četvrtak, 5. travnja 2012.

Hepatitis C može da se izliječi


Hepatitis C može skriveno da napreduje tako da posle jedne ili dve decenije izazove cirozu i pojavu tumora. Lečenje je skupo, a potpuno eliminisanje virusa iz organizma sada omogućavaju tri leka.

Hepatitis C je svako akutno ili hronično zapaljenje jetre. Upala može biti virusnog porekla, a glavni uzročnici su različiti sojevi virusa hepatitisa od A do E. U zapadnim zemljama najčešći izazivači upale jetre jesu virusi A, B i C. Virus hepatitisa C otkriven je poslednji, pre nešto više od dvadeset godina, piše "Politika".

Od trenutka ulaska virusa u organizam pa do pojave prvih znakova bolesti prođe šest nedelja. Za to vreme virus putem krvi dospeva u jetru, gde se vezuju za njene ćelije. Najizrazitiji znak bolesti je žutica, ali su među najčešćim simptomima i umor, bol u gornjem delu trbuha, i to obično sa desne strane, gubitak apetita, mučnina, ponekad i povišena temperatura. Simptomi prođu za nekoliko nedelja, međutim virus ne iščezava, već nastavlja da živi u ćelijama jetre gde sporo ispoljava svoje razorno dejstvo.

Ovaj virus sklon je mutaciji, i to je najverovatnije razlog zašto do sada nije napravljena vakcina. Za razliku od njega, virus hepatitisa B se ne menja, pa je vakcinacija uspešna. Oba virusa mogu ostaviti teške posledice u jetri, pa ipak virus hepatitisa C ima lošiju reputaciju jer se smatra da od svih virusa baš on izaziva njeno propadanje što dovodi do preke potrebe za transplantacijom češće od ostalih tipova virusa.

Po rečima prof. dr Dragana Delića, direktora Klinike za infektivne i tropske bolesti, infekcija virusom hepatitisa C je veoma rasprostranjena. Procenjuje se da je na globalnom nivou nosilac virusa tri odsto populacije i da od hepatitisa C boluje 200 miliona ljudi. U Srbiji je najverovatnije zaraženo 100.000 osoba. Putevi ulaska virusa u organizam uglavnom su poznati, ali kod 30 odsto inficiranih ne može da se utvrdi kako je došlo do infekcije.

Velikom riziku od infekcije izloženi su prvenstveno intravenski narkomani i mladi koji se tetoviraju i stavljaju pirsinge. Potom osobe koje su dobile transfuziju krvi do 1994. godine jer se pre toga krv nije testirala na hepatitis C. Infekcija se može preneti i seksualnim kontaktom i tokom trudnoće sa inficirane majke na plod. Rizik da se "zaradi" hepatitis C predstavlja i ušmrkivanje droge, endoskopske operacije kao i druge hirurške i stomatološke intervencije. Velikom riziku su izloženi i zdravstveni radnici.

Ponašanje virusa hepatitisa C u organizmu inficiranih nije isto kod svih. Većina bolesnika, tačnije oko 80 odsto, ima akutni virusni hepatitis C bez simptoma, a svega 20 prepoznatljivu formu sa specifičnim simptomima žutice kao što su žuta prebojenost kože i tamna mokraća, ali infekcija može da prođe i nezapaženo, sa nespecifičnim simptomima.Važno je napomenuti da se u 70 do 80 odsto slučajeva simptomi bolesti održavaju manje od šest meseci.

Ukoliko se simptomi održavaju i dalje i dođe i do pogoršanja, bolest prelazi u hronični oblik, a zatim i do komplikacija od kojih su najopasnije ciroza (hronično oboljenje jetre) i karcinom jetre.

Da li će bolest napredovati zavisi od mnogih činilaca, godina, pola, konzumacije alkohola, prekomerne težine, masne jetre. Pa ipak, od svih dijagnostikovanih bolesnika kod nekih se virus iz organizma ne eliminiše, već kod njih bolest prelazi u hronično zapaljenje jetre.

