktivnih supstanci poprimila je oblik zastrašujuće pandemije. A kad neki problem dobije takve razmere, onda oni drugi, oni kojima se to nije desilo, shvataju da je to nešto što se događa njihovim prijateljima, rođacima, deci, ljudima koji su im bliski i dragi, onima koji se vrlo često nimalo ne uklapaju u okvire postojećih predrasuda. Ljudi su shvatili da je u pitanju bolest. I to bolest mozga teška, hronična, recidivantna koja može imati smrtonosni ishod. Saznanje da je u pitanju bolest donelo je i svest o tome da je za zavisnost, kao i za sve druge bolesti, potrebno lečenje. Lečenje koje je dugotrajno, uključuje kompletni angažman pacijenta, iskoriščavanje svih njegovih zdravih potencijala, saradnju porodice, prihvatanje i shvatanje šireg društvenog miljea. Uz postojanje ovih protektivnih faktora, zavisnicima i porodici ipak predstoji naporna i dugotrajna borba.Rad i lečenje sastoji se od uspeha i neuspeha, ličnih i profesionalnih, od prepreka i nalaženja načina za njihovo prevazilaženje.

Za poteškoće i posustajanja na koja nailaze u lečenju, zavisnici pokušavaju da daju objašnjenje pre svega sebi, a onda i okolini, ispoljavajući svoju kreativnost i inteligenciju.

U bolnicu na lečenje su dolazili i ljudi koji su ovu borbu shvatili kao svoju konačnu pobedu. Kroz rešenost i istrajnost u njoj izrazili su svoje mnogobrojne kapacitete, energiju, obrazovanje i bistrinu duha i uma. O mogućnosti uspešnog i zlečenja i oporavka govori i sledeći tekst.

Poruke lečenog zavisnika M.Dj. 34 godine

1. Apstinencija je moguća!

2. Apstinencija je veliki posao.

Svaki posao zahteva određen trud. Svaki uloženi trud rezultira uspehom. Apstinencija je uspeh. Dobitak i zadovoljstvo od apstinencije su neuporedivo veći i vredniji od uloženog truda. Kao kad osvajate najviši vrh. Uspon je naporan, ali zadovoljstvo, doživljaj i pogled sa vrha vredan je svakog napora. Budite na vrhu!

3. Apstinencija je mogućnost izbora.

Možete apstinirati ili ne apstinirati. Svako ima pravo da izabere da apstinira. Samo što mnogi ne koriste to pravo. Uz komentar da mogu da apstiniraju kad god reše, upravo se nikada ne odluče na taj korak zato što apstinencija zahteva odlučnost i doslednost na koju morati biti spremni. Napravili ste pravi izbor, doneli ste pravu odluku ako ste izabrali apstinenciju.

4. Apstinencija je lična odluka.

Sprovoditi ličnu odluku je neuporedivo jednostavnije i lakše nego izvršavati nametnute zahteve. Postizanje uspeha pri sprovođenju lične odluke predstavlja lično zadovoljstvo i učiniće vas srećnim. Neka apstinencija bude vaša najbitnija odluka. Bićete zadovoljniji sobom jednako kao i vaše okruženje. Vaš način života će se drastično promeniti na bolje.

5. Apstinencija je stil života .

Osim subjektivnog zadovoljstva, apstinencija, pre svega, znači zdrav život. Uvođenje i stvaranje novih navika, kako u fizičkom, tako i u psihološkom smislu, predstavlja kvalitetan doprinos sopstvenom zdravlju. Stavranje novih navika trebalo bi da vam bude interesantno, da vam probudi znatiželju, da vam bude izazov.

6. Apstinencija je izazov.

Odabrati pravi put i ostati na njemu predstavlja veliki izazov da se pre svega dokažete pred samim sobom. Apstinencija je upravo to. Pravi put i šansa da probudite i ispoljite jake strane svog karaktera. Što više vremena apstinirate, pozitivna strana vašeg karaktera postaće dominantnija i sve ćete manje napora morati da uložite da biste ostali na pravom putu. Apstinencija je dokaz vašeg karaktera, lično zadovoljstvo. Uživajte!

