četvrtak, 5. travnja 2012.

Opasne ciste na jajnicima


Sindrom policističnih jajnika najčešći je endokrinološki poremećaj u reproduktivnom periodu žene i glavni uzrok steriliteta i smanjenog fertiliteta žena, kaže dr Slavica Vasiljević, ginekolog, akupunkturolog i vlasnica ginekološke ordinacije „Merida“ u Beogradu. Ona dodaje da to nikako ne znači da žene s ovim sindromom ne mogu da ostanu u drugom stanju, već samo da je njihov rizik veći, pa njihovo stanje mora da se prati i leči. Smatra se da između pet i 10 odsto žena tokom reproduktivnog perioda ima policistične jajnike.


AKNE, DLAKE, NEREDOVAN CIKLUS
Istovremeno je kod njih, objašnjava doktorka, ovulacija retka ili je uopšte nema, pa se zato smanjuje mogućnost trudnoće.
– Folikul često ne sazreva i ne oslobađa jajašce, što je neophodno za ovulaciju. Ciste se i stvaraju od tih nezrelih folikula – kaže doktorka.
Osim problema s ovulacijom, ovaj sindrom karakterišu i:
• Poremećen menstrualni ciklus koji se ogleda u neredovnim menstruacijama, pa žene umesto 12 menstruacija godišnje imaju, recimo, po sedam-osam.
• Cistični jajnici izgledaju kao niz bisera ispunjenih tečnošću, često su uvećani, nekad i do tri puta u odnosu na normalnu veličinu.
• Povišen nivo muških hormona, posebno testosterona.
• Otpornost na insulin, zbog čega su žene s ovim sindromom u većem riziku od dijabetesa.
• Povišen nivo lošeg holesterola i smanjen nivo dobrog.
• Povećan krvni pritisak.

Sindrom se odražava i na fizički izgled, i to najčešće kroz:
• Povećanu dlakavost, ili hirzutizam, posebno na licu, bradi, grudima.
• Alopeciju, to jest mušku ćelavost, izraženu više na temenu nego na slepoočnom delu glave.
• Pojačane akne, pri čemu je proizvodnja masti stimulisana povećanom proizvodnjom androgena.
• Gojaznost, i to muškog tipa, naročito izražena u predelu stomaka, dok su ramena uska i noge tanke.
Prvi simptomi, kaže dr Vasiljević, počinju relativno rano. Najčešće u pubertetu, posle prve menstruacije, dok poremećaj kod nekih žena počinje da se ispoljava kasnije, tek u trećoj deceniji života.

KAKO SE SINDROM LEČI
Simptomi se razlikuju od žene do žene, pa se u dijagnostikovanju bolesti osim anamneze, odnosno razgovora sa ženom o simptomima, ranijim i porodičnim bolestima, koriste ultrazvučni pregledi, kao i laboratorijski nalazi hormona.
Lečenje se, kaže doktorka, razlikuje zavisno od toga da li pacijentkinja rešava svoj estetski problem ili leči sterilitet. Ženama koje žele da se oslobode malja ili akni najčešće se prepisuju oralni kontraceptivi, koji preuzimaju hormonsku kontrolu i regulišu menstrualni ciklus.
– Kada je reč o lečenju steriliteta lečenjem tzv. insulinske rezistencije, može da se reši smanjena fertilnost, to jest mogu da se regulišu ovulacije, smanji hiperandrogenizam, kao i estetski nedostaci. Nakon uspostavljanja ciklusa može da se radi indukcija ovulacije. Ranije primenjivana operacija, klinasta resekcija jajnika, napuštena je zbog tendencija ka nastanku priraslica i fibroze. Koristi se ovarijalna elektrodijatermija, koja svodi krvavljenje i traumu tkiva na minimum. I davanje kortikosteroidne terapije pokazalo se korisnim za uspostavljanje ciklusa, a u izvesnim slučajevima čak i ovulacije, kaže dr Vasiljević.

Genetika ili poremećaj ravnoteže hormona
Uzroci nastanka sindroma nisu dovoljno poznati, a doktorka Vasiljević navodi da je u pozadini nastanka verovatno genetska predispozicija i poremećaj ravnoteže hormona.
– Drugi naziv za sindrom jeste funkcionalni ovarijalni hiperandrogenizam, to jest povećanje nivoa muških polnih hormona, a naročito testosterona u jajniku. Novija istraživanja pokazuju da veliku ulogu u razvoju sindroma ima i nivo insulina i odgovor na insulin u tkivima, a povišen nivo ovog hormona u krvi može da podstakne jajnike na stvaranje većih količina testosterona. I povećana telesna težina povezana je s povišenim nivoom insulina u krvi i to stanje takođe može da doprinese stvaranju povećanih količina testosterona u jajnicima – kaže ona.

{Zena}

Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.