subota, 14. travnja 2012.

Zakoni homeopatije


Homeopatija je zdravstveni sistem izveden iz drevnog principa da se "slicno leci slicnim".
Ovaj princip su poznavali i primenjivali Hipokrat i Paracelzus, ajurveda, ali ga je na praktican nacin, u Evropi, razvio nemacki lekar Samuel Kristijan Haneman, prije nepuna dva veka. Nezadovoljan tadasnjim medicinskim objasnjenjima, Haneman je niz godina istrazivao i napravio listu odredjenog broja lekovitih supstanci, kao i simptoma do kojih su dovodile, kad ih je davao zdravim ljudima. Posle toga ih je davao pacijentima cija se simpatologija problema poklapala sa simptomskom slikom odgovarajuceg leka.
Jedna od osnovnih postavki Homeopatije je da bolest, sama po sebi, nije poseban entitet. Bolest ima dinamicno odredjenje, a imajuci u vidu polazno homeopatsko stanoviste da svaki covek poseduje zivotnu energiju koja ga odrzava u harmonicnoj vitalnosti, bolest je samo znak, da su tu energiju, trenutno, prevladali nepovoljni uticaji.
Za Homeopatiju simptomi nisu cinilac bolesti, vec izraz otpora, nastojanje pogodjenog organizma da prevazidje probleme koji su ga obuzeli. To takodje znaci da simptomi nisu dati nekom unapred odredjenom bolescu, nego su proizvedeni individualnoscu osobe.
Stoga se homeopatski terapeuti ne usmeravaju prvenstveno na unistavanje i potiskivanje simptoma, nego teze da ih sto bolje upoznaju. Zato homeopatska anamneza obuhvata ceo opseg duhovnih, emocionalnih i fizickih promena koje ukazuju na posebnost reagovanja odbrambenih snaga pojedinca.
Za homeopatskog terapeuta je bitno kako osoba reaguje na hranu, stresove, vreme, kakvo im je zanimanje, temperament, nacin zivota, dnevne navike. Neretko su od pomoci i clanovi porodice koji zapazaju svojstvenost osobe u vreme pojave zdravstvenih tegoba. Homeopatska terapija nije usmerena na bolest vec individualnost osobe, pa se desava da se za iste simptome preporucuju razliciti homeopatski tretmani.
Homeopatija je zasnovana na cetiri glavna zakona.
Prvi zakon je zakon slicnosti, poznat kao "slicno se slicnim leci". To podrazumeva da supstance, koje kod zdravih ljudi uzrokuju odredjene simptome, mogu da se primene za lecenje ljudi kod kojih su ti simptomi, u nekom trenutku karakteristicni. Tri osnovne prepostavke zakona slicnosti su:
1) skup simptoma, sam po sebi nije bolest, vec odbrambena reakcija organizma, mobilisanjem zivotne energije;
2) organizam zna najbolje, odnosno simptomi su izraz optimalne reakcije organizma koji nastoji da ponovo uspostavi izgubljenu ravnotezu;
3) tako angazovanom organizmu se najbolje moze pomoci ako se ti simptomi potpomognu upravo u dotadasnjem delovanju.Ukoliko bi se radilo na suzbijanju simptoma, odbrambene snage bi slabile, i onda bi mu trebala stalna vanjska pomoc.

Drugi zakon Homeopatije je Heringov zakon ili zakon pravca lecenja.
On podrazumeva da se ozdravljenje krece po utvrdjenom obrascu. Simptomi se povlace u smeru od unutrasnjosti ka spoljasnjosti (od vitalnih unutrasnjih organa ka kozi, od duhovnei emocionalne sfere ka fizickoj). Pocetkom tretmana dolazi do pojacanja simptoma, ali ubrzo sledi njihovo slabljenje, a onda, snaznom reakcijom organizma i njihovo povlacenje.
Treci zakon homeopatije je zakon jednog leka.
Homeopatski terapeuti se u vecini slucajeva trude da osobi odrede samo jedan lek, i to onaj, cija simptomska slika odgovara ustanovljenim simptomima kod osobe. Homeopatija kaze, da, ako ne raspolaze specificnom senzitivnoscu prema jedinstvenom, individualizovanom reagovanju odbrambenih snaga osobe, lek nece biti kompaktibilan sa postojecim poremecajem. To ne znaci, da se u razlicitim intervalima ne mogu koristiti vise lekova zaredom.
Cetvrti zakon Homeopatije je zakon minimalne doze.
Haneman je dosao do zanimljivog otkrica, da, kada, preparate razredi i zestoko promucka, oni zadrzavaju svoju potentnost i pored znacajno umanjene koncentracije. Ovo je nazvao potencizacija, dok je sukcesivno umanjene doze, koje je dobijao razredjivanjem nazvao potencama. Za razliku od oficijene medicine koja zastupa princip veca doza - jace dejstvo, homeopatski preparati pokazuju:
1) da tzv. niske potence, odnosno, mala razblazenja, imaju kratkotrajno i povrsno dejstvo;
2) da srednje potence deluju duze, i da je opseg simptoma na koje one uticu sirih i dubljih razmera;
3) da su visoke potence, najveca razblazenja, najfundamentalnijeg delovanja, kao i da se njihov uticaj nastavlja jos dugo nakon sto se prestanu koristiti.
Tesko je objasniti da mikro doze preparata, razblazene i iznad Avogadrovog broja (6,023 x 10na 23) izazivaju veoma snazne reakcije, cak i kad u rastvoru nema ni jednog jedinog preostalog molekula leka. Haneman objasnjava da organizam odbija jake doze leka, da, sto je vece razblazenje, lakse se uklapa u organizam i ima jaci efekat na energiju.
Novija tumacenja se objasnjavaju konceptima informatike. Prema njima, i posle najvecih razblazavanja, rastvorena supstanca ostavlja svoj otisak u rastvaracu. Taj otisak ima kvalitet autoreplikativnosti, tako da moze da se reprodukuje kao informativni sadrzaj koji odgovara potrebama osobe.

Homeopatija je u primeni vise od 170 godina. Danas, sirom sveta, ima vise desetina hiljada homeopterapeuta, izlaze strucni casopisi, postoje skole, skupovi. Veliki broj lekara se sve cesce usavrsava u ovoj oblasti. U Francuskoj, npr. homeopatija je zvanican vid lecenja, pod redovnim zdravstvenim osiguranjem. Osim veoma stabilne farmakopeje sa preko 2000 lekova, homeopatija raspolaze i odredjenim brojem lekova koji se mogu koristiti za samopomoc i uzajamnu pomoc. U poredjenju sa eksplozivnim rastom cena troskova farmaceutskih preparata i troskova lecenja, cena homeopatskog lecenja je skoro zanemarljiva, a bogato iskustvo homeopatskih terapeuta, licno i klinicko, ukazuje na siroke mogucnosti primene. Danas se, i u zvanicnim medicinskim casopisima, objavljuju istrazivacki radovi kojima se dokazuje efikasnost ove metode.

domaci.de 

Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.