ponedjeljak, 13. veljače 2012.

Benigni i maligni tumori dojke

Morfologija dojke

Dojka je parni organ čija je glavna funkcija stvaranje i lučenje mleka. Dva osnovna dela su telo dojke i bradavice. Telo dojke je građeno od mlečne žlezde, mlečnih kanala, vezivnog i masnog tkiva. Zadnja strana dojke leži na prednjoj strani velikog grudnog mišića. Oblik i veličina dojke su individualni i promenljivi, zavise od razvijenosti i oblika mlečne žlezde i masnog tkiva. Dojke skoro po pravilu nisu simetrične, najčešće je desna dojka nešto manja od leve.


Mlečna žlezda zauzima središnji i najveći deo tela dojke i uronjena je u masno tkivo. Ona je funkcionalni deo dojke i sastavljena je od 12 do 20 režnjeva grozdastog oblika koji su sastavljeni od mnogo manjih režnjića. Najmanje strukturne jedinice žlezde su acinusi od kojih polaze izvodni kanalići koji se spajaju u veće i grade velike izvodne mlečne kanale kojih ima 12 do 20, za svaki režanj po jedan. Svi kanalići se izlivaju na bradavici.

Bradavica je valjkastog ili kupastog oblika i predstavlja snop izvodnih mlečnih kanala čiji se završni otvori nalaze na vrhu. Masnog tkiva nema u bradavici. Neposredno ispod kože bradavice nalaze se kružna glatka mišićna vlakna povezana sa istovetnim mišićnim snopovima areola dojke. Njihova kontrakcija dovodi do erekcije bradavica, a ritmične kontrakcije podstiču lučenje mleka pri dojenju.
Areol bradavice je kožna struktura kružnog oblika oko bradavice, rumeno mrke boje. U toku trudnoće i dojenja postaje mnogo tamnija. U areoli se nalaze sitne lojne i znojne žlezde i specifične Morgagnijeve žlezde koje se vide kao mala bela ispupčenja. Njihov sekret štiti kožu areola.

Od velike važnosti su limfni sudovi dojke. Sagrađeni su iz mreže limfnih kapilara koji se spajaju u sve veće sudove da bi na kraju obrazovali tri glavna izvodna puta limfe. Glavni je pazušni limfni put koji se završava u limfnim čvorovima pazušne jame. Drugi put je grudni ili unutrašnji koji se završava u lancu limfnih čvorova uz grudnu kost, a deo površinskih limfnih sudova se završava u limfnim čvorovima uz dojku. Gornji limfni put je najmanji i dospeva do potključnih čvorova. Limfa iz svih ovih puteva se sliva u potključno limfno stablo, a konačno limfa završava u venskom krvotoku. Limfnim sudovima se šire maligni tumori dojke.
Razvoj dojke stimulišu estrogeni. Oni stimulišu rast mlečnih žlezda i odlaganje masti što povećava masu dojke. Dojke još više rastu za vreme trudnoće i žlezdano tkivo je tek tada kompletno razvijeno za stvaranje mleka.

Promene dojke u menstruacionom ciklusu

U toku i posle menstruacije mlečne žlezde se oporavljaju od promena koje su nastale u sekretornoj (drugoj) fazi menstrualnog ciklusa. Najmanji volumen dojke se vidi između petog i sedmog dana ciklusa (jedan ciklus traje od prvog dana menstruacije do prvog dana naredne menstruacije – dakle, prvi dan ciklusa je prvi dan menstruacije). U sekretornoj fazi (posle 16. dana) se povećava broj acinusa kao i prečnik kanalića mlečne žlezde što generalno povećava volumen dojke i sprema je za eventualnu sintezu mleka u slučaju trudnoće. Neposredno pre menstruacije dolazi do degenerativnih promena zidova acinusa i kanalića. Prisutan je otok tkiva između režnjića, a odvijaju se još neke promene pod dejstvom estrogena i progesterona, što žena oseća kao premenstrualnu napetost i ponekad bolnost dojke.

