petak, 17. veljače 2012.

Dijabetes i arterijska hipertenzija su najveća prijetnja za bubrege

Hronična bolest bubrega krije opasnost od potpunog prestanka rada ovog vitalnog organa. Ako se bolest otkrije na vreme, moguće je lekovima i pravilnom ishranom usporiti njeno napredovanje. U suprotnom, kada već dođe do zatajenja bubrega, jedino preostaje da se njihova fukcija zameni dijalizom ili tranplantacijom novog organa. Stoga, na svetski Dan bubrega koji se obeleževa 11. marta, lekari ukazuju na važnost ranog otkrivanja bolesti, a kao osnovni vid prevencije preporučuju redovne kontrole urina, krvi i krvnog pritiska.

Kontrolom urina, krvi i krvnog pritiska, mogu da se otkriju eventualne nepravilnosri u radu bubrega

U Srbiji se još uvek ne vodi statistika o svim stadijumima hronične bubrežne bolesti, već samo o pacijenata koji se leče dijalizom ili kod kojih je urađena transplantacija bubrega. Takvih pacijenata je trenutno oko 4.500, a svake godine taj broj se povećava za oko 400.

Kao najveću pretnju zdravlju bubrega, lekari izdvajaju visok krvni pritisak i povišen nivo šećera u krvi. Dugotrajna, nelečena hipertenzija postepeno oštećuje krvne sudove bubrega i slabi njihovu funkciju. Poznato je, takođe, da je zatajenje bubrega jedna od kasnih posledica šećerne bolesti.

U velikoj meri, rad bubrega opterećuje i preterana telesna težina, koja je, ujedno, vodeći rizik za razvoj hipertenzije i dijabetesa. Nepovoljan uticaj na rad bubrega imaju i neke sistemske bolesti koje pogađaju više tkiva i organa, zatim razne infekcije, kao i korišćenje pojedinih lekova.

PRITAJENA BOLEST

Bolest dugo vremena može da se razvija bez ikakvih tegoba, pa prilikom rutinskih kontrola zdravlja uvek treba da se proveri i rad bubrega. Ne postoje simptomi koji su specifični samo za ovu bolest što dosta otežava postavljanje dijagnoze.

Na bolest mogu da ukažu:

– povišen krvni pritisak,
– jutarnji otoci lica ili potkolenica,
– često mokrenje tokom noći,
– pojačana žeđ,
– grčevi u listovima,
– u nekim slučajevima i anemija.

SOJA UMESTO MESA

U kasnijem stadijumu bolesti, tegobe postaju izraženije. Oslabljeni bubrezi više nisu u stanju da pročišćavaju krv, pa se zbog nakupljenih štetnih materija i viška tečnosti u telu javljaju opšta malaksalost, mučnina i povraćanje, krvarenje iz nosa i svrab kože. Može da dođe i do težih komplikacija kao što su epileptični napad i koma. To je već peti stadijum bolesti kada funkcija bubrega nije ni 15 odsto od normalne.

Najveći uspeh u lečenju postiže se ukoliko se bolest otkrije ranoj fazi. Tada postoji povećana količina belančevina u urinu, ali je funkcija bubrega očuvana preko 90 odsto. Lečenje je zahtevnije kod nalaza kreatinina u krvi, koji ukazuje da je stepen oštećenja bubrega već 50 odsto.

Osim redovne primene terapije, za obolele od hronične bubrežne bolesti veoma je važno da usvoje zdravije navike u ishrani. Treba smanjiti unos soli, izbegavati hranu sa konzervansima i po mogućstvu meso zameniti sojom. U slučaju da nalaz krvi pokaže povišen nivo kalijuma, potrebno je ograničiti i unos sokova, voća i povrća.

PRAVILNO FUNKCIONISANJE BUBREGA VITALNO ZA ORGANIZAM

– Svakog dana bubrezi prečiste oko 200 litara krvi od štetnih materija, koje se potom, kroz mokraću izbacuju iz organizma.

– Ovaj vitalni organ zadužen je i za uklanjanje viška tečnosti iz tela, a ima značajnu ulogu u regulaciji krvnog pritiska, proizvodnji crvenih krvnih stanica, održavanju čvrstoće kostiju i razgradnji nekih belančevina.

– Bubrezima je pravilno funkcionisanje neophodna voda, budući da ovaj organ stvara urin u skladu s količinom dostupne tečnosti.

– Normalna količina mokraće koju izlučuje zdrav čovek kreće se između 0,5 i 2 litra na dan.


Izvori: www.serbianforum.org
Blic žena/Gordana Golubović
Vise o zdravlju bubrega na: www.zdravbubreg.blogspot.com

Korisne informacije o zdravlju i prehrani možete pronaći na:





Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.