subota, 14. travnja 2012.

Depresija


Osoba koja je mesecima samu sebe držala u anksioznom stanju ili u stanju konstantne zabrinutosti i panike vrlo lako može dovesti samu sebe do stadijuma depresije.
Depresija nije ništa drugo nego reakcija vašeg tela na dugotrajnu emocionalnu iscrpljenost.
Vidite, posle svakog napada panike osoba ostaje u zbunjenom stanju, i svaki put postane tužna što joj se to dešava. Često se takva osoba pita:
"Zašto baš ja? Zašto se baš meni ovo sve dešava?"
Naravno, osoba nikad nema odgovore na ova pitanja, i zato postaje sve tužnija i tužnija. Ovakav jedan šablon se može ustaliti i ponavljati mesecima, čak i godinama.
Ova tuga i apatija koja se ponavlja dovodi osobu u stanje depresije. Depresija može naići odjednom ili može naići u talasima pre nego što se kompletno razvije kod osobe.
Bilo kako bilo, ako ste depresivni, uveravam vas da se i toga možete otarasiti. Upamtite da uopšte nije bitno koliko dugo ste depresivni, ili koliko dugo ste u tom vašem anksiozno-depresivnom stanju. Vaše telo čeka na vas da preduzmete odgovarajuću akciju, preuzmete inicijativu i rešite se depresije!
Kao i kod anksioznosti, ni kod depresije ne postoji neki "recept" kojim ćete se rukovoditi i otarasiti se depresije u roku od jednog dana. Nećete se otarasiti depresije u roku od jednog dana, ali tokom vremena HOĆETE! Potrebno je samo raditi na sebi, iz dana u dan.
Prvo i prvo, ne treba da poistovećujete sebe sa depresijom. VI NISTE DEPRESIJA! To je samo prolazni stadijum koji vas je trenutno zahvatio i koji će proći. Ne treba da govorite: "Ja sam depresivan, moja depresija" i slično...
Drugo i drugo, vi ste depresivni mahom zato što su vam misli okrenute ka unutra, odnosno ka vašoj unutrašnjosti. Podložni ste preteranoj introspekciji, što nikako nije dobro u takvom stanju.
Ne mogu dovoljno da istaknem koliko je bitno da depresivna osoba bude okupirana nečim za vreme svog oporavka od depresije! Potrebno je da malo razmislite i podsetite se koja su to vaša interesovanja od ranije koja su vas ispunjavala i u kojima ste uživali. Glavni cilj ovde jeste preobražaj vaših misli od unutra ka spolja.
Znači od neverovatnog je značaja da budete okupirani nečim iz spoljašnjosti, nekim vašim interesovanjima, a ne vašim unutrašnjim stanjem i introspekcijom. Ovo će biti malo teško u početku, ali kako vreme bude prolazilo, biće sve bolje i bolje!
Odlično znam kako izgleda jedan sat prosečne depresivne osobe. Jedan sat za depresivnu osobu izgleda kao da je prošla cela večnost, i da je ta večnost prazna! A zamislite sad 24 sata kako izgledaju za depresivnu osobu koja ne preduzima ništa po pitanju svog oporavka.
Zato, još jednom ponavljam, ako se preusmerite ka spoljašnjosti, ka interesantnim stvarima oko vas, ka malim lepim stvarima i zadovoljstvima, videćete da vaš jedan sat mnogo brže prolazi nego ranije. Kad uvidite da vam dan brzo prolazi, možete reći da ste na pravom putu da se otarasite depresije.
Tokom vašeg oporavka bitna je i konstantna VERA u bolje sutra i konstantno samo-podsećanje da je depresija nešto trenutno, nešto što nije trajnog karaktera, i da je to nešto što će proći. Budite sigurni u to!
Ako malo bolje pogledate, sve što sam ovde napisao jesu veoma proste i jednostavne stvari. Tako stvarno i jeste. Mnogi ljudi misle da je izlečenje od depresije neki složen proces. Nije složen, sve je jako prosto. Najveće istine na svetu jesu veoma proste stvari!
