nedjelja, 12. veljače 2012.

Faktori rizika za karcinom dojke

Iako se karcinom dojke javlja pretežno kod žena posle četrdesete godine života, mlađe žene u drugoj deceniji, pa i devojke u pubertetu takođe mogu da dobiju karcinom dojke.
Pregled dojki kod lekara preporučuje se jednom godišnje. Za žene koje su u porodici imale ili imaju karcinom dojke, pregled je potrebno obaviti jednom u šest meseci. Preporučuje se da se sa pregledima počne još u dvadesetoj godini života. Takođe se preporučuje samopregled dojki jednom mesečno, kako bi se žene upoznale sa strukturom i izgledom svojih dojki.


Šta je karcinom dojke?

Karcinom dojke se javlja kad ćelije dojke izgube karakteristike zdravih ćelija i počnu da rastu i da se dele bez kontrole. Kada se grupa ovih ćelija objedini, nastaje trodimenzionalna struktura, čvor tj. tumor.
Tumori mogu biti benigni (dobroćudni) i maligni (zloćudni). Benigni tumori se ne šire i obično ne predstavljaju opasnost po život. Maligni tumori rastu, šire se po organizmu i predstavljaju opasnost za život pacijentkinje.
Kada maligne ćelije napuste dojke i nasele se po drugim delovima tela, onda se formiraju metastaze. Šanse za uspešno lečenje, tada su znatno umanjene.
Velika većina karcinoma dojke javlja se kod žena, ali i muškarci mogu da dobiju karcinom dojki. Odnos između broja muškaraca i žena koje dobijaju karcinom dojke je 1:100.

Hormoni i karcinom dojke

Ženski polni hormoni igraju ulogu u razvoju karcinoma dojke. Estrogen, hormon koji se stvara u jajnicima između ostalog ima ulogu u formiranju ženskih telesnih odlika, uključujući i rast dojki. Povišeni nivoi estrogena povezani su sa rizikom za nastanak karcinoma dojke.

O tkivu dojke

Za razumevanje nastanka i tipova karcinoma dojke, važno je upoznati se sa tkivom dojke. Razlikuju se sledeće strukture:

Lobulusi: mlečne žlezde.
Duktusi: kanalići koji povezuju lobule i bradavicu.
Stroma: masno tkivo i ligamenti koji pokrivaju duktuse, krvne i limfne sudove.

Tipovi karcinoma dojke

Karcinom dojke često se opisuje u odnosu na tkivo iz kog potiče i na stepen raširenosti. Skoro svi karcinomi dojke su klasifikovani kao adenokarcinomi, tumori koji potiču iz žlezdanog tkiva. Adenokarcinomi dojke potiču iz duktusa – dukatlni karcinomi ili iz lobula – lobularni karcinomi.


Koji su faktori rizika za nastanak karcinoma dojke?

Uzrast - Rizik za nastanak karcinoma dojke raste sa godinama života.
Genetska osnova - Postoji značajno veća verovatnoća da će žene koje su nasledile mutaciju u u jednom od dva gena povezana sa nastankom karcinoma dojke (BRCA1 ili BRCA2) dobiti karcinom dojke. Između 50 i 60% žena koje su nasledile jednu od ovih mutacija razviće karcinom dojke pre 70. godine života. Nasleđene mutacije u drugim genima, kao npr. p53, takođe su udružene nastankom karcinoma dojke.

Pozitivna lična anamneza - Postoji 3-4 puta veća verovatnoća da će pacijentkinja koja je imala karcinom dojke, razviti ponovo karcinom dojke, na drugoj lokalizaciji.
Pozitivna porodična anamneza - Ukoliko majka, sestra ili kćerka ima karcinom dojke, rizik za nastanak karcinoma dojke je dvostruko veći. Ukoliko je karcinom dojke prisutan kod dve osobe u bliskom srodstvu, rizik za nastanak karcinoma dojke je pet puta veći. Zračenje. Izlaganje grudi visokoj dozi zračenja zbog terapije drugih bolesti, takođe povećava rizik za nastanak karcinoma dojke.

Menstrualni ciklus - Rana pojava prve menstruacije (pre 12. godine života), kao i kasna menopauza (posle 50. godine života), faktori su rizika za nastanak karcinoma dojke. Ovaj faktor rizika, zajedno sa upotrebom hormona dovodi do dužeg izlaganja žene dejstvu estrogena/progesterona.

Žene koje nisu rađale - Žene koje nisu rađale, kao i žene koje su prvi put rađale posle 30. godine života, takođe su u riziku za nastanak karcinoma dojki. Studije takođe pokazuju da dojenje smanjuje rizik od nastanka karcinoma dojke.

