subota, 14. travnja 2012.

Anksioznost


Sta je anksioznost?
Anksioznost je stanje koje se karakteriše osećajem unutrašnje uznemirenosti, uplašenosti, straha da će se nešto strašno dogoditi, uz psihomotornu napetost i unutrašnji nemir. Osoba često ima osećaj da će "eksplodirati", da će izgubiti kontrolu nad sobom, da će joj se desiti nešto "strašno". Anksioznost nije vezana za konkretan objekat ili osobu.
Anksiozna osoba je stalno u stanju "pripravnosti", stalno je na oprezu, misli da joj se sprema neka opasnost. Kod ovakvih osoba autonomni nervni sistem se lakše aktivira nego kod ostalih ljudi, pa nije čudo da se anksiozna osoba uplaši na neki iznenadni zvuk, što joj izazove niz raznih simptoma (brzo lupanje srca, znojenje, itd...).
Anksioznost jeste ništa drugo nego opiranje struji života. Ljudi koji su anksiozni imaju pogrešno uverenje da je život opasan, i da trebaju da se zaštite od neke opasnosti (koja ne postoji), da trebaju da se zaštite fizički (spremanje na borbu - anksioznost -> gomila telesnih simptoma) ili emotivno da se povuku (depresija -> tuga, praznina itd). Život nije opasan, život je dobar i lep.
Anksioznost i panični napadi jesu rezultat nagomilanog, akumuliranog stresa u životu pojedinca. Zato je važno da u toku rada na sebi naša najbitnija stavka bude izbegavanje stresnih situacija. U toku perioda jakog stresa, um želi da se izbori i izađe na kraj sa tim stresom, dok moguće fizičke i psihičke posledice dolaze tek kasnije kad se "smiri bura". Zato je važno da ostajemo mirni i staloženi u svakom trenutku. Ako nam to postane navika, lakše i mirnije ćemo izlaziti na kraj sa stresnim situacijama u budućnosti. Kad smo smireni, naše samopouzdanje raste, jer je to jedino moguće kad smo mirni i čvrsti. Uopšte nije slučajno to da ljudima naglo padne samopouzdanje kad im se dese panični napadi. Rad na podizanju samopouzdanja je neprocenjiv.
Simptomi anksioznosti
Simptomi koji se susreću kod anksioznih osoba variraju, ali neki od najčešćih simptoma su:
Fizički simptomi:
• ubrzano lupanje srca
• preskakanje srca
• osećaj gušenja
• nemogućnost da udahnu vazduh
• stezanje u grudima
• "nervozni" stomak
• bolovi u mišićima
• stezanje mišića
• znojenje dlanova
Psihički simptomi:
• lako gubeljenje strpljenja
• razdražljivost
• imaju poteškoća s koncentracijom
• očekuju najgori mogući ishod situacije
• imaju poteškoća sa spavanjem
• postaju depresivni
• postaju preokupirani oko neke stvari
• postanu opsesivni
• derealizacija
• depersonalizacija
• osećaj krivice
Izlecenje anksioznosti
Ja znam da je anksiozna osoba nervozna i da često nema strpljenja da pročita članak u novinama, a kamoli nešto duže. Međutim, siguran sam da za vas predstojeći članak neće biti problem da ga pročitate celog, jer se radi upravo o vama i vašem izlečenju.
Možda "izlečenje" baš i nije najbolji termin za ovako nešto, jer niko od vas nije bolestan, u pitanju je samo poremećaj (a poremećaj se može ispraviti). Upamtite - vi niste bolesni!
Prvo da napomenem da ne postoje nikakve "prečice" ili "tajne" koje vam drugi mogu ispričati ili pokušati prodati, a koje se tiču Vašeg izlečenja anksioznosti. Ne nasedajte na razne "brze načine" da se izlečite. Vaše anksiozno stanje nije vam se izgradilo preko noći, zato neće moći ni preko noći da ode. Imajte to u vidu svo vreme!
Izlečenje ZAISTA POSTOJI, ali zahteva određeni trud i rad od strane Vas da bi ste uspeli u tome. Još bitnije, zahteva od vas da VERUJETE da ćete uspeti, da ćete pobediti!
Vaše izlečenje se sastoji iz 4 koraka (ujedno ovo se može primeniti i za sva anksiozna stanja):
• Suočavanje sa simptomima
• Prihvatanje simptoma
• Prepuštanje simptomima
• "Neka vreme odradi svoje"
Suočavanje sa simptomima
Identifikovanje simptoma i suočavanje sa trenutnim stanjem. Ovde je sve jasno. Dobro znate koje simptome imate, prepoznajte ih, usvojte ih u svojoj svesti, znajte da su tu i da će biti tu neko vreme (ovo nije ništa loše).
Prihvatanje simptoma
Potpuno prihvatanje simptoma. Budite spremni da prihvatite i živite sa svojim simptomima neko vreme. Prihvatite svoje simptome kao nešto što će biti sa vama određeno vreme.. ali i kao nešto što će posle izvesnog vremena proći, budite uvereni u to!