Nekoliko podsetnika za kraj:
• Koliko god da ste dugo u depresiji i koliko god intenzivna ta depresija bila – vi se možete otarasiti depresije!
• Depresija je samo trenutna, prolazna pojava.
• Za izlečenje depresije mogu biti od koristi moderni lekovi koji se zovu anti-depresivi, no o tome morate porazgovarati sa vašim psihijatrom ili sličnom stručnom osobom.
• Stvorite naviku da ujutru čim se probudite, čim otvorite oči – odmah ustanete iz kreveta! Ne dajte sami sebi da ležite u krevetu dugo nakon što se probudite.
• Isplanirajte svoj dan što bolje možete. Ako treba uzmite i na listu papira napravite vaš dnevni plan – listu aktivnosti koje ćete obaviti toga dana. Ovo je jedan od najkorisnijih alata za borbu protiv depresije. Potrudite se da ispunite sve aktivnosti koje ste sebi zacrtali. Ako nešto od toga ne ispunite, nema veze, niko nije savršen. Ono što je ovde bitno jeste vaša ŽELJA da uradite nešto.
• Još jednom, podsećajte se redovno da ste samo na jedan korak od izlečenja, vaše telo je u svakom trenutku spremno da bude izlečeno od depresije i jedva čeka na to!
Opsesija i opsesivne misli
Opsesija i opsesivne misli jesu verovatno jedan od najgorih simptoma koje anksiozna osoba može iskusiti i više od bilo kog drugog simptoma "uveravaju" osobu da je na putu za ludilo, dakle osoba je uverena u tako nešto i misli da joj "nema spasa".
Opsesije i opsesivne misli mogu se pretvoriti u tzv. opsesivno-kompulsivni poremećaj (OCD). Dakle osoba ima neku opsesiju i ima kompulsiju (akciju koju mora da izvede da bi opsesija bila "zadovoljena" i da bi osoba bila "mirna").
Tako npr. neka osoba može imati opsesiju da po izlasku iz kuće po nekoliko puta proverava da li je zaključala vrata, iako ZNA da jeste... ili npr osoba često proverava da li je isključila ringlu na šporetu, iako ZNA da jeste.
Međutim, postoje i čisto opsesivne misli, dakle bez bilo kakve akcije koja je potrebna da se izvede. Ove opsesivne misli mogu biti veoma iscrpljujuće za osobu, psihički, a i fizički. Tako npr. često se kod ljudi javljaju opsesivni misli tipa "šta ako povredim samog sebe ili druge?... šta ako uradim nešto što nije dobro?...... šta ako izgubim kontrolu nad samim sobom?". Osoba koliko god pokušavala ne može da se otarasi ovakvih misli.
Ok, dosta je bilo teoretisanja, nego da vidimo mi kako možete da se otarasite opsesija i opsesivnih misli.
Shvatite da sve što više pokušavate da se otarasite, da zaboravite na svoje opsesivne misli - nećete imati uspeha, i vaše opsesije će postajati sve jače i jače. Nikada se nećete otarasiti svojih opsesija ako namerno pokušavate da ih zaboravite. Kako uopšte čovek može nešto namerno da zaboravi?
Ako malo bolje pogledate, vi ste vašu opsesiju stvorili tako što ste namerno pokušavali da zaboravite opsesivne misli - misli čiji vam se sadržaj nije svideo. Drugim rečima, vi se borite protiv opsesija i na taj način opsesije se sve više i više učvršćuju u vašu svest, sve više i više su prisutne.
Dakle, ako imate opsesije i opsesivne misli, nemojte pokušavati da ih prisilno zaboravite! Ovo je veoma bitno da razumete! Morate da uradite upravo suprotno - da prihvatite opsesivne misli takve kakve su, morate biti spremni da živite sa njima neko vreme.
Ovde je najbitnija stvar vaša čvrsta odluka da PRIHVATITE vaše opsesije i da živite sa njima neko vreme. Znači, nije dovoljno da kažete samom sebi "ok, prihvatam svoje opsesije", a onda se ponovo koncentrišete na njihovo prisilno zaboravljanje.