"Budući da se i hronični hepatitis najčešće ne ispoljava simptomima bolesti, ova infekcija se obično dokazuje slučajno, prilikom dobrovoljnog davanja krvi ili rutinskim uzimanjem krvi za biohemijske analize kada se otkrije povišena aktivnost serumskih aminotransferaza. Pacijent je u tom slučaju 'zdravi' nosilac virusa, ali iako nema nijedan vidljiv simptom može da bude njegov prenosilac", objašnjava za "Politiku" dr Delić.

Težina bolesti i stepen hroničnog oštećenje jetre se određuje biopsijom jetre i histopatološkim pregledom. Povišena aktivnost serumskih aminotransferaza ukazuje na mogućnost aktivne, napredujuće bolesti. Uslov za lečenje je i da se u mililitru krvi pronađe više od 100.000 virusnih kopija.

"Virus hepatitisa C nije uniforman, već se menja i do sada je otkriveno više genotipa, tačnije šest. U Srbiji postoje četiri ovakva soja, od njih prvi i treći su zastupljeni kod 60 odsto infekcija, isto kao i u evropskim zemljama", objašnjava prof. dr Delić. "Lečenje se sprovodi ribavirinom i pegilovanim interferonom, a dužina lečenja zavisi od genotipa. Prvi i četvrti leče se sa ova dva leka 48 nedelja, a drugi i treći 24 nedelje. Uspeh se postiže kod 60 odsto pacijenata sa virusom hepatitisa genotip jedan, a kod osoba koje imaju virus hepatitisa C drugog i trećeg genotipa moguće je izlečenje kod 94 odsto obolelih. To je zahtevna i skupa terapija i odobrava je posebna komisija Fonda zdravstvenog osiguranja. Godišnje se u Srbiji uključi u terapiju oko 500 bolesnika."

Sagovornik "Politike" ističe da je virus hepatitisa C moguće potpuno eliminisati sa ova dva leka. To su dobri lekovi, ali se ne mogu dati svim pacijentima. Oni kod kojih terapija nije moguća su pacijenti sa autoimunim bolestima, epilepsijom, osobe sa malim brojem leukocita i trombocita.
"Kliničke, biohemijske i hematološke kontrole sprovode se na četiri meseca, a virusološke kontrole posle 12 nedelja lečenja, na kraju terapije, i 24 meseca po okončanju lečenja. Cilj je da bolesnik na kraju ovih perioda nema virus u krvi ( HCV RNK negativan). Kažemo tada da je bolesnik 'aviremičan'. Drugi parametar koji se prati tokom lečenja jesu vrednosti transaminaza (ALT) koje se uspešnim lečenjem spuštaju na normalne vrednosti. Ukoliko se terapijom ne postigne stanje aviremije, nije ostvaren očekivani terapijski odgovor organizma", napominje dr Delić.

Sem što se virus eliminiše iz krvi, terapijom se zaustavlja propadanje jetre, nemogućnost prenošenja infekcije na druge osobe (u trudnoći sa inficirane majke na plod), izbegava se i rizik od ciroze i karcinoma jetre. Lekovi imaju dosta neželjenih efekata, ali od 700 pacijenata koliko ih je naš sagovornik imao, samo četiri osobe nisu mogle da podnesu terapiju.

"Odnedavno u evropskim zemljama i Americi uz ova dva leka se uvodi i treći sa generičkim nazivom bocaprevir. Ovaj lek blokira enzim virusa i time sprečava njegovo razmnožavanje. Uvođenjem bocaprevira procenat izlečenja obolelih od hepatitisa C sa genotipom jedan je povećan na preko 80 odsto, a lečenje je skraćeno sa 48 na 28 nedelja. Kombinovana terapija tri leka primenjivaće se i u našoj zemlji, najviše kod osoba koje boluju od hepatitisa C sa genotipom jedan. Osim bocaprevira u toku je ispitivanje oko 40 novih lekova", ističe dr Delić.

Bocaprevir će pacijenti u Srbiji primati tek iduće godine, ali je za utehu to što je bolest spora. Virusu hepatitisa C je potrebno deset, 15 pa čak i 20 godina da bi doveo do ciroze jetre. Proces registracije bocaprevira u Srbiji je počeo, a kada će ući na pozitivnu listu, zavisi od Fonda.

"Kada je reč o toku bolesti, razloga za brigu uvek ima, ali je hepatitis C najčešće bolest koja sporo napreduje", hrabri obolele prof. dr Delić.

(MONDO)

Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.