nedjelja, 22. travnja 2012.

Zubne plombe uzrokuju honične bolesti

Naučno je dokazano da uzrok u preko 60% hroničnih bolesti leži u takozvanim žarištima u bolesnim ili loše lečenim zubima. Ova mesta imaju uticaj na ceo organizam, jer je svaki zub u direktnoj vezi sa nekim organom u našem telu.


Kada se povede razgovor o zubima, najčešće se mogu čuti oprečna mišljenja. Najveća neslaganja postoje između klasičnih stomatologa i onih koji se ovim poslom bave i sa stanovišta holističkih nauka. Nažalost, između ove dve grupe ne postoji skoro nikakva komunikacija i zbog toga najviše trpe pacijenti, a jedna stara izreka kaže da „o jednom zubu visi ceo čovek”. Ukoliko se određena žarišta u vilici ne otkriju, ili ako pacijenti imaju u svojim zubima neki od materijala koje njihov organizam ne može da podnese, celo telo pati zbog ovih posledica. Nažalost, najveći problem je u tome što se hronične bolesti retko povezuju sa ovim posledicama, jer su nespecifične.

Istorija amalgama
Još 659. godine pre nove u ere, u Kini je opisana jedna pasta koja je napravljena od žive, srebra i cinka. U 16. veku postoje zapisi o primeni ove paste kod punjenja za zube. Iako je u to doba u Evropi ova pasta bila nepoznata, postoje neke beleške o tome da su i evropski lekari koristili cink-amalgamske plombe. Tako je u Ulmu 1528. godine zabeležena receptura za pripremanja bakarnog amalgama. Tek 300 godina kasnije (1826) jedan Francuz je zvanično primenio kineski recept. Napori drugih lekara i eksperimenti sa aluminijumom, kadmijumom i bizmutom nisu doveli do poboljšanja. Amalgam je stigao u Ameriku 1833. godine i odmah je izazvao takozvani „amalgamski rat”. Ovaj materijal je zbog svog toksičnog dejstva zabranjen 1845. godine. Međutim, zagovornici amalgama su uspeli da se nakon 14 godina izbore za njegov povratak na tržište. Od tada je usledio rad na poboljšanju ovih plombi, ali i do dan danas mišljenja nisu jedinstvena.

Poboljšanje posle uklanjanja živinih plombi
Da bi dokazala povezanost opterećenja organizma sa amalgamom, grupa stomatologa orijentisanih na prirodne metode lečenja sačinila je studiju pod nazivom „Marburška amalgamska studija” koja je objavljena 1996. godine. Naime, oni su testirali grupu od 130 pacijenata koji su patili od raznih hroničnih problema koje nikako nisu mogli da izleče. Uz pomoć Folovog dijagnostičkog aparata (inače, doktor Fol je bio jedan od prvih koji je ukazao na postojanje ovih žarišta), pronašli su kod svakog pacijenta žarišno mesto. Nakon odstranjivanja amalgamskih plombi i postupka detoksikacije nakon 3 do 6 meseci, dobili su sledeće rezultate: kod 80,4% pacijenata je nastalo poboljšanje i to: u 60,4% slučajeva su nestale alergije, kod 79,2% infekcije, kod 77,5% hronične glavobolje, kod 73,1% neurološki simptomi a kod 82 pacijenta su nestale hronične upale sinusa.

Amalgam nije legura
O amalgamu se često razmišlja kao o leguri, međutim, amalgam je u stvari takozvani eutektikum, što znači da su pojedinačni elementi sposobni da stupe u nove reakcije. Sastoji se od dve komponente i to od mešavine srebra, cinka, kalaja, bakra i tečne žive. Ove dve komponente se mešaju (u današnje vreme su uglavnom već dozirane u kapsulama) i otvrdnjavaju u ustima. Ono što je posebno loše je to da ukoliko pored amalgamskih plombi postoje i neke koje su napravljenje od plemenitih metala, kao što je recimo zlato, u tečnoj sredini (zbog prisustva pljuvačke) dolazi do stvaranja strujnog kola kao kod baterije. Ono ponekad može da bude toliko jako da upali džepnu baterijsku lampu! Elektromagnetna polja koja pri tome nastaju mogu se uporediti sa predajnicima koji ometaju elektromagnetne talase u oblasti našeg mozga.