Kada zaista prihvatite opsesije kao deo vas, kao nešto što je trenutno u vama, polako ali sigurno ćete izgubiti strah od sadržaja tih misli. Videćete da će se gradualno i vaše interesovanje za te opsesivne misli smanjivati.... sve dok jednog trenutka ne budete totalno zaboravili da ste uopšte i imali bilo kakvu opsesiju!
Znači, vaše PRIHVATANJE opsesija će vam pomoći da se otarasite opsesija. Zvuči malo paradoksalno, ali je stvarno tako  Desiće se to da ćete ili totalno zaboraviti na vašu opsesiju, ili ako se prisetite te opsesije - više vam ona neće predstavljati problem!
Najbitniji saveti
• Nemojte bežati od svog straha! Sve što više bežite, strah će vas sve više sustizati!
• Prihvatite sve svoje čudne senzacije i osećaje koje imate tokom anksioznosti. Nemojte se boriti protiv njih, jer tu bitku nećete dobiti. Prihvatite svoje simptome kao nešto što je prolazno.
• Nemojte da se samosažaljevate! Nikad to nemojte da radite. Ako se samosažaljevate, probajte da analizirate zašto to radite i shvatite da vam je to veliki neprijatelj prilikom vašeg oporavka.
• Nemojte da gubite vreme pitajući se pitanja kao što su: "Šta bi bilo da sam onda uradio to i to....?" ili "Šta ako.....?".
• Ako imate žalost prema nečemu što ste uradili u prošlosti, razumite da će vreme i to izlečiti. Nemojte se mnogo baviti žaljenjem i nemojte se mnogo baviti prošlošću.
• Nađite neku zanimaciju, uvek budite okupirani nečim. Nemojte po ceo dan da ležite u krevetu, pitajući se razna pitanja o "smislu života" ili "zašto vam se to sve dešava" i slično. Bitno je da u toku celog dana budete zauzeti nečim. Ali nemojte na silu i namerno tražiti neku okupaciju, već smireno i budite okupirani onim stvarima koje vas istinski interesuju. Ovo je veoma važno!
• Shvatite jednu stvar - pobediće onaj koji VERUJE da će pobediti, a ne onaj koji to može i ume. Ako nemate veru i samopouzdanje, nemate mnogo toga. Snaga jednog čoveka mnogo više zavisi od samopouzdanja koji taj čovek ima nego diretkno od snage njegovih mišića!
• Prihvatite svoje opsesije, koje god da imate, i budite spremni da živite sa njima neko vreme. Nemojte da im se opirete i da se borite protiv opsesija, prepustite vremenu da odradi svoje. Vaše opsesije će proći tokom vremena.
• Ako niste u mogućnosti da prebrodite svoje probleme sami, možete potražiti stručnu pomoć, tu nema ništa loše. Naravno, ovde mislim na odlazak kod psihijatra ili slične stručne osobe. Čini mi se da je to kod nas i dalje tabu tema, ali ja zaista ne mislim tako (i ja sam sam išao kod psihijatra na nekoliko seansi i verujte mi posle svakog razgovora sam se osećao prosvetljeno). Možda vam je potrebna pomoć u vidu lekova, možda i ne. Nemate ničeg da se stidite!
• Nemojte da merite kako napredujete iz dana u dan. Ovo je veoma bitno da ne radite. Nemojte da brojite dane, mesece i godine koliko ste već dugo "bolesni", jer ćete se na taj način podsećati na svoje probleme i održavaćete svoje stanje u podsvesti.
• Ako postoje neka konkretna mesta kojih se plašite, jer mislite će vam se tamo "desiti nešto", ili vas zadesiti napad panike - nemojte da zaobilazite ta mesta, već upravo treba da idete na ta mesta. Vaš oporavak se nalazi na tim mestima!
• Nemojte da vas obeshrabri ako ste često neodlučni. Ovo je normalna pojava kod svih anksioznih ljudi. Shvatite da će i vaša neodlučnost proći čim budete bolje i čim vam se samopouzdanje poveća.
