petak, 29. lipnja 2012.

Alergije


Dr Olika Drobnjak-Tomašek

Poleni, ili „nevidljivi napadači“, kako ih stručnjaci zovu, već od marta „udaraju“ na nos, grlo, pluća... I, muče sve više ljudi. „Najdosadniji“ su kašalj, suzenja očiju, svrab u nosu i grlu. Primarijus dr Olika Drobnjak-Tomašek, načelnik Odeljenja alergologije i imunologije KBC „Bežanijska kosa“, upozorava u intervjuu „Novostima“ da se u poslednjih deset godina povećao broj respiratornih alergija.


To povećanje objašnjava se i boljom dijagnostikom, ali i povećanjem broja i količine raznih alergena, opštim zagađenjem vazduha, kao i sve manjom sposobnošću ljudskog tela da se bori protiv alergena.

* Zašto se alergije najčešće javljaju u detinjstvu?
- Dete se rađa sa određenom količinom već stvorenih antitela dobijenih od majke. Nažalost, ova antitela ne traju dugo, i vrlo brzo organizam deteta mora sam da ih stvara. Imuni odgovor deteta tada predstavlja „neispisanu tablu“ i tek mora da nauči da prepoznaje alergene, i da „donese odluku“ koji alergeni su „neprijatelji“ (virusi, bakterije, paraziti, gljivice). Na alergene koji su u vazduhu imuni odgovor deteta ne bi trebalo da stvara antitela, ali ako se desi „kvar“ u njegovom sistemu imunog odgovora, on će i ove alergene smatrati za „neprijatelje“, pa na njih usmeriti „municiju“ - antitela.

* Zbog čega je najosetljiviji respiratorni trakt?
- Sluznica nosa, ždrela, očnih konjunktiva predstavlja prvu barijeru odbrane. Tu branu čini i sluznica digestivnog trakta, kao i koža, ali se baš na sluznicu disajnog trakta, tokom disanja, alergeni „zalepe“. Tada stupaju na scenu svi učesnici imunološke obrade čestice dospele na sluznicu. Od momenta prepoznavanja čestice zavisi dalji sled događaja: ako ćelije zadužene za prepoznavanje pošalju signale da je čestica polena neke vrste trave „neprijateljska“, imuni odgovor stupa u akciju i pokreće ostatak „vojske“.

* Šta izaziva neprijatne simptome?
- Iritacija nervnih završetaka u sluznici izaziva svrab i kijanje. Dolazi do suženja bronhija, iritacije nervnih receptora, pojačanog lučenja sluzi, što ima za posledicu bronhospazam praćen jakim kašljem, odnosno gušenjem. Dalje, javljaju se i konjunktivitis (svrab i suzenje sluznice oka), svrab u nosu, napadi kijanja, zapušenost nosa. Obično se uporedo sa ovim simptomima javljaju i kožne alergije, odnosno urtikarije, svrab, crvenilo.
n Kako da znamo da je u pitanju alergija, a ne, recimo, prehlada?
- U početku alergija na polen zaista liči na običnu prehladu. Ako simptomi potraju duže od dve do tri nedelje i javljaju se uvek u istom periodu godine, može se posumnjati na sezonsku alergiju. Ako se simptomi jave uz porast temperature, onda uzrok nije alergija, već virusna infekcija.

* Da li se tokom života može javiti alergija i na druge supstance?
- Svakako, postoji i tzv. ukrštena reaktivnost za mnoge alergene. To znači da je osoba preosetljiva na jedan sastojak, koji se ponavlja u više alergena: neko je istovremeno preosetljiv na polen trave i recimo polen krastavca ili lubenice.

* Koje bolesti nastaju iz nelečenih alergija?
- Alergijski rinitis je najčešće alergijsko respiratorno oboljenje. Može biti sezonski, kao što je polenska kijavica, a može trajati cele godine, kao alergija na grinje. Oni koji imaju alergijski rinitis skloniji su pojavama kasnijeg širenja procesa i na donje disajne puteve: često imaju bronhospazme, odnosno razviju bronhijalnu astmu.

