ponedjeljak, 2. travnja 2012.

Osnovne činjenice o holesterolu


Dokazano je da unošenje zasićenih masnoća iz hrane ima 4 puta veću sposobnost da podigne nivo holesterola u krvi nego unošenje hrane koja sadrži sam holesterol.

Zasićene masnoće životinjskog porekla, koje se nalaze u mesu i mlečnim proizvodima (puter, punomasno mleko i njegovi proizvodi) su glavni i osnovni faktor podizanja nivoa holesterola u krvi.

Holesterol spada u grupu lipida (masti) pored triglicerida (neutralnih masti), fosfolipida i nekih manje važnih.

Holesterol je po hemijskom satavu jednovalentni, nezasićenim sekundarni alkohol. Po izgledu je to masna, žućkasta supstanca slična vosku.

U hrani se nalazi u masnoćama iz mesa, mleka, žumanceta i u svim iznutricama – krvi, mozgu, ikri, itd.

Postoje dve glavne komponente:

LDL – lipoprotein male gustine, koji se naziva i “loš” holesterol

HDL – lipoprotein velike gustine, koji se naziva “dobar” holesterol.


Egzogenim holesterolom naziva se sav holesterol koji se unosi putem hrane

Endogeni holesterol organizam stvara od unetih masnoća u jetri i ostalim ćelijama.


Od ukupnih masnoća koje se unose, zasićene masnoće treba da budu zastupljene sa 10%. U zasićene masnoće ne spadaju maslinovo ulje, bademi i orasi koji sadrže mononezasićene masti, jer je dokazano da korišćenje maslinovog ulja u salatama snižava nivo “lošeg” holesterola, poboljšava odnos “dobrog” i “lošeg” holesterola i sprečava toksičnu oksidaciju lošeg holesterola.


Unošenje hrane koja već sadrži holesterol (jaja na primer) samo neznatno povećava nivo holesterola, jer jetra tada smanjuje stvaranje endogenog holesterola. Važnije je da hrana sadrži manje životinjskih masnoća nego holesterola.

Ne treba sasvim izbaciti masti
Konzumiranje samo masti koje sadrže izričito nezasićene masne kiseline (ulja) smanjuje koncentraciju holesterola u krvi, ali to nije dobro, jer se onda snižava nivo i “dobrog” i “lošeg” holesterola, što onda utiče štetno na organizam.

Trreba naći pravu meru I održavati ukupni holesterol u granicama. HDL, ili “dobar” holesterol” treba da bude što viši, jer on ima sposobnost da “proždire” LDL, “loš” holesterol i transportuje ga u jetru gde se on razgrađuje.

Antioksidansi štite krvne sudove

Slobodni radikali (kiseonik sa elektronom manje) u dodiru sa LDL, lošim holesterolom, oksidišu taj holesterol, i takav oksidisani LDL postaje škodljiv za krvne sudove.

Glavni problem je izmenjeni LDL holesterol, ili “loš” holesterol, a ne njegova količina.

Antioksidansi su supstance koje vrše detokdikaciju tako oksidisanog “lošeg” holesterola, pa on postaje neškodljiv.


Zato ishrana treba da bude takva da se poveća nivo HDL i da sadrži što više antioksidanasa koji neutrališu škodljivi LDL, “loši” holesterol.


Šta jesti da održimo holesterol u normalnim granicama i zaštitimo krvne sudove:


Mahunarke - soju, pasulj, sočivo, suvi grašak, naut


Ovas – konzumirati 50 grama svako jutro, po mogućnosti u obliku ovsenih mekinja


Beli luk – 2-3 čena snižava ukupni nivo holesterola, a povećava nivo HDL ili korisnog holesterola


Crni luk – pola glavice dnevno povećava nivo HDL, “dobrog” holesterola


Orasi, bademi, avokado – sadrže mononezasićene kiseline koje smanjuju ukupni holesterol i sprečavaju oksidaciju lošeg. Ove masnoće moraju biti uklopljene u druge masnoće koje se unose, a ne samo da se dodaju kao grickalice.


