nedjelja, 28. listopada 2012.

Laboratorijski nalazi


 Koliko puta vam se desilo da dobijete rezultate krvne slike i ne znate na šta ukazuju povišene ili snižene vrednosti, a nestrpljivi ste da otrijete pre nego što odete kod svog lekara.

 Mr ph Ivana Tadić, medicinski biohemičar Poliklinike “Beo-Lab Laboratorija”, objasnila je za "Blica" kako se tumače rezultati krvne slike i biohemije.


Eritrociti
Smanjenje broja eritrocita, crvenih krvnih zrnaca, kao i prosečnog sadržaja hemoglobina koji je 'nosilac' kiseonika u krvi, upozorava na postojanje nekog oblika anemije. U slučaju da nalaz pokazuje povišene vrednosti eritrocita, treba posumnjati na relativnu policitemiju (npr. dehidrataciju).

Leukociti
Povišen broj leukocita najčešće ukazuje na neki inflamatorni, upalni proces u organizmu, mada se može javiti i kod leukemije, trovanja, opekotina. Snižene vrednosti, odnosno leukopenije, najčešće se javljaju kod virusnih oboljenja, hemoterapije ili korišćenja nekih lekova.

Trombociti
Povišen nivo se javlja u sklopu trombocitoze koja je povezana sa zapaljenjima, smanjenom funkcijom slezine ili nedostatkom slezine, krvarenjem, davanjem nekih lekova, nefrotskog sindroma.

Hemoglobin
Reč je o proteinu iz eritrocita koji vezuje kiseonik i prenosi ga do tkiva. Snižen nivo hemoglobina ukazuje na anemiju ili krvarenje.

Sedimentacija eritrocita
Sedimentacija je brzina kojom se krvne ćelije izdvajaju iz seruma. Ako se krv koja sadrži antikoagulans pusti da stoji u uspravno postavljenoj pipeti, eritrociti će postupno početi da se talože na dno. Brzina kojom se ove ćelije talože je osetljiva na indeks reakcije tela na povredu ili bolest, kao što je leukocitoza ili groznica.Normalna brzina sedimentacije ne isključuje mogućnost postojanja bolesti, ali ubrzana sedimentacija je indikator za dalja ispitivanja.

Glukoza
Krvna slika može u velikoj meri da pomogne u otkrivanju dijabetesa, na šta ukazuje visok nivo glukoze u krvi.
Normalne vrednosti: 3,9-6,1 mmol/l

Gvožđe
Koncentraciju gvožđa u serumu određuje nekoliko faktora uključujući apsorpciju iz creva, deponovanje u crevima, jetri, slezini i kostnoj srži, gubljenje hemoglobina i sinteza novog hemoglobina. Povišeno je kod višestrukih transfuzija, prekomernog davanja preparata gvožđa, povećanog i ubrzanog razaranja crvenih krvnih zrnaca, hemohromatoze i virusne upale jetre.

Normalne vrednosti:
M 6,5 - 29,5 umol/l
Ž 5,5 - 28,5 umol/l

Minerali
Niske vrednosti pojedinih minerala i oligoelemenata u nalazima krvi ukazuju da ih ne unosimo dovoljno putem hrane. Tako se kao posledica gladovanja, jednolične ishrane ili pothranjenosti može javiti nedostatak magnezijuma, kalijuma, gvožđa, natrijuma ili kalcijuma, koji su važni za normalno funkcionisanje organizma. Natrijum, recimo, reguliše raspodelu vode u organizmu, kalijum utiče na funkciju nerava i mišića (srca), gvožđe koje se nalazi u hemoglobinu služi za prenošenje kiseonika do svih ćelija u organizmu.

Mokraćna kiselina
Razlog povišenog nivoa mokraćne kiseline može biti giht (taloženje kristala mokraćne kiseline u zglobovima). Povišene vrednosti mokraćne kiseline povezane su i sa kardiovaskularnim oboljenjima. Loša ishrana, bolesti bubrega takođe dovode do njenog porasta.

Normalne vrednosti:
M 210 - 420 umol/l
Ž 150 - 350 umol/l

LDL - HOLESTEROL
Povišene vrednosti lošeg holesterola (LDL) ukazuju na ishranu bogatu mastima i veći rizik od kardiovaskularnih bolesti, posebno ateroskleroze. Ukoliko nalazi pokažu veći nivo LDL holesterola, treba dalje ispitati i da li postoje neka hronična oštećenja jetre ili bubrega ili poremećaj u radu štitaste žlezde.
Niže vrednosti u najvećem broju slučajeva upućuju na pothranjenost, na naslednu lipoproteinsku deficijenciju, cirozu jetre, virusnu upalu jetre ili hipertirozu, povećanu aktivnost štitne žležde.
Poželjne vrednosti: do 3,30 mmol/l.

HDL- HOLESTEROL
Što su više vrednosti HDL holesterola, to je bolje, jer ovaj holesterol „čisti“ krvne sudove i štiti od kardiovaskularnih bolesti. I minimalno smanjenje upućuje na povećani rizik od ateroskleroze, odnosno taloženja masnoća na unutrašnjim zidovima krvnih sudova, što dovodi do njihovog začepljenja i bolesti kao što su infarkt srca i moždani udar.

Poželjne vrednosti HDL-a: veće od 1.55 mmol/l
Poželjne vrednost ukupanog holesterola: do 5,18 mmol/l

TRIGLICERIDI
Povećan unos masnoća i stres odraziće se i na trigliceride u krvi, te će se u nalazu pokazati kao povišeni. S obzirom na to da se masnoća iz hrane apsorbuje u ćelijama sluzokože creva, odakle ulazi u limfne sudove i deponuje se u jetri, viši trigliceridi mogu da ukažu i na oštećenje funkcije ovog važnog organa.

Poželjne vrednosti: do 1,70 mmol/l.

(MONDO)



Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.