četvrtak, 19. travnja 2012.

Fobija


Fobija predstavlja bezrazlozan strah od nekih spoljnih situacija i sopstvenih unutrasnjih stanja. Osobe koje dozivljavaju fobijski strah svesne su njegove nerealnosti i nelogicnosti, ali nisu u stanju da nadju odgovarajuca objasnjenja za njegov nastanak.

Jedan od cestih oblika fobije je strah od zatvorenih prostora, odnosno klaustrofobija. Moze se ispoljavati u blagim oblicima, kao sto je izbegavanje lifta ako su u pitanju male visine, ali i izbor lifta ako se treba popeti na vise spratove. U tezim slucajevima klaustrofobije ulazak u lift svaki put izaziva znojenje, drhtavicu, a u jos tezim panicnu reakciju ili nesvesticu. Dakle, o fobiji se govori onda kad strah stvara poremecaje u ponasanju i onemogucava obavljanje uobicajenih zivotnih funkcija.

Postoje dva osnovna prilaza u tumacenju fobija: bihejvioristicki i psihoanaliticki. Bihejvioristicki objasnjava fobije procesima ucenja, tj. uslovljavanja i leci ih bihejvioralnom terapijom, odnosno desenzitivizacijom, odnosno "oducavanjem" od pogresno naucenog. Psihoanaliza smatra fobije oblikom neuroze i u terapiji nastoji da otkrije nesvesne mehanizme njenog razvoja.

U okviru psihoanalitickih objasnjenja fobije, razvijeni su termini "fobicki karakter" i "fobicka odbrana". Prvi termin se odnosi na licnost koja brizljivo izbegava sve situacije koje potencijalno mogu stvoriti fobiju.

Npr. osoba koja se plasi otvorenog prostora (agorafobija), nastojace da vodi takav zivot koji je stiti od izlazenja na otvoren prostor, dakle, zivot sa redukovanim izlascima i vecinom vremena provedenog u sopstvenom stanu. Kao varijanta fobickog karaktera javlja se i "kontrafobicki karakter", u okviru kojeg licnost razvija obrasce ponasanja koji sluze kao izazov fobijama: npr. ako se osoba plasi visine, ona bas bira visoke spratove, planinari, putuje cesto avionom, sto joj daje kompenzaciona osecanja pobede nad strahom. " Fobicka odbrana" se odnosi na bilo koje postupke kojima se izbegavaju fobicke situacije. Statistika kaze da se fobija nesto cesce javlja kod zena, a i da najveci broj osoba razvija simptome izmedju 20-30 godine zivota.

U strucnoj literaturi se srece preko stotinu naziva razlicitih fobija, koje odgovaraju razlicitim zivotnim situacijama. Najcesce su sledece: agorafobija (strah od otvorenog prostora), aktrofobija (strah od visina i visokih mesta), aglofobija (strah od bola), astrafobija (strah od grmljavine i munja), glasofobija (strah od govora), zoofobija (strah od zivotinja), klaustrofobija (strah od zatvorenih i skucenih prostora), mizofobija (strah od prljavstine i zaraze), nekrofobija (strah od bolesti uopste), pekatofobija (strah od greha), sitofobija (strah od jela, jedenja), tanatofobija (strah od smrti), tafofobija (strah da se ne bude ziv sahranjen), toksofobija (strah od trovanja), fotofobija (strah od svetlosti), hemofobija (strah od krvi)... fobofobija (strah od straha).

domaci.de

Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.