Benigne promene dojke
Upalne promene dojke (mastitis)

Dojka je najviše podležna infekcijama neposredno posle porođaja i mastitis se javlja uglavnom u ovom periodu. Inače je veoma redak. Najčešći izazivači su bakterije streptokoke i stafilokoke. Leči se antibioticima. Postoje neke vrste specifičnih zapaljenja koja se odlikuju stvaranjem čvorića u dojci, pa ovaj proces može imitirati tumor dojke.
U dojci se može javiti jedna vrsta zapaljenja koja je u osnovi reakcija na strani materijal – silikon ili parafin. I ova zapaljenja se manifestuju stvaranjem čvorića. Ako se pri rekonstrukciji dojke koristi silikon gel, može se desiti da on »iscuri« iz kesice i u dojci stvara tvorevinu nalik tumoru, koji se naziva silikom. Takođe može da prodre duž limfnih kapilara u limfne žlede i izaziva stanje koje se naziva silikonska limfadenopatija.
Kod žena sa dijabetesom se često u dojkama javljaju zapaljenske promene.

Fibrocistična bolest dojke

Ova bolest je zapravo jedna velika grupa u koju, između ostalih, spadaju i sledeće promene: ciste (makro i mikro), adenoze, fibroze, hiperplazije epitela, kalcifikacije epitela i drugo.
Mikrociste su veoma česte, naročito kod žena u zrelijim godinama. To su meškasta proširenja mlečnih kanalića veća od 3 mm .
Makrociste su obično multiple i nalaze se u obe dojke, ali mogu biti i pojedinačne, najčešće 2 – 3 cm u prečniku. Ispunjene su zamućenom tečnošću, a ponekad se može naći krv ili sasušen sekret. Ciste nastaju usled širenja mlečnih kanalića pod uticajem polnih hormona, a izostankom regresivnih promena posle menstruacije.
Adenoza je benigno umnožavanje i rast mlečne žlezde bez stvaranja izlaznih kanalića.
Različite studije pokazuju da fibrocistična bolest ne predstavlja veliki faktor rizika za pojavu kancera.

 Benigni tumori dojke

Glavne odlike benignih tumora bilo koje lokalizacije su: poseduju kapsulu od vezivnog tkiva i ta kapsula ne dozvoljava nekontrolisano prodiranje ćelija tumora u okolno tkivo; rast tumora na način da samo »guraju« okolno tkivo, ali ne uništavaju okolne tkivne strukture; ne daju udaljene metastaze. Benigni tumor može izazvati probleme ako dostigne ogromne dimenzije. Posle dugogodišnje evolucije jedan mali procenat benignih tumora može da se transformiše u maligne. Zato se obično benigni tumori redovno prate ili odmah odstranjuju.
Benigni tumori se najčešće uočavaju kao čvorići različitih dimenzija u dojci.
Postoji više vrsta papilomatoznih promena u dojci. Pojedinačni papilomi su epitelni tumori koji se razvijaju unutar proširenih mlečnih kanala i cisti. Sreću se kod žena od treće do pete decenije života. Obično se kod žene javlja curenje iz bradavice male količine tečnosti, bezbojne ili krvave. Veličine su samo nekoliko milimetara u prečniku, a retko mogu da narastu i do nekoliko centimetara. Njihova lokalizacija je neposredno ispod areola bradavice. Veoma retko se transformišu u maligne tumore. Međutim, kod mladih žena se mogu javiti multipli papilomi, često u obe dojke, i ovi tumori su skloni malignoj alteraciji. Ponekad ove benigne promene zadaju poteškoće lekarima da ih razlikuju od malignih karcinoma.
Adenomi se javljaju kod mlađih žena kao čvorići u dojkama. Adenomi su benigni epitelni tumori koji se sastoje od žlezdanog tkiva dojke.
Fibroadenom je najčešći benigni tumor dojke. Najveća učestalost je u trećoj deceniji života žene. Smatra se da estrogen, jedan od hormona jajnika, ima važnu ulogu u njihovom nastanku. Fibroadenomi imaju kapsulu, obično su pojedinačni u dojci. Spadaju u fibroepitelne benigne tumore. U vreme dijagnostikovanja i operacije su najčešće prečnika oko 3 cm. Ponekad kod mladih devojaka mogu da izrastu vrlo brzo i dostignu ogromne veličine, i preko 10 cm u prečniku, tzv. džinovski fibroadenomi. Fibroadenom se hirurški odstranjuje zato što postoji opasnost od maligne alteracije.
Tumor Filoides (tumor Phyllodes) je fibroepitelni tumor. Javlja se najčešće kod žena u petoj deceniji života. Po svojim karakteristikama sličan je fibroadenomu. Dostiže prečnik za 1 do 2 cm veći od njega. Tumor može biti i benigni i maligni. Postoji direktna povezanost veličine tumora sa stepenom maligniteta. U nekim studijama je objavljeno da su uglavnom veliki tumori (veći od 8 cm) maligni i daju metastaze. Načešće je koža iznad tumora »nategnuta«, istanjena i nekad nekrotična. Često ovi tumori mogu biti multipli i obostrani, a maligni slučajevi ovog tumora najčešće daju metastaze u plućima i skeletu.

