subota, 14. travnja 2012.

Šta nam govori pregled očnog dna?

Oči su ogledalo duše jer u njima piše da li je neko tužan, veseo, umoran ili ljut, ali iz njih može da se sazna mnogo i o opštem zdravstvenom stanju organizma. Nekada su promene i poremećaji toliko očigledni da se vide i golim okom, ali većina se ipak otkriva detaljnim pregledima očnog dna.



Oštećenja očnog živca su nepopravljiva pa je jako bitno na vreme otkriti njihov uzrok
– Očno dno (fundus oculi) unutrašnji je deo oka koji se nalazi iza sočiva. Pregled očnog dna uključuje pregled staklastog tela, papile (početak vidnog živca), krvnih sudova, mrežnjače, makule (žute mrlje) i perifernih delova mrežnjače (retine). Veoma je pouzdan u otkrivanju promena u oku i poremećaja u organizmu – kaže dr Slađana Delević, oftalmolog i medicinski direktor Specijalne bolnice za oftalmologiju „Okulus“.

Krvni sudovi kao na dlanu
Očno dno je, objašnjava doktorka, veoma složeno jer se na njemu, osim očnog živca, nalazi i žuta mrlja, poznata i kao tačka jasnog vida. Ona nam omogućava da čitamo, pišemo i da jasno vidimo konkretne predmete koje posmatramo. Oko nje se nalaze druge nervne ćelije koje omogućavaju periferni vid.
Na očnom dnu nalazi se i čitava mreža krvnih sudova koja hrani mrežnjaču. To su jedini krvni sudovi u organizmu koji mogu da se posmatraju bez doplera, kontrasta, odnosno neinvazivnim pregledima.
– Upravo zbog ove kompleksne strukture pregled očnog dna pruža lekaru uvid ne samo u bolesti oka nego i u celokupno zdravstveno stanje organizma – kaže dr Slađana Delević.

Promene se lako uočavaju
Pregledom očnog živca otkrivaju se oštećenja koja su posledica glaukoma (očnog pritiska), neuroloških bolesti kao što je multiplaskleroza, povreda, tumora na mozgu, promena u očnoj duplji i drugim okolnim strukturama. Oštećenja očnog živca su nepopravljiva, pa je jako bitno na vreme otkriti njihov uzrok.
Posle 40. godine preventivne preglede treba raditi jednom godišnje. Ako spadate u rizične grupe, na pregled treba ići i češće
Međutim, pregled žute mrlje je jako značajan za procenu vida. Ukoliko postoje oštećenja žute mrlje, dolazi do slabljenja ili gubitka centralnog vida, a na njih treba posumnjati ukoliko se prilikom čitanja u sredini teksta javljaju rupe, talasi i zakrivljenja.
Oštećenja žute mrlje mogu biti urođena ili stečena usled starosti. Da bi se predupredile ove degenerativne promene, oftalmolozi preporučuju uzimanje određenih vitaminskih suplemenata, dok se za lečenje postojećih promena koriste lekovi.
Pregledom očnog dna može da se ispita i stanje krvnih sudova mrežnjače. Ukoliko na očnim arterijama i venama postoje određena oštećenja, treba detaljno ispitati i druge krvne sudove u organizmu jer postoji velika verovatnoća da su i oni u lošem stanju.
Oštećenja krvnih sudova nastaju usled dijabetesa, povišenog krvnog pritiska i aterosklerotičnih bolesti koje su posledica visokog nivoa holesterola i drugih štetnih masnoća.

Zabranjena vožnja posle pregleda
– Da bi se uradio pregled očnog dna, zenice treba da budu dobro raširene, a to se radi ukapavanjem kapi. Nakon toga lekar mikroskopom posmatra očno dno pomoću specijalnih lupa koje mu omogućavaju da sagleda i najsitnije detalje. Ukoliko je potrebno, lekar će predložiti dopunske dijagnostičke preglede – kaže dr Delević.
Na sreću, danas se koriste aparati koji prave trodimenzionalne snimke očnog živca ili žute mrlje (HRT i OCT) i omogućavaju rano otkrivanje i najsitnijih promena. U nekim slučajevima potrebno je uraditi i snimanja pomoću kontrastnih supstanci da bi se utvrdilo stanje krvnih sudova mrežnjače (fluoresceinska angiografija).
Pregled očnog dna nije bolan ni neprijatan, pa se pacijenti žale samo na jačinu svetla i zamućenje vida usled širokih zenica. Posle pregleda preporučuje se nošenje naočara za sunce, a dok traje dejstvo kapi za širenje zenica, treba izbegavati vožnju, čitanje i pisanje.


Neophodne su redovne kontrole
Dr Slađana Delević naglašava da pacijenti određenih kategorija moraju redovno da odlaze na preglede očnog dna kako bi imali bolji uvid u svoje zdravstveno stanje. Ovi pregledi ukazaće im na to da li je došlo do pogoršanja osnovne bolesti, kao i na uznapredovale degenerativne promene u samom oku.
1. Oboleli od dijabetesa. Što bolest duže traje, pregledi su češći.
2. Pacijenti koji boluju od arterijske hipertenzije, naročito oni čiji krvni pritisak nije stabilan.
3. Osobe sa srednjim i visokim stepenom kratkovidosti pošto kod njih dolazi do istanjenja i pucanja mrežnjače.
4. Pacijenti koji pate od glaukoma, povišenog očnog pritiska.
5. Svi ljudi stariji od 50 godina – preventivno.

{Zena}


1 komentar:

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.