Alkohol - Konzumiranje dva ili više alkoholnih pića dnevno, povezano je sa 1.5 puta većim rizikom za nastanak karcinoma dojki.
Gojaznost - Žene koje postanu gojazne kao odrasle, naročito posle menopauze u većem su riziku za nastanak karcinoma dojke. U telu žene, masno tkivo može da konvertuje hormone u estrogene.

Pušenje - Duvan takođe povećava rizik za nastanak karcinoma dojke.

Izbegavajući faktore rizika koji se mogu izbegavati, promenom načina života i promenom navika, žene mlađeg uzrasta smanjiće mogućnost nastanka karcinoma dojke.

Saveti za prevenciju
Ishrana bi trebalo da bude balansirana, da sadrži namirnice sa niskim sadržajem masti, voće i povrće. U zemljama u kojima žene u svojoj ishrani unose malo masti, učestalost karcinoma dojki je znatno manja nego u zemljama u kojima žene unose dosta masti u ishrani. Smanjenje unosa masti u svakodnevnoj ishrani, jedan je od koraka ka preveniranju nastanka karcinoma dojke.
Ishrana bogata voćem i povrćem obezbeđuje unos vitamina i antioksidansa, koji preveniraju nastanak maligniteta uopšte. Zrna soje i proizvodi od soje sadrže izoflavone, koji mogu da blokiraju estrogenske receptore i tako deluju protektivno. Vlakna, žitarice i hleb sa celim zrnima, takođe imaju protketivnu ulogu. Mono-nezasićena ulja kao što je maslinovo, zdravija su od poli-nezasićenih ulja i trans-masnih kiselina. Poli-nezasićena ulja suncokreta i kukuruza i proizvodi sa trans-masnim kiselinama, kao što je margarin povećavaju rizik za nastanak karcinoma. Ograničiti konzumiranje alkohola. Žene koje dnevno unose dva ili više alkoholnih pića, imaju 1.5 puta veći rizik za nastanak karcinoma dojke. Umerena dnevna fizička aktivnost smanjuje rizik za nastanak karcinoma dojki. Naročito se preporučuje gojaznim ženama, da uz saglasnost lekara počnu program fizičke aktivnosti, uz korigovanu ishranu.

Rano otkrivanje spašava život
Karcinom dojke je u Onkološkom dispanzeru u Pančevu 2003. godine bio prvi po broju registrovanih pacijentkinja. U svetu, karcinom dojke je najučestaliji među karcinomima kod žena. Karcinom dojke je drugi vodeći uzrok smrti kod žena u SAD-u. Tokom devedesetih, stopa smrtnosti od raka dojke smanjila se u SAD-u zbog programa ranog otkrivanja karcinoma dojke i zbog novih modaliteta lečenja. Redovni samopregled dojki, redovni pregled kod lekara, UZ pregled dojki, kao i mamografija pomažu da se otkrije bolest u ranoj fazi. Kada je karcinom dojke otkriven u ranoj fazi, stopa petogodišnjeg preživljavanja je skoro 97%.

Samopregled dojki
Samopregled dojki, trebalo bi da postane navika još od kasnog puberteta. Svaka žena bi trebalo da bude upoznata sa prednostima i ograničenjima samopregleda. Neophodno je da žena zna kako da pregleda svoje dojke i da nauči da prepozna uobičajene strukture dojke, kako bi u slučaju formiranja trodimenzionalne promene mogla da na vreme reaguje u slučaju otkrivanja čvora, otoka pazušne jame, izmenjene kože dojki, bolnih i uvučenih bradavica, crvenila i iscetka iz dojki.
Najbolje vreme za samopregled dojki kod žena u generativnom periodu je po završetku mentruacije. Kako dojke reaguju u toku ciklusa, potrebno je da se samopregled radi uvek u istoj fazi, tj. preporučuje se samopregled dojki desetog dana od menstualnog ciklusa.

