ponedjeljak, 13. veljače 2012.

Infektivna mononukleoza (bolest poljupca)


Mononukleoza («bolest zaljubljenih»)

Infektivna mononukleoza (mono) ili žlezdana groznica se često naziva i «bolešću zaljubljenih». Ovaj naziv je samo delimično tačan. Poljupcem se može preneti virus koji izaziva bolest, ali najčešće se prenosi kašljanjem, kijanjem, korišćenjem čaše iz koje je pila zaražena osoba. Međutim, ova bolest nije visoko zarazna.Mononukleozu izaziva Epštajn-Bar virus, iako vrlo slične simptome ponekad izazivaju citomegalovirusi. Kompletna klinička slika mononukleoze je najčešća kod adolescenata i mlađih odraslih ljudi. Mala deca imaju samo minimalne simptome, pa infekcija ponekad prolazi neprimetno. U manje razvijenim zemljama mononukleoza se mnogo češće javlja u mlađim uzrastima, pa klasični simptomi bolesti nisu tako uobičajeni kao u razvijenijim zemljama.
Mono obično nije ozbiljna bolest, iako virus ostaje u telu doživotno. Najveći broj ljudi je izloženo Epštajn-Bar virusu do trideset pete godine. Organizam inficirane osobe proizvodi antitela koja se bore protiv virusa pri ponovnom kontaktu. Na taj način osoba postaje imuna i više ne oboleva od mononukleoze. Lečenje uglavnom podrazumeva odmor u krevetu i uzimanje velikih količina tečnosti.

Simptomi mononukleoze

Tegobe koje se mogu javiti kod mononukleoze su:

- Umor
- Malaksalost
- Bol u grlu i otežano gutanje, moguća je čak dodatna infekcija bakterijama koja slabo reaguje na antibiotike.
- Povišena temperatura
- Otečene limfne žlezde na vratu i u pazušnim jamama
- Otečeni krajnici
- Glavobolja
- Raš kože
- Gubitak apetita
- Uvećana slezina

Kod dece uzrasta od četiri do petnaest godina virus može da izazove lak oblik bolesti koji liči na običnu virusnu upalu disajnih puteva. Kod starijih, mono izaziva mnogo ozbiljnije tegobe koje traju duže.
Od momenta kontakta sa virusom, do momenta pojave prvih tegoba, obično prođe od četiri do šest nedelja, ali kod male dece ovaj period može biti kraći. Simptomi kao što su povišena temperatura i bol u grlu obično nestaju unutar par nedelja, dok umor, uvećane limfne žlezde i uvećana slezina mogu trajati nekoliko nedelja duže.

Kada potražiti medicinsku pomoć

Ako se osećate umorno i slabo, imate povišenu temperaturu koja ne opada, glavobolju, gubitak apetita, raš kože i bol u mišićima; takođe imate uvećane limfne žlezde, krajnike i jetru – veoma je moguće da ste oboleli od mononukleoze.
Ako odmor i dijetalna hrana ne daju rezultate u olakšavanju simptoma unutar jedne do dve nedelje, idite kod lekarke/lekara.

Pregled i dijagnoza

Vaša lekarka/lekar će možda posumnjati na mononukleozu na osnovu Vaših tegoba i pregleda.
Ako postoji potreba za dodatnom potvrdom dijagnoze, radi se Monospot test da bi se dokazalo prisustvo antitela na Epštajn-Bar virus u Vašoj krvi. Ovo je dijagnostički test čiji se rezultati dobijaju za jedan dan. Međutim, infekcija se ne može detektovati u prvoj nedelji bolesti. Drugi testovi za otkrivanje antitela zahtevaju duže čekanje na rezultate, ali mogu da otkriju bolest čak i u prvoj nedelji od pojave tegoba. Od ostalih testova krvi, krvna slika može biti od velike koristi. U slučaju mononukleoze povećan je broj belih krvnih zrnaca, a takođe se mogu otkriti specifični oblici belih krvnih zrnaca, takozvani «virociti».

Komplikacije

Značajna komplikacija mononukleoze je uvećana slezina. U ekstremnim slučajevima, slezina može da pukne izazivajući oštar iznenadni bol ispod levog rebarnog luka. Ako Vas takva bol zadesi, pod hitno potražite medicinsku pomoć – možda ćete morati na operaciju.
Najveći broj ljudi sa mononukleozom ima blago uvećanu jetru (hepatitis). Žutica se javlja ponekad, obično kod ljudi starijih od trideset pet godina. Otprilike polovina ljudi sa mono ima smanjen broj trombocita, a to su krvna zrnca čija je uloga u zgrušavanju krvi.
Mononukleozu mogu da prate i sledeće, ređe komplikacije:

- Anemija – smanjen broj crvenih krvnih zrnaca i smanjena koncentracija hemoglobina
- Virus može da napadne srce
- Komplikacije od strane centralnog nervnog sistema (meningitis, encefalitis, epilepsija, Belova paraliza, Žilijan Bar sindrom)
- Uvećani krajnici mogu da ometaju protok vazduha pri disanju