Osnovne mane amalgama
Amalgam je i danas najčešće korišćeno sredstvo u saniranju bolesnih zuba. Ono što odlučuje o atraktivnosti u primeni ovog materijale jeste sledeće: to je jednostavan, jeftin i brz materijal punjenja zuba, lako se obrađuje i može se svuda primeniti, veoma je otporan na lomljenje i pritisak i dugotrajan je.
Nasuprot ovome stoje mane: neestetički izgled (tamna prebojenost zuba), mogućnost razdvajanja i ponovnog stvaranja karijesa, zagađenje životne sredine (iako se poslednjih godina dosta radilo na unapređenju), rizik za stomatologa ukoliko ne primenjuje posebne mere zaštite, potencijalni alergijski i toksični rizik – čak iako je minimalan – zbog dodatnog opterećenja organizma živom.
Praktično iskustvo je pokazalo i dva ograničenja u radu sa amalgamom - a to je retrogradno punjenje korena, pošto je materijal u direktnom kontaktu sa viličnom kosti, i punjenja ispod krunica, jer se u spoju dva različita metala stvara električno strujno kolo. Na ovom mestu je važno napomenuti da od umeća samog stomatologa, kao i od poliranja plombe, mnogo zavisi kvalitet.

Ko je najviše pogođen?
Posledice korišćenja amalgamskih plombi se razlikuju od osobe do osobe. Starije osobe su u principu manje osetljive od mlađih. Činjenica je da su najviše pogođena deca i žene, posebno u reproduktivnom periodu. Tako je istraživanje profesora Draša sa Minhenskog univerziteta pokazalo da su kod novorođenih beba čije su majke imale amalgamske plombe utvrđene 4 puta veće vrednosti žive nego kod njihovih majki. Druga studija profesorke Ingrid Gerhard sa Univerziteta u Hajdelbergu je opet dokazala da je više od 50% navodno sterilnih žena ostalo u drugom stanju neposredno nakon odstranjivanja amalgamskih plombi. Posebno su ugroženi pacijenti sa već oslabljenim imunim sistemom. Zatim, osobe koje škrguću zubima, žvaću žvake ili često piju veoma topla pića više su opterećene živom. Osim njih, posebno su ugroženi i ljudi sa već postojećim nedostatkom cinka i selena, jer amalgamske plombe deluju da još više opadne količina ovih neophodnih mikroelemenata.

Klinički simptomi trovanja amalgamomUkoliko se neka osoba nalazi na nekom tretmanu alternativne medicine, a terapija ne daje nikakve, ili samo delimične rezultate, neophodno je razmotriti i pitanje opterećenja organizma amalgamom, jer on često predstavlja blokadu:
- simptomi oboljenja nervnog sistema: slaba koncentracija, oslabljeno pamćenje, nervoza, poremećena sposobnost razmišljanja i reagovanja, podrhtavanje, nesanica, brzo zamaranje
- simptomi tegoba glave: glavobolja, migrena, neuralgije, nesvestica
- simptomi problema usne duplje: učestale afte, suvoća usta, metalni ukus, otisci zuba na ivici jezika, slatkasti zadah iz usta
- simptomi koji su u vezi sa nosem i sinusima: uporna, povratna zapaljenja sinusnih šupljina, ograničeno disanje na nos, izmenjena sposobnost disanja kroz nos
- simptomi očiju: nejasni poremećaji vida, upala dužice, upala mrežnjače, tamnjenje svetloplavih očiju
- simptomi ušiju: tinitus, upale uha
- simptomi grla i pluća: povratne upale krajnika, bronhitis, astma
- simptomi problema kože i kose: opadanje kose (posebno kod žena), ekcemi, bubuljice na licu
- simptomi želuca i creva: izmenjena crevna flora, prolivi, ulcerozni kolitis i Kronova bolest (zapaljenske bolesti creva)
- simptomi srca: aritmije (posebno se često javljaju kod visokog napona u ustima)
- simptomi bubrega i bešike: povratne upale bešike i bubrega
- simptomi psihičkih stanja: depresije, nemir, razdražljivost.

Individualne reakcije
Ovi simptomi predstavljaju samo izbor mogućih pokazatelja. Ukoliko su kod neke osobe pored nekih od ovih simptoma prisutna i druga oboljenja, onda se ona pojačavaju. Svaki čovek individualno reaguje na ovaj materijal za saniranje zuba. Iz prakse je poznat slučaj čoveka koji je sve amalgamske plombe zamenio zlatnim i na kraju je završio u bolnici, jer je dobio alergiju na zlato, a da pre toga nije ni znao da je alergičan na ovaj plemeniti metal. Takođe ne bi trebalo napraviti ni grešku i ove navedene simptome uvek dovoditi u vezu sa intoksikacijom amalgamom. Zbog toga je neophodno prethodno obaviti neke od testova kojima se može ispitati i dokazati ova zatrovanost organizma.

tvorac-grada.com - forum

Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.