Lipomi su tumori koji se sastoje od normalnog masnog tkiva u kapsuli.
Adenolipomi pored masnog tkiva sadrže i žlezdane elemente.
Hemangiomi se sastoje od elemenata krvnih sudova.
Lejomiomi su porekla glatkih mišića. Najčešće se nalaze u oblasti areola bradavice.
Ređi benigni tumori u dojci su i: neurofibromi i švanomi (nervnog porekla), mioepiteliomi, granular-cell-tumori, fibromatoze i drugi.

Maligni tumori dojke

Celi naš organizam nastaje od samo jedne ćelije (oplođene jajne ćelije) zato što ta ćelija u svom genomu sadrži informaciju o deljenju i daljem usmeravanju ka određenoj funkciji. Kada se završi rast i razvoj organizma, geni koji su zaduženi za deljenje se određenim mehanizmima “zaključavaju”. Međutim, u toku života, neki uticaji iz spoljašnje sredine, ali i iz samog organizma, remete taj mehanizam, geni za deobu počinju da se dele bez kontrole i nastaje tumor. Tumor nastaje najčešće od samo jedne ćelije koja se deli bez kontrole, i svaka njena kćer-ćelija ima tu osobinu.
Odlike malignih tumora su da nemaju kapsulu već rastu invazivno, uništavajući zdravo tkivo u svojoj okolini. Maligne ćelije koje dospeju u krvotok ili limfotok putuju do udaljenih organa, tamo se nastanjuju i opet započinju deobu stvarajući na tom mestu sekundarni tumor koji se naziva metastaza.

- neinvazivni karcinomi (carcinoma in situ)

Ovaj termin se koristi za promenu koja sadrži maligno transformisane ćelije, ali se te ćelije nalaze samo na nivou epitela. Epitelno tkivo normalno oblaže acinuse i mlečne kanaliće sa luminalne strane. Bazalna membrana, koja predstavlja granicu epitela sa dubljim tkivima, je očuvana i dublje tkivo nije zahvaćeno. U ovakvom stanju, karcinom može da se zadrži godinama, i da tek kasnije počne sa invazijom. Ali, može i da sam regredira, pa se pravi maligni tumor nikad ne pojavi. Ovi tumori ne daju nikakve simptome. Carcinoma in situ se uglavnom slučajno otkrivaju, kada se odstrani tkivo dojke iz nekih drugih razloga (npr. nakon odstranjivanja ciste ili neke druge benigne promene). Dva osnovna tipa carcinoma in situ su duktalni i lobularni na osnovu mesta nastanka.

- invazivni karcinomi

Pravi karcinomi sa svim odlikama malignih tumora. Po mestu nastanka i određenim histološkim karakteristikama postoji više tipova. Kao osnovni tipovi izdvajaju se: duktalni, lobularni i medularni, i Pedžetova bolest (Morbus Paget) sa posebnim karakteristikama.
Retki maligni tumori dojke su tumori kože (naročito maligni melanom), maligni tumori masnog i vezivnog tkiva, krvi i limfoidnog tkiva, carcinosarcoma, kao i neke tumorolike lezije.