Kako se obavlja samopregled dojki?
Izuzetno je značajno da se žene upoznaju sa strukturom svojih dojki, kako bi bolje prepoznale promenu u dojkama. Ukoliko se uoči promena u vidu pojave trodimenzionalne strukture, čvora, iritacije kože, bola u bradavici ili uvlačenja bradavice, crvenila ili ožiljka na bradavici ili koži dojke ili pojava iscetka iz dojke, odlazak kod lekara je neodložan. To naravno ne mora da znači da će uočena pojava biti karcinom, što u velikom broju pacijentkinja nije slučaj.
Samopregled dojke
Samopregled dojki se obavlja na sledeći način. Lezite na leđa i stavite desnu ruku ispod potiljka. Pregled se obavlja dok ležite. Jagodicama tri srednja prsta leve ruke kružnim pokretima opipavajte dojku u potrazi za čvorom. Koristite tri različite jačine pritiska kako bi ste osetili strukturu tkiva dojke. Blagim dodirom opipavajte tkivo u potkožnom delu. Srednjom jačinom osetićete prisustvo promena u nešto dubljem sloju, a nešto jačim pritiskom, osetićete strukture bliže grudnom košu. Dojku pregledajte od gore na dole (u vertikalnoj osovini), tako što ćete samopregled početi u spoljašnjem delu, u blizini pazušne jame. Obavezno pregledajte celu dojku. Ponovite isto tako i pregled leve dojke. Dok stojite ispred ogledala, sa rukama na kukovima, posmatrajte dojke kako biste uočili promene u obliku, veličini ili konturama. Pregledajte i pazušne jame sa blago uzdignutom rukom, kako biste osetili strukture pazušne jame.



Klinički pregled dojki
Kontrolni pregledi dojki obavljaju se jednom godišnje, a kod žena sa pozitivnom porodičnom anamnezom, dva puta godišnje. Tokom kliničkog pregleda, lekar će pregledati dojke, inspekcijom će utvrditi da li postoje spoljašnje promene, palpacijom će ispitati promene strukturi tkiva, tj. da li postoji novonastala promena – čvor ili drugi znaci nastanka tumora u dojci. Pregled takođe podrazumeva i pregled pazušnih jama i limfnih žlezda.

Mamografija
Mamogram je rentgenski snimak dojki, koji predstavlja crno-beli snimak strukture dojke načinjen na filmu. Mamografija se koristi u dijagnostičke svrhe, kako bi se postavila dijagnoza kod žena sa simptomima, ali i kao metoda za rano otkrivanje i praćenje kod žena koje nemaju nikakve simptome. Prilikom izvođenja mamografije, dojke su pritisnute kako bi tkivo bilo dostupno za što bolju analizu. Ovaj pregled nije mnogo komforan za žene, ali traje svega nekoliko sekundi. Celokupna procedura izvođenja mamografije traje oko 20 minuta.


Shematski prikaz pregleda Mamogram - rentgenski snimak dojke

Za žene u generativnom periodu, najbolje vreme za izvođenje mamografije je nedelju dana nakon ciklusa, kada su dojke manje osetljive. Ukoliko je već ranije rađena mamografija, sve prethodne snimke i opise snimaka potrebno je poneti sa sobom. Kod mamografija rađenih u cilju praćenja i ranog otkrivanja, dakle prevencije, radiolozi interpretiraju nalaz u smislu pronalaženja promena u dojkama kao što su kalcifikacije i trodimenzionalne promene koje su suviše male da bi se otkrile samopregledom ili kliničkim pregledom. Kalcifikacije su sitne nakupine minerala, koje na snimku izgledaju kao tačkice bele boje. One označavaju promene unutar tkiva dojke i mogu biti znak za dobroćudne promene ali i za maligne promene. Čvorovi unutar dojki mogu da se uoče sa kalcifikacijama. Veliki broj promena budu ciste – kolekcije sa tečnim sadržajem unutar tkiva dojke. Da bi se ustanovilo da li je promena cistična, uvodi se ultrazvučna dijagnostika.


UZ dijagnostika – Cysta simplex mammae

Mamografija je važna za rano otkrivanje karcinoma dojke jer otkriva znake bolesti pre nego što ih je moguće otkriti pregledom. Kako učestalost pojave karcinoma dojke raste sa godinama života, sve žene bi trebalo da oko četrdesete godine života urade baznu mamografiju, koja bi služila za poređenje sa snimcima koji će tek biti načinjeni u periodu praćenja.

Ultrazvuk
Ultrazvučna dijagnostika bazira se na prolasku zvučnih talasa visoke frekvence kroz strukture dojke. Njihova vizuelizacija je na monitoru. Ultrazvuk se koristi kao dijagnostička metoda kojom se može razgraničiti da li je promena solidna struktura ili je ispunjeena tečnim sadržajem, kao što je npr. cista.
Ultrazvuk se takođe koristi i za preciznu biospiju, tj. uzimanje uzorka tkiva dojke.

Rak dojke je, u početnom stadijumu, u najvećem broju slučajeva bezbolan i asimptomatičan i otkriva se slučajno.

Koji su simptomi karcinoma dojke?