Epštajn-Bar virus može da izazove i mnogo ozbiljniju bolest kod ljudi sa kompromitovanim imunim sistemom, kao što su ljudi sa HIV-om/AIDS-om, ili kod ljudi koji uzimaju imunosupresive posle transplantacije nekog organa.
Postojeći podaci sugerišu na postojanje veze između mononukleoze i povećanog rizika od razvoja multiple skleroze – bolesti koja izaziva mišićnu slabost. U jednoj studiji koja je obuhvatila više od 60000 žena, istraživači su otkrili da žene koje su obolele od multiple skleroze imaju povećanu koncentraciju antitela na Epštajn-Bar virus u krvi u odnosu na žene koje nisu obolele od multiple skleroze. Još jedna, čak veća studija, pokazala je da ljudi sa najvišom koncentracijom antitela na Epštajn-Bar virus imaju čak trideset puta veću šansu da razviju multiplu sklerozu u odnosu na one sa najnižom koncentracijom. Međutim, veoma mali broj ljudi koji su izloženi Epštajn-Bar virusu obolevaju od multiple skleroze, stoga naučnici ističu da i drugi faktori moraju biti prisutni da bi se ova bolest razvila.

Lečenje

Nema specifične terapije protiv infektivne mononukleoze. Antibiotici ne deluju na viruse, pa ni na Epštajn-Bar. Lečenje podrazumeva odmor u krevetu i uzimanje tečnosti.
Ponekad streptokokna infekcija učestvuje u upali grla koju izaziva mononukleoza. Moguć je razvoj infekcije sinusa ili infekcije krajnika. Ako se to dogodi, biće vam potrebno lečenje antibioticima koji će delovati na pridruženu bakterijsku streptokoknu infekciju.
Da bi Vam olakšao neke od simptoma, kakvi su otok krajnika i grla, lekarka/lekar će Vam možda prepisati neki od kortikosteroidnih preparata, prednizon naprimer.

Prevencija

Za mononukleozu se veruje da se prenosi pljuvačkom. Ako ste inficirani, možete zaštititi druge ljude tako što ih nećete ljubiti i nećete sa njima deliti čaše, posuđe i pribor za ličnu higijenu, sve vreme bolesti i još nekoliko dana pošto Vam padne temperatura. Ako ste preležali mononukleozu, nemojte biti donirati krv najmanje šest meseci po izlečenju.
Ne postoji vakcina protiv mononukleoze.

Samolečenje

Uz obavezan odmor u krevetu, neki od ovih saveta će Vam pomoći u olakšavanju tegoba:
- Pijte puno tečnosti i voćnih sokova. Tečnost će pomoći da povišena temperatura brže spadne, da popusti bol u grlu, a prevenira dehidrataciju koja se može javiti zbog povišene temperature.
- Uzmite neki analgetik. Možete koristi preparate acetaminofena ili ibuprofena (Brufen), ako je potrebno. Međutim, aspirin i njegove paralele se ne smeju davati deci ispod šesnaest godina jer mogu da izazovu jedan poremećaj koji se naziva Rejev sindrom.
- Ispirajte grlo slanom vodom. Sipajte pola pola kafene kašike soli u čašu tople vode i dobro promešajte i time ispirajte grlo. Uradite to nekoliko puta na dan da bi ste se brže oslobodili bola u grlu.
Mnogi znaci i simptomi mononukleoze popuštaju za par nedelja, ali može proći dva ili tri meseca dok se ne budete osećati potpuno zdravo.

Isuviše brz povratak na svakodnevne aktivnosti može povećati rizik od povratka tegoba i pogoršanja bolesti. Ako ste sportista, budite veoma obazrivi kada ćete se vratiti na treninge, posebno ako su u pitanju kontaktni sportovi, a naročito ako Vam je uvećana slezina, zato što tada postoji realna opasnost od rupture slezine. Deca sa mononukleozom i uvećanom slezinom, iz istog razloga, ne smeju biti uključivana u aktivnosti koje iziskuju napor i fizičku aktivnost ili kontaktne sportove. Treba ih izbegavati najmanje dva meseca posle potpunog izlečenja.
Ne možete se vratiti svim svojim fizičkim aktivnostima odmah, ali Vam lekarka/lekar može preporučiti postepeno pojačavanje tempa vežbanja kako bi postepeno vraćali snagu dok se oporavljate od mononukleoze.

Kako se izboriti sa bolešću

Mononukleoza može imati produžen tok, držeći Vas kod kuće nedeljama dok se ne oporavite. Budite strpljivi prema svom organizmu dok se bori protiv infekcije.
U toku prve nedelje možda ćete biti suvuše umorni i osećati toliku slabost da čak ne možete da ustanete iz kreveta. Ali, umor vremenom popušta. Bol u grlu je najgori prvih pet do sedam dana bolesti, a potom slabi. Otečene limfne žlezde bi trebalo da se vrate na normalu četvrte nedelje bolesti.
Za mlade ljude, ova bolest će značiti i neke propuštene aktivnosti – propuštene časove u školi, predavanja na fakultetu, poslovne obaveze, druženje i zabave. Bez sumnje, moraćete da usporite neko vreme.
Ako imate mono, nije neophodno da budete u karantinu. Mnogi ljudi su već imuni na Epštajn-Bar virus koji izaziva bolest, zbog toga što su bili izloženi virusu u detinjstvu. Ali, planirajte da ostanete kod kuće, nema škole ni drugih aktivnosti dok se ne budete osećali bolje.
I naravno, tražite pomoć od prijatelja i porodice dok se budete oporavljali od mononukleoze.



http://www.tvorac-grada.com/forum/
Korisne informacije o zdravlju i prehrani možete pronaći na:


Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.