• Nikad, ali nikad ne prihvatajte totalni poraz! Nikad nije kasno da date sebi još jednu šansu. Nemojte nikad odustajati!
• Suočite se. Prihvatite. Prepustite se. Pustite da vreme odradi svoje.
Prestanite da stavljate anksioznost u centar paznje
Prestanite da organizujete vaše svakodnevne obaveze i aktivnosti u odnosu na vaše stanje.
Ne izbegavajte određene situacije kako bi ste udovoljili anksioznosti, jer ako to radite, anksioznost će se udobno smestiti u stolicu u vašem umu gde će sedeti i mučiti vas.
BUDITE GLAVNI!
Ako svoj život organizujete u odnosu na anksioznost, pomislite unazad… da li vam je anksioznost ikada nanela neku štetu? NIJE!
Gde god da ste bili, kod kuće ili negde napolju, uvek ste bezbedni.
Što više možete izlaziti iz svog "ograničenog prostora", brže ćete reprogramirati svoj podsvesni um da reaguje normalno na situacije koje vam inače izazivaju anksioznost.
Odvracajte misli
Odvraćanje misli - neka to postane vaša nova navika!
Odvraćanje misli jeste ključe uspeha da bi ste se u potpunosti otarasili anksioznosti. Kada ništa ne radite, onda se vaš svesni um odmara, dosađuje, na taj način vaš um se može ponovo fokusirati na stare anksiozne misli i navike.
Neka odvraćanje misli bude vaša nova navika. Ako razmislite malo o tome, ljudi koji vežbaju svakog dana neki sport, koji imaju neki hobi, koji su uključeni u bilo kakvu aktivnost, samo hrane svoje navike. Samo što su njihove navike zdrave, ne-anksiozne navike, odlične za odvraćanje misli.
VI TO TAKOĐE MOŽETE!
Kada imate slobodnog vremena, ispunite ga aktivnostima koje vam odvraćaju misli od anksioznosti, ili uveče, idite u krevet i spavajte. Kod kuće, u kolima ili bilo gde da ste, pustite glasnu muziku i pevajte uz nju.
ISPUNITE SVAKI MINUT VAŠE SVAKODNEVNICE.
Ne prisecajte se vaseg anksioznog stanja
Kako se vaša anksioznost bude povlačila, ne prisećajte se, ne zamišljajte, niti razgovarajte o mislima i senzacijama koje ste imali tada. Ako to radite, to će omogućiti vašem umu da se zadrži na tim sećanjima, potrebno je da pustite podsvesni um da zaboravi stare navike.
Ako odlučite da pričate o tome kako ste pobedili anksioznost, kada vam bude bolje, uradite to, ali budite površni po pitanju toga.
Recite ljudima da ste nekada bili anksiozni, ali ne ulazite mnogo u detalje.
Prestanite da se oslanjate na druge ljude
Prestanite da se oslanjate na druge ako imate anksioznost.
Oslanjanje na druge ljude vam daje samo privremen oslonac, a morate se suočiti sa situacijom svojom glavom. Niko vam ne može pomoći, SAMO VI SAMI! Pre nego što pokušate da kontaktirate nekoga za uverenje, STANITE, pomislite da tim korakom samo dodatno hranite vašu anksioznost, sami poradite na ovome. Pronađite tehnike koje vam najviše odgovaraju i URADITE TO!
Vi to možete… razmislite unazad malo, da li vam je iko ikada stvarno pomogao kada ste bili anksiozni? Uklonio simptome umesto vas? NIJE! Vi ste UVEK morali sami da se izborite sami; sami ste prolazili kroz tu oluju i izbavili se iz nje.
Od sada pa na dalje shvatite da vam niko ne može pomoći sem vas samih.. i vi imate moć da to uradite ovog trenutka!