Jabuke – 2-3 dnevno


Šargarepa, prokelj i paškanat sadrže antiholesterolemična vlakna


Svo voće i povrće bogato vitaminom C


Pšenične klice – sadrže vitamin E, koji je antioksidans


Riba – bogata omega 3 masnim kiselinama i koenzimom Q 10 (sardine, skuše)

Šta izbegavati, jer škodi:

Masnoće koje lako oksidišu, posebno namirnice koje imaju veliku količinu Omega 6 masnih kiselina, a to su kukuruzno, suncokretovo i šafranovo ulje
Kafu – povišava holesterol. Ako se kafa profiltrira, onda ne utiče na povećanje holesterola

Proverite ukupno zdravlje

Povišen holesterol se javlja i kod nekih drugih oboljenja - bolesti štitne žlezde, šećerne bolesti i nekih bolesti bubrega. U tom slučaju treba lečiti osnovna oboljenja


OPREZ!

U ishrani se mora unositi dovoljno i zasićenih i nezasićenih masti, jer ako konzumiramo samo nezasićene masti, ili sprovodimo rigorozne dijete, to može dovesti do pada nivoa ukupnog holesterola.

Nizak holestarol (ispod 4,1) je opasan. Tada dolazi do promena na ćelijskoj opni zidova krvnih sudova u mozgu (dolazi do mogućnosti krvarenja), smanjuje se lučenje serotonina, javljaju se depresija i agresivnost….


Koje masti škode, koje leče



 Jedino ulja koja snižavaju i ukupni holesterol i LDL (loši holesterol) a ne utiču na HDL (korisni holesterol) jesu korisna po organizam. To su: mononezasićene kiseline iz maslinovog ulja, badema, lešnika i oraha.

Prelazak sa konzumiranja masnoća životinjskog porekla na konzumiranje uobičajenih biljnih ulja (npr. suncokretovog, kukuruznog, šafranovog) utiče na snižavanje holesterola, ali uz snižavanje ukupnog holesterola snižava i HDL (korisni holesterol), što je štetno po organizam.

Jedino ulja koja snižavaju i ukupni holesterol i LDL (loši holesterol) a ne utiču na HDL (korisni holesterol) jesu korisna po organizam. To su: mononezasićene kiseline iz maslinovog ulja, badema, lešnika i oraha.

Masti su jedan od tri glavna sastojka hrane koju unosimo (pored belančevina i ugljenih hidrata). One su izvori energije, nosioci vitamina A, D, E i K, nosioci viših masnih kiselina - linolne, linolenske i arahidonske (čiji nedostatak dovodi do promena na koži, sluzokoži i zastoja u rastu), neophodne su za izgradnju steroidnih hormona i vitamina D3, vezane su za alfa i beta proteine (lipoproteine) i imaju važnu ulogu u imunoj reakciji antigen-antitelo, služe za sintezu endogenog holesterola, glicerida, fosfolipida i imaju gradivnu ulogu (u izgradnji ćelijske opne, rastu, sekreciji lojnih žlezda i mlečnih žlezda)

Uticaj masti na zdravlje
Novija istraživanja priznaju da vrsta masti koja se unosi u organizam ima veliki uticaj na celokupno zdravlje. Od osetljive ravnoteže masnih kiselina iz masti unutar ćelije zavisi sklonost ćelije da podstakne ili spreči neka oboljenja.

Utvrđeno je da na zgrušavanje krvi i sve vrste zapaljenja znatno utiču supstance slične hormonima – prostaglandini, tromboesani i leukotrijeni; zajedničko ime im je eikozanoidi. Takođe je utvrđeno da njih stvaraju masti iz hrane.

Vrsta i količina unetih masnih kiselina određuje vrstu i količinu proizvedenih eikozanoida i preko njih direktno utiču na razvoj različitih oboljenja.

U poslednje vreme se kaže: „Kakve masnoće jedete, takvi ste“.

Kako utiču razne masti
Za razvoj eikozanoida su najznačajnije dve vrste masnih kiselina.

1. masne kiseline omega 3 kojih najviše ima u morskim organizmima, ali i u nekim kopnenim biljkama i

2. masne kiseline omega 6, kojih ima u uljima kopnenih biljaka (kukuruzno, suncokretovo i šafranovo ulje) i u telu životinja koje se hrane ovim biljkama.

