subota, 14. travnja 2012.

Napad panike


Sta je napad panike?
Napad panike jeste iznenadni osećaj veoma jakog straha i uplašenosti, osećaj nelagodnosti koji za sobom donosi niz psiho-somatskih simptoma.
Osoba koja doživljava panični napad ima osećaj da joj se nešto zaista strašno dešava, uverena je da će se momentalno srušiti ili da će umreti na licu mesta, da će izgubiti kontrolu nad sobom, da će poludeti i neće znati šta radi.
Napad panike može trajati u rasponu od 5 minuta do pola sata, retko i duže. Kod paničnog napada osoba misli da je fizički ugrožena, da mu preti nekakva opasnost. Naravno taj strah je nerealan, ali ga osoba doživljava jako realno.
Za osobu koja doživljava napad panike, to je zaista zastrašujući događaj (posebno prvi panični napad), pa nije ni čudo da osoba misli da će joj se nešto strašno dogoditi.
Posle napada panike, osoba je veoma izmorena, zbunjena, a često i veoma icrpljena, zato što je napad panike sam po sebi veoma iscrpljujući po organizam.
Šta se zapravo dešava kod napada panike?
Kod napada panike se veoma lako aktivira autonomni (vegetativni) nervni sistem sa svojim "fight or flight" mehanizmom koji nam je priroda podarila. Nešto slično kao kada se nađete u džungli i ispred vas iskoči tigar, iz momenta bi se aktivirao "fight or flight" mehanizam, vi bi ste počeli da bežite (ili da se borite). Isto to se dešava kod paničnog napada, samo što vas ne juri tigar i ne postoji nikakva realna opasnost,
Najčešći uzrok napada jeste STRES koji se javlja u mnogo oblika. Zato čovek treba da menja životnu filozofiju i da izbegava stresne situacije ili se drugačije ophodi prema njima nego ranije.
Izlecenje napada panike
Prvo i prvo, morate shvatiti da vam se ništa loše od napada panike neće dogoditi. Neka vam to bude stalno u podsvesti i kad god osetite strah ili paniku, podsetite se da niko nikad nije umro od napada panike, niti mu se bilo šta loše desilo. Upamtite to!
Koliko god strašan i težak napad panike bio, budite sigurni da napad panike ne oštećuje vaše telo. Mnogi ljudi misle da kad im srce lupa brzo i jako tokom napada panike, da će to na neki način naškoditi srcu. Budite sigurni da nije tako. Isto je sa svim ostalim simptomima, dakle simptomi napada panike ne oštećuju vaše telo.
Vi verovatno mislite da je potrebno da uspostavite određenu vrstu "kontrole" nad napadom panike, npr. kad vas zadesi panika, da pokušate da "držite stvari pod kontrolom". Upravo tu leži caka! Nije potrebno da držite stvari pod kontrolom, niti je potrebno da se "borite" protiv napada panike. Ne možete pobediti tu bitku, sve što se više borite, sve je gore.
Kako se otarasiti napada panike? Lako. Međutim, prvo morate izmeniti neke svoje misaone obrasce koje ste ukorenili u svoju podsvest i neka svoja pogrešna uverenja o panici i napadima panike.
Kada vas zadesi napad panike, vi zapravo nemate jedan strah, već imate dva zasebna straha.
Vaša panika nadolazi u talasima, i sa svakim talasom panike dva straha su umešana. Nazovimo ih:
• Prvi strah
• Drugi strah
Iako vi verovatno nemate kontrolu nad prvim strahom, možete naučiti kako da iskontrolišete ovaj drugi strah, jer je upravo ovaj drugi strah taj koji čini da ovaj prvi strah postoji. Drugi strah održava vaše napade panike u životu, drugi strah vas konstantno čini anksioznim i plašljivim. Znate već - strah se strahom hrani.
Svaka osoba u svom životu s vremena na vreme doživljava ovaj prvi strah. Prvi strah, kako smo ga nazvali, dolazi refleksno, skoro automatski, i povezan je sa nekom stvarnom opašnošću koja nam preti. Možemo reći da je taj strah "normalan", mi ga prihvatamo, razumemo ga. Odreagujemo kako treba i strah prolazi.
Međutim, kada osoba koja je inače anksiozna iskusi taj strah, ta osoba ne reaguje kao ostali ljudi, već je reakcija takve osobe mnogo jačeg intenziteta, baš zato što je njen nervni sistem vremenom postao osetljiviji na spoljašnje stimuluse.