7. Apstinencija je zadovoljstvo.

Imate mogućnost da budete zadovoljni svojim životom ili da nastavite po starom. Pošto niste zadovoljni prethodnim načinom života, imate pravo i obavezu da to promenite. Apstinencija je način da budete zadovoljni svojim životom. To je mogućnost pronalaženja zadovoljstva u svakodnevnim stvarima i dogadjajima koje ste zaboravili, a koji su sastavni deo života. Jedino od vas zavisi da li ćete iskoristiti mogućnost da budete zadovoljni. Iskoristite je!

8. Apstinencija je izvor beskrajnih mogućnosti.

Vaša apstinencija vam jedino uskraćuje mogućnost da upropašćavate sopstveni život. Sve ostale mogućnosti u životu su upravo pred vama. U vašim rukama se nalazi katalog prepun mogućnosti. Za koju ćete se odlučiti jedino zavisi od vaše želje, mašte i kreativnosti. Ne očekujte priliku, iskoristite svoje potencijale i prednost apstinencije. Stvorite sebi priliku! Dokažite se u ličnom i porodičnom životu. Realizujte svoje poslovne ideje. Apstinencija vam daje šansu za to. Neka izbor svake vaše prilike bude vaša pobeda. Borite se za pobedu!

9. Apstinencija je pobeda.

Sama činjenica da apstinirate je vaša pobeda. Pobeda zdravlja nad bolešću. Pobeda zadovoljstva nad agonijom. Pobeda sreće nad očajom. Pobeda napretka nad propašću. Pobeda zdravog razuma nad bolesnim umom. Pobeda harmonije nad konfuzijom. Apstinencija je vaša životna pobeda. Vi ste nosilac te pobede.

10. Apstinencija je individualizam.

Vaša apstinencija vas izdiže iznad uobičajenih modela ponašanja. Jača vas kao individuu. Vaše «ja» je opet veliko JA. Donošenje odluka, ponašanje i razmišljanje je u potpunosti pod vašom kontrolom. Postupci koje činite su svesni, promišljeni i nikada se nećete stideti i kajati zbog njih. Apstinencija vam omogućuje da čvrsto držite kormilo svog broda koji se zove život. Vaš brod je na pravom kursu. Budite ponosni zbog toga!

11. Apstinencija je ponos.

Imate puno pravo da budete ponosni na sebe. Apstinencija je posao koji zahteva angažovanje cele ličnosti. Ponovno potvrđivanje ličnih kvaliteta ućiniče da budete sigurniji u sebe. Promena ličnih osećanja i ponašanje izazvaće obavezno promenu i u vašem okruženju. Kada se vide rezultati pozitivne promene i vaši najbliži će biti ponosni na vas. U pozitivnom i srećnom okruženju svi problemi koji naiđu prevazilaze se mnogo lakše ili prosto se rešavaju sami od sebe. U interesu vam je da istrajete u kreiranju pozitivnog okruženja.

12. Apstinencija je proces.

Proces koji ima svoj početak i koji traje. Ne može se malo ili mnogo apstinirati. Može se samo apstinirati. U suprotnom prekidate proces, a posledice koje bi izazvao eventualni prekid procesa apstinencije već ste iskusili. Apstinencija je može da bude životno opredeljenje, sam život. Kao što ne razmišljate o konačnostima u vezi sa sopstvenim životom, tako ne razmišljate ni o apstinenciji u tim kategorijama. Jednostavno život i apstinencija postaju jedno. Razmišljajte samo kako da ih unapredite i oplemenite kako bi vam bili što ugodniji. Vi ste jedini kreator svojih životnih uspeha.

13. Apstinencija je realnost.

Apstinencija je zdrava realnost i ona čini realno životno okruženje puno jednostavnijim i konfornijim. U prilici ste da opet primetite neke detalje koji su sastavni deo života. Osećate prave mirise, raspoznajete zvuke i boje. Imate osećaj za normalnu komunikaciju sa okruženjem i uživate u tome. Suptilniji ste prema najdražim osobama. Imate osećanje brižnosti za najbliže. Ponovo volite. Gajite tu realnost!

14. Apstinencija je sadašnjost.

Živite u sadašnjosti! To je jedini vremenski period na koji možete direktno da utičete. Prošlost i budućnost su kategorije nad kojima nemate direktni uticaj. Apstinencija je vaša sadašnjost i dovoljno je da samo u tim okvirima razmišljajte o njoj. Ostanite u razmišljanjima o apstinenciji u sadašnjem trenutku i bićete srećni. Svoju odgovornost usmerite na sadašnji trenutak, na današnji dan. To je jedina vaša obaveza u vezi sa apstinencijom. Priznajte da je, u odnosu na dobrobit koju dobijate od apstinencije, vaša obaveza zaista jednostavna, ali je od presudnog značajna.

