subota, 14. travnja 2012.

Šta je homeopatija?

Postoji mnogo nedoumica oko mehanizama delovanja materijalnih zakona primenjenih na živi svet. Može se slobodno reći, da sa svakim novim objašnjenjem dolazimo do još više pitanja.

Još je Aristotel govorio da postoje dva načina kojima se može lečiti:

Similina similinum (slično sličnim) to je homeopatski način

Contra contrarum (suprotno suprotnim) to je alopatski način

Ovaj drugi način imamo danas prisutan i opšteprihvaćen, pa se lečimo:

antibioticima

antihistaminicima

antiacidima

antipireticima

antidepresivima.....

Sve nešto, primetićete, "anti".

Ovakav način lečenja je skup, obično invazivan, ponekad čak i štetan, tehnološki vrlo zahtevan, a ne može da odgovori na mnoga pitanja, kao što je: Zašto nekim ljudima određene bakterije učine obolenje, a drugima ne, zašto se nasleđuju neka obolenja kroz generacije, a bez mogućnosti genetskog dokazivanja istih, kako su izvesna duševna obolenja vezana u sindrom sa drugim frekfentnim obolenjima kod iste osobe....????

Ima previše ovakvih pitanja.

Homeopatski pristup živom organizmu pretpostavlja postojanje životne sile, koja ima svoje modele ponašanja, a u svrhu održavanja funkcija živog bića u okvirima homeostaze, ili ravnoteže. Ova sila je nematerijalne prirode, a sa materijalnom prirodom poseduje određene odnose. Svako narušavanje materijalnih zakonitosti ravnoteže kod živog bića, izaziva reakciju životne sile, koja se trudi da uspostavi narušenu ravnotežu, a trag delovanja ostaje vidljiv i naziva se simptom.

Delovanje lekara-homeopate se sastoji u tome, da na osnovu tih tragova, tj. simptoma, zaključi kakva je to štetna energija delovala, da pronađe similinum (sličnost) za takvu energiju, da taj similinum predoči životnoj sili, a životna sila će potom odreagovati na potreban način i uspostaviti ravnotežu. Znači, kako smo mogli oboleti, tako možemo i da se izlečimo !

Lepota ove metode lečenja je da se čovek leči sam uz pomoć svoje životne (vitalne) sile, koja za to i služi, da su metode neinvazivne, i da uticaj životne sile po izlečenju nije primetan samo na izlečenom pacijentu, nego i na njegovoj radnoj i životnoj okolini. Lečeći jednog čoveka, za neki milimikron se leči i čovečanstvo.

Ova metoda se sasvim lepo uklapa u metode lečenja klasičnom medicinom.

Zvuči veoma jednostavno, ali ne da nije....



 Šta je homeopatija?
Homeopatija je efikasan, naučni sistem lečenja. Reč homeopatija potiče od grčkih reči ”homeo”, tj. sličan i ”pathos” - patnja što bi značilo slično bolesti ili patnji. Homeopatija se temelji na zakonu sličnosti koji glasi ”similia similibus curentur” ili ”slično se leči sličnim”.


Istorijat
Pojam ”slično se leči sličnim” poznat je još od vremena Hipokrata koji je tvrdio da se bolest može lečiti na dva načina: suprotnim ili sličnim sredstvom u odnosu na bolest. Mogućnost lečenja sličnim sredstvom spominje se takođe i u Vedi Vyasi.

Na principu lečenja suprotnim sredstvom razvila se galenska farmakologija i klasična medicina.

Princip sličnosti sačuvao se vekovima kroz narodnu medicinu, a Paracelzus ga je u 16. veku pokušao uvesti u praksu, ali nedovoljno uspešno.

Krajem 18. veka nemački naučnik, lekar, hemičar i poliglota Samuel Hahnemann (1755-1843), utemeljio je na zakonu sličnosti celovitu filozofiju i principe lečenja, nazvavši to homeopatijom. Takvu, Hahnemannovu homeopatiju danas praktikuju stotine hiljada terapeuta širom sveta pod nazivom klasična homeopatija



Kako je Hahnemann došao do genijalnog otkrića i u toku svog životnog i radnog veka oblikovao jednu čitavu nauku?

Radeći kao lekar bio je nezadovoljan rezultatima medicine svoga doba i pošto nije uspeo izlečiti svoju kćerku od difterije, razočaran se povukao iz prakse i bavio se, između ostaloga, prevođenjem medicinske literature. Prevodeći čuveno farmakološko delo, Kulenovu Materiju Mediku, smatrao je glupim objašnjenje da lekovitost kinina potiče od gorkog ukusa leka. Ne znamo zašto, ali odlučio je da isproba delovanje kinina na sebi iako je bio potpuno zdrav. Uzimao ga je nekoliko dana u visokim dozama i razvio simptome veoma slične malariji. Video je kako deluje zakon sličnosti. Zaključio je da je kinin efikasan u lečenju malarije zato što može da izazove slične simptome kod zdrave osobe i prema zakonu sličnosti da leči iste simptome kod bolesne osobe.

Nastavio je sa eksperimentima i 1810. izašao u javnost sa svojim najznačajnijim delom ”Organon medicinske veštine”, koji je ubrzo preveden na sve važnije evropske jezike, doživeo je šest izdanja, i u njemu je detaljno izneta filozofija, zakoni i principi homeopatije. Iako je od prvog izdanja prošlo skoro 200 godina, Organon i dan danas predstavlja kamen temeljac homeopatske edukacije.