Prestanite da govorite o vasem stanju
Ovde je potrebno veoma malo objašnjenja. Prestanite da ulazite u raspravu o vašem stanju sa drugim ljudima tokom razgovora. Ponovo kažem, ovo će samo zbuniti vaš podsvesni um, pri čemu će vaša loša navika opet uskočiti i postati još jača. Morate pokušati i zakopati tu lošu naviku, zaboraviti na nju, oduzeti joj moć.
Kada okončate neku svoju vezu sa drugom osobom i osećate se tužno, koja je najgora stvar koju možete uraditi? Da pričate o toj drugoj osobi! Što pre počnete da zaboravljate osobine te druge osobe, kako je izgledala, stvari koje vam je pričala itd… to ćete manje bola osetiti. A kada upoznate neku novu osobu koja vam se sviđa,… BIVŠA je zaboravljena … Mora da vam se nekada tako nešto dogodilo. Slično je i sa selidbom, prebacivanja iz jedne u drugu školu, gubitka kućnog ljubmca… bilo šta što podrazumeva gubitak nekoga ili nečega… gubitak, bol ili tuga postaju sve manji i manji.
Sami sebi nađite najbolji način za sticanje ove navike i vežbajte to. Pričanje o tome kako se osećate će samo dodatno hraniti vašu anksioznost.
Postepeno izbacite lekove iz upotrebe
Donesite odluku da izbacite iz upotrebe vaše lekove protiv anksioznosti. Razgovarajte sa vašim psihijatrom o postepenom smanjivanju leka. Ako vam doktor kaže da je trenutno nemoguće izbaciti lek iz upotrebe, budite strpljivi, ali neka to bude vaš plan na duge staze. Ne zaboravite da iako je važno da budete pod kontrolom doktora prilikom izbacivanja leka iz upotrebe i da morate uvek kontaktirati doktora pre toga, doktor vas zapravo ne može naterati da uzimate nijedan lek.
Anksiozna stanja mogu biti "zaštićena" pomoću lekova. To znači da vaše anksiozno stanje, koje stoji duboko u vašoj podsvesti, može biti sakriveno pomoću vaših lekova, što može umanjiti potencijalnu učinkovitost ovog programa. Da bi ste se u potpunosti otarasili anksioznosti, važno je da vaše stanje ne bude pod uticajem lekova. Ovo ne znači da vi nećete uspeti, hoćete, samo će možda duže potrajati.
Nikada ne započinjite proces izbacivanja leka iz upotrebe bez medicinskog nadzora! Izbacivanje leka iz upotrebe može proizvesti "povratnu anksioznost", međutim, omogućiće vam da se suprotstavite anksioznosti i pobedite je. Korišćenje lekova da bi ste kontrolisali anksioznost je isto kao kada bi ste stavili metalnu ploču između vaših nerava i vašeg mozga. Uklonite li metalnu ploču, simptomi se vraćaju. Ako se rukovodite savetima pročitanim ovde, vi ćete PRIRODNIM PUTEM zameniti vašu anksioznu naviku sa novim ne-anksioznim navikama.
Prestanite da posecujete doktore
PRESTANITE DA POSEĆUJETE BILO KOG DOKTORA NA KOG NALETITE
Ovo možda zvuči jednostavno, ali je veoma, veoma važno. Ovde pokušavamo da uradimo 2 stvari; prvo da dokažemo vašem svesnom umu da vam nije potrebno uverenje od doktora da bi ste ponovo bili dobro, MORATE prekinuti ovaj krug jer je to upravo ono što vas vrti u krugu tako što konstantno podseća vaš podsvesni um da vam je potrebno uverenje. Drugo, potrebno je da "reprogramirate" um da instinktualno (podsvesno) ne traži uverenje.
JEDINI način da ovo uradite jeste da "vežbate" novu naviku. Sve što više svesno sprečavate sebe u potražnji za uverenjem od doktora ili neke druge osobe, sve manje ćete to morati da radite. Uskoro će neurološke staze u mozgu koje stvaraju staro, anksiozno ponašanje biti zamenjene novim navikama.