15. Apstinencija je promena.

Velika promena na bolje. Za ovakvu promenu ste lično najzaslužniji i najodgovorniji. Da bi ste postigli potpuni uspeh u menjanju svog načina života, okruženja, komunikacije i odnosa sa okruženjem, potrebno je da učinite samo jednu stvar: da promenite sebe. Još jednostavnije, da promenite način razmišljanja. Sve ostalo će se automatski promeniti. Apstinencija je upravo ta promena. Sada možete ispravno da razmišljate. Samim tim i vaši postupci su ispravni, a ujedno ste zadovoljniji svojim životom. Vaše zadovoljstvo kao pojedinca prenosi se na vaše okruženje, porodicu. I obrnuto, opšte stanje u porodici se prenosi na svakog člana. A ništa lepše nego živeti u zadovoljnom okruženju. Sve to samo zbog promene načina razmišljanja i ugla iz koga ste do sada gledali na svoj život. Razmišljajte o svom razmišljanju. Razmišljajte o apstinenciji.

16. Apstinencija je sloboda.

Konačno ste slobodni. Traganje za slobodom je išlo zaobilaznim putem. Način na koji ste pokušali da iskažete svoju slobodu bio je sve samo ne sloboda. Shvatili ste da čovek ne može da se ponaša i da živi po svom, pa čak ni da razmišlja o čemu želi kada ima gospodara nad sobom. Apstinencija je vaša lična sloboda. Sada ste u stanju da razmišljate, živite, radite, putujete, družite se, volite... Beskrajni izbor mogućnosti je pred vama. Sposobni ste da uživate u svakom poslu, svakom druženju, svakom mestu gde se nalazite i da zadovoljstvom bude ispunjen svaki trenutak vašeg života. Nakon pobede nad zlim gospodarom znaćete da više poštujete i cenite svoju slobodu.

Umesto zaključka

Poznanstvo sa ovim mladim ljudima daje mi pravo da kažem da oni zaslužuju ne samo pomoć, podršku i razumevanje, nego i iskreno divljenje i poštovanje za uložen trud u pobedi nad sobom. Sagledavanje problema iz njihove perspektive uklanja veo tajni i briše mrlje predrasuda. Kroz svoja iskustva i ispovesti oni ističu sličnosti, a ne razlike između onih kojima se to nije i onih kojima se to jeste dogodilo. Zahvaljujem se ovim hrabrim ljudima u ime pacijenata i članova stručnog tima Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti što su svojim ličnim primerom dali doprinos u daljem podsticaju uspešnog lečenja bolesti zavisnosti.

Stetoskop


Šta je bolest zavisnosti?



“Uzimati droge ne znači isto što i biti zavisan. Droge se mogu uzimati eksperimentalno ili povremeno-rekreativno bez razvoja obrasca zavisnosti. Isto tako o nekim drogama se bez obzira na učestalost uzimanja ne razvija zavisnost.
Biti zavisan znači:
uzimati uvek više droge nego što se nameravalo;
više puta bezuspešno pokušavati prestati s uzimanjem sredstava zavisnosti;
drogiranja radi zanemarivati obaveze i zatajiti na nekom od važnijih životnih polja;
uzimati sve veće količine droge sa sve manje užitka u njoj;
osećati se nervoznim, depresivnim, i jadnim ako se preskoči uzimanje dnevno potrebne doze droge;
i na kraju osećati grižu savesti svaki put kad se uzme droga, a onda je opet uzimati kako bi se isti osjećaj odagnao.” (dr. R. Torre: “Droge-dugo putovanje kroz noć”, 2001.)
Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, zavisnost od lekova (psiho-aktivnih supstanci, droga) je posebno duševno, a ponekad i fizičko stanje organizma koje nastaje delovanjem sredstva koje stvara zavisnost na organizam i reakcije organizma na njega. Karakteriše ga doživljaj prinude da se povremeno ili redovno uzima lek (supstanca) koji stvara zavisnost, i to u nameri da se doživi njegov željeni efekat ili da bi se izbegle neugodnosti zbog uzimanja tog sredstva. U slučaju zavisnosti česta je pojava tolerancije što znači da zavisna osoba mora da unosi sve veće doze leka (supstance) jer prethodne (manje) doze više nemaju efekta, ili ga nemaju u dozi koja joj je potrebna. Tolerancija prema jednom leku (psihoaktivnoj supstanci, drogi) istovremeno znači i toleranciju prema svim lekovima (supstancama) iz iste grupe (npr. osoba koja je zavisna od jednog opoida i ima stvorenu toleranciju prema njemu, istovremeno je zavisna i ima toleranciju i prema svim drugim opoidima).