Najčešći znak karcinoma dojke je trodimenzionalna tvorevina, tj. čvor u tkivu dojke. Prilikom samopregleda, potrebno je obratiti pažnju na sledeće:

- Prisustvo čvora ili zadebljanja,

- Oticanje dojki, crevnilo, osetljivost,

- Promena u boji i obliku bradavice,

- Bol u predelu bradavice, iscedak, ožiljak ili uvlačenje,

- Prisustvo čvora u pazušnoj jami.

Znaci na koje bi posebno trebalo da obratite pažnju:


Prisustvo čvora u dojci!


Promene na kozi u vidu zadebljanja ili promena boje ili teksture koze!


Promene u izgledu i obliku bradavice, uvlacenje bradavice!


Iscedak iz bradavice, narocito krvav iscedak!


Modaliteti lecenja karcinoma dojke

Modaliteti lečenja karcinoma dojke uključuju mastektomiju – operativno uklanjanje dojke ili poštednu hiruršku intervenciju koja podrazumeva da dojka ostane sačuvana. Mastektomija podrazumeva hirurško uklanjanje cele dojke uključujući i limfne žlezde u pazušnoj jami. Obavljanje mastektomije podrazumeva boravak u bolnici. Postoji mogućnost da se žene kojima je urađena mastektomija kasnije odluče za rekonstrukciju dojke.

Poštedna hirurška intervancija podrazumeva uklanjanje tumora i ivica tumora u okolnom tkivu. Ova vrsta operacije kada se uklanja samo tumor, zove se tumorektomija, parcijalna mastektomija, segmentalna mastektomija i kvadrantektomija. Svrha poštednih operacija je da ženi obezbedi isti stepen izlečenja kao kod mastektomije, ali da dojka ostano po strukturi i izgledu što sličinija izgledu pre tretmana.

Zračna terapija prati tumorektomiju, kako bi se uništile maligne ćelije u ostatku dojke i zbog multicentričnog javljanja tumora. Zračna terapija podrazumeva poseban način da se energija prenese talasima ili česticama. Kada se koristi zračna energija, ona uništava maligne ćelije. Tokom primene zračne terapije, pacijentkinje mogu da osete umor. To se dešava nakon mesec do dva od otpočinjanja terapije. Moguće je takođe da se jave tupi, ali i oštri probadajući bolovi u dojci, koji traju od nekoliko sekundi, do nekoliko minuta. Najčešća propratna reakcija svakako se javlja na koži. Podrazumeva izraženo crvenilo na koži, isušenost kože i svrab nakon nekoliko nedelja primene zračne terapije. Preporuke za negu kože podrazumevaju:
- održavanje čistoće kože upotrebom sapuna i tople vode,
- izbegavanje naročito visokih temperatura vode prilikom kupanja,
- izbegavanje povreda i izlaganja suncu,
- izbegavanje korišćenja toaletnih voda ili dezodoransa na mestu primene terpaije.

Moguće je da se kod nekih pacijentkinja jave i reakcije kože koje liče na opekotine od sunčanja, sa pojavom plikova i ljušćenjem kože, tzv. “vlažna deskvamacija”. Kožne reakcije vezane za tračnu terapiju obično prolaze nekoliko nedelja nakon završetka radioterapije.

Komplikacije koje se javljaju prilikom primene zračne terapije podrazumevaju blago oticanje dojke tokom terapije, što obično prolazi kroz šest meseci do godinu dana. Koža postaje tamnija tokom primene zračne terapije, što takođe može da prođe nakon šest meseci do godinu dana. Većina žena može imati bolove u dojci koja se zrači ili u okolnim strukturama, što može trajati i više godina nakon tretmana. Bolovi koji se javljaju kao komplikacija primene zračne terapije, iako mogu biti vrlo uporni, ne predstavljaju opasnost, niti znak širenja bolesti. Vrlo retko se dešava da se dogodi narušavanje integriteta kože ili nastanak fraktura. Zračna terapija limfnih nodusa u pazušnoj jami, može da dovede do otoka nadlaktice (tzv. limfedem), koji prati disekciju pazušne jame - odstranjivanje limfnih čvorova. Zračenje u ovom delu može da dovede do gubitka osećaja u predelu, do utrnulosti, čak i bola i gubitka snage u ruci, godinama nakon primene terapije. Ove komplikacije zračne terapije su retke, kao i mogućnost nastanka “radijacionog pneumonitisa”, tj. reakcije pluća na primenu zračne terapije, koja podrazumeva kašalj, gubitak daha i povišenu temperaturu. Ova komplikacija spada u blaže i prolazi kroz dve do četiri nedelje bez dugotrajnih posledica.

Pacijentkinjama se takođe može preporučiti i hemioterapija ili hormonska terapija.

izvor: www.serbianforum.org


Korisne informacije o zdravlju i prehrani možete pronaći na:




Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.