Na ovaj prvi strah anksiozna osoba uvek po pravilu dodaje "primesu" drugog straha, iako to ni ne primećuje, i za anksioznu osobu ova dva straha su zapravo jedan strah.
Kad se ovakvoj osobi dogodi prvi strah, ona automatski pomisli:
"O ne, ne ponovo!"
Anksiozna osoba je dovoljno samo da pomisli da će biti "zarobljena" u nekom zatvorenom prostoru i prvi strah će je obuzeti. Odmah zatim, osoba na ovaj prvi strah dodaje drugi strah na taj način što pomisli sledeće:
"O ne, evo ga ponovo! Samo ne opet da mi se to dogodi! Ne mogu da izdržim više ovo! Sigurno ću napraviti budalu od sebe ispred ljudi, zato je bolje da pobegnem negde gde sam siguran. Daj da brzo izađem i odem odavde. Brzo! Brzo! Brzo!"
Sa svakim ovim "Brzo!", osoba dodaje sve jače i jače primese drugog straha, panika postaje sve jača i jača. Osoba je sada 100% sigurna da ako nešto ubrzo ne preduzme, da će joj se nešto sigurno desiti, da će pasti, da će napraviti budalu od sebe, da će poludeti i neće znati šta radi, ili da će biti odvedena negde....
Da li prepoznajete sami sebe u ovome? Da li vidite kako sami sebi kreirate paniku i strah? Nemojte nikad zaboraviti - strah se strahom hrani!
Idemo dalje... Osoba je sada u punom naletu panike, i uverena je da više ne može da razmišlja jasno i racionalno i da ne može da se ponaša smireno. Zato želi da što pre "izbegne" opasnost, da ode negde na mirno mesto i slično. Ova osoba ne razume da je ona sama stvorila ovu paniku pomoću svih onih misli tipa "Šta ako....?" ili "Brzo da pobegnem odavde...." i slično.
Ova osoba treba da razume da je potrebno samo da se prepusti onom prvu strahu koji je zadesi. Znam da zvuči lakše nego što jeste, ali zaista, verujte mi, treba samo da razumete da vi sami sebi dodajete primese drugog straha na prvi strah, i na taj način dolazi do napada panike.
Dakle, da do napada panike ne bi došlo, potrebno je da kada vas zadesi prvi strah (koji se dešava svim ljudima), date sve od sebe da ne reagujete burno, da ne pomišljate "Šta ako...?", da ne pomišljate "O ne, evo ga opet napad panike!", da vas fizički simptomi ne zanimaju (jer su svi oni bezopasni)... Drugim rečima dajte sve od sebe da ne dodajete drugi strah na prvi strah jer zbog toga i dolazi do napada panike!
Verovatno sada mislite "ok, pokušaću to sledeći put kad me zadesi panika". Molim vas, nemojte da pokušate, već uradite to! Dakle, ovo nije igra pokušaja, ovo nije igra borbe, ovde se samo radi o promeni misaonih obrazaca koji se nalaze urezani duboko u vašoj podsvesti! Verujte mi, kada jednom uspete da "prebrodite
" taj prvi strah, da mu se prepustite, da ne dodajete primese drugog straha, videćete da će taj prvi strah sam od sebe polako ali sigurno nestajati....
Nema lepšeg osećaja nego kada se uverite da do paničnog napada nije došlo baš zato što ste shvatili kako stvari funkcionišu, i da ste vi zaslužni da do napada panike nije došlo!
Ok, za kraj evo još nekoliko saveta kojima se možete rukovoditi kada vas zadesi panika. Bilo bi veoma korisno kada bi ste redovno sami sebe podsećali sledećih izjava:
"Znam šta je to, ne može mi naškoditi. Nestaće. Nema potrebe da paničim, ali ako budem, najgore što mi se može dogoditi je da dobijem panični napad. Nije važno ako dobijem panični napad, jer to mi se već i ranije događalo, bilo je veoma neugodno, ali nije me ubilo, ništa mi se loše nije desilo"
Ovakav misaoni proces je ključ za zaustavljanje razvoja paničnog napada i paničnog poremećaja uopšte. Savladajte ga! To može potrajati, ali nastavite vežbati, isplatiće se!
Takođe, možete pokušati zamenjivati izjave koje vam izazivaju strah, na primer, umesto da kažete: "Tako sam prestravljen, da ću izjuriti iz prodavnice”, recite "Preplašen sam, ali ću danas zaista uživati u kupovini".