Oblici zavisnosti

Psihička zavisnost - pojava kada optimalno telesno i duševno stanje i funkcionisanje osobe počinje da zavisi od uzimanja leka (psihoaktive supstance, droge). Stvara se zato što lek (psihoaktivna supstanca, droga), time što u toku određenog vremena izaziva neko prijatno ili posebno stanje, stvara naviku da se ono uspostavlja uzimanjem leka (supstance).

Fizička zavisnost - promenjeno stanje organizma koje postaje vidljivo posle prestanka unošenja leka (psihoaktivne supstance, droge) koji prouzrokuje zavisnost. Manifestuje se fizičkim poremećajima koji se jednim imenom nazivaju apstinencijalni sindrom (apstinencijalna kriza). Najčešći simptomi koji se javljaju u ovom sindromu suprotni su onima koji supstanca redovno prouzrokuje.

Usvojena je činjenica da je nastajanje bolesti zavisnosti proces u koji su uključeni i društveni običaji i regulatorni mehanizmi društva. U tom procesu mogu se prepoznati faze razvoja bolesti: upotreba i eksperimentisanje, štetna (rizična) upotreba i zloupotreba (abuzus), i tek na kraju faza razvijene zavisnosti od psihoaktivne supstance. Savremena naučna saznanja o neurobiohemizmu bolesti zavisnosti ukazuju da se znaci zavisnosti formiraju mnogo ranije nego što je to klinički prepoznatljivo sa pozicije tradicionalnog medicinskog modela.

Faze razvoja bolesti zavisnosti



1. Eksperimentalna faza najčešće nastupa kao posledica radoznalosti. Zapravo, pre prvog uzimanja mladi, tj. tinejdžeri, ne znaju STVARNE (realne) osobine droga! Kako to? Evo kako. Među njima se „šire“ priče, izmišljaju „dobra“ dejstva ove ili one droge, stvaraju mitovi o supstancama i o onima koji ih koriste. Korisnici su često i poznate ličnosti iz sveta muzike, filma i drugi idoli mladih. Eksperimentisanju pridonose i reklame koje droge i alkohol predstavljaju u svetlu dobrog raspoloženja, opuštenosti, uspešnosti i dobrog provoda. Svakako da i stavovi društva i ponašanje značajnih odraslih osoba iz okoline olakšavaju započinjanje eksperimentisanja. Tako Se dogodi da prvo uzimanje, pa možda i nekoliko sledećih biva motivisano radoznalošću i praćeno ubeđenjem da se time nešto „dobija“, a ništa ne gubi, da se nešto postiže i dokazuje, nr. hrabrost da se uzme ilegalna supstanca. Svako misli da to nije mnogo opasno, da će stvari „ostati pod kontrolom“. Trajanje ove faze zavisi od mnogo stvari , ali i od toga koliko su i koje droge dostupne i koje su vrste „u trendu“ na određenom području gde se mladi kreću. Najčešće „ulazne droge“ su alkohol i marihuana, a ređe tablete benzodiazepina.