Faktori rizika

- rak dojke u porodici: majka, sestra, baka, tetka, naročito pre četrdesete godine života

- žene iz industrijskih regija

- dugačak reproduktivni period – žene koje rano dobijaju menstruaciju i/ili kasno ulaze u menopauzu (duže izlaganje estrogenim hormonima)

- prisustvo drugih maligniteta

- dugogodišnje korišćenje oralnih kontraceptivnih sredstava (anti-bebi pilula)

- gojaznost u menopauzi

- nerađanje ili rađanje prvog deteta posle tridesete godine

- pretežno masna ishrana

- pušenje i konzumiranje alkohola

- prethodno zračenje dojki

Simptomi malignih tumora

Tumor najčešće otkriva sama žena slučajno. Najčešće primećuje čvoriće u dojci, ili promene na koži dojke – koža kao kora pomorandže sa neravninama i/ili uvlačenje bradavice. Nešto ređe se javlja sekret iz bradavice, bistar, gnojav ili krvav. Moguć je izraženiji venski crtež na dojci – usled pritiska tumora na vene dojke, one se teže prazne i zato nabreknu. Na žalost, ovo su, u stvari, simptomi već prilično razvijenog karcinoma.

Najčešće mesto lokalizacije karcinoma je gornji spoljašnji kvadrant dojke, preko 50% dijagnostikovanih. Na drugom mestu je centralni deo dojke, do 20%, zatim gornji unutrašnji kvadrant, a najređe se javlja u donjim kvadrantima, između 5 i 10% svih dijagnostikovanih karcinoma. Tumor je najčešće lokalizovan u samo jednoj dojci, a leva je nešto češće zahvaćena. U malom broju slučajeva mogu biti zahvaćene obe dojke.

Karcinom dojke sporo raste, može sa prođe i čitava decenija dok ne naraste dovoljno da bude klinički uočljiv. Ponekad se mogu javiti bolovi u dojkama u ranim stadijumima, ali uglavnom izostaju. Kasnije se javljaju gore pomenuti simptomi.

Pedžetova bolest ili Pedžetov karcinom (Morbus Paget) se jedini odlikuje ranim ispoljavanjem simptoma, a to su crvenilo kože oko bradavice sa osećanjem peckanja i svraba. Morbus Paget je karcinom dojke velikih mlečnih kanala, redak je, i obuhvata svega 1-2% svih karcinoma dojke.

Kada žena primeti čvorić u dojci ili promene na koži, treba odmah da se javi lekaru. Najbitnije je da ne paniči, jer je preko 80% napipanih čvorića sasvim bezazleno. Lekar će najpre uraditi klinički pregled dojke koji podrazumeva osmatranje i opipavanje dojke. Sledeći korak je mamografija – rendgenski snimak dojke pomoću kojeg se mogu otkriti i promene koje se ne mogu napipati. Dalje, može se raditi ultrazvuk dojke pomoću kojeg se razlikuju tumori od cisti. Neke od savremenijih metoda su magnetna rezonanca i kompijuterizovana tomografija pomoću kojih se mogu videti i najfinije promene, ali se ne rade rutinski jer su veoma skupi, već se koriste samo za nejasne slučajeve. Ako je utvrđeno da je u pitanju cista, radi se aspiraciona biopsija, a to znači da se pomoću tanke igle uđe u cistu i iz ciste izvuče tečnost koja se zatim ispituje. Kada postoji sekret iz bradavice, i on se ispituje. Ako je u pitanju tumor (benigni ili maligni) on se hiruški odstranjuje, pa se zatim određuje tip ćelija i definitivno postavlja dijagnoza.

Neke statistike pokazuju da je svaka osma žena pod rizikom da dobije rak dojke. Godišnje od ove bolesti umre u proseku 35 od 100 000 žena.