Unos omega 6 kiselina dovodi u organizmu do njihove promene u arahidonsku kiselinu, a ona stvara supstancu koja ima snažno infalamatorno dejstvo (podstiče upale) ili izaziva „lepljivost krvi“ i sužavanje krvnih sudova, sniženje imuniteta i pojavu raka.

Masti iz morske hrane omega 3 se pretvaraju u supstance koje deluju suprotno: protiv slepljivanja trombocita (krvnih pločica), šire krvne sudove i smanjuju zapaljenja i oštećenja ćelija (pojavu raka).

Pošto ishranu čine mešavine masti omega 3 i omega 6, jasno je da će zdravo stanje organizma zavisiti od vrste hrane i količine pojedinih vrsta kiselina koje će prevagnuti. Borba između ovih kiselina odvija se neprekidno, iz dana u dan. Ishod te borbe je osećaj zdravlja.

Uloga masnih kiselina
Neutralne masti – trigliceridi – iz hrane razlažu se u organizmu na glicerol i masne kiseline.

Postoje dve vrste masnih kiselina

1. Zasićene masne kiseline (estri palmitinske i stearinske kiseline i gliceroli) su životinjskog porekla (masno mesto, puter i većina sireva) i u čvrstom su stanju.

2. Nezasićene masne kiseline – to su masti biljnog porekla i estri oleinske kiseline, kao i estri linolne i linolenske kiseline (iz lana, konoplje, klica žitarica, iz kikirikija), estri arahidonske kiseline i masti iz koštunjavog voća i maslina

Ove kiseline se dele na


a) mononezasićene kisline


b) polinezasićene: omega 3 i omega 6


Omega 3 se nalazi u ribama severnih mora (skuša, sardela, haringa losos)i u biljkama: orasima, lanenom semenu, semenu konoplje, repice, i u bademu.

Ulja iz biljaka imaju 1/5 sposobnosti u odnosu na one iz riba, jer su kratkolančana i da bi ih organizam iskoristio, mora da ih pretvori u dugolančana.

Omega 6 masne kiseline nalaze se u svim uljima koja obično koristimo za ishranu.

Šta je važno za normalizaciju masnoća u krvi
Kod terapije hiperholesterolenemije važno je da se ukupni holesterol smanjuje, a HDL (dobar holesterol) povećava. Cilj treba da bude povećanje HDL, koji onda neutrališe LDL (loši). U tome veliku ulogu igra dovoljan unos omega 3 nezasićenih masnih kiselina.

U lečenje hiperlipoproteinemije (povišene količine masnoća u krvi) tri stvari igraju ključnu ulogu:

1. Dijetetski režim


2. Fizička aktivnost i regulisanje telesne težine – ovo je imperativ


3. Lekovi se uzimaju samo ako je neophodno, ako ne bolje ih je izbegavati

Dijetetski režim podrazumeva smanjenje ukupnog unosa masti na 25-30 posto energetskog unosa.

Važno:

Ako se unos masti smanji ispod ovog procenta, onda će se kalorije nadoknađivati iz ugljenih hidrata, pa će organizam stvarati endogene trigliceride.

Od najveće je važnosti voditi računa o unosu količine hrane i pića, jer se sav višak pretvara u masnoće i deponuje u vidu masti u masnom tkivu. Zato nije preporučljivo koristiti ni alkohol ni grickalice.

Važno:


Prilikom termičke obrade, dogotrajno ili ponovljeno korišćenje masnoća dovodi do oksidacije mononezasićenih masnih kiselina, one se pretvaraju u zasićene i stvaraju se lipidni peroksidi koji su vrlo štetni, jer su izvor slobodnih radikala

Kakvih sve masti ima u hrani

Najčešća vrsta masti u hrani su neutralne masti – trigliceridi. Hemijski oni imaju glicerolsko jezgro i tri masne kiseline. Neutralnih masti ima u hrani i životinjskog i biljnog porekla.

Pored neutralnih masti, u hrani ima u manjim količinama fosfolipida, holesterola i holesterolskih estara.

Holesterol po hemijskom sastavu nema sve elemente masti, ali ima neka fizička i hemijska svojstva masti: nastaje iz masti i metabolizam mu je sličan metabolizmu masti, pa se sa stanovništa ishrane smatra mašću.


Izvor: Zdrava Hrana

Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.