Vaši napadi panike će se smanjiti. Shvatićete da su panika i anksioznost samo osećaji i ništa vise!
Ne zaboravite - Guru je u Vama samima! Vi ste Gospodari!


Cudne posledice anksioznosti
Osoba koja je bila duži vremenski period u anksioznom stanju može poprimiti neke naizled veoma čudne i zastrašujuće osobine i pomisliti da se zauvek "promenila" ili da će zauvek ostati takva. Stvari koje se opisane ovde su posledice dugotrajnog anksioznog stanja u kojem je osoba bila. Još jednom, shvatite da su sve ove posledice prolaznog karaktera.
Neke od tih stvari su:
• neodlučnost
• (auto)sugestija
• gubitak samopouzdanja
• osećaj "raspadanja" sopstvene ličnosti
• depresija
• opsesija i opsesivne misli
Te stvari se kod osobe razvijaju baš tim redom kao što su napisane. Da li uviđate šablon? Jedna stvar vodi ka drugoj itd...
Neodlučnost
Neodlučnost može biti veoma iscrpljujuća stvar za anksioznu osobu. Usled dugotrajne psihičke i emocionalne iscrpljenosti, osoba je dovoljno da pomisli na jedan aspekat nekog problema, i da se emocionalno veže za rešenje. Odmah posle toga može pomisliti i na skroz suprotan aspekat problema i da se i za njega emocionalno veže istim intenzitetom kao sa onim prvim.
Anksiozna osoba čas razmišlja na jedan način, čas na drugi način, i nikako ne može da se odluči šta je "pravi" način, jer oba načina izlgedaju ravnopravni. To osobu samo dodatno iscrpljuje i demorališe, jer ne zna za šta treba da se odluči.
(Auto)Sugestija
Usled svoje neodlučnosti koja ja nastupila kao rezultat dugotrajne anksioznosti, i usled nemogućnosti da "donosi prave odluke", osoba počinje da se okreće ka drugima i počinje da veruje drugima više nego sebi. Povremeno je podložna i autosugestiji da se možda nikada neće oporaviti, i reakcija osobe na ovakvu misao može biti zastrašujuća...
Pošto je osoba sada u stadijumu totalne zbunjenosti, više ne zna da li da veruje sama sebi ili drugima, ili da li uopšte nekome treba da veruje, nije ni čudo da je sledeća stvar koja nastupa upravo gubitak samopouzdanja.
Dezintegracija sopstvene ličnosti
Sledeća stvar koja može da nastupi na scenu jeste tzv osećaj "raspadanja sopstvene ličnosti", odnosno dezintegracija ličnosti. Nemojte da vas ovako nešto plaši. Osoba se oseća kao da je na neki način izgubila samu sebe, izgubila svoje "ja", dezintegrisala se... Naravno, ovo je samo subjektivna predstava (pogrešna), vaša ličnost se nije raspala u pravom smislu te reči.
To možda nije slučaj sa vama, ali ako se osećate kao što je iznad opisano, shvatite da je sve to posledica dugotrajnog straha i tenzije, i vaš um pokušava na racionalan način da objasni samom sebi šta se sa telom dešava. To stvara iluziju dezintegracije, odnosno "raspadanja ličnosti". Shvatite - to je iluzija.
Prihvatite sve ove čudne osobine koje ste možda poprimili i shvatite da, čim se vaše emocionalne reakcije smire, da ćete se ponovo osećati "integrisano". Shvatite još i da je ovo samo trenutna stvar - prolazna faza. Tokom vremena, vratiće vam se samopouzdanje, a kad vam se povrati samopouzdanje, bićete ponovo u harmoniji.
Međutim, možda će vam u početku sve ovo izgledati jako teško i možda stvarno nećete misliti da je oporavak moguć. Ok, prihvatite to...
Ono što je bitno za početak jeste da ČVRSTO ODLUČITE da se promenite.
Videćete da će vam ta vaša sama odluka dati jedno novo osećanje - osećanje koje možda dugo vremena niste osetili. To je početak povratka vašeg samopouzdanja.
Kako vaše samopouzdanje bude raslo sve više i više, nada u to da će vam biti bolje će uskočiti u igru. Možda ćete povremeno i očajavati i opet pomišljati da se nikada nećete oporaviti, to više neće biti bitno, zato što ćete sada imati oslonac - određenu količinu samopouzdanja koju ste stekli svojim iskustvom. Upamtite - samopouzdanje koje jednom steknete svojim iskustvom vas nikada neće napustiti!

Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.