Iste godine Hahnemann se istakao lečeći obolele od tifusa nakon Napoleonovih osvajanja i postao predavač na Lajpciškom univerzitetu gde je žestoko napadao tadašnje drastične metode lečenja i nastavio da objavljuje svoja najznačajnija dela.

Tridesetih godina 19. veka Evropom je protutnjala teška epidemija kolere. Stopa smrtnosti bila je preko 55 %. Hahenmann je savetovao upotrebu homeopatskih lekova kao i dezinfekciju i uništavanje zagađenog materijala mnogo pre radova Pasteura i Kocha. Homeopatskim lečenjem smrtnost je bila svedena na 2,4 do 21,1 %. Homeopatija je time zadobila gorljive pristalice među narodom, aristokratijom i jednim manjim delom medicinske profesije.

Počele su se otvarati homeopatske bolnice, u engleskom parlamentu odlučeno je da homeopatija postaje paralelan medicinski sistem što je ostalo na snazi i do danas a engleska kraljevska porodica od tada pa do danas ima homeopatu u lekarskom timu.

Za tridesetak godina Hahnemanovi sledbenici proširili su homeopatiju širom zapadne Evrope i Amerike otvarajući bolnice i koledže.

Nesumnjivo je da je Hahnemann bio veliki naučnik. Uveo je u medicinu
- eksperiment,
- propisao egzaktan način istraživanja,
- prvi u istoriji medicine formulisao zakone i principe lečenja,
- najavio mnoge pronalaske u medicini, npr. nasledni faktor, pre Mendela,
- dokazao uspešnost svoje metode u praksi,

No ipak je zbog sukoba sa svojim kolegama, lekarima i farmaceutima, morao da napusti rodnu Nemačku 1835. i preseli se s porodicom u Pariz.

Hahneman je čitav svoj život posvetio utemeljivanju ove nauke. Od njegovog vremena pa do danas ništa nije izmenjeno u principima i filozofiji homeopatije. Jedino se stalno proširuje lista dokazanih homeopatskih lekova i u praksi se više koriste savremena saznanja o psihološkim aspektima ličnosti.

Njegove ideje su prevazilazile toleranciju inače povoljne društvene klime 18. veka nastale pod uticajem pokreta ”Prosvetljenje koji je iznedrio mnogobrojna naučna dostignuća kao i umetnička ostvarenja.

Imao je mnogo vernih sledbenika i mnogo ljutih protivnika. Hahnemanove ideje bile su naprednije za nekoliko stoleća. Mi verujemo da će konačnu naučnu verifikaciju homeopatija ostvariti početkom 21. veka zahvaljujući napretku kvantne fizike.

Razvoj medicine odvijao se u skladu sa tada važećim njutnovskim mehanicističkim i materijalističkim konceptom spoznaje sveta tako da su Pasterova istraživanja na polju prirode mikroba bila prihvatljivija od Hahnemanovog energetskog koncepta.

Početkom 20. veka homeopatija doživljava svoj prvi uspon, a onda njena popularnost polako gubi trku sa brzim tehnološkim napretkom koji je bio zahvatio i medicinu. U odnos medicine i homeopatije bili su naravno uključene i neizbežne igre finansijskih i drugih interesa koje su išle na štetu homeopatije obzirom da ona nije bila zanimljiva sa stajališta profita.

Početkom stoleća Rockfellerovi su se lečili homeopatski i želeli uložiti novac u razvoj homeopatije, međutim njihov finansijski savetnik je preporučio ulaganje u farmaceutsku industriju i time verovatno učestvovao u određivanju istorijskih tokova.

Homeopatske bolnice i škole ostajale su sve češće bez finansijskih izvora i bile prisiljene na smanjenje rada ili čak zatvaranje.

Homeopatija je bila veliki izazov za nauku i filozofiju, ali prerano. Lekari koji su imali bilo kakve veze sa homeopatijom bili su proterivani iz strukovnih udruženja, zabranjivan im je rad, a na medicinskim fakultetima nije se smela spomenuti ta reč.

Homeopatija je ta teška vremena preživela zahvaljujući velikom broju homeopata koji su bili nezavisni po školovanju i praksi, tj. nisu bili doktori klasične medicine. Svoj opstanak homeopatija takođe duguje zaštiti koju je od samog svog nastanke imala u aristokratskim krugovima posebno u britanskoj kraljevskoj porodici kao i u intelektualnoj i umetničkoj eliti Evrope u 19. veku. Npr. čuveno platno Van Gogha, prodato za 82,5 miliona dolara, predstavlja njegovog prijatelja i homeopatu dr. Gacheta.

Početkom 70-tih godina 20. veka homeopatija doživljava svoju renesansu, širom planete, izuzev možda u Kini gde već hiljadama godina postoji kontinuitet u primeni holističkih terapija.

Zanimljivo je spomenuti da je jedan Grk, inače građevinski inženjer, George Vithoulkas, bio taj koji je pokrenuo renesansu homepatije. On je sigurno najveći homeopata 20. veka, edukovao je sve značajne homeopate danas u svetu, a za svoj rad dobio je alternativnu Nobelovu nagradu.

domaci.de


Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.