* Kako se mogu sprečiti teže posledice?
- Najbolje je lečiti alergiju dok je još na nivou alergijskog rinitisa, jer u velikom procentu se mogu sprečiti dalje neželjene posledice. Zato je važno da se pacijent najpre uputi alergologu - imunologu na vreme.

* Da li emocionalni status može da aktivira alergije, ili da ih pogorša?
- Poznato je da jak stres ima snažan uticaj na pojedine segmente imunog odgovora.

* Kakva je terapija kada se postavi dijagnoza alergije?
- Prvi postupak predstavlja uklanjanje alergena sa mesta ulaska u organizam, što često nije u potpunosti moguće. To znači da, kod alergijskog rinitisa treba najpre ispirati nosnu sluznicu, bar običnom vodom, da bi se smanjila koncentracija alergena. Zatim, koriste se i lekovi, H1 i H2 antihistaminici, antagonisti leukotrijena i kortikosteroidi.

* Koji su negativni efekti kortikosteroida, ili antihistaminika koji se koriste u lečenju?
- Svaka preterana upotreba navedenih lekova može imati neželjene posledice. Antihistaminici nove generacije ne izazivaju pospanost, kao što je to bio slučaj sa ranijim lekovima iz ove grupe. Duža, nekontrolisana primena kortikosteroida može dovesti do atrofije sluznice na mestu njihovog prodora, kao i do krvarenja, ali uz dobru kontrolu lekara i praćenjem uputstava to se veoma retko dešava. Kod astmatičara treba biti oprezan sa „pumpicama“ i upotrebljavati ih samo po uputstvu lekara. Neželjeni efekti preterane primene „pumpica“ su ubrzan srčani rad, nekada sa težim poremećajima srčanog ritma.

* Kome se preporučuje vakcina za alergiju, i kakve efekte ona ima?
- Na pacijente koji ispunjavaju kriterijume može se primeniti alergen specifična imunoterapija (ASIT), ili, kako se to ranije nazivalo „vakcina“. Sada se uglavnom primenjuje tzv. „oral“ alergen specifična imunoterapija, koja je bezbedna i lako se primenjuje: kapi se ili stavljaju pod jezik, ili se nanose na kocku šećera i gutaju. Primena ovog načina lečenja oslobađa za duži vremenski period obolelog od simptoma, ili ih bar značajno umanjuje, a takođe umanjuje i potrebu za primenom lekova. U našoj ustanovi, primenjuju se alergenski ekstrakti „po meri pacijenta“, koji se prave u Institutu za imunologiju i virusologiju „Torlak“. Nažalost, RZZO ne priznaje troškove za ovaj način lečenja, pa pacijenti sami plaćaju.

* Šta je najbolja prevencija alergijskim oboljenjima?
- Prevencija počinje još od prvih dana života uklanjanjem iz okoline deteta svih onih štetnih faktora koji mogu doprineti da se alergija ispolji, a to su aerozagađenje, duvan, perjana posteljina, domaće životinje. Alergije na polene je teško izbeći, osim ako pacijent ima mogućnosti da u periodu cvetanja ode u drugu sredinu. Koncentracija polena u vazduhu je najmanja kasno uveče, kada ne duva vetar, ili posle kiše. Poželjno je ukloniti cveće iz stana, pogotovo ono koje cveta ili je u vazi. Moguće je ugraditi specijalne filtere koji ne propuštaju polen u stanu, na radnom mestu, ili u kolima.

POMAŽE I ZATVARANJE PROZORA
* ŠTA još može da pomogne protiv alergije? - Nošenje naočara za sunce smanjuje kontakt alergena sa očima. Presvlačenjem posle boravka van kuće i pranjem kose oslabađamo se alergena koje smo nakupili u prirodi. Podrazumeva se, naravno, redovno pranje ruku i nedodirivanje nosa i očiju, ispiranje nosa fiziološkim rastvorom, ili običnom vodom, izbegavanje duvana, zatvaranje prozora u spavaćoj sobi u periodu kada su visoke koncentracije polena u vazduhu.

Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.