Razmislite malo unazad, koliko često ste bili u poseti doktoru od kada ste razvili vaše stanje? Verovatno nekoliko puta. Osim prepisivanja lekova ili upućivanja kod nekog drugog, npr psihologa ili psihijatra, sve što je doktor uradio jeste to što vas je uverio da niste "bolesni" (neki doktori čak to i ne rade). Ok, ako je to sve što ćete dobiti od vašeg doktora... zašto uopšte ići? Mislim, zar već do sada niste imali dovoljno uverenja? Možete ići kod doktora kolko god puta želite i dobiti isti tretman svaki put... U čemu je onda poenta?
NIJE POTREBNO DA IDETE KOD DOKTORA!
PRESTANITE SA TOM ANKSIOZNOM NAVIKOM ODMAH!
Možete se pitati kako je to moguće a da ne postanete još više uplašeni. Odvraćanje misli! Svaki put kada pomislite neku negativnu misao ili iskusite neki novi simptom, razoružajte ga; ne dozvolite da misao ili senzacija stanu na put novim, ili osnaže stare navike. Onog trenutka kada se osetite anksiozno ili kad vam je loše, uradite nešto drugo za promenu. Pustite glasnu muziku, pevajte uz nju, pričajte s nekim na telefonu (ali ne spominjite vašu anksioznost). Radite to sve dok se simptomi ne povuku, ali NE KONTAKTIRAJTE NIKOGA za bilo kakvo uverenje.
Relaksacija
Verovatno ste već dosta puta čuli od drugih a i sami tako mislite, da je potrebno da se opustite. Znate vi to sve, i uporno pokušavate da se opustite, ali ipak ne ide. Nešto nije u redu.
Shvatite jedno - relaksacija se ne može na silu dozvati, relaksacija dolazi jedino sama od sebe. Da, dobro ste pročitali - sama od sebe. Sve što više vi pokušavate da budete opušteni, sve više niste opušteni, zar nije tako?
Da bi došlo do relaksacije, potrebno je da uvežbate tzv tehniku "ne radi ništa", odnosno da shvatite da nije potrebno da radite ništa po pitanju svog trenutnog stanja da bi ste se opustili.
Vidite, relaksacija znači ispuštanje u vodu svega onoga što vi uporno pokušavate da držite pod kontrolom. Vi možda uporno pokušavate da držite sve "konce u rukama" po pitanju vašeg stanja, ali upravo to vama ne dopušta da se opustite.
Ako vam ruke drhte, pustite ih da drhte, ako se znojite pustite da se znojite... Nemojte da mislite da vi imate određenu "odgovornost" prema tome što vam se događa i da je potrebno da uradite nešto da bi ste to zaustavili.
Nemojte pokušavati da izgledate normalno, ako se trenutno ne osećate tako. Na kraju krajeva, nemojte ni žudeti za relaksacijom, ona će sama doći! Jednostavno, neka vam ta misao o relaksaciji bude prisutna u vašem umu.
Olabavite malo. Drugim rečima, nemojte biti toliko zaprepašćeni svojim trenutnim stanjem, ma kakvo god da je. Kad ste vi spremni da se prepustite i da pruhvatite vašu tenziju i vaše trenutno stanje - to opušta vaš um! A kada je um opušten, i telo će biti opušteno. verujte mi.
Znači, ne treba da žudite toliko za relaksacijom, treba samo da je sačekate - ona će sama doći. Jer malo je paradoksalno da dođete do relaksacije ako to nasilno pokušavate da uradite.
Prepustite se, pustite da vaše telo samo od sebe nađe najbolji način da se opusti, ono to najbolje zna! Upravo tada kada budete malo olabavili i "prepustili bitku" i kada budete shvatili da uopšte ni nema nikakve bitke, tada ćete se opustiti, i možda iskusiti ono pravo osećanje opuštenosti, koje dugo vremena niste iskusili.
Upamtite, na prvom mestu je vaš mentalni stav prema tome šta vam se dešava, stav prema tenziji. Kada sve to svojim umom prihvatite i ne budete toliko zapanjeni, uslediće relaksacija.


 domaci.de

Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.