2. Socijalna faza karakteriše se uzimanjem supstanci u tzv. socijalnim prilikama. Razvoju ove faze značajno doprinose „novi običaji“ i pravila o provođenju slobodnog vremena mladih. To podrazumeva i vreme (po pravilu, do kasno u noć), mesta (žurke, koncerti, festivali, diskoteke, kafići) i povode (rođendani, posebno „punoletstva“, ekskurzije, maturske večeri) i načine opuštanja u slobodno vreme. Te socijalne prilike su veoma česte i spadaju u regularne socijalne obrasce druženja i provođenja slobodnog vremena, ali su nažalost, skoro sasvim iskrivljene i izgubile pravu svrhu i smisao. Često je obrazac uzimanja povezan sa vikend izlascima. Obavljaju se posebne pripreme, troši se vreme na nabavljanje velikih količina „za sve“ i za razne „ukuse“, ugovaraju se tajne „šifre“ i „šeme“, određuju „dobavljači“, do detalja se razrađuje „maskiranje“ dejstva droge posle korišćenja (kapi za oči, žvakaće gume, energetski napici i sl.) Zbog uklopljenosti ovih socijalnih rituala mladih u tzv. normalne oblike druženja i „provoda“, uzimanje supstanci se toleriše, i ne prepoznaje, ponekad čak i podržava i olakšava od strane odraslih. Zbog toga i ova faza može da prođe sasvim neprimećeno. Međutim, znaci psihičke zavisnosti mogu već u ovoj fazi da imaju visok intenzitet, a mogući su i prvi problemi u školi ili u porodici.

3. Instrumentalna faza obuhvata traženje i odabiranje „najbolje“ i „najpogodnije“ supstance, ili „najbolje kombinacije“ više supstanci da bi se postigao efekat u menjanju raspoloženja, tj. u „lelujanju“ emocija (veselost, otkačenost, smanjenje inhibicije ili stida), ili za željeno ponašanje (povećanje samoinicijative, duhovitosti, hrabrosti ili agresivnosti), ili jednostavno samo radi „boljeg provoda“, uključujući i seksualne aktivnosti. Često ovako ostvareni seksualni kontakti imaju odlike vrlo rizičnih seksualnih ponašanja, kako u smislu čestog menjanja seksualnog partnera, tako i u smislu mogućnosti seksualnog zlostavljanja ili silovanja, posebna kada su u pitanju devojke. Drugi oblik instrumentalizacije droge, tj. nalaženja „razloga“ za njeno uzimanje je: da bi se tinejdžer oslobodio ili izborio sa ozbiljnijim stresom, strahovima, depresijom ili sa drugim oblicima neprijatnih ili neprihvatljivih psihičkih doživljaja (impulsivnost, depresivnost, agresivnost i sl.).

4. Habitualna faza je već faza navike, čak i redovnog uzimanja dve ili više psihoaktivnih supstanci, što se sve više uključuje u celokupni obrazac mišljenja i ponašanja mlade osobe. Dakle, čitavo ponašanje, pa i stil života se sasvim prilagođavaju uzimanju supstanci. Kao da droge i uzimanje postaju sastavni deo svakodnevnog života ne samo kao način za dobru zabavu i provođenje slobodnog vremena, već i za prevladavanje raznih psihičkih tegoba. Sada već droga i aktivnosti vezane za drogu zamenjuju ranija interesovanja koja se polako smanjuju ili su sasvim izgubljena. Pojavljuju se i prvi stvarno ozbiljni problemi i već počinje da se plaća neka potpuno neplanirana cena. Stvari su se sasvim izmakle kontroli.

5. Kompulsivna faza je faza u kojoj postoji prisila ili žudnja da se supstanca unese. Prilagođavanje tinejdžera i njegovog tela drogi ili drogama je dosta odmaklo ili je već završeno. Može se reći da je adolescent transformisan u neku novu ličnost, često potpuno neprepoznatljivu i za porodicu i za školu, a i za neke svoje prijatelje. Već se jasno mogu videti znaci propadanja i telesnog, pa i psihičkog, gotovo redovno praćeni „popuštanjem“ u školi ili čak napuštanjem ili izbacivanjem iz škole. Mogu se pojaviti neprijatna, često agresivna ponašanja najpre u kući, a zatim i delikventna ponašanja izvan kuće. Celokupno funkcionisanje je ugroženo ili uništeno do ozbiljnih razmera
Prelasci iz jedne faze u drugu nisu sasvim jasni, kao ni vreme trajanja pojedine faze. Može se reći da je prelazak iz štetne upotrebe (zloupotrebe) u zavisnost negde između druge i treće faze, ali može se dogoditi da pojedinac „pronađe“ svoju supstancu i „zalepi“ se za nju već u drugoj fazi i već tada razvije znakove kompletne zavisnosti. Treća i četvrta faza su faze u kojima je već očigledno razvijena psihička zavisnost, a peta faza je očigledno faza sa već razvijenom i psihičkom i telesnom (fizičkom) zavisnošću.


Izvor: nikad-heroin.com












Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.