Oboljenje štitne žlijezde

Normalna štitna žlezda teška oko 15 do 25 grama, nalazi se na vratu, spojena uz dušnik, u rastresitom vezivnom tkivu, izrazito je prokrvljen organ. Glavna funkcija ove žlezde je u sintezi, deponovanju i izlučivanju hormona. Najčešće oboljenje ove žlezde je gušavost (struma) i kada nastupi, dovodi do uvećanja žlezde i to žlezdinog tkiva, a moguće je uvećanje krvnih sudova.

Oboljenje je dosta učestalo, javlja se kod pet odsto ljudi. Ova bolest može dovesti do rasta štitne žlezde i stvaranja tumora koji može vršiti pritisak na susedne organe, na primer, dušnik, krvne sudove i nerve, što dovodi do promuklosti. Kod jačeg uvećanja nastaje unakaženje. Ovo oboljenje je najčešće bez znakova funkcionalnih poremećaja, a nekada se javlja sa poremećajem funkcije kao Bazedovljeva bolest. Funkcija može biti ili smanjena ili povećana. Struma može zahvatiti celu žlezdu ravnomerno ili pojedinačne delove- noduse ( gde se nakuplja koloid). Mogu biti lokalizovani asimetrično, a tu spadaju ciste, adenomi, pa i rak.

Postoji posebna vrsta sa uvećanjem krvnih sudova.

Adenomi i ciste su benigne - dobroćudne, jasno ograničene i mogu biti bez simptoma, a ukoliko postoje znaci to je zbog pritiska na okolne organe. Poteškoće su veće ukoliko se struma nalazi iza grudne kosti (retrosternalna struma). Kod ovog oblika nema vidljivih promena, ali je disanje otežano pri umoru. Dijagnoza se postavlja rendgenski i to pomeranjem dušnika, a može doći i do razmekšanja istog, što može dovesti do ugušenja i smrti. U takvim slučajevima potrebno je hitno hirurško lečenje.

Pojačano lučenje hormona- hipertireoza, a smanjenje je hipotireoza.

Hipertireoza ili Bazedovljeva bolest

Ovo oboljenje je veoma teško, a uzrokuje ga predispozicija i psihičke traume. Češće oboljevaju žene, a osnovni znaci su nervoza, razdražljivost, gubitak telesne težine uprkos pojačanom apetitu, osetljivost na toplotu, pojačano znojenje, mišićna slabost, zamor, tečne stolice, učestalo mokrenje, poremećaj temperature, sterilitet, ubrzan puls, vlažna topla koža, pojačano strujanje krvi iznad žlezde i pojava šuma na srcu, a nekada i uvećanje mlečne žlezde. Ukočen pogled zbog zaostajanja očnog kapka pri pokretima očne jabučice. Povišene vrednosti hormona.

Diferencijalna dijagnoza. Treba imati na umu anksiozna stanja, nervozu, oboljenja srca, gastrointestinalna oboljenja.

Lečenje je strogo individualno i to od strane endokrinologa i hirurga.

domaci.de

Dr V. Zađina, hirurg