Simptomi malignih tumora

Tumor najčešće otkriva sama žena slučajno. Najčešće primećuje čvoriće u dojci, ili promene na koži dojke – koža kao kora pomorandže sa neravninama i/ili uvlačenje bradavice. Nešto ređe se javlja sekret iz bradavice, bistar, gnojav ili krvav. Moguć je izraženiji venski crtež na dojci – usled pritiska tumora na vene dojke, one se teže prazne i zato nabreknu. Na žalost, ovo su, u stvari, simptomi već prilično razvijenog karcinoma.
Najčešće mesto lokalizacije karcinoma je gornji spoljašnji kvadrant dojke, preko 50% dijagnostikovanih. Na drugom mestu je centralni deo dojke, do 20%, zatim gornji unutrašnji kvadrant, a najređe se javlja u donjim kvadrantima, između 5 i 10% svih dijagnostikovanih karcinoma. Tumor je najčešće lokalizovan u samo jednoj dojci, a leva je nešto češće zahvaćena. U malom broju slučajeva mogu biti zahvaćene obe dojke.
Karcinom dojke sporo raste, može sa prođe i čitava decenija dok ne naraste dovoljno da bude klinički uočljiv. Ponekad se mogu javiti bolovi u dojkama u ranim stadijumima, ali uglavnom izostaju. Kasnije se javljaju gore pomenuti simptomi.
Pedžetova bolest ili Pedžetov karcinom (Morbus Paget) se jedini odlikuje ranim ispoljavanjem simptoma, a to su crvenilo kože oko bradavice sa osećanjem peckanja i svraba. Morbus Paget je karcinom dojke velikih mlečnih kanala, redak je, i obuhvata svega 1-2% svih karcinoma dojke.
Kada žena primeti čvorić u dojci ili promene na koži, treba odmah da se javi lekaru. Najbitnije je da ne paniči, jer je preko 80% napipanih čvorića sasvim bezazleno. Lekar će najpre uraditi klinički pregled dojke koji podrazumeva osmatranje i opipavanje dojke. Sledeći korak je mamografija – rendgenski snimak dojke pomoću kojeg se mogu otkriti i promene koje se ne mogu napipati. Dalje, može se raditi ultrazvuk dojke pomoću kojeg se razlikuju tumori od cisti. Neke od savremenijih metoda su magnetna rezonanca i kompijuterizovana tomografija pomoću kojih se mogu videti i najfinije promene, ali se ne rade rutinski jer su veoma skupi, već se koriste samo za nejasne slučajeve. Ako je utvrđeno da je u pitanju cista, radi se aspiraciona biopsija, a to znači da se pomoću tanke igle uđe u cistu i iz ciste izvuče tečnost koja se zatim ispituje. Kada postoji sekret iz bradavice, i on se ispituje. Ako je u pitanju tumor (benigni ili maligni) on se hiruški odstranjuje, pa se zatim određuje tip ćelija i definitivno postavlja dijagnoza.
Neke statistike pokazuju da je svaka osma žena pod rizikom da dobije rak dojke. Godišnje od ove bolesti umre u proseku 35 od 100 000 žena.

Nešto o lečenju malignih tumora dojke

O lečenju malignih tumora konzilijum donosi odluku. Ako je tumor bez udaljenih metastaza može se primarno lečiti hiruški. Ako je u pitanju agresivna forma ili veoma uznapredovali tumor, najpre se uzima odsečak tumora ili limfnog čvora iz pazuha, određuje se tip tumora i primenjuje zračenje ili hemioterapija koja ima za cilj da umanji veličinu tumora i spreči rasejavanje tumora u toku operacije, da bi se tek nakon toga pristupilo operaciji. Znaci agresivnog tumora su otok kože dojke, otok ruke sa iste strane, koža dojke nalik kori pomorandže i drugi.

Obim odstranjenog tumora dojke zavisi od veličine tumora. Carcinoma in situ se leče odstranjenjem tumora do u zdravo tkivo. Mali karcinomi, do 2,5 cm, se odstranjuju zajedno sa 3 do 5 cm zdravog tkiva i to je tzv. poštedna operacija. Ako je tumor veći, odstranjuje se cela dojka (radikalna mastektomija). U toku operacije odstranjuju se i limfni čvorovi iz dojke i pregledaju da bi se utvrdilo da li je tumor počeo da se širi. Sve ove informacije razmatra konzilijum i donosi prognostičku kategoriju, tzv. TNM status, kojim se opisuje veličina tumora, zahvaćenost limfnih žlezda (pazušnih najčešće), i prisustvo metastaza. Posle operacije se primenjuje zračenje da neutrališe maligne ćelije rasejane u toku operacije, i utvrđeno je da zračenje umanjuje šansu za pojavu recidiva do 30%.

Po završenom lečenju radi se rekonstrukcija dojke.

Za rano otkrivanje raka dojke najbitniji je samopregled! Preporučuje se da se sa samopregledom počne već sa dvadeset godina starosti, jednom mesečno. Najbolje je pregled uraditi između petog i desetog dana ciklusa jer su dojke tada najmanje zapremine, najlakše se mogu napipati eventualne promene.


http://www.tvorac-grada.com/forum/
Korisne informacije o zdravlju i prehrani možete pronaći na:




Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.