Ali nemojte praviti grešku i misliti da će vaši simptomi proći čim ih vi prihvatite. Vaši nervi su i dalje preosetljivi, biće potrebno određeno vreme da se ta osetljivost smanji.... Samo sa istinskim prihvatanjem uspevate da prekinete taj začarani krug "strah->adrenalin->strah".
Treba shvatiti da su svi simptomi u stvari refleksija našeg trenutnog raspoloženja. Međutim, morate shvatiti da će biti potrebno određeno vreme da vaše telo usvoji to vaše prihvatanje simptoma, zato se pomirite sa tim da će vaše telo verovatno u početku nastaviti da se ponaša u skladu vašim pređašnjim raspoloženjem kome su dominirali strah, tenzija itd...
Ne zaboravite, bilo je potrebno određeno vreme kako bi strah i tenzija preplavili vaše telo i postali vaše "normalno" stanje, isto tako će biti potrebno određeno vreme kako bi telo usvojilo neko novo raspoloženje kao "normalno". Zato je vreme veoma bitan faktor. Vreme je vaš dobar prijatelj. Ali dok čekate da vreme prođe, u pozadini mora biti prisutno APSOLUTNO i ISTINSKO PRIHVATANJE onoga što vam se dešava.
Ako vam se ruke znoje, pustite da se znoje! Ako vam ruke drhte, prihvatite to, i ne pokušavajte da izmenite ništa! Ako vam srce lupa, pustite da lupa. PRIHVATITE svoje simptome u potpunosti, kao nešto što je trenutno vaš sastavni deo...
Ovo je veoma bitno: Koliko god zastrašujući vaši simptomi bili, ne pokušavajte da se borite protiv njih, nećete pobediti! Prihvatite ih, nemojte se boriti. Istinsko prihvatanje znači prihvatanje svojih simptoma (koji god da su) bez pridavanja značaja njima, bez vaše zapanjenosti simptomima.
U početku će vam sve ovo delovati kao vrlo teško i gotovo nemoguće. Možda ćete jednog trenutka prihvatiti simptome, sledećeg nećete moći... Nemojte da vas ovo uznemirava, to je sasvim normalno. Sve što se od vas traži jeste da budete spremni da neko određeno vreme funkcionišete sa svojim simptomima, dok oni rade svoje, bez pridavanje pažnje njima.
Prepuštanje simptomima
Prepuštanje je podjednako važno kao i prihvatanje. Umesto što se borite, treba da "plutate vodom", da se prepustite. To jednostavno znači da je potrebno da "predate bitku", da prekinete da kontrolišete svoje strahove, da prekinete da "uradite nešto po tom pitanju", i da prekinete da svu svoju pažnju usmeravate na konstantnu samo-analizu. To znači i jedan novi pogled na celu stvar.
Nije potrebno da gledate na svoje simptome kao na neke izazove koje je potrebno prebroditi.
Ako vaše telo drhti, pustite da drhti. Nemojte osećati potrebu da to treba stopirati. Ne pokušavajte da "izgledate normalno". Ne pokušavajte da se na silu opustite. Jednostavno neka ta misao opuštanja bude u vašem umu za početak. Ovde se radi o jednostavnoj filozofiji - olabavite malo. Drugim rečima, nemojte biti uznemireni ako ste pod tenzijom i ne možete se opustiti.
Kada ste vi spremni da prihvatite vašu tenziju, to opušta vaš um, a opuštanje tela dolazi potom. Ne smete očajnički žudeti za opuštanjem. Relaksacija dolazi sama po sebi. Pustite da vaše telo samo od sebe nađe svoj način da se opusti, dakle bez vaše kontrole ili uticaja. Radite na ovome iz dana u dan. Uspeha mora biti!
Olakšanje koje možete osetiti nakon "predaje bitke" i shvatanja da zapravo ovde ni ne postoji nikakva bitka, sem one koju sami u mislima stvarate - može vam doneti iznenađujući unutrašnji mir za koji ste zaboravili da postoji unutar vas samih.
U vašem konstantnom nastojanju da kontrolišete svoju tenziju, vi ste lučili sve više i više adrenalina, pri čemu su se organi stimulisali i stvarali senzacije i simptome od kojih ste uporno pokušavali da pobegnete. Kakav paradoks, zar ne?
"Neka vreme odradi svoje"
Ovo je prilično jasno, potrebno je da prođe određeno vreme da bi ste ponovo bili dobro. Nemojte meriti kako napredujete iz dana u dan, ali budite uvereni da ćete u skorašnjoj budućnosti biti dobro.
Budite spremni da neko vreme putujete nizbrdo i uzbrdo. Put oporavka podrazumeva i određene privremene poraze, prihvatite to i nemojte se razočarati kad krenete "neki korak unazad". Za svaki korak koji napravite unazad, napravićete dva unapred, verujte mi.
Gledanje unapred sa čvrstim samopouzdanjem je od velike pomoći. To vam omogućava da neometano prolazite pored jučerašnjice, današnjice i sutrašnjice... sve do oporavka.
Ne zaboravite, za vreme oporavka, vaš primarni pravac jeste "unapred" i "na gore".
Vreme je vaš najbolji prijatelj. Vreme leči sve.

domaci.de

Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.