ponedjeljak, 13. veljače 2012.

Pet obaveznih pregleda za žene

Ako ko zna koji put odlažete odlazak kod ginekologa ili se još s tim niste ni suočili, ovaj prilog bi mogao da vam pomogne da bar malo umirite svoj strah. Neodgovornost prema sebi se skupo plaća i mnogo je mudrije da budete hrabre i odete jednom do dva puta godišnje na rutinski pregled. Sve to je mnogo lakše kada znate šta vas tamo čeka. Evo šta podrazumeva kompletan pregled:


1. GINEKOLOŠKI PREGLED. Počinje tako što se prvo pod instrumentom (spekulumom) pogleda grlić materice i proveri da na njemu nema neke promene u vidu ranice, crvenila, polipoznog izraštaja i drugih promena. Zatim se uradi ručni pregled na kojem se odredi položaj materice, opipaju materične veze i jajnici i proveri se da li ima neka cista ili tumor. Sve to nije bolno i ne treba se plašiti pregleda, već kod lekara treba ići kao kod prijatelja koji će da nam pomogne. Posle toga, prema nalazu, ginekolog odlučuje da li treba još nešto da se dopunski uradi radi preciznije dijagnoze.

2. BRISEVI. Uzimaju se standardno. Pod mikroskopom se određuje koja je grupa vaginalnog sekreta. Ima šest grupa, svaka ima svoje karakteristike i na odgovarajući način se leči. Kod jačih grupa leči se i partner. Prva i druga grupa se ne leče, treća ima nekoliko podvrsta i iziskuje lečenje, četvrta je najgora polna bolest triper, a peta parazit bičar trihomonas vaginalis. Šesta, prilično česta grupa je gljivice. Poznati naziv je candida albicans ili moniliasis . Javlja se posle korišćenja antibiotika kod drugih zapaljenja i prehlada. Česta je u trudnoći i ima lekova koji smeju da se koriste. Od nje obolevaju i dijabetičari, jer je šećer povoljno tlo za razvoj gljivica. Postoje analize vaginalnog sekreta na hlamidiju trahomatis, na mikoplazmu i ureaplazmu, koje se rade prilikom lečenja neplodnosti, čestih spontanih pobačaja i drugih indikacija. Pošto je sve češća pojava virusnih bradavica kondiloma, može se tražiti prisustvo HPV-a (virus koji izaziva ove šiljate bradavice) i izvršiti tipizacija tih virusa, pošto su neki od njih potencijalni izazivači prekanceroze.

3. PAPANIKOLAU analiza se radi najmanje jednom godišnje. Uzimanje PAP nije bolno, a može da bude spasonosno za život žene. Ovom analizom se traži „nemir” ćelija, da bi se na vreme postavila dijagnoza početka raka na grliću i zaustavilo dalje napredovanje bolesti. Nekada su promene znak zapaljenja, pa lečenjem dolazi do smirivanja. Ako je stanje i dalje nepromenjeno, posle kolposkopskog pregleda određuje se mesto na kome se uradi CILJANA BIOPSIJA – uzimanje isečka specijalnim instrumentom za biopsiju (može u anesteziji). Sve to se uradi radi sprečavanja širenja bolesti. Važno je da se to na vreme uradi, vreme je odlučujuće. Zato žene treba da se kontrolišu, jer bolest ide podmuklo, bez simptoma na početku. Ako žena ima posle odnosa krvarenje, to je već znak „zapuštene ranice” i treba se odmah javiti lekaru.

4. KOLPOSKOPIJA. Aparat kolposkop je kao mikroskop, kojim se uveličavaju sve promene na grliću do 50 puta i postavi se prava dijagnoza. To je bezbolno i treba naći vremena i stvoriti naviku za redovne kontrole. Svaka promena u vidu crvenila ili izraštaja treba da bude ozbiljno shvaćena i da se, pored briseva, uradi kolposkopija. Promene mogu da budu različite, od obične crvene mrlje, zbog iritacije pojačanom grupom, koje se mogu izlečenjem sekreta smiriti, sve do karcinoma (raka) na grliću, a za tu dijagnozu se ne sme zakasniti. U nekim zemljama zapadne Evrope svakih šest meseci uzimaju PAP i rade kolposkopiju i ako ima i ako nema promene na grliću. Praksa je i da se žena poziva pismeno ili telefonom da dođe na rutinske preglede. Kod nas to još nije praksa, ali nadajmo se da će postati.

5. ULTRAZVUK. Korišćenjem ultrazvuka u medicini dobilo se na kvalitetu dijagnostike. Koristi se u dijagnozi trudnoće i vanmaterične trudnoće. Kontroliše se rast ploda, položaj posteljice, otkrivaju se anomalije na plodu, prati se cirkulacija krvi kroz pupčanu vrpcu i posteljicu i drugo. Takođe, uz njegovu pomoć se mogu otkriti bolesti na materici, na primer miomi, koji su veoma česti. Svaka peta žena starija od 35 godina ili ima ili dobije miom (dobroćudan tumor u zidu materice od mišića materice). On se ne operiše odmah ako je manji; ne žuri se zato što ne prelazi obično u maligni tumor, i u klimaksu se smanjuje. Dakle, nije kod svih žena s miomima odmah potrebna operacija. Zato su važne kontrole bar na godinu dana, a po potrebi i češće. Pod UZ se mogu pratiti i bolesti na jajnicima, ciste, tumori i ostalo, može se kontrolisati položaj spirale, punktirati ciste i slično.

Ultrazvučni pregledi nisu bolni, a savremeni aparati imaju i vaginalnu sondu, tako da nije potrebna priprema u vidu punjenja mokraćne bešike.

http://www.tvorac-grada.com/forum/
Korisne informacije o zdravlju i prehrani možete pronaći na:



Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.