četvrtak, 23. veljače 2012.

Alergije kod djece

Poslednjih godina sve su češće alergije kod dece, stručnjaci apeluju da majke doje bebe bar prvih šest meseci.

Poslednjih godina evidentan je porast alergija na pojedine namirnice kod dece, upozoravaju stručnjaci. Alergija je genetski uslovljena reakcija koja nastaju usled netolerancije organizma prema određenoj supstanci. Oko 30 odsto ljudi u svom DNK ima predispoziciju da nekad u životu ispolji alergijsku reakciju. Međutim, postojanje predispozicije ne znači da alergija mora da se ispolji, već na to utiču brojni faktori. Do treće godine života crevni sistem je nezreo i zbog toga je veća mogućnost da mala deca alergijski odreaguju na određene supstance iz hrane.


Mamina antitela
- Bebin organizam je nezreo tokom prve tri godine života. S obzirom na to da je njihov crevni sistem imunološki nezreo, kada dođe u kontakt sa materijom koju je organizam prepoznao kao nešto tuđe može da razvije netoleranciju. Tada organizam počinje da stvara specifična antitela i vremenom njihov broj raste do nivoa kada beba počinje da ispoljava alergijsku reakciju. Što je beba manje, njena tolerancija prema određenim supstancama je manja, a mogućnost ispoljavanja alergijske reakcije i na minimalne količine namirnica je veća. Zbog toga se savetuje da u najranijem uzrastu mame doje bebe. Majčino mleko sadrži hranljive materije koje su posebno prilagođene bebinom crevnom sistemu. Njih beba može lako da iskoristi i one ne izazivaju bilo kakve reakcije. Takođe, u majčinom mleku se nalaze antitela koja pomažu da se formira bebin imunološki sistem - kaže dr Vesna Crnomarković, specijalista pedijatrije iz poliklinike „Centar plus".
Tokom prvih šest meseci života bebi je dovoljno samo majčino mleko. Posle toga, postepeno bi trebalo da se uvodi slani obrok: mlado crveno meso, pirinač, kašika maslinovog ulja i povrće. Ali važno je da se svake nedelje uvodi po jedno povrće, nikako da se pravi kaša od nekoliko vrsta povrća kako bi se bebin organizam lakše navikao na novu hranu. Do prve godine važno je da se izbegavaju visokoalergene supstance, kao što su kravlje mleko, jaja, kakao, orasi, lešnici, badem, kikiriki, crveno voće i povrće i namirnice koje sadrže gluten.



- Dešava se da roditelji nekad požure. Daju deci kaše koje njihova creva ne mogu da svare, pa hrana počinje da im pravi problem. S obzirom na to da su još mala, deca ne mogu da prepoznaju namirnicu koja im stvara neprijatnost, već počinju da odbijaju svu hranu. Tada ih ne treba siliti da jedu nešto što ne vole jer im sigurno smeta. Pojava ekcema na licu je prvi znak da dete ima predispoziciju da alergijski reaguje. Takva deca su atopičari (drugačiji) i da imaju urođenu sklonost za ispoljavanje alergija. Deci od drugog meseca života mogu da se rade alergijske probe i važno je da se u najranijem periodu utvrdi na koje namirnice imaju intoleranciju. S obzirom na to da se imunološki sistem formira do treće godine, ako u tom periodu otkrijemo namirnicu koja im ne odgovara, imamo vremena da reagujemo i sprečimo da te alergije postanu definitivne. Potrebno je da bebu zaštitimo od alergena, jer tako će vremenom nivo antitela opasti do nivoa koji ne izaziva alergijsku reakciju. Pored primene eliminacione dijete, važno je i da ojačamo celularni imunitet, jer će tako deca biti manje osetljiva na alergije - ukazuje dr Crnomarković.

Oprezno sa antibioticima
Prema jednoj skandinavskoj studiji, preteranom sterilizacijom, pasterizacijom i upotrebom antibiotika imunološki sitem dece ne može dobro da se razvije.
- Atopična deca antibiotike mogu da koriste samo kada postoji dokazana bakterijska infekcija, odnosno kada je bris grla pozitivan na određenu bakteriju. I uz antibiotik moraju obavezno da piju probiotik. Čestim i nepotrebnim korišćenjem antibiotika uništava se crevna flora koja je odgovorna za imunološke odgovore. Creva nisu sterilna, već se u njima nalaze „dobre" bakterije. Kada se stalno koriste antibiotici, normalna flora se uništava i creva nastanju patološke bakterije i kandida (gljivice), što slabi imuno sistem, upozorava dr Crnomarković.


Sve za imuno sistem
- Sazrevanje crevnog imunog sistema potpomažu laktobacili, pa je zato neophodno da se deci daju probiotski preparati. Za jak imunološki sistem važno je da imamo otpornu ćelijsku membranu koju grade esencijalne masne kiseline omega-6, omega-3 i omega-12. Primećeno je da se kod dece koja imaju ekcem dodavanjem gamalinolenske (omega-6) kiseline ekcem povlači u 70 odsto slučajeva. To je veoma važno jer se inače ekcemi leče kortikosteroidima, veoma agresivnim antiinflamatornim lekovima. Jednostavnim dodavanjem ribljeg ulja (koje sadrži omega-3 kiseline) i ulja noćurka (koji ima omega 6-kiseline), korišćenjem probiotika i izbegavanjem alergena ubrzava se sazrevanje crevnog sistema i pomažemo deci da iz tog vulnerabilnog stanja pređu u imunološki stabilnije stanje, kada mogu da steknu toleranciju prema određenoj supstanci. To je moguće samo u prve tri godine života, kada se formira imunološki sistem. U kasnijem uzrastu konstatovane alergije su trajne i ne možemo na njih da utičemo - zaključuje dr Crnomarković.


izvor: www.serbianforum.org

Korisne informacije o zdravlju i prehrani